Plava Bilja:
Ako mene pitas, jesi
Ma, to je trebalo videti, to se recima ne da opisati :shock: :shock:
Пратио сам ја и раније његова "прикљученија", код Сарапе - ето још једне политичке емисије коју углавном више не гледам. Чак ме је инспирисао на један текст, пошто је Остоја најбољи пример реформске талибанштине. А што се тиче његовог живота, сазнах после да је зарађивао за 'леба као таксиста у Њујорку. Ништа страшно, неки кажу и да Осама таксира у Великој Јабуци. Но, погледајмо текст.
Како је Ратко постао Менгеле
Зоран Остојић, некада уредник Студиа Б, и све истакнутији члан “Грађанског савеза”, у последње време се све више истиче својом талибанштином. Тако му се у једној емисији “омакло” како се Ратко Младић “крије као Менгеле”. И док си рек’о Гармишпартенкихрен, наш Остоја је морао да се правда и одговара на питања да ли је он Србин и зашто толико мрзи Србе. У принципу, поздрављам такву реакцију у емисији присутних, али заборављено је том приликом да Остојић није усамљен у таквим “мишљењима”. У питању је добро планирана и организована кампања, а видећемо и веома опасна. Пре тога корисна дигресија.
Сећамо се како је Колин Пауел, кога је потписник ових редова претходно ценио, млатарао некаквом истуцканом кредом пред Уједињеним Нацијама, као то је “ирачки антракс”. Американци су окупирали Ирак, али ништа од оружја масовног уништења нису нашли. То нема везе, одговорили су нам саветници Дабаја Буша,
јер Садам је употребљавао хемијско оружје против свог народа, “он је био гори од Хитлера”. Није небитно у целој причи то што је Садама хемикалијама снабдео “демократски запад”. Али ставићу акценат на овај механизам.
Како је Садам био гори диктатор од Хитлера, “свет је боље место без њега” и при томе је “небитно” што у истом Ираку и дан данас гину десетине и стотине цивила. Успостављена је емотивна веза између Садама и Хитлера и више никакви аргументи нису потребни. Тако су бар архитекте рата мислили…
Није то ништа ново. Још је Орвел рекао како је најлакше некога оптужити за фашизам. И у трену он мора да се правда од такве оптужбе и не може више да брани своје ставове. И у нашем народу је била изрека “мрзим те к’о Немца”.
Остојићева тврдња није ништа ново у том смислу.
Већ годинама нас просто бомбарују тезом како је у Сребреници почињен највећи злочин у Европи после Другог светског рата. Испрва се говорило само “највећи злочин”, па смо се онда досетили да су ипак Американци извршили највеће злочине. Онда су у Комитету додали оно “у Европи”, као да жртве ван Европе нису битне. Њима вероватно и нису.
Али најгоре у целој тврдњи је то што она просто није тачна.
То је свесна лаж. Највећи злочин у Европи после ДСР извршили су Руси, совјетски комунисти, у Будимпешти 1956. Они су стрељали или на други начин ликвидирали више тренутно ненаоружаних људи од броја НЕСТАЛИХ (који се рачуна као број стрељаних) у Сребреници. И шта сад? Мађарска није у Европи, или 1956 није била после ДСР, или за Србе не важи Аристотелова логика?!? Остаје још шитање: зашто некоме толико одговара да Сребреница буде највећи злочин после ДСР?
Одговор је прост.
Пошто је успостављена ментална (у ствари емотивна) веза са злочинима фашиста, ништа лоше што се догодило Србима не представља више ствар за коју треба оптужити “лидера слободног света”. Да ли се неко бунио када су бомбардовали Дрезден или Хамбург? Хирошиму или Токио? Није наравно. За фашисте ништа није било довољно лоше.
И не само то. Знамо да је из наше земље протерано неколико стотина хиљада фолксдојчера. Уосталом “ко им је крив, они су почели рат”. Тако и ко је Србима крив за Олују (помогнуту америчком авијацијом) или егзодус са Косова под надзором “међународне заједнице”. Као што комунисти у ФНРЈ, Чехословачкој или Пољској нису могли одговарати за протеривање Немаца, тако ни актуелни Велики Брат не може сносити одговорност за оно лоше урађено Србима. За оно што је сам урадио или помогао.
Опасно је то што, после хиљаду понављања, овакве тезе прихватају и они који баш не љубе НК, БКВ, ЧЈ или ВП. Добри стари Гебелс је био у праву и може се поносити овдашњим “невладиним организацијама”.
Још једна теза која, у сарадњим са претходном, пере од одговорности “деократски запад” је она о “четири изгубљена рата” или о српском поразу у Босни. Да ли се Дејтонски споразум, којим је призната Република Српска, може сматрати поразом? Веровато не, али треба некако оправдати аутократска овлашћења Педи Ешдауна (пре њега Фердинанда Петрича), којима он “спроводи демократске реформе”. Оскиморон? Не баш ако су Срби “први почели, починили геноцид и изгубили рат”. Тиме се лако правда све што нам Педи ради.
Остаје још питање Остојићеве мотивације. Лично мислим да је небитно да ли он то стварно мисли. Уосталом, није тешко убедити себе у било шта. Небитно је и да ли је он лично плаћен или је будала која просто верује Наташи, Биљани и Соњи – па се онда труди да да свој “креативни допринос”. Сасвим је свеједно јер неко је у тој причи добро плаћен.
Из Остојећив уста проговара амерички порески обвезник.
