Agresivno ponašanje umesto plača

"Ispoljavam nasilje umesto bola
To je moja jedina ulična škola
S'toga, možda i jesam stoka
Ali muka mi je više od ljudi sa
Kompleksom Boga..."

To je deo jedne moje pesme. Napisan tekst negde 2006.
Nisam (tada) ni slutila koliko će to da se ostvari...

Primetila sam da sam agresivna kad sam tužna. Ne plačem, svađam se!
Onda se setih čestih scena u filmovima, baš baš često se viđa, osoba (muško, žensko, nebitno) se dere, svađa se, nekad počne i da udara osobu sa kojom se svađa i onda je ta osoba zgrabi i čvrsto drži u zagrljaju dok se "agresivac" ne raspadne i rasplače, znate sigurno na šta mislim...


Da li i vi imate zbrkane emocije?

Mislim, "normalni ljudi" plaču kad su tužni, a udaraju kad su besni.
Ja očigledno napadam i "udaram" kad sam tužna, a kad sam besna- ja plačem.
Verovatno plačem od nemoćnog besa, ali šta vi mislite?

ne mislim da je plakanje neophodno posebno u nekom takvom kontaktu s drugim ljudima

Pa ja to nmg da kontrolišem

Vrv si hteo da kažeš "Nije neophodna pojava da plačeš ako si tužan", možeš biti strašno mnogo tužan i ne plakati- jesi li to mislio, ako sam te razumela?
Tu se slažem
Ali bes nmg da kontrolišem...tek nakon nekog vremena (ili kad me bukvalno neko pita "Koji ti je fuckin' Qratz", ja porazmislim i shvatim da napadam nevinog čoveka samo zato što se eto našao tu. Strašno. A zapravo sam tužna jako zbog nečega.

i ja sam tuzan ili besan zbog kojecega,ali nemam potrebu za placom,bas za tim iskaljivanjem besa na drugima koji dolivaju casu,sto da ne,imam potrebu za pravdom i ispravljanjem krivih drina ali opet ne za placom,mozda sto sam musko

Pa ni ja nemam potrebu da plačem, a imam za iskašljavanje besa, samo sto ja to vidim kao problem, za razliku od tebe hahaha Legendo, tebi to OK, udri bagru LOL

- - - - - - - - - -

*iskaljivanjem, ebe me autokorekcija

- - - - - - - - - -

Onda ništa, ja da nastavim da mlatim ljude, hvala na pažnji

ma to,sve redom pickaram,u epsu 2 metra grdosija radi na salteru,setka me na druga 2,preko pola hodnika se dernjam i iebem sve po spisku,po sred mupa na salterusu koja mi opet ne daje prave informacije i 2x idem da placam takse red 20 ljudi,i sta kazes da placem zbog njih,xaxa,daj sebi oduska

Svako se ponasa po nekom svom sablonu stecenom ili urodjenom
koji u datoj situaciji, sablonski, daje rezultate ili bar oslobadja frustracije.
Recimo, kada bi djordje zaplakao, iako mu nije u sablonu uspeha,
garantovano bi vise privukao paznje i mozda resio problem , nego da pickara.

ne vredi nema suza jedino crnog luka da se najedem

Kod zena je zanimljivo da se mnogo lakse snalaze, pa recimo kada su same i vec proizvode neko dejstvo pojavom,
lako mogu i da zaplacu, ali ako pored njih stoji muskarac za respekt onda sebi dozvole i da preteraju u agresivnom ponasanju.

Metronomy
Meni postaje fascinantna ta tvoja analiza "kod žena..."
Ma, ja sam žena i nije tako (pročitaj moj post kojim sam otvorila temu)

I ako možeš molim te najlepše, da odgovoriš na pitanje sa "Ja ..." a ne "kod žena..."
Mislim, nismo na fakultetu pa da radimo opservaciju o ženama, ja pitah sve vas kako se vi lično nosite sa gorepomenutim.

- - - - - - - - - -

georgejune:

ne vredi nema suza jedino crnog luka da se najedem

Kliknite za proširenje...

To kaze i moja majka, a još stara žena, a tek muškarci...u ovoj državi je, izgleda, problem, ljudi generalno "davno istrošili sve suze", ostao samo bes.

za mene je veci je problem potreba za suzama,hronikom,patetikom,empatijom i to laznom,pa eto usput i vampira da sisaju krv,onaj fazon e znas da je pogino saban,STA,STVARNO,JAO TUGE,I JA JUTROS ETO KO DA SAM ZNALA SLOMIO MI SE NOKAT S NOVIM FRENCOM

E, takvima trebaju batine!
Šteta što je fizičko nasilje postalo krivično delo, pa ne mož' svakoga ni da prebiješ iako bi to bilo višestruka dobit i za njega samog i za nas koji moramo se uzdržavamo i za generalno okruženje.

Od kad su batine zabranjene, svet zastranio načisto, psiho svaki drugi.

Naravno, ne mislim na vrnjačko maltretiranje, na fizičko iživljavanje, nego na stare, dobre batine, kad smo u srećna vremena (ako se uopšte može reći da su ovde ikad bila srećna vremena), kad dohvatimo nekoga onako grupno, neku vašku od čoveka, pa kad dobije dobre batine, da vidiš kako se smiri.

Sad treba da JA pijem "bromazepam" zbog budaletine koja bi trebalo da pije punu šaku lekova, a ne pije, i još plus ne smem ni da ga udarim. E, dođe mi da plačem!

Nabaci si lazni osmeh ko fasadu plakanje ti uzdrma temelje mozes se urusit

Kod mene nije ni agresija ni plac nego totalni defetizam, povlacenje i prihvatanje tragičnog života i svega onoga sto mi se u njemu dešava. Pokusavam da stvar gledam iz sire perspektive pa mi tako nadu za zivot daje uverenje dq cu se u nekom sledecem životu reinkarnirati u nekog goluba ili macku koja po ceo dan lezi na usijanom limenom krovu.

Najviše se svađaš i napadaš one ljude za koje podsvesno znaš da ti mogu pomoći na neki način.

U psihologiji deteta, recimo, ako dete napada roditelja to se podrazumeva da je to njihov način lečenja frustracija koje imaju jer znaju da od roditelja imaju neprekidnu emotivnu podršku.
To je kada se radi o deci koja su mlađa.

Kasnije kod tinejdžera može se pojaviti slična situacija, pogotovo kada igraju video igre u kojim je puno pritiska i puno neuspeha, nakon čega postaju razdražljivi jer poraz u igri smatraju ličnim neuspehom. I ovde roditelj mora imati puno strpljenja i nikada ne ubacivati ogromne kazne ili sankcije jer će to da pogorša stvari nepovratno i dete može da realno omrzi roditelja. Sa ovim je potreban pristup sličan kao pristup narkomaniji, recimo, pogotovo kada su to teži oblici.

Kod odraslih ljudi je već pitanje da li je njihov gnev samo, u stvari, povod za tugovanje i razumevanje. Normalno je da prilikom pomanjkanja razumevanja osoba je razdraženija i želi da se nekome približi. Ponekad neko namerno od sebe pravi budalu, recimo, namerno pravi greške, namerno se ponaša neprikladno, jer u stvari želi pažnju onih oko sebe. Ponekad je to čist egoizam ili diva kompleks, a ponekad je realna potreba da se bude sa nekim ko će tu osobu smiriti i razumeti. U većini slučajeva proradi nakon tek par rečenica.

Mnoge ljubavne veze započinju u velikoj svađi, burnih reagovanja, samo da bi se sve rešilo nakon toga. Odatle ide ona pesmica ''Ko se bije taj se voli''

Generalno, ljudi pribegavaju vikanju uglavnom kada su nesposobni da nešto reše ili kada znaju da je njihov autoritet uzdrman. Roditelj se recimo razdere na neposlušno dete, mada je bitnije da zadrži svoj ton i da, recimo, iskaže puno ime i prezime deteta tokom obraćanja. Na ovaj način će lakše da privuče pažnju.

Ovaj princip grljenja i udaranja, te plakanja, je u stvari često primetan motiv kod žena. pogotovo ako su nervozne ili imaju težih psihičkih problema, najčešće zbog svojih roditelja. Iz tog razloga traže zaštitu i način filtriranja emocija.

Hvala na ovolikom postu.
Ja ne znam koji je moj problem (da znam, rešila bih ga, logično) ali počinjem da se plašim da ću da postanem psiho (prosto rečeno: da prsnem), ako, ustvari, već nisam?!

Filtriranje emocija i problemi sa roditeljima su u našoj oblasti jedan veoma čest motiv koji se ponavlja jer je razlika u ponašanju i vaspitanju generacija pre nas, generacija posle nas kao i ratova između koji su se dešavali, ostavili snažan utisak gde i stambena situacija ne dozvoljava velike ili nagle promene, te se mora raditi ili udovoljavati onim stvarima i situacijama koje se od nas očekuju, a koje mi želimo da na neki način ispunimo po cenu gubljenja sebe.

Ponekad, u želji da odbranimo sebe od uticaja drugih, spremamo se na nagle postupke kako bi objasnili drugima da smo tu, da želimo da živimo sopstveni život ponekad, da želimo da se naš život uvrsti u još nešto što je posebno i kvalitetno. Želimo da taj neko zna da smo tu i da imamo šta da kažemo, uradimo ili odradimo tako da se naš trud ili delo prizna kao nešto što je kvalitetno ili verodostojno tuđe hvale. A najviše to očekujemo od roditelja kojim često nismo dovoljno dobri ili ne trudimo se dovoljno. Zavisi to sve od kriterijuma.

Emotivni problemi su najčešće uzrok nerazumevanja sa roditeljima, a odatle se vuku i ostali psihički problemi kasnije u životu jer bez obzira šta se dešavalo i šta se pričalo stoji onaj savet koji svako lakomisleno pruža ''Ipak ti je to roditelj, malo popusti, neće živeti zauvek''.

Sa perspektive roditelja, a to lično znam veoma dobro, deca su u stanju da naprave kompletan džumbus od svojih života, da rasturaju brakove za sitnice, da se ponašaju nerazumno, da ne ispune čak ni one najosnovnije stvari u svom životu ili da iz nekog gneva prema roditeljima odrade nešto sasvim drugačije i neprikladno što će sve poznanike da ostavi u šoku sa onim ''pa bilo je sve ok, kako sada to?''.

Svaka osoba ima svoje psihičke probleme i niti jedna osoba nije pošteđena psihičkih problema, stresa, emocija itd. To ne postoji. Ono što postoji jeste mogućnost komunikacije i sposobnost razgovora makar sa ljudima koji su isto ili slično doživeli, te prepoznavanja sopstvenih problema kvalitetnom introspekcijom odakle se dalje postavlja ili gradi život u onom smislu koji se može ispuniti, počevši od osnove, ali poznavajući sopstvene granice i mogućnosti. Što je osoba starija, nema ni toliko energije da se sa svim stvarima izbori, a tada će gotovo uvek ići putem manjeg otpora, ponekad kukavički.

Smatram da čovek nikada ne sme izgubiti želju da se bori, čak i kada ostari. Ali mora da zna koje bitke može da dobije, a koje ne može nikada ni da započne.

Pa dobro, za početak introspekcija mi je jaka, te ustanovih da tugu izražavam agresijom, a bes plačem.

To sam, znači, utvrdila. E, sad, sve o čemu si govorio je tako sabijeno da moram o tome malo duže da razmišljam, jer si otprilike ogromno znanje "upresovao", ne znam ni kako da se izrazim.
Tu ima svačega, od dečje psihologije pa do maltene patoloških psiho problema, pa preko sociologije, i ko zna čega još.
Uf! Svesna sam ja koliko ne znam
I stalno govorim sebi da ću da odem do biblioteke da uzmem neke osnove psihologije, ali nisam otišla još jer ne znam odakle da počnem. Da nemaš neki savet- treba mi bukvalno osnova psihologije, ali da nekako bude sažeto mnogo toga u jednoj knjizi, jer nemam nameru da iščitavam sad pet knjiga jednu za drugom...

Aham, znanjem ces sve resiti, kao sto je i on.

Znanje je precenjeno u prakticnom zivotu, kao i moral....

Znanje i moral su za dokone ljude, zivotu je potreban pragmatizam,

pa ako ne precenis sebe mozda jednom stignes do prave dokonosti.

@Metronomy, pitala sam čoveka za osnove psihologije, neću fakultet da upisujem! Neke osnove mi trebaju...

Znanje jeste precenjeno ako je puko "palamuđenje", ali ovo je konkretna stvar. Msm, š'a me libo koji je glavni grad Španije, i koliko Džibuti kilograma banana izvozi godišnje, ali neke osnove psihologije mi zaista trebaju, jer ih dobro kapiram, kao što se prilično dobro samoposmatram (introspekcija), tako da će meni pomoći sigurno jer kontam psihologiju...

Osnove psihologije primer:
Pre nekih 15- ak godina pitala sam psihijatra zašto mene oduvek privlače muškarci koji na ruci npr.imaju zavoj ili gips, i oni sa ožiljcima, npr lik preko pola obraza ima ožiljak? Jesam li ja luda?
Odgovor: ti podsvesno vidiš u njima "alfa mužjaka", muškarca- borca, i podsvesno želiš da budeš sa mačo muškarcem i da se osećaš sigurno i zaštićeno.
Jel' vidiš?!

Primer 2:
Isto pre milion godina...
Dok sam živela sa roditeljima, izgubila posao, odselila se iz BG, nisam imala društvo, dečka...otac hteo da otkaže kablovsku televiziju.
Ja sam se osećala pomahnitalo, odem hitno na nervno, preventivno, i kažem prvo da sam došla preventivno, da pitam šta je meni i da imam misli o samoubistvu.

Rešenje problema: Dakle, s'obzirom da ti je trenutno kablovska televizija jedini izvor zadovoljstva, tvoja reakcija je potpuno očekivana , Dakle, NORMALNA.
"Ti se sada osećaš kao da neko pokušava da odseče granu na kojoj sediš, i bunt koji osećaš je deo mehanizma samoodbrane i samoodržanja; naravno, većina ljudi bi rekla "Ko se još ubija zbog kablovske televizije", ali oni nisu u tvojoj situaciji".

Dobar psihijatar će ti sve objasniti i samim tim kad shvatiš zašto se tako osećaš, shvatićeš i da je sve to normalno pod datim okolnostima, nećeš se ubiti već naći način da drugačije rešiš "situaciju".

Nemam "pri ruci" psihijatra, pa pitam ovde, možda mi neko ili svi vi na ovaj ili onaj način pomognete.

Ako je popia batina onda je betica alfe uvijek ostanu netaknute sto fizicki sto psihicki

- - - - - - - - - -

Ja sam nosio tv-a ortaku u bolnicu isto ne bijase Jos vajfaja a zamisli sade da zaglavis bez fona

- - - - - - - - - -

Nesto je to Sto nadilazi tvoj licni osecaj problema

- - - - - - - - - -

Ovisnost kao takva od ljudi pojava koncepcija a sad I tehnickih pomagala

pesho:

Ako je popia batina onda je betica alfe uvijek ostanu netaknute sto fizicki sto psihicki

Kliknite za proširenje...

Hahaha! Nasmeja me! Tačno ali takođe može biti tačno i ovo: alfa mužjak, borac, ima ožiljak, ali je živ, možda je "onaj drugi" gore prošao
Razumeš?

Ma kakvi jedan slozio ih je bar petoricu

- - - - - - - - - -

Oni drugi