- Poruka
- 388.205
1. Ljubitelji kafe zahvalnost duguju stadu razigranih koza.
Prema legendi, etiopijski pastir po imenu Kaldi koji je čuvao koze je primetio da svaki put kada njegove koze jedu svetlo crvene bobice sa neobičnog drveta na njegovom imanju, one postaju euforične i energične. Pa je Kaldi uradio ono što bi uradio svaki radoznali pastir i sam je probao nekoliko boboca. Nije prošlo mnogo te je i sam počeo da pleše uz svoje stado i tako je dobio zasluženi naziv kao „najsrećniji pasti u srećnoj Arabiji.“
2. Kafa je u početku žvakana, a ne ispijana.
Šolja kafe je možda Vaša omiljeni metod konzumiranja, ali ona nije oduvek bila tečna poslastica. Prema velikom broju istoričara, prva afrička plemena koja su je konzumirala su mlela bobice, dodavali im nešto životinjske masti i potom su od smeše mesila malene, jestive kuglice sa kofeinom koje su im davale energiju. Sve do hiljadite godine naše ere zrnevlje nije pretvoreno u napitak (posebno vino, da budemo precizniji).
3. Nisu se svi tako olako latili kafe.
Ne tako davno, ali samo u XVIII veku, vlade su pokušavale da zabrane kafu, jer je stimulisala na ispijanje i radikalno razmišljanje. 1746. Švedska je preduzela ekstremne korake kada je zabranila i kafu i parafenalije za nju (tj. šolje, tanjiriće).
4. Pivo je pokušalo da zauzme mesto kafe za stolom u vreme doručka.
Tri decenije pošto je Švedska zabranila keramiku, Pruski zvaničnici su se zabrinuli da konzumiranje kafe utiče na navike građanstva vezane za ispijanje piva. 1777. godine Frederik Veliki Pruski je izdao akt kojim ohrabruje Pruse da piju pivo – ne kafu – za svojim stolom u vreme doručka.
5. Instant kafa je stara skoro 250 godina.
Komfor je oduvek jedna od briga ljubitelja kafe, a tome svedoči i činjenica da se instant kafa pojavila prvi put u Engleskoj 1771. Proces je sa godinama evoluirao sve dok nije predstavljena masovno proizvođena instant kafa – koja je i patentirana – u SAD-u 1910. I nastavila je svoju evoluciju sve do šezdesetih godina prošlog veka, kada se smrznuta-suva kafa (i dalje popularna metoda) pojavila na tržištu.
Prema legendi, etiopijski pastir po imenu Kaldi koji je čuvao koze je primetio da svaki put kada njegove koze jedu svetlo crvene bobice sa neobičnog drveta na njegovom imanju, one postaju euforične i energične. Pa je Kaldi uradio ono što bi uradio svaki radoznali pastir i sam je probao nekoliko boboca. Nije prošlo mnogo te je i sam počeo da pleše uz svoje stado i tako je dobio zasluženi naziv kao „najsrećniji pasti u srećnoj Arabiji.“
2. Kafa je u početku žvakana, a ne ispijana.
Šolja kafe je možda Vaša omiljeni metod konzumiranja, ali ona nije oduvek bila tečna poslastica. Prema velikom broju istoričara, prva afrička plemena koja su je konzumirala su mlela bobice, dodavali im nešto životinjske masti i potom su od smeše mesila malene, jestive kuglice sa kofeinom koje su im davale energiju. Sve do hiljadite godine naše ere zrnevlje nije pretvoreno u napitak (posebno vino, da budemo precizniji).
3. Nisu se svi tako olako latili kafe.
Ne tako davno, ali samo u XVIII veku, vlade su pokušavale da zabrane kafu, jer je stimulisala na ispijanje i radikalno razmišljanje. 1746. Švedska je preduzela ekstremne korake kada je zabranila i kafu i parafenalije za nju (tj. šolje, tanjiriće).
4. Pivo je pokušalo da zauzme mesto kafe za stolom u vreme doručka.
Tri decenije pošto je Švedska zabranila keramiku, Pruski zvaničnici su se zabrinuli da konzumiranje kafe utiče na navike građanstva vezane za ispijanje piva. 1777. godine Frederik Veliki Pruski je izdao akt kojim ohrabruje Pruse da piju pivo – ne kafu – za svojim stolom u vreme doručka.
5. Instant kafa je stara skoro 250 godina.
Komfor je oduvek jedna od briga ljubitelja kafe, a tome svedoči i činjenica da se instant kafa pojavila prvi put u Engleskoj 1771. Proces je sa godinama evoluirao sve dok nije predstavljena masovno proizvođena instant kafa – koja je i patentirana – u SAD-u 1910. I nastavila je svoju evoluciju sve do šezdesetih godina prošlog veka, kada se smrznuta-suva kafa (i dalje popularna metoda) pojavila na tržištu.
