Sotir zvani djubre
Elita
- Poruka
- 21.521
Срби воле трилере
После срцепарајућих мелодрама, телевизије су одједном преплавиле домаће криминалистичке серије. Дуго је доминирала матрица да широку публику интересује само комедија, која се бави локалним карактерима
НЕ тако давно, плакали смо за "рањеним орлом", тражили "грех њене мајке", веровали у "непобедиво срце". Да нам је неко тада, док су нам "мирисале кише" и "цветале липе", рекао да пред малим екраном нећемо држати марамицу, већ ћемо се питати "ко је убица", не бисмо му веровали. Јер, готово преко ноћи, уместо мелодрама и породичних серија, стигле су нам крими-драме. И освојиле нас.
Прво су дошле "Убице мог оца", па "Сенке над Балканом", сада и "Беса". У току је снимање крими-драме о БИА "Државни службеник", у припреми је "Анатомија злочина" о убиству које је потресло село у Босни, а регион је освојила ХБО серија "Успех" у којој навијамо да се убица (не) открије.
Откуд одједном толико "кримића" међу домаћим серијама? Зашто их до сада није било - због недостатка новца, лоших сценарија, неспремности продуцената на ризик? Да је у питању ово последње, сматра један од зачетника трилера као жанра у српском филму, сценариста Ђорђе Милосављевић.
- Дуго је доминирала матрица да широку публику интересује само комедија, најчешће она која се бави локалним карактерима или темама. У томе је свакако било истине, али је то било и универзално објашњење за несклоност другим жанровима - каже Милосављевић.
Продуцент Макса Ћатовић, који стоји иза треће сезоне "Убица мог оца" и "Државног службеника", подсећа да су увозне крими-серије у Србији увек добро пролазиле. Према његовим речима, за тренд трилера заслужан је огроман успех прве сезоне "Убица".
- Радио сам много серија, али "Убице" су прва ТВ прича која је урађена на амерички начин. Сва правила жанра крими-серије су поштована. Аутор Гага Антонијевић је све поставио на прави начин, што не би могао да уради да није живео и радио у Америци, јер је ТВ старалаштво занат. Доскоро је једини прави продуцент, у смислу оног ко даје паре, био РТС. Они су, преко својих уредника, одређивали шта ће се снимити. Дуго су то биле породичне саге, био сам продуцент серија и Синише Павића. Кад ми је Гага рекао да ће РТС радити прву сезону "Убица", питао сам га: "Јеси ли сигуран?" Велика је храброст била направити тај искорак и снимити нешто потпуно ново - јасан је Ћатовић.
Вук Костић у серији „Убице мог оца”
Касније је, објашњава Макса, све ишло природно. Осим РТС, појавили су се и други "играчи", попут ТОП канала, Телекома, Пинка.
- Кад су "Убице" постигле успех, други су природно кренули истим смером, јер су видели да жанр пролази, тако да нисам изненађен поплавом трилера. Као кад су биле популарне шпанске серије, па су их сви куповали, а онда су дошле турске - каже Ћатовић.
У свету су трилери дуго један од омиљених жанрова. Само два жанра у првом веку кинематографије бележе константан пораст популарности - хорор и трилери, указује нам на скорашње истраживање Ђорђе Милосављевић.
- Сигурно има много разлога, а моје објашњење везано је за начин на који перципирамо савремено доба. Алтернативно име за трилер је и прича о освети. То значи да причу пратимо из угла жртве која се осећа изложено, угрожено, нападају је познати или непознати непријатељи, да би се на крају јунак суочио са њима, и најчешће их победио. Верујем да се овакав опис жанра подудара са начином на који видимо савремени свет - опасност вреба, позната или непозната, осећамо се угрожено, слабо или у мањини и надамо се освети - објашњава сценариста.
Ћатовић нам открива да су, продукцијски, трилери захтевнији од породичних серија које су често снимане само у студију. Најважнији је, ипак, како каже, крајњи ефекат - како све изгледа на екрану. Милосављевић, с друге стране, нема дилему - за добар трилер најважнија је прича.
- Има много изванредних трилера који су остварени у изузетно скромним продукционим условима. Добар пример је први и мени омиљени филм браће Коен "Крваво просто", са неколико глумаца и локација, али беспрекорном причом. Антологијски "Психо" био је један од Хичкокових продукционо најскромнијих фимова, али је имао сјајан сценарио. Наравно, потребно је знати и добро приповедати и имати добре глумце који ће причу пренети публици - закључује Милосављевић.
ТРЕНД ЋЕ ТРАЈАТИ ТРИ ГОДИНЕ
ЋАТОВИЋ прогнозира да ће тренд трилера трајати још две-три године, па ће и тај талас проћи, а доћи ће нешто ново.
- Док не дођемо у ситуацију да будемо богато друштво које ће моћи да снима и комедију, и трагедију и оно што је мени посебно значајно, историјске серије. Жао ми је што за њих нема услова јер је наша историја изузетно богата. Али за то је потребно више новца - каже продуцент Макса Ћатовић.
Макса Ћатовић
ТИЈАНИЋ ИМАО ОТПОР ПРЕМА "ЈАГОДИЋИМА"
ЕЛЕМЕНАТА трилера било је у серијама које су се у Југославији бавиле ратном тематиком, какве су биле "Куда иду дивље свиње" и "Отписани", подсећа Милосављевић:
Ђорђе Милосављевић
- Али, колико знам, прва права трилер серија су "Јагодићи", односно "Сва та равница", где се прича прати из угла угроженог јунака који покушава да пронађе убицу. Да споменем занимљивост - у то време у врху телевизије постојао је отпор према оваквом жанровском искораку. Сјајан познавалац телевизије Александар Тијанић, који је био директор РТС, рекао ми је у једном лепом разговору: "Када се у кадру појави лик који се представи као инспектор Петар Јовановић, наша публика ће се смејати". Зато сам ја, као сценариста, био дужан да свечано обећам да ће се серија бавити пре свега историјском и породичном драмом Јагодића. Ипак, ова серија је у свом језгру била прави трилер - објашњава Ђорђе.
http://www.novosti.rs/вести/сцена.483.html:776259-Срби-воле-трилере
Sta mislite?
После срцепарајућих мелодрама, телевизије су одједном преплавиле домаће криминалистичке серије. Дуго је доминирала матрица да широку публику интересује само комедија, која се бави локалним карактерима
НЕ тако давно, плакали смо за "рањеним орлом", тражили "грех њене мајке", веровали у "непобедиво срце". Да нам је неко тада, док су нам "мирисале кише" и "цветале липе", рекао да пред малим екраном нећемо држати марамицу, већ ћемо се питати "ко је убица", не бисмо му веровали. Јер, готово преко ноћи, уместо мелодрама и породичних серија, стигле су нам крими-драме. И освојиле нас.
Прво су дошле "Убице мог оца", па "Сенке над Балканом", сада и "Беса". У току је снимање крими-драме о БИА "Државни службеник", у припреми је "Анатомија злочина" о убиству које је потресло село у Босни, а регион је освојила ХБО серија "Успех" у којој навијамо да се убица (не) открије.
Откуд одједном толико "кримића" међу домаћим серијама? Зашто их до сада није било - због недостатка новца, лоших сценарија, неспремности продуцената на ризик? Да је у питању ово последње, сматра један од зачетника трилера као жанра у српском филму, сценариста Ђорђе Милосављевић.
- Дуго је доминирала матрица да широку публику интересује само комедија, најчешће она која се бави локалним карактерима или темама. У томе је свакако било истине, али је то било и универзално објашњење за несклоност другим жанровима - каже Милосављевић.
Продуцент Макса Ћатовић, који стоји иза треће сезоне "Убица мог оца" и "Државног службеника", подсећа да су увозне крими-серије у Србији увек добро пролазиле. Према његовим речима, за тренд трилера заслужан је огроман успех прве сезоне "Убица".
- Радио сам много серија, али "Убице" су прва ТВ прича која је урађена на амерички начин. Сва правила жанра крими-серије су поштована. Аутор Гага Антонијевић је све поставио на прави начин, што не би могао да уради да није живео и радио у Америци, јер је ТВ старалаштво занат. Доскоро је једини прави продуцент, у смислу оног ко даје паре, био РТС. Они су, преко својих уредника, одређивали шта ће се снимити. Дуго су то биле породичне саге, био сам продуцент серија и Синише Павића. Кад ми је Гага рекао да ће РТС радити прву сезону "Убица", питао сам га: "Јеси ли сигуран?" Велика је храброст била направити тај искорак и снимити нешто потпуно ново - јасан је Ћатовић.
Вук Костић у серији „Убице мог оца”
Касније је, објашњава Макса, све ишло природно. Осим РТС, појавили су се и други "играчи", попут ТОП канала, Телекома, Пинка.
- Кад су "Убице" постигле успех, други су природно кренули истим смером, јер су видели да жанр пролази, тако да нисам изненађен поплавом трилера. Као кад су биле популарне шпанске серије, па су их сви куповали, а онда су дошле турске - каже Ћатовић.
У свету су трилери дуго један од омиљених жанрова. Само два жанра у првом веку кинематографије бележе константан пораст популарности - хорор и трилери, указује нам на скорашње истраживање Ђорђе Милосављевић.
- Сигурно има много разлога, а моје објашњење везано је за начин на који перципирамо савремено доба. Алтернативно име за трилер је и прича о освети. То значи да причу пратимо из угла жртве која се осећа изложено, угрожено, нападају је познати или непознати непријатељи, да би се на крају јунак суочио са њима, и најчешће их победио. Верујем да се овакав опис жанра подудара са начином на који видимо савремени свет - опасност вреба, позната или непозната, осећамо се угрожено, слабо или у мањини и надамо се освети - објашњава сценариста.
Ћатовић нам открива да су, продукцијски, трилери захтевнији од породичних серија које су често снимане само у студију. Најважнији је, ипак, како каже, крајњи ефекат - како све изгледа на екрану. Милосављевић, с друге стране, нема дилему - за добар трилер најважнија је прича.
- Има много изванредних трилера који су остварени у изузетно скромним продукционим условима. Добар пример је први и мени омиљени филм браће Коен "Крваво просто", са неколико глумаца и локација, али беспрекорном причом. Антологијски "Психо" био је један од Хичкокових продукционо најскромнијих фимова, али је имао сјајан сценарио. Наравно, потребно је знати и добро приповедати и имати добре глумце који ће причу пренети публици - закључује Милосављевић.
ТРЕНД ЋЕ ТРАЈАТИ ТРИ ГОДИНЕ
ЋАТОВИЋ прогнозира да ће тренд трилера трајати још две-три године, па ће и тај талас проћи, а доћи ће нешто ново.
- Док не дођемо у ситуацију да будемо богато друштво које ће моћи да снима и комедију, и трагедију и оно што је мени посебно значајно, историјске серије. Жао ми је што за њих нема услова јер је наша историја изузетно богата. Али за то је потребно више новца - каже продуцент Макса Ћатовић.
Макса Ћатовић
ТИЈАНИЋ ИМАО ОТПОР ПРЕМА "ЈАГОДИЋИМА"
ЕЛЕМЕНАТА трилера било је у серијама које су се у Југославији бавиле ратном тематиком, какве су биле "Куда иду дивље свиње" и "Отписани", подсећа Милосављевић:
Ђорђе Милосављевић
- Али, колико знам, прва права трилер серија су "Јагодићи", односно "Сва та равница", где се прича прати из угла угроженог јунака који покушава да пронађе убицу. Да споменем занимљивост - у то време у врху телевизије постојао је отпор према оваквом жанровском искораку. Сјајан познавалац телевизије Александар Тијанић, који је био директор РТС, рекао ми је у једном лепом разговору: "Када се у кадру појави лик који се представи као инспектор Петар Јовановић, наша публика ће се смејати". Зато сам ја, као сценариста, био дужан да свечано обећам да ће се серија бавити пре свега историјском и породичном драмом Јагодића. Ипак, ова серија је у свом језгру била прави трилер - објашњава Ђорђе.
http://www.novosti.rs/вести/сцена.483.html:776259-Срби-воле-трилере
Sta mislite?
