1. Ја сам Господ Бог твој; немој имати других богова осим Мене.
2. Не прави себи идола нити каква лика; немој им се клањати нити им служити.
3. Не узимај узалуд имена Господа Бога свог.
4. Сећај се дана одмора да га светкујеш; шест дана ради и обави све послове своје, а седми дан је одмор Господу Богу твоме.
5. Поштуј оца свога и матер своју, да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи.
6. Не убиј.
7. Не чини прељубе.
8. Не укради.
9. Не сведочи лажно на ближњега свога.
10. Не пожели ништа што је туђе.
Кад би сте били у прилици да бирате, којих од заповести би се придржавали а којих не и како би оправдали одбацивање појединих заповести?
И који је разлог због којег би се придржавали неких заповести?
Питање није само за вернике.
Па јесмо у прилици да бирамо да ли ћемо се придржавати заповести и којих, али зато и да сносимо последице свог избора.
Не може се десет Божјих заповести извући изван контекста Јудаизма, односно Хришћанства, као целине, и ово питање може бити само за вернике, зашто би атеиста поштовао прве четири заповести које се односе на Бога. Јудаизам уосталом има далеко више заповести по којима религиозни Јевреји живе. Хришћанство је издвојило ових десет, плус две највеће, које сумирају ових десет, и те две заповести објашњавају зашто и ових десет треба поштовати. Мада Хришћанство проповеда живот по Духу а не по заповестима, јер ко живи по Духу, њему заповести не требају, заповести су само смерница и подсећање.
Христос је сажео све заповести Старог завета у две највеће заповести:
1. Љуби Господа Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом.
2. Љуби ближњега свога као самога себе.
http://www.spc.rs/sr/dve_najvece_zapovesti
Дакле, ако волимо Бога, поштоваћемо прве четири заповести, и ако волимо ближње, поштоваћемо осталих шест заповести. А опет, ако волимо Бога, онда ћемо волети и ближње које је он створио, и ако волимо ближње које је Бог створио, онда ћемо волети и њега. За Хришћане су сви људи ближњи, за разлику од Јевреја којима су само Јевреји ближњи.
1. Поштујем. Мада не могу рећи да Хришћанска верзија Бога одговара Богу кога бих смислио у својој машти, међутим, видим да је Хришћанство у праву.
2. Апсолутно поштујем, и гнушам се сваке врсте сујеверја и идолопоклонства, амајлија, враџбина, и сл, зато што су то ствари које заробљавају човекову душу и укидају му слободу духа.
3. Ову баш и не поштујем сасвим, зато што се често крстим и понекад и помињем Бога када видим нешто што не ваља или што ми се не свиђа, мада опет узимам да је таква реакција оправдана.
4. Ову најмање поштујем, то је важило више за људе на селу, ми у граду немамо такав ритам живота, мада би било добро да имамо. Али правдам се чињеницом да је Христос рекао да се добра дела могу чинити и на празник. Чишћење стана ми на пример некако увек најбоље иде на црвено слово, зато што тек тада успем да се наканим.
5. Поштовао их док је било наде за њих и за мене, мада их и даље поштујем преко воље и на своју штету, зато што ипак увек постоји нада да се неко покаје. Заповест се вероватно односи на побожне родитеље, и онда је јасно зашто верник треба да их поштује, јер је Христос рекао да ће раздвојити оца од сина и брата од брата, и да онај ко родитеље воли више од њега није њега достојан.
6. Поштујем, опет на своју штету, али боље тако него да сам завршио у затвору, а било је прилика када су ме демони искушавали и провоцирали на убиство. Зашто не убити, зато што је атак на живот другога или на свој атак на Божји Дух, јер је људска душа настала када је Дух удахнут у људско тело. Сад, неки баш и не изгледају као да имају душу, али не могу ја то 100% да знам, па морам да се понашам као да имају. Зашто су Јевреји и Хришћани ипак убијали уз одобрење Бога, зато што је Бог ипак власник своје творевине, и он располаже људским животом и смрћу, и може послати на пример један народ да убија други по некој казни или промисли. Свакако бих убијао непријатељске војнике у рату и веровао бих да је то Божја воља, тако да је ово питање ипак компликовано.
7. Хммм, физички избегавам и гнушам се, али у мислима свакако чиним, не знам ко то може да избегне, можда само монаси који се непрестано моле по цео дан, и мисли су им стално испуњене молитвом. Јасно је зашто је верност битна за љубавну везу, и да када се верност наруши, љубавна веза се прекида. Неверни су само они који не воле истински. Верност се односи и на друге ствари, а издаја је свакако злочин раван самоубиству, када човек поништи сопствени идентитет и дигне руку на себе, било физички или морално.
8. Па добро, оно, украо сам пар пута и сада ми је криво и не бих то поновио. Украли су и од мене, па знам какав је осећај. Најгоре ми је било када сам на крају одслужења војног рока морао да крадем делове униформе и опреме за раздужење, осећао сам се као људождер.
9. Трудим се да увек говорим истину, зато што ми је стало и да други о мени знају и говоре истину. То не значи на жалост да ми је истина увек позната, и да нисам понекад у криву.
10. Ово се односи и на прељубу и на крађу, сама жеља да имаш некога или нешто ко или што није твоје. Пошто сам капиталиста, стојим иза ове заповести, мада као што сам рекао деси се да пожелим, али само дотле, осим пар пута када сам пожелео и украо, због чега ми је сада криво, и волео бих да нисам.