OVAKO MIRIŠU USPOMENE
Redovno čeprkam po stranicama na kojim oglašavaju prodaju parfema. Nešto zbog toga da ostanem u toku a nešto da budem informisan gde mogu da nabavim određeni parfem, kada se za tim ukaže potreba. Ranije je ta potreba bila okrenuta damama koje sam želeo da impresioniram, u cilju da što pre pronađem put do njihovog srca. Danas je ta kupovina, uglavnom okrenuta bližnjima. Elem, da vas ne mučim pretragama po godišnjim dobima, podelama na dnevne i noćne parfeme i njuškanjem po mirisnim notama. Negde iz daleke prošlosti izronio je, umalo ga nisam preskočio jer ga nisam očekivao u tom cenovnom rangu, Quorum. Jedan od parfema koje sam koristio na zimu 83/84 i samo tada. Čini mi se da čak nisam ni naletao na njega narednih godina. Naravno naručio sam ga i ako mi uopšte nije bio potreban. Imam sasvim pristojnu kolekciju. Ne, nisu pare bile u pitanju već moj rođeni tvrdičluk kada su u pitanju moje lične potrebe. Elem da skratim, naručio i dobio za 36 sati. Svaka čast brzoj pošti. Otvorio lagano, čak jako sporo za stepen nestrpljenje koje me obuzelo. I tu nastaje magija. Potpuno zaboravljen miris u mojim nozdrvama je otvorio neke zaboravljene kanale i teleportovao me 40 godina ranije. Student druge godine studija, samouveren i svestan svega onoga što ide uz pamet i lep izgled. Da se samo na trenutak vratim na Quorum. Nije on meni bio najdraži parfem, bili su to Antej i Drakkar, nije bio ni najpopularniji, bio je to Pako Raban. Nije bio ni najmuževniji, bio je to Kuros. Nije to bio ni moj prvi parfem, Aramis. Ovaj parfem je svojim mirisom u moje sećanje doneo nju. Ivanu, moju prvu veliku veliku ljubav. Taj dan smo imali ispit iz neke od Ekonomija. Čini mi se sam je tada prvi put video mada smo ista generacija. Ja sam polagao među prvima i glatko položio mada ne sa nekom preterano visokom ocenom. Mislim da je bila sedmica, umesto kući ostao sam da slušam druge kako se muče sa bespotrebnim procentima i tabelama, zagledan u njene krupne oči. Mogu se zakleti da ništa drugo nisam ni video ni čuo. Ni ona se nije baš preterano bunila što je ometam u koncentrisanju na polaganje, koje je za nju bilo prilično važno jer će je ubiti njena majka Olga. Nisam baš razumeo kako neko može da naudi, nekom toliko lepom kao što je ona. Spreman sam bio u skladu sa prađedovskom verom potegnem levor i jatagan i da nepokolebljivo stanem u njenu zaštitu, makar i opasnost dolazila od njene rođene majke. Na moje sam zaboravio, kao da nisu ni postojali. Šta više, bio sam spreman da tvrdim da sam ja siroče. Potpuno i bezuslovno sam na svetu i da nemam nikoga osim nje. Ispitivanje je išlo jako sporo pa sam saznao da osim rečene majke Olge, koja radi u Eksim ban i, ima i sestru Maju koja ide u Gimnaziju, i oca Ivana koji je arhitekta i koji je jedan od projektanta Gazele a po kojem je dobila ime. I da je išla u Prvu ekonomsku i da ove godine neće ići na more ali da možemo na Adu, jer ona živi u Kirovljevoj. Ne mogu da se setim da sam progovorio i jednu jedinu reč. Položila je sa devetkom, hteo sam na licu mesta da izljubim profesora ali me ona sprečila u tome, skoro me izbacujući iz amfiteatara. Onako srećni smo se poljubili, pravo rečeno to nije bio ni malo prijateljski poljubac. Oboje smo ustuknuli crveni od stida strepeći šta će ono drugo da kaže. Ja, naravno, mukajet. Ni reč. Ona je tihim glasom konstatovala da mi parfem prelepo miriše i pitala me kako se zove. Teorije nije bilo da se setim a još manje da joj to i kažem, pa sam pribegao spasonosnom rešenju. Poljubio sam je po drugi put. Parfem koji sam tad nosio bio je Quorum. Ostali smo zajedno tri godine, sada mi se čini da smo tada bili spojeni da bi pripremili jedno drugo za godine koje su nas čekale. Poslednje što znam o njoj je da joj je suprug preminuo, da živi u Holandiji i da ima ćerku koja je dobila ime po svojoj baki. Tada sam nekako shvatio na šta me podseća Quorum. Siguran sam da ovako mirišu uspomene.
Redovno čeprkam po stranicama na kojim oglašavaju prodaju parfema. Nešto zbog toga da ostanem u toku a nešto da budem informisan gde mogu da nabavim određeni parfem, kada se za tim ukaže potreba. Ranije je ta potreba bila okrenuta damama koje sam želeo da impresioniram, u cilju da što pre pronađem put do njihovog srca. Danas je ta kupovina, uglavnom okrenuta bližnjima. Elem, da vas ne mučim pretragama po godišnjim dobima, podelama na dnevne i noćne parfeme i njuškanjem po mirisnim notama. Negde iz daleke prošlosti izronio je, umalo ga nisam preskočio jer ga nisam očekivao u tom cenovnom rangu, Quorum. Jedan od parfema koje sam koristio na zimu 83/84 i samo tada. Čini mi se da čak nisam ni naletao na njega narednih godina. Naravno naručio sam ga i ako mi uopšte nije bio potreban. Imam sasvim pristojnu kolekciju. Ne, nisu pare bile u pitanju već moj rođeni tvrdičluk kada su u pitanju moje lične potrebe. Elem da skratim, naručio i dobio za 36 sati. Svaka čast brzoj pošti. Otvorio lagano, čak jako sporo za stepen nestrpljenje koje me obuzelo. I tu nastaje magija. Potpuno zaboravljen miris u mojim nozdrvama je otvorio neke zaboravljene kanale i teleportovao me 40 godina ranije. Student druge godine studija, samouveren i svestan svega onoga što ide uz pamet i lep izgled. Da se samo na trenutak vratim na Quorum. Nije on meni bio najdraži parfem, bili su to Antej i Drakkar, nije bio ni najpopularniji, bio je to Pako Raban. Nije bio ni najmuževniji, bio je to Kuros. Nije to bio ni moj prvi parfem, Aramis. Ovaj parfem je svojim mirisom u moje sećanje doneo nju. Ivanu, moju prvu veliku veliku ljubav. Taj dan smo imali ispit iz neke od Ekonomija. Čini mi se sam je tada prvi put video mada smo ista generacija. Ja sam polagao među prvima i glatko položio mada ne sa nekom preterano visokom ocenom. Mislim da je bila sedmica, umesto kući ostao sam da slušam druge kako se muče sa bespotrebnim procentima i tabelama, zagledan u njene krupne oči. Mogu se zakleti da ništa drugo nisam ni video ni čuo. Ni ona se nije baš preterano bunila što je ometam u koncentrisanju na polaganje, koje je za nju bilo prilično važno jer će je ubiti njena majka Olga. Nisam baš razumeo kako neko može da naudi, nekom toliko lepom kao što je ona. Spreman sam bio u skladu sa prađedovskom verom potegnem levor i jatagan i da nepokolebljivo stanem u njenu zaštitu, makar i opasnost dolazila od njene rođene majke. Na moje sam zaboravio, kao da nisu ni postojali. Šta više, bio sam spreman da tvrdim da sam ja siroče. Potpuno i bezuslovno sam na svetu i da nemam nikoga osim nje. Ispitivanje je išlo jako sporo pa sam saznao da osim rečene majke Olge, koja radi u Eksim ban i, ima i sestru Maju koja ide u Gimnaziju, i oca Ivana koji je arhitekta i koji je jedan od projektanta Gazele a po kojem je dobila ime. I da je išla u Prvu ekonomsku i da ove godine neće ići na more ali da možemo na Adu, jer ona živi u Kirovljevoj. Ne mogu da se setim da sam progovorio i jednu jedinu reč. Položila je sa devetkom, hteo sam na licu mesta da izljubim profesora ali me ona sprečila u tome, skoro me izbacujući iz amfiteatara. Onako srećni smo se poljubili, pravo rečeno to nije bio ni malo prijateljski poljubac. Oboje smo ustuknuli crveni od stida strepeći šta će ono drugo da kaže. Ja, naravno, mukajet. Ni reč. Ona je tihim glasom konstatovala da mi parfem prelepo miriše i pitala me kako se zove. Teorije nije bilo da se setim a još manje da joj to i kažem, pa sam pribegao spasonosnom rešenju. Poljubio sam je po drugi put. Parfem koji sam tad nosio bio je Quorum. Ostali smo zajedno tri godine, sada mi se čini da smo tada bili spojeni da bi pripremili jedno drugo za godine koje su nas čekale. Poslednje što znam o njoj je da joj je suprug preminuo, da živi u Holandiji i da ima ćerku koja je dobila ime po svojoj baki. Tada sam nekako shvatio na šta me podseća Quorum. Siguran sam da ovako mirišu uspomene.
