" ...Našoj, zadatoj nam u ovom predavanju temi „duhovni život“ moguće je, čini nam se, pristupiti sa tri strane, od kojih svaka otkriva i različito shvatanje čoveka i ljudskog života. Naime, jedni će reći: Zašto uopšte govoriti o nekom „duhovnom“ životu čoveka? Zar se već samim time ne shvata ljudski život nekako „apstraktno“, mimo njegove realne materijalne osnove? To je shvatanje materijalista, koji život ljudski svode samo na materiju i njene raznovrsne kombinacije. Drugi će opet pristati na reč „duhovni život“, ali u tom smislu, da, pošto je čovek telo i duša, duh i materija, onda „duhovni život“ za njih znači samo „viši nivo“ ljudskoga života, iznad običnog biološkog, tj. život u smislu kulture, umetnosti, filosofije, religije. Takvim „duhovnim životom“, reći će se, žive „ljudi od duha“, kulturni i obrazovani ljudi, koji se bave pitanjima ljudskog duha u njegovim različitim manifestacijama. To je idealističko shvatanje i ono uglavnom dominira u evropskoj civilizaciji. Treće shvatanje je naše hrišćansko, i posebno naše pravoslavno, koje nije ni materijalističko ni idealističko. Ono duhovni život čoveka shvata kao jedinstveni događaj i doživljaj celovitog ljudskog bića, svecele i jedinstvene ljudske ličnosti. Pokušaćemo da ovde progovorimo nešto više i konkretnije o tom pravoslavnom hrišćanskom shvatanju i iskustvu duhovnog života čoveka, polazeći prvenstveno iz pravoslavne antropološke perspektive.
Kao pravoslavni hrišćani imamo pouzdano iskustvo, imamo unutrašnju uverenost („pliroforiju“ = punoću unutrašnje uverenosti i ispunjenosti, kako veli Apostol Pavle), koja izvire iz našeg hrišćanskog i naročito svetiteljskog živog iskustva: da ono što mi zovemo duhovnim životom pokriva celokupnu realnost ljudskog života kako biološko-fizičkog, tako i duševnoduhovnog, pa čak i nešto više od toga obadvoga.
Možemo unapred da kažemo ukratko, izlažući se svakako opasnosti prejudiciranja naše teme, da kod nas pravoslavnih hrišćana, kad je reč o istinskom duhovnom životu čoveka, reč je o pravom i punom življenju jedinstvenog psihofizičkog bića ljudskog, ljudske ličnosti, ali tek u živoj sveživotnoj zajednici sa Živim Bogom, sa Svetim Duhom Božijim, što i jeste krajnje naznačenje i ispunjenje čoveka kao žive personalne egzistencije. No da bismo o tome govorili jasnije, potrebno je prethodno istaći izvesne preduslove, izvesne antropološke predpostavke hrišćanskog viđenja i doživljaja čoveka. Drugim rečima, potrebno je dotaći se pravoslavne hristološke istine o čoveku i blagodatnog, duhonosnog iskustva istinitog ljudskog života...."...
https://svetosavlje.org/duhovni-ziv...gije-iz-knjige-traganje-za-hristom/?pismo=lat
