- Poruka
- 40.782
4 predloga za ministra Đorđevića i tim za ekonomske migracije
Neki delovi ovde
1. Prestanite da dajete ogromne subvencije na štetu srpske privrede, umesto toga poboljšajte privredni ambijent
Srbija je u 2017. dala ubedljivo najviše subvencija u regionu, a u celoj Evropi je samo Belgija dala više subvencija od nas. Budžetom za 2019. je predloženo još više izdvajanja iz državne kase za ove potrebe – sa 750 na 840 miliona evra.
Postoji više problema u vezi sa ovakvom ekonomskom politikom. Prvo, privlačenje stranih direktnih investicija velikim subvencijama ne donosi rezultate – to možemo da vidimo na primeru Rumunije koja izdvaja značajno manje od Srbije, a godinama unazad ostvaruje znatno veći rast.
Pored toga, neretko se dešava da investitori napuste zemlju kada subvencije isteknu, a veliki broj ljudi ostane bez posla.
Umesto što dajemo ogromna sredstva za neproduktivne subvencije, treba da iskoristimo prostor za oslobađanje privrede i unapređivanje poslovnog ambijenta – jedan od načina jeste reforma poreske administracije o čemu je više pisao Fiskalni savet u svojim preporukama za 2019. godinu.
Umesto što se hvalimo suficitom, mogli bismo da iskoristimo priliku za rasterećenje rada u Srbiji. S tim u vezi drugi predlog:
2. Smanjite namete na rad i olakšajte građanima pokretanje biznisa
Jedan od glavnih razloga zašto ljudi ne pokreću sopstveni biznis u Srbiji jeste ogromno opterećenje rada – kako kroz namete na rad, tako i kroz vremenske troškove usled iracionalno velike administracije.
Da li ste znali da država uzima čak 38,5 % zarade? To znači da neto plata, tj. plata koju dobijete na kraju meseca, iznosi tek 61,5% vaše ukupne bruto plate.
Neki od tih doprinosa odlaze za zdravstvo, neki za penzije, ali im je zajedničko to što vi, kao građanin, ne možete da birate gde taj novac ide, niti zaista znate kako se troši
3. Zaustavite praksu partijskog zapošljavanja
Poenta koju posebno treba naglasiti jeste da mladi neće odlučiti da ostanu u zemlji zbog neke posebne strategije Vlade, već samo onda kada procene da postoje uslovi u kojima je moguće živeti dostojanstvenim životom.
Jedan od najvažnijih faktora koji utiču na odluku o napuštanju zemlje jeste mogućnost zaposlenja, ono čuveno „u struci“, ali zasnovano na sopstvenom trudu i radu, a ne pomoću partijske knjižice. Partijsko zapošljavanje je sveprožimajući problem u Srbiji, uzrok pesimizma mladih ljudi koji bivaju primorani da donesu tešku odluku napuštanja svoje zemlje da bi njihov rad bio cenjen.
Neki delovi ovde
1. Prestanite da dajete ogromne subvencije na štetu srpske privrede, umesto toga poboljšajte privredni ambijent
Srbija je u 2017. dala ubedljivo najviše subvencija u regionu, a u celoj Evropi je samo Belgija dala više subvencija od nas. Budžetom za 2019. je predloženo još više izdvajanja iz državne kase za ove potrebe – sa 750 na 840 miliona evra.
Postoji više problema u vezi sa ovakvom ekonomskom politikom. Prvo, privlačenje stranih direktnih investicija velikim subvencijama ne donosi rezultate – to možemo da vidimo na primeru Rumunije koja izdvaja značajno manje od Srbije, a godinama unazad ostvaruje znatno veći rast.
Pored toga, neretko se dešava da investitori napuste zemlju kada subvencije isteknu, a veliki broj ljudi ostane bez posla.
Umesto što dajemo ogromna sredstva za neproduktivne subvencije, treba da iskoristimo prostor za oslobađanje privrede i unapređivanje poslovnog ambijenta – jedan od načina jeste reforma poreske administracije o čemu je više pisao Fiskalni savet u svojim preporukama za 2019. godinu.
Umesto što se hvalimo suficitom, mogli bismo da iskoristimo priliku za rasterećenje rada u Srbiji. S tim u vezi drugi predlog:
2. Smanjite namete na rad i olakšajte građanima pokretanje biznisa
Jedan od glavnih razloga zašto ljudi ne pokreću sopstveni biznis u Srbiji jeste ogromno opterećenje rada – kako kroz namete na rad, tako i kroz vremenske troškove usled iracionalno velike administracije.
Da li ste znali da država uzima čak 38,5 % zarade? To znači da neto plata, tj. plata koju dobijete na kraju meseca, iznosi tek 61,5% vaše ukupne bruto plate.
Neki od tih doprinosa odlaze za zdravstvo, neki za penzije, ali im je zajedničko to što vi, kao građanin, ne možete da birate gde taj novac ide, niti zaista znate kako se troši
3. Zaustavite praksu partijskog zapošljavanja
Poenta koju posebno treba naglasiti jeste da mladi neće odlučiti da ostanu u zemlji zbog neke posebne strategije Vlade, već samo onda kada procene da postoje uslovi u kojima je moguće živeti dostojanstvenim životom.
Jedan od najvažnijih faktora koji utiču na odluku o napuštanju zemlje jeste mogućnost zaposlenja, ono čuveno „u struci“, ali zasnovano na sopstvenom trudu i radu, a ne pomoću partijske knjižice. Partijsko zapošljavanje je sveprožimajući problem u Srbiji, uzrok pesimizma mladih ljudi koji bivaju primorani da donesu tešku odluku napuštanja svoje zemlje da bi njihov rad bio cenjen.
