NIN-ova nagrada

I šta ćemo sad...

Ne znam, možda da pročitamo knjigu? Nisam ništa čitao od njega do sada.

Mislim da se ninova nagrada vec godinama dodeljuje po politickoj osnovi, sto je i jedan od glavnih razloga zbog kojih izbegavam te knjige. Sve su mi nekako politicki korektne,ukalupljene i na slicnu foru kao i filmovi nagradjeni oskarom.

momcilo95:

Mislim da se ninova nagrada vec godinama dodeljuje po politickoj osnovi, sto je i jedan od glavnih razloga zbog kojih izbegavam te knjige. Sve su mi nekako politicki korektne,ukalupljene i na slicnu foru kao i filmovi nagradjeni oskarom.

Kliknite za proširenje...

Znači, ne čitaš dobitnike NIN-ove nagrade, ali jako dobro znaš da su sve te knjige "politicki korektne,ukalupljene i na slicnu foru kao i filmovi nagradjeni oskarom". Pa kako to znaš kad ih ne čitaš?
Nemam pojma kakva je knjiga ovog Tabaševića, a i neću se izjašnjavati o njoj dok je ne pročitam.
A NIN-ovih dobitnika posljednjih godina bilo je raznih. Prošlogodišnji dobitnik, Atanackovićeva Luzitanija, je vrlo dobra knjiga. Sjećam se da je i Pištalova Tesla, portret među maskama odlično napisana. Opet, Gataličin Veliki rat je pretenciozna i slaba.

Rekao sam da izbegavam sto ne znaci dq nisam nijednu pročitao, a ne pada mi na pamet da čitam svaku knjigu koja dobiju ninovu nagradu, jer bi mi to oduzelo previse drqgocenog vremena, kojeg bih utrosio za citanje nečeg kvalitetnijeg.

Pretpostavljao sam da će je dobiti Tabašević, treći put zaredom ulazi u uži, a drugi put u najuži izbor. Iako mi je djelovao prilično nezrelio, čak i tupavo, zbog onog prošlogodišnjeg kukumavčenja kako mu je nagrada oteta i kako su se dušmani urotili protiv njega, ipak mi je drago što je baš on dobitnik. Nisam siguran da znam objasniti zašto. Vjerovatno zato što ostavlja utisak nekoga ko je prije svega pisac, a ne javna ličnost koja se usput bavi i pisanjem, čisto elitistički - da bi se zvala piscem, dok se većinu vremena ponaša kao privrednik u umjetnosti, pišući scenarije za popularne serije, kolumne za Politiku i gostujući jednom nedeljno na RTS. Tabašević mi djeluje kao neko ko istinski i mladalački vjeruje u književnost, pa samim tim donosi jedan svjež i osoben stil na učmalu književnu scenu. Stil koji mi se ne mora dopadati da bih cijenio novinu i značaj ovakvih pokušaja i poleta.

Pa kao mi se nije naročito dopao na prvo čitanje, ali ću pročitati i ovaj novi roman, vjerujem da je bolji i zreliji.

Sad, da ne deveram o temi, nego usputne opaske....

Nije sve relativno, no velik dio- jest.

Što se vrijedne literature tiče, tu su kriteriji jednostavno čita li se još i što nešto kapacitiraniji ljudi o tom misle. To, naravno, ne obvezuje bilo kog čitatelja.

Orwell je dobro rekao da sve estetske teorije nisu loše, no da dolaze kao naknadna pamet i da nemaju, u konačnici, bitnu važnost. Kriterij je preživljavanje.

Uz male iznimke više ne čitam romane, no eto nekoliko ilustracija:

* Bulgakov ima kultni status, no ostavio mi je dojam forsirane fantastike i dubine za malog Pericu

* kod Nabokova mi je najbolja knjiga o Gogolju, od predavanja o literaturi ima mudrih misli i simpatično zlobnih opaski, no i smiješnih promašaja. Pročitah kojih 5 njegovih romana. Stilske vježbe i ne više od toga, i ne vidim po čem je njegov status tako visok.

* Mannov "Doktor Faustus" je velik kao misaono štivo, no preopterećen je balastom muzikalija i samom idejom o njemačkoj nacionalnoj katastrofi preko takve karijere. Slabo razumljiv izvan njemačkoga kruga, najveća slabost mu je tipično njemačka mlohava karakerizacija osoba, sporost svega (u jednom američkom ili ruskom romanu imaviše radnje nego u cijeloj njemačkoj književnosti), a najviše pretenzija da Nijemstvo i nacizam "objasni" na takav literarni način. Najbolji uvidi su u povijesnim knjigama Kershawa, Browninga, Noltea,...a ne u romanima

* hoće li se nešto smatrati dobrim ili uspjelim- tu nema kriterija. Jedna rečenica može ići na živce i čitatelju je roman odpisan (Gideu prvi Proustov); implicitna pozicija samoga pisca o nekoj temi; bilo trapavost, a ponekad i forsirana virtuoznost; uvjerljivost ili neuvjerljvost (npr. u "Kumu 1", sva je mafija neuvjerljiva, a stari je Vito kao neki suzdržani mudrac, što je apsurdno,..); protok vremena koji čini razne poetike zastarjelima (nemali dio romana 19. st.),...

Dakle- dosta je tog relativno.....

Bulgakov i treba da ima kultni status. Nije izdato ništa bolje od 1960-e pa na ovamo
Samo ne vidim kakve veze ovo ima sa ninovom nagradom osim ako ne želiš da kažeš da je kvalitet kao kategorija relativna stvar

mnogo lood:

Bulgakov i treba da ima kultni status. Nije izdato ništa bolje od 1960-e pa na ovamo
Samo ne vidim kakve veze ovo ima sa ninovom nagradom osim ako ne želiš da kažeš da je kvalitet kao kategorija relativna stvar

Kliknite za proširenje...

Bulgakov je debelo precijenjeni zanimljivi autor (po mom sudu).

Što se NIN-ove, i svih drugih nagrada tiče, može i bez nje i bez svih njih.

Nobela za literaturu nisu dobili Tolstoj, Zola, Ibsen, Stridberg, Conrad, James, Kraus, Proust, Joyce, Musil, Svevo, Verga, Rilke, Broch, Doeblin, Borges, Yourcenar, Majakovski, Olješa, Lawrence, Carpentier, Woolfe, Iwaszkiewicz, Čapek, ...-pa što onda?

Sve književne nagrade su dobro jedino za džep pisca (što sigurno nije loša stvar). NIN-ova nagrada je kao i ostale nagrade u Srbiji, a vjerojatno i u drugim zemljama, i moglo bi i bez nje, kao i bez Nobela, Booker man i sličnih boranija..

http://balkans.aljazeera.net/vijesti/srbija-svjetski-rekorder-po-broju-knjizevnih-nagrada

Srbija - svjetski rekorder po broju književnih nagrada

Književne nagrade niču kao gljive nakon obilne kiše, ima ih gotovo 400, a najsvježija prinova je nagrada koja se zove Srpski venac.

.....
Osim što smo svetski rekorderi u broju književnih nagrada, ili se bar nalazimo u samom svetskom vrhu, ističemo se i kreativnim pristupom u nadevanju imena literarnim počastima. Dovoljno je pogledati nazive popularnih književnih odličja, pa videti kuda se uputila srpska književnost. Evo nekih primera: Žička hrisovulja, Račanska povelja, Bogorodica Trojeručica, Despotica mati Angelina, Odzivi Filipu Višnjiću, Izviiskra Njegoševa, Vidovdansko pesničko pričešće, Zlatni krst kneza Lazara, Srebrni kondir Kosovke devojke, Zlatno pero despota Stefana Lazarevića, Zlatni prsten despota Stefana Lazarevića, Jefimijin vez.

Žal za srednjim vijekom

Što bi rekao pesnik, sve su to mila imena i lepa kojima će žiri knjigu da utepa. Kad bi neko potpuno neupućen u domaće kulturne prilike bacio pogled na ovaj spisak, poslednje što bi mu palo na pamet je književnost. Pre bi pomislio da je reč o počastima koje jedni drugima dodeljuju članovi nekog paseističkog udruženja, ljudi koji s nostalgijom gledaju na srpski srednji vek, u slobodno vreme oblače viteške odore i izvode kerefeke po Kalemegdanu. Međutim, nije reč o egzotičnom hobiju neke marginalne grupe građana, već o naizgled ozbiljnom poslu kanonizacije novije srpske književnosti u kojem učestvuju ugledni pisci, književni kritičari, doktori nauka i profesori univerziteta.

...

Neću se izjašnjavati dok ne pročitam nagrađeni roman.

Urvan Hroboatos:

Srbija - svjetski rekorder po broju književnih nagrada

Književne nagrade niču kao gljive nakon obilne kiše, ima ih gotovo 400, a najsvježija prinova je nagrada koja se zove Srpski venac.

.....
Osim što smo svetski rekorderi u broju književnih nagrada, ili se bar nalazimo u samom svetskom vrhu, ističemo se i kreativnim pristupom u nadevanju imena literarnim počastima. Dovoljno je pogledati nazive popularnih književnih odličja, pa videti kuda se uputila srpska književnost. Evo nekih primera: Žička hrisovulja, Račanska povelja, Bogorodica Trojeručica, Despotica mati Angelina, Odzivi Filipu Višnjiću, Izviiskra Njegoševa, Vidovdansko pesničko pričešće, Zlatni krst kneza Lazara, Srebrni kondir Kosovke devojke, Zlatno pero despota Stefana Lazarevića, Zlatni prsten despota Stefana Lazarevića, Jefimijin vez.

Žal za srednjim vijekom

Što bi rekao pesnik, sve su to mila imena i lepa kojima će žiri knjigu da utepa. Kad bi neko potpuno neupućen u domaće kulturne prilike bacio pogled na ovaj spisak, poslednje što bi mu palo na pamet je književnost. Pre bi pomislio da je reč o počastima koje jedni drugima dodeljuju članovi nekog paseističkog udruženja, ljudi koji s nostalgijom gledaju na srpski srednji vek, u slobodno vreme oblače viteške odore i izvode kerefeke po Kalemegdanu. Međutim, nije reč o egzotičnom hobiju neke marginalne grupe građana, već o naizgled ozbiljnom poslu kanonizacije novije srpske književnosti u kojem učestvuju ugledni pisci, književni kritičari, doktori nauka i profesori univerziteta.

...

Kliknite za proširenje...

Ово ме подсећа на број политичких партија у Србији. Стварно смо сулуда нација...

Truman:

Ово ме подсећа на број политичких партија у Србији. Стварно смо сулуда нација...

Kliknite za proširenje...

Nismo suluda, već velikodušna nacija. Dok drugi škrtare i kritikuju, mi nagrađujemo i hvalimo.

Mislim da su književne nagrade, barem one glavne, pozitivan fenomen. Naravno, ne znači da su svi dobri pisci dobili Nobelovu nagradu niti da su Nobelovu nagradu dobili samo dobri pisci. Mnogo je dobrih pisaca ostalo bez nagrade, baš kao što su mnogi nezasluženo nagrađeni. Ipak, i Nobelova, kao i Ninova nagrada, imaju više dobrih nego loših strana. Ukratko, mislim da piscima sa malih jezičkih područja Nobelova nagrada donosi priliku da se ostvare i pročuju u širim razmjerama, baš kao što Ninova nagrada nudi mogućnost marginalnim autorima i izdavačkim kućama da dođu do izražaja. Kvalitet nije uvijek dovoljno glasan da privuče pažnju šire publike. Zatim, u moru loših knjiga, stručan i dobronamjeran žiri može usmjeriti pažnju na kvalitetne, podspješujući čitaoce da čitaju i dobre, a ne samo dobro izreklamirane knjige. Ako se godišnje objavi više od dvjesta romana, nemoguće je da čitaoci sami prave selekciju, treba da postoje ljudi kojima će to biti posao. Konačno, nagrade izazivaju priličnu pažnju javnosti, čak i one koja se ne interesuje za književnost u velikoj mjeri, a ta fama koja se stvara baca svjetlo na knjigu i književnost uopšte. To ne mora biti uvijek dobra pojava, ali vjerujem da generalno jeste, pogotovo u sredini koja se većinom godine bavi najbanalnijim dnevnopolitičkim događajima i 'šokantnim' zbivanjima na estradi. Bez obzira da li je Tabašević zaslužio nagradu i da li ta nagrada uopšte ima smisla, draže mi je da na naslovnoj strani nekih novina vidim vijest o njemu nego Karleušinu vaginu u prirodnoj veličini.

Награде могу имати смисла ако жирирање поштује елементарне границе смисла. Награде су значајне нарочито за младе (или још слабо познате) ауторе јер их извлаче из анонимности. Наравно, то могу само неке награде које имају „име”. Нинова је једна од њих. Кога занима ко је добио нпр. „Златно теле”, награду коју додјељује нека месара? (Ово сам измислио, али заиста постоји не баш мали број сличних књижевних награда чији су спонзори разни ресторани, разне индустрије којечега и сл.)
Кључна ствар је елементарни људски интегритет чланова жирија (а пожељна је и каква-таква стручност). Недвојбено лоше књиге морају испасти из избора, а од оних које преостану може се рангирати и по нечијем личном укусу, склоностима овом или оном стилу и сл. Но, нека граница мора постојати. Примјер који сам навео раније тј. тачку у којој је, бар за мене, Нинова награда изгубила сваки смисао (Арсенијевић, 1994.) је на потпуно истој равни као и Карлеушина вагинална спелеологија на насловним странама дневних новина. Тако испрљану награду нико никад више не опра.

Ako vas interesuju ovogodišnji romani u najužem izboru za Ninovu nagradu, a nemate vremena da ih sve čitate, preporučujem video youtube kanala Bookvalisti. Inače, momci se bave raznim književnim temama pa ako nekoga zanima ovaj format, može zaviriti, ima dosta kvalitetnog sadržaja.

О недавном инциденту у Аранђеловцу на промоцији књиге Контраендорфин Светислава Басаре.
https://www.rts.rs/page/radio/sr/story/24/radio-beograd-2/4478091/kontraendorfin-u-arandjelovcu.html