"Kada si to odustala od sebe, milo moje. Svet je drhtao pod tvojim nogama, asfalt se ugibao od vreline. Mogla si sve a želela tek po nešto. Gde se izgubila munja u tvojim očima od koje su i najhrabriji spuštali svoj pogled."
"Ne lupetaj, šta ti znaš o ženama, uopšte."
"Znam sve, ja sam pisac. Znam da prepoznam momenat kada devojka postane žena. Znam da razlukujem ženu koja je voljena od one koja to nije. Umem da prepoznam miris žene koja je upravo vodila ljubav."
"Nemaš ti pojma. Plačeš nad iluzijom."
"Onda si i ti iluzija, nedosanjano moje."
"Nikada nisam ni postojala osim u tvojim pesmama i pričama."
"Ko si ti?"
"Žena."
"Gde sam pogrešio?"
"Ja nisam savršenstvo, od krvi i mesa sam. Ne ugiba asfalt pod mojim nogama. To je tvoja požuda."
"Sećam se kako si umela da voliš."
"Šta ti znaš o ljubavi?"
"Znam da svet dobija boje, peva lepotom."
"Odrasti već jednom, vreme je. Šezdeset godina ti je."
"Neću, dobro mi je i ovako. Nisam ja kriv što si odustala od sebe, zapustila se i sipaš otrov svog neuspeha, svuda oko sebe."
"Šta ti znaš o meni?"
"Znam sve. Znam da si prestala da se šminkaš, da se ne vrtiš oko sebe ispred ogledala. Znam da se ne smeješ više onako zvonko, ne mareći šta će reći komšije."
"A ti, šta si ti sve zaboravio."
"Ništa. Isti sam ja. I dalje obožavam burek i jogurt i gulaš u lepinji. I dalje kitim cigane trubače. Kupujem ruže nepoznatim damama."
"Pa da, tako je najlakše."
"Šta ti to znači?"
"I dalje nemaš hrabrosti da živiš."
"Ma da, a ti si baš pravi primer žene heroja."
"Pitala sam te šta je ljubav, pa da ti objasnim. Kada me pokrije frotirom dok pokušavam da zaspem u dnevnoj sobi umorna kao skot, nakon posla. Kad me sačekaju oprani sudovi, ujutru kad ustanem za posao ili kad pronađem čokoladu, koju obožavam, u tašni, a znam da je nisam kupila. "
"Trivijalna si."
"Možda, ali nismo svi rođeni da budemo Tristani i Izolde. Da li si primetio da se sve velike ljubavi završavaju tragično? Znaš li zašto?"
"Ne znam. Prosvetli me ti."
"Ne duri se, ne pristaje tvojim godinama. Završavaju tragično jer su samo iluzija onih koji nisu imali hrabrosti da se bore za nju."
"Ma nemoj. Po tebi je Romeo bio samo kukavica."
"Naravno. Moj otac je svako jutro oblačio čistu, ispeglanu belu košulju i stavljao mašnu. Čak i kad je otišao u penziju a majka jedva da je znala gde je pijaca, do god je on bio živ."
"Svaka žena zaslužuje da ima uspomene kojih će se sećati i pričati drugaricama, dok ispijaju kafu i ogovaraju onu koja nije tu."
"Svaka žena zaslužuje onoga sa kim će popiti kafu i planirati šta će sutra za ručak. Eto, to je ljubav. Shvatićeš i ti jednog dana. Možda."
"Ne lupetaj, šta ti znaš o ženama, uopšte."
"Znam sve, ja sam pisac. Znam da prepoznam momenat kada devojka postane žena. Znam da razlukujem ženu koja je voljena od one koja to nije. Umem da prepoznam miris žene koja je upravo vodila ljubav."
"Nemaš ti pojma. Plačeš nad iluzijom."
"Onda si i ti iluzija, nedosanjano moje."
"Nikada nisam ni postojala osim u tvojim pesmama i pričama."
"Ko si ti?"
"Žena."
"Gde sam pogrešio?"
"Ja nisam savršenstvo, od krvi i mesa sam. Ne ugiba asfalt pod mojim nogama. To je tvoja požuda."
"Sećam se kako si umela da voliš."
"Šta ti znaš o ljubavi?"
"Znam da svet dobija boje, peva lepotom."
"Odrasti već jednom, vreme je. Šezdeset godina ti je."
"Neću, dobro mi je i ovako. Nisam ja kriv što si odustala od sebe, zapustila se i sipaš otrov svog neuspeha, svuda oko sebe."
"Šta ti znaš o meni?"
"Znam sve. Znam da si prestala da se šminkaš, da se ne vrtiš oko sebe ispred ogledala. Znam da se ne smeješ više onako zvonko, ne mareći šta će reći komšije."
"A ti, šta si ti sve zaboravio."
"Ništa. Isti sam ja. I dalje obožavam burek i jogurt i gulaš u lepinji. I dalje kitim cigane trubače. Kupujem ruže nepoznatim damama."
"Pa da, tako je najlakše."
"Šta ti to znači?"
"I dalje nemaš hrabrosti da živiš."
"Ma da, a ti si baš pravi primer žene heroja."
"Pitala sam te šta je ljubav, pa da ti objasnim. Kada me pokrije frotirom dok pokušavam da zaspem u dnevnoj sobi umorna kao skot, nakon posla. Kad me sačekaju oprani sudovi, ujutru kad ustanem za posao ili kad pronađem čokoladu, koju obožavam, u tašni, a znam da je nisam kupila. "
"Trivijalna si."
"Možda, ali nismo svi rođeni da budemo Tristani i Izolde. Da li si primetio da se sve velike ljubavi završavaju tragično? Znaš li zašto?"
"Ne znam. Prosvetli me ti."
"Ne duri se, ne pristaje tvojim godinama. Završavaju tragično jer su samo iluzija onih koji nisu imali hrabrosti da se bore za nju."
"Ma nemoj. Po tebi je Romeo bio samo kukavica."
"Naravno. Moj otac je svako jutro oblačio čistu, ispeglanu belu košulju i stavljao mašnu. Čak i kad je otišao u penziju a majka jedva da je znala gde je pijaca, do god je on bio živ."
"Svaka žena zaslužuje da ima uspomene kojih će se sećati i pričati drugaricama, dok ispijaju kafu i ogovaraju onu koja nije tu."
"Svaka žena zaslužuje onoga sa kim će popiti kafu i planirati šta će sutra za ručak. Eto, to je ljubav. Shvatićeš i ti jednog dana. Možda."