BALADA O BUREKU
Jede mi se burek. Kad bolje razmislim burek jedna od malo konstanti u mom zivotu. Burek sa ocem,burek za dorucak,burek za ručak, burek za veceru,užina burek, burek protiv mamurluka,burek u društvu ili sam protiv bureka, hladan burek od juce,prazan burek,burek sa sirom,burek sa mesom, burek sa jabukama,burek na brzinu..... Godinama sam merio kvalitet gradova u kojima sam bio po kvalitetu bureka koji sam tamo jeo. Upoznao i jeo, gotovo sve škole i stilove, gotovljenja njegovog. Burek nije tek obična hrana, burek je zajednički činilac koji spaja. Bogate i one koji to nisu. Radnike i inteligenciju. Jelo i gastronomiju. Noć i dan.
Ucio sam moje klince da ga vole ali nisu bas nesto odusevljeni. Da li ja nisam dobar ucitelj ili je burek pregazilo vreme. Ko ce ga znati?
"Otišao je Bobe."
"Koji Bobe? Gde je otišao? Jel to onaj što je sa nama išao u školu?"
"Bobe sa Dorćola."
"Ne poznajem nikakvog Bobeta sa Dorćola."
"Šta ima da ga poznaješ, jel si ti pio nešto? Bobe je burgdžiska radnja, izlapeli stvore."
"Onaj Bobe?"
"Onaj, onaj Bobe?"
"Da, taj Bobe. Ne ponavljaj se k'o pokvaren gramofon"
"Onaj Bobe, što nas je Saška prvi put vodila da probamo, najbolji burek sa mesom, u Beogradu. Zemun se nije računao."
"Koja Saška?"
"Tvoja Saška, šta se praviš blesav. Čekali smo je ispod Kališa da završi noćnu. Bas dvojica smo imali plivanje na Dvadeset petom maju."
"A ta Saška, ne sećam se."
"Ma znaš ono kad smo maznuli jogurt u tetrapaku pa svo troje trčali niz Dubrovačku, da nas dokoni penzioneri ne prijave muriji. Ti to mene zezaš?"
"Naravno."
"Naravno me zezaš ili se naravno se sećaš?"
"I jedno i drugo. Ne plaća se porez na to."
"Odakle smo mi došli po Sašku?"
"Iz Šanse, pre toga smo slušali Čorbu na Kalemegdanu. Ti si muvao onu malu pankerku."
"Onu sa čirkanom? Sad se sećam. Na kraju smo završili u šansi i pili sa taksistima. Tvoj ćale im je izdao dozvole za rad. Gde je sada Saška? Znaš li nešto o njoj? Zašto ste se, uopšte, vas dvoje razišli?"
"Polako bre, ne mogu sve da popamtim. Razišli smo se zbog Ivane sa Senjaka."
"One što joj je tata bio budža?"
"Aha, sećaš li se one žurke za njen rođendan? Kad smo se napili kao indijanci pa smo namerno razvlačili po seljački i na kraju demonstrativno otišli u tuđim jaknama i završili kod Bobeta."
"Naravno da se sećam. To je bilo par meseci pre nego što si dobio posao na Institutu. Najbolji student a seljačko govedo."
"Nisam ja kriv što su moje kolege nisu kupovale burek na pravom mestu , pa sam od luka podrigivao. Bože, kakvi su ono snobovi bili. Bolje nisu ni zaslužili."
"I nisu."
"Kako se ono zvala ona tvoja srugarica iz Kraljeva?"
"Dragana?"
"Ne ta, ona što si je zvao Sekana."
"Dragana, rekoh ti."
"Ma ne breee, drugačije."
"Misliš Nata."
"E Nata."
"To je ista osoba."
"I Dragana i Sekana i Nata? Koliko ona ima imena? Budi Bog sa njom, jel beše ona stanuje preko puta Bobeta?"
"Stanovala, nije više tamo."
"Cccc, kakav promašaj. Stan pored takve pekare se ne napušta."
"Ona mi je i javila da zatvaraju. Obećao sam joj da više neću da jedem burek u beogradskim pekarama, osim onog koji sam napravim."
"Odličnooo, pravi sutra."
"Neće da može, nije tu."
"Pa Boga joj poljubim, di ga je ona?"
"U Poreču, radi. Vraća se u oktobru."
"Ko će da čeka do oktobra?"
"Ti, a i ja sa tobom."
"Ajd kad kažeš."
Jede mi se burek. Kad bolje razmislim burek jedna od malo konstanti u mom zivotu. Burek sa ocem,burek za dorucak,burek za ručak, burek za veceru,užina burek, burek protiv mamurluka,burek u društvu ili sam protiv bureka, hladan burek od juce,prazan burek,burek sa sirom,burek sa mesom, burek sa jabukama,burek na brzinu..... Godinama sam merio kvalitet gradova u kojima sam bio po kvalitetu bureka koji sam tamo jeo. Upoznao i jeo, gotovo sve škole i stilove, gotovljenja njegovog. Burek nije tek obična hrana, burek je zajednički činilac koji spaja. Bogate i one koji to nisu. Radnike i inteligenciju. Jelo i gastronomiju. Noć i dan.
Ucio sam moje klince da ga vole ali nisu bas nesto odusevljeni. Da li ja nisam dobar ucitelj ili je burek pregazilo vreme. Ko ce ga znati?
"Otišao je Bobe."
"Koji Bobe? Gde je otišao? Jel to onaj što je sa nama išao u školu?"
"Bobe sa Dorćola."
"Ne poznajem nikakvog Bobeta sa Dorćola."
"Šta ima da ga poznaješ, jel si ti pio nešto? Bobe je burgdžiska radnja, izlapeli stvore."
"Onaj Bobe?"
"Onaj, onaj Bobe?"
"Da, taj Bobe. Ne ponavljaj se k'o pokvaren gramofon"
"Onaj Bobe, što nas je Saška prvi put vodila da probamo, najbolji burek sa mesom, u Beogradu. Zemun se nije računao."
"Koja Saška?"
"Tvoja Saška, šta se praviš blesav. Čekali smo je ispod Kališa da završi noćnu. Bas dvojica smo imali plivanje na Dvadeset petom maju."
"A ta Saška, ne sećam se."
"Ma znaš ono kad smo maznuli jogurt u tetrapaku pa svo troje trčali niz Dubrovačku, da nas dokoni penzioneri ne prijave muriji. Ti to mene zezaš?"
"Naravno."
"Naravno me zezaš ili se naravno se sećaš?"
"I jedno i drugo. Ne plaća se porez na to."
"Odakle smo mi došli po Sašku?"
"Iz Šanse, pre toga smo slušali Čorbu na Kalemegdanu. Ti si muvao onu malu pankerku."
"Onu sa čirkanom? Sad se sećam. Na kraju smo završili u šansi i pili sa taksistima. Tvoj ćale im je izdao dozvole za rad. Gde je sada Saška? Znaš li nešto o njoj? Zašto ste se, uopšte, vas dvoje razišli?"
"Polako bre, ne mogu sve da popamtim. Razišli smo se zbog Ivane sa Senjaka."
"One što joj je tata bio budža?"
"Aha, sećaš li se one žurke za njen rođendan? Kad smo se napili kao indijanci pa smo namerno razvlačili po seljački i na kraju demonstrativno otišli u tuđim jaknama i završili kod Bobeta."
"Naravno da se sećam. To je bilo par meseci pre nego što si dobio posao na Institutu. Najbolji student a seljačko govedo."
"Nisam ja kriv što su moje kolege nisu kupovale burek na pravom mestu , pa sam od luka podrigivao. Bože, kakvi su ono snobovi bili. Bolje nisu ni zaslužili."
"I nisu."
"Kako se ono zvala ona tvoja srugarica iz Kraljeva?"
"Dragana?"
"Ne ta, ona što si je zvao Sekana."
"Dragana, rekoh ti."
"Ma ne breee, drugačije."
"Misliš Nata."
"E Nata."
"To je ista osoba."
"I Dragana i Sekana i Nata? Koliko ona ima imena? Budi Bog sa njom, jel beše ona stanuje preko puta Bobeta?"
"Stanovala, nije više tamo."
"Cccc, kakav promašaj. Stan pored takve pekare se ne napušta."
"Ona mi je i javila da zatvaraju. Obećao sam joj da više neću da jedem burek u beogradskim pekarama, osim onog koji sam napravim."
"Odličnooo, pravi sutra."
"Neće da može, nije tu."
"Pa Boga joj poljubim, di ga je ona?"
"U Poreču, radi. Vraća se u oktobru."
"Ko će da čeka do oktobra?"
"Ti, a i ja sa tobom."
"Ajd kad kažeš."
