LEPOTA POROKA

kojote

kojote

Elita
Poruka
18.634
Sedi za kompom zagledana u elektronski papir i otkucan naslov. Pije treću kafu i pripaljuje desetu cigaretu. Kazaljke na njenom ručnom satu se primiču podnevu.

Tako se dešava svakog četvrtka. Poslednjeg dana za predaju tekstova za objavljivanje. Može da tekst za svoju rubriku preda nekog od prethodnih dana (piše za nedeljnik), u utorak recimo, ali joj to nikad nije uspelo. Nesvesno odlaže taj čin. Od gađenja joj se prevrće utroba, kao da je trebalo da opere masne tanjire koji se već nekoliko dana gomilaju u nekoj tamo sudoperi, u nekom tamo Majamiju.

Svakog četvrtka bi dojurila u redakciju u deset, otvorila praznu stranicu u word-u i otkucala naslov. Onda bi otpila dobar gutljaj prve kafe i po navici popušila nekoliko cigareta. Otkucala bi prvu rečenicu i stala. Učinila bi joj se besmislena, prazna i nepismena, pa je potamnjivala tekst i brisala ga.

Vreme je letelo, golubovi nisu. Stizala bi druga kafa, pepeljara se punila opušcima, a u glavi se gomilali obrisani listovi.
Desetak minuta pre podneva, smogla bi snage da otkuca jednostavan tekst od dve-tri stranice. Urednik bi se ljutio što mu ga predaje u poslednji čas, ali je bio zadovoljan kako je napisan. S malo više rada i malo manje poroka, postala bi super novinar, govorio je.
Super riba je već bila.
Po predaji teksta silazila bi s kolegama u bife i opijala se besomučno, s jednom jedinom željom: da se oslobodi gađenja u utrobi.

Sačeka da se kazaljke na satu poklope. Onda ustane, uzima tašnu i izađe iz redakcije. Ubrzo se nađe u obližnjem parku. Seda na klupu preko puta fontane i gleda golubove dok piju vodu iz nje.
Lep, sunčan dan.
Nigde joj se, posle dužeg vremena, ne žuri.
 
ali ipak odlucuje da izadje negde...gazdarica kod koje zivi je smor zivi i ne slusaju joj se njene svakodnevne zalbe.pozove jednu drugaricu da se vide na popodnevnoj kafi.drugarica se ne javlja na telefon.ona druga odgovara smsom da mora da cuva dete.treca je na putu.
hmm kako to da je ostala bez drugarica?da li je ona to previse zauzeta poslom pa ne stize da im se posveti???ili je nesto drugo u pitanju?nikako da se otme utisku da je prezrena od pola sveta.one polovine koja je imala priliku da je upozna...
e kojote je l ovo nastavi pricu???
 
znači vreme se menja a red vožnje ostaje isti :lol:
btw. a ja mislila neki mrsan tekst po naslovu, kad ono....
a što joj se gadi?
daj malo neku dublju karakterizaciju
i još karaktera, pa da
da vidiš kako će da uslede saveti - šta učiniti -na žk :lol:
pretpostavljam da će tek noćas u ponoć ponovo :roll:
 
Da nije imao ko da primeti sirovu lepotu svakodnevnice ona bi i dalje postojala ali se o tome ne bi govorilo...

Da je bilo tu nekog da joj spusti šake na ramena i ukroti njene misli jednim toplim smeškom ona bi se opustila i završila posao ranije. Verovatno bi posle prošetali gradom a golubovi bi ostali fokusirani tuđim pogledom...

Međutim njoj ni na kraj pameti nije bilo da ustane, razvlačila se tromo kroz svoje dane.
Večito neshvaćena, pomalo histerična, uzdržana od upuštanja; oslonila se na sebe samu i prkosnim stavom posmatrala svet. Sve što nema, njoj u stvari i nije potrebno - živeti se može i bez toga. Ona ne želi više no što sebi može da priušti, očekuje uvek manje. I traži, bez trunke stida u sebi ona traži... ali uvek od pogrešnih osoba one prave, istinske stvari.

Ona je ostavljena pre nego što je sazrela.
Nju su gurnuli u arenu i rekli joj da se snađe.

Zimi ne voli da nosi rukavice, leti ne voli da nosi šešire, u njenom stanu nema biljki po saksijama, nema akvarijuma sa ribicama, nema tepiha ni slika... dominira nekoliko podnih lampi i muzika.

Ne trpi savete, ni sebe samu kao glavnog aktera priče.
Ona je rešila tako - a njen život se u principu samo nje i tiče.
 
e vas dvoje boldovanih ne mogu da dodjem do izrazaja:lol:
ipak nastavljam tanko:p
....da,ona se u sustini oseca usamljeno.od ranog detinjstva nije imala paznju koja joj je bila potrebna,niti lepe uspomene.zato je ocajna u potrebi da bude nekome centar sveta...ne zna kako to da postigne,nisu je naucili.da li je nacin pravi ili pogresan ni sama ne zna.a ko bi joj rekao
i zato nastavlja kako samo ona zna
ne razmislja o posledicama
trazi svoju srecu
hahaha al patetisemo:lol:
 
imam jako mnogo posla a i slabije mi radi mašta today.
uživam:p
ajd malo neke prljavštine, iz njenog života,
ono kada je posrnula i bila sa dvojicom na dzonovoj žurci, onomad oko haloweena:p (el se tako piše? )
 
Mršti se nad odrazom ogledala, prstima dodiruje čelo i masira predeo oko očiju.
Ukoliko ostane ispred njega duže od uobičajenog vremena, rizikuje da se rasplače...
Ne, nije ružna - a i da jeste već do sad bi navikla da živi sa sobom... Ona na sebi zna da prepozna tugu a ta tuga zna da raste onoliko koliko je u stanju da je nemo posmatra.

Njeni tanani prsti u trenutku kada već ni sama ne zna šta bi - posežu za cigaretom. Pored pakle joj stoji plastičan, žut upaljač koji je slučajno nekome pokupila sa stola. Vrti se po zadimnjenoj prostoriji, rukom stiska grudi, oseća bol.

Neko vreme je mislila o tome kako bi bilo dobro da prestane da puši, mogla bi da se bavi nekim sportom... Međutim, to bio ni prvi ni poslednji put da je mislila o tome.

Zazvonio je telefon, ime koje je pisalo na displeju telefona uslovilo je da udahne duboko i zakoluta očima pre nego što se javi i kaže:
- Reci maco...
- Jel se sećaš one Džonove žurke kad nisi htela da kreneš kući u isto vreme kad i ja, pa si kasnije posrnula i bila sa onom dvojcom?
- Ima li preke potrebe da me na to podsećaš?
- Zapravo ima... Džon ponovo pravi žurku pa se pita hoćeš li doći... :lol:
 
-o naravno zar tako nesto da propustim?mogla bih posle i neke detalje da ubacim u novine.mada nije mi jasno o kakvom posrtanju pricas?pffff
haha koji smo tim:D
 
maja & koyot....brateee....ko bi rekao! trebalo bi ko Miša & Jasmina da sastave story, samo, ako može, i hipertekstu, da bude dostupno odmah :lol:
ko najbolje zna o posrtanju na Forumu? :lol: Hahahaha...ajde izvrni se, čekam :P
 
Prekinula je vezu...

Ukoliko se prepustila jednom ne znači da će po nalogu to uraditi i sledeći put... Nikada joj nisu bile jasne sve te bezlične osobe koje su živele kroz njen život i njene tekstove. Osuđivala ih je što je osuđuju a sami nisu skloni kretanju koje bi neminovno uzrokovalo poneku grešku.

U tom svom umišljenom napadu na okolinu, probala je da zažmuri na činjenicu da je u poslednjih nekoliko godina svako njeno kretanje vodilo ka ispunjenju grešaka a ne nje same - pa je vremenom posustala.

Otvorila je prozor i gotovo istog trenutka viknula na lika koji je legao na sirenu. Nadala se da će izaći iz kola kako bi mogla da ga gađa opuškom, međutim sasvim sa leve strane obratio joj se slučajni prolaznik rečima:,,Plavušo, šta si umislila – nemoj sad da ti se popnem gore.''

Prvi talas šoka sprečio je da mu uzvrati rečima:,, Nemoj sad tebi plavuša da se popne gore pa da ostatak života vučeš traume.''
Refleksno je opušak završio pred njim, odmakla se i udahnula duboko.

Bilo bi suvišno reći da je fikcija daljih događaja vezanih za tog arogantnog čoveka protutnjila kroz nju u samo jednom deliću sekunde... I ona je čula kako agresivno lupa na njena vrata, kako kroz dreku upada u stan, kako ga kroti i smiruje i kako se on ipak opušta...

Prišla je bifeu i napunila čašu. Da ima ledomat, ne bi morala da svaki put iznova udara parčetom plastike o sto i da kasnije gmiže po podu dok skuplja rasprsnute komadiće.
Nasmejala se.

Bilo bi dobro da za tu žurku kupi crne čarape sa što više likre, nikako nije mogla da se seti šta se desilo sa prethodnim, već dugo ih nije bilo u stanu a sasvim je sigurna da ih je imala.
 
hm, neko ko nema razumevanja za boemski zivot bi rekao da ovo treba da bude na temi o lenjosti :)

Mogu i ja malo?

Gadjenje je nestajalo negde posle cetvrog vina i prvog ruma. Posle treceg, vec je sebi bila simpaticna. Posle petog, ljudi oko nje su postajali zanimljivi. Godine novinarskog zivota su je naucile da u tom trenutku (posle cetiri vina i pet rumica) sedne u blizini nekog velikog muskarca - za slucaj da izgubi ravnotezu... Boemski zivot ju je naucio da prihvati gubitke - danas ne moze da nadje hulahopke, juce su to bile naocare. U tom trenutku nije mogla da zna da ce bas te crne hulahopke odigrati odlucujucu ulogu u neverovatnim dogadjajima koji ce uslediti posle odlaska sa zurke-
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top