Pisala sam kako sam se dobro zabavljala sa Đurđevićkinim "Deda Rankom", ali do 50 strana pred kraj, odakle je sve bilo pobrkano, pa sam i psovala i gunđala i svašta nešto...elem, kad sam otišla to da zamenim uzela sam i "Kaja, Beograd i dobri Amerikanac" i evo, upravo je završila.
Neko (Mirka možda?) je pominjao da i nije dobra kao ostale, tj. bila je preporuka tipa "nemoj sa njom da počinješ Đurđevićku, bolje kreni od neke druge".
E, meni je ova bolja od Deda Ranka
Ukusi i mirisi Beograda između dva rata, toliko vrcavo, toliko krcato informacijama, zabavno a istovremeno ozbiljno, toliko slikovito....uživala sam od prve do poslednje strane.
Na mahove urnebesno smešno, često sa mekom satirom na današnje teme, vešto upletenom u prošle događaje.
Do suza me je doveo opis scene kojom se prikazuju "srpska posla", kad se dva tramvaja susretnu čelom u čelo na šinama, greškom skretničara, pa prvo zvone do izbezumljenja, pa tramvajdžije počnu da se psuju kroz prozor, pa na kraju i putnici izađu da se svađaju i biju....sigurna sam da vama ovo ne zvuči preterano smešno, ali ja se i sad kikoćem dok kucam.
Likovi su neverovatni, i glavni i sporedni, potpuno izgrađeni. Jedan od ravnopravnih likova je i sam predratni Beograd, ne samo topografijom i arhitekturom, već i muzikom, hranom, odećom, vozilima, društvenim pravilima...Retko, retko dobro delo
Žao mi što je gotovo.
i kojim tacno redom. 
) . 
Koji sa ja bolid postala 
