AleksaJ
Buduća legenda
- Poruka
- 29.603
КИЛО ЛЕБ'
Неки се од вас се+ају. Било време када су векне биле по два кила. Од они мирисни, кажу црни хлеб .. а он мири'ееее ... И билие су породице толике да се лебац за дана изе..
Па су смаљили порције као у Стаљинграду.
Векна Кило.
Потом је све ишло више по Енглеском пронципу .. који трговац има мање руке и мање прсте ту има више палаца и лаката зараде... Одатле је и подврст аоних са мтираносаурским ручицама а оверсизед раљама и трбушинама .. политичари амбасадори ... дипломате адвокати... Жене су одмах према рушицама прпознавале предаторе ...
и радо имале потомство са истима
Еволуција пецива се наставила ... кифла се надувавала леб се испувавао ...
Данас имате неко ѕамрѕното стање.
Као у Рововима Великога рата ... Кифле су се нагојиле до 200 грама
а лебови испували до 450 ... 300 они 'здрави'
Ето ... Колико су 'породице' тако ј еи леба
Уосталом ... Једите кромпир хељду банане јам .. сад бар има на бирање ..
Пријатно
- - - - - - - - - -
ТРАВЊАК
Брмммм ... потегох конопац и из прве .. пу пу пу .. да не урекнем .. упали косилица .. ки мина .. што кажу.
Сва рђава ручка... опет сам сметнуо са ума да је покријем .. да мање кисне у шупи ... и кров мора да променим ( не да се промени .. сам неће никад )
Брмммм... јуче је турирао своју леђну комсилицу масер ... Леп дечко висок кокорав ... Трчи свако јутро .. Брмммм .. надувао ми кујну са димом ... ?та ћћу ћутим .. Гледам како раѕмахује ... Шим травица мали никне а он кране да штрицка ... а мени се озноје дланови ... морам и овај травњак који је под мојом јурисдикцијом...
Косилица половна .. швајцарска.. немачка .. половна а ко нова коштала .. ко дао .. продао .. а ко него рођаци .. увек неки рођаци ...
Боја се љушти ...клепеђе и тресе се ... али је она моје светло свакога пролећа .
Комшија са друге стране свој травњак коси косом. Еколођки. Каже остали нођеви системи кидају цепају .. Ќоса ти је приодно за траву као благо када пасе' ... Комшиница опет променула фризуру и једва дочекала пролеше да у шорцу и мајицама истрши на дрвену клупицу и пијуцка кафицу и срче оне слим цигаретице. Зачудо престала је да се шминка .. и некако лепше иугледа ... Можда је ухватила мој израз лица кад ме питала ќако ми стоји кармин'
А оно црвено као бабунскао ...
Рекао сам то лицем па мада је на уста узашло савим друго
провидан сам ..
Да није зато престала са шминком?!
Клати ногом ... Клати клати клати ... а комшија не престаје...
'Ево ти МОЈА коса па да видиш какав ће бити травњак'
Комшиница промени ногу за клаћење ... Мени се опет зноје дланови.
'Шта не крећеш' Пита наглас онај комшија са косом ...
без речи
онај високи кокорави мишићави ...
ова са кафом и расклиматаним расклаћареним ногама и новом фризуром ненашминканом фацом ...
А мени жао ... Мали пољски цветићи забелели се ту и тамо заплавили се овде онде зацрвенили се којегде ... Трава свакојајка. Ко зна каквога је облика кад почне да класа .. све је то предак некога јечма обса пшенице кукуруза ... ено тамо и струк нане , прошле године је никао струк кантариона ...
Жао ми ...
Грунуше ми сузе изнура .. јер срамота је наглас и на видело плакати и ридати ... И кренух
Косац развуше уста у осмах као да му драго мртвих ... она одсечно угаси цигаретицу из које је три дима сркнула у кафи
Аполон се окрену на пети да покаже и друго лице ...
А мени се и дање руке зноје
- - - - - - - - - -
ПОД ТУШЕМ
Умори ме и озноји ово пар реда травњака .
Све по мени лешеви бубица комадићи траве цвећа...
Незнам како ико може трпети прљавштину на себи .
Опет је прљава шоља. Можда не вама али мени јесте .
Прашак варикина ... трљам ...
Боље пре него се истушрам.
Понеки пут заборавим па се туширам једном ... па видим шољу.. па перем шољу .. па опет под туш.
Манија ме ухватила против бубица. Шавови још нису срасли.
Самом себи личим на Кали .. модра плава... са гримизноцрвеним језиком.. плешем игру уништења и стварања .. до малопре на травњаку .. сада у купатилу... чекајући да Шива легне и дочека моје стопало на грудима и тако смири мој махнити гнев ...
Добро .. чисто је.
Од операције промене пола која је, узгред коштала три пута више него она друга промена пола , плашим се да на ровита места не улети војска гамади .. па перем искувавам све чега се дохватим.
Живи свет подигне своје мале грашевине као мандале очас ...
Зашто скупо ...
па кажу да је рупе лако правити ..
пасу зато јефтини ... јесте да је рупу теже одржавати ..
јер свака рупа има хаотични нагон и потребу да се попуни
.. макар и ђубретом ...
Док направити кулу .. изравнати брегове ... то је проблем.
Нема више згрбљених леђа ... Тестестерон ради своје . Па данс немора ни пола жлезди да има .. све постоји у ињекцијама пилулама.
Доста ми је било. Донесем питу з адоручак одмах ме зеззају .. кога си гледала... маму бабу .. теку.. ко ти дао рецепт... Нико није веровао да ми ето тако падне на памет...
Обично добијем у пролазу и по дупету ууз
'заводнички' кез и индикативно намигивање 'дародаваоца'
'МОЖЕШ ДА СЕ УДАШ'
преко пита сланих комада торти слатких преваљивали су
док су мљацкали
Неким чудом све те руке толико жељне до уста толико гладних спремне да принесу и убаце брда хране које сам доносила нису биле вољне да поправе ниједан кућни апарат који се покварио.
Ниједна нога која је хитала ка препуном столу није дошла да са горе споменутом руком понесе нови уређај који купим ... Све сам сама морала плаћати превоз ...
Али зато су били спремни да се ругају .. ко ти купио фрижидер замрзивач тостер ... тата ... тајни швалер .. мама ти спрема мираз
Оне витке
из канцеларије
нашмикане кокораве тапиране, зависи од моде, плаве , црне , црвене
су водили трептали на њих као швраке на југовину
водили их по ресторанима , сплавовима ..
и дивили се како једу као 'птичица'
Ето зато ова промена . Споља.
Променио сам и канцеларију ... Не кувам ... за друге
ни кафу ... Покушавам и да се
не перем ... Лажем
То не могу али намерно носим дроњаво и раскопчано .
Правим полако имиџ човека .
Али језик немогу променити.
Мисли ...
Немогу да сконтам зашто ме привлачи
и зашто их очигледно привлачим
и комшиницу са бабунским устима , сада ненашминкану
и Аполона...
Немогу да схватим чему шизофрена мржња у њиховим очима ...
Према мени ... према себи ... што у мени споља изнутра виде оно што би сами да буду изнутра споља.
Да ли они 'виде' мене изнутра или виде ипак само оно споља.
Једно ми је ипак јасно. Најтеже је мењати себе... а увек лакше дробити другима шта како где зашто коме куда ...
Људска бића увек бирају лакши пут мењања других.
Готово туширање... Неморам стављати пешкир већ само исрљам ову нову кратку фризуру.
Још понеки пут махинално забацим косу које нема...
Кад се осушим ... фенирам
ипак ћу обући нешто ново лепо и чисто
.. изаћи ћу на штранд да гледам .. и да ме виде.
Јер нема смисла крити се у рупи.
Предци су нам пре милионе године изашли из пећина...
Не живимо више, како би многи хтели, у каменом добу .
Неки се од вас се+ају. Било време када су векне биле по два кила. Од они мирисни, кажу црни хлеб .. а он мири'ееее ... И билие су породице толике да се лебац за дана изе..
Па су смаљили порције као у Стаљинграду.
Векна Кило.
Потом је све ишло више по Енглеском пронципу .. који трговац има мање руке и мање прсте ту има више палаца и лаката зараде... Одатле је и подврст аоних са мтираносаурским ручицама а оверсизед раљама и трбушинама .. политичари амбасадори ... дипломате адвокати... Жене су одмах према рушицама прпознавале предаторе ...
и радо имале потомство са истима
Еволуција пецива се наставила ... кифла се надувавала леб се испувавао ...
Данас имате неко ѕамрѕното стање.
Као у Рововима Великога рата ... Кифле су се нагојиле до 200 грама
а лебови испували до 450 ... 300 они 'здрави'
Ето ... Колико су 'породице' тако ј еи леба
Уосталом ... Једите кромпир хељду банане јам .. сад бар има на бирање ..
Пријатно
- - - - - - - - - -
ТРАВЊАК
Брмммм ... потегох конопац и из прве .. пу пу пу .. да не урекнем .. упали косилица .. ки мина .. што кажу.
Сва рђава ручка... опет сам сметнуо са ума да је покријем .. да мање кисне у шупи ... и кров мора да променим ( не да се промени .. сам неће никад )
Брмммм... јуче је турирао своју леђну комсилицу масер ... Леп дечко висок кокорав ... Трчи свако јутро .. Брмммм .. надувао ми кујну са димом ... ?та ћћу ћутим .. Гледам како раѕмахује ... Шим травица мали никне а он кране да штрицка ... а мени се озноје дланови ... морам и овај травњак који је под мојом јурисдикцијом...
Косилица половна .. швајцарска.. немачка .. половна а ко нова коштала .. ко дао .. продао .. а ко него рођаци .. увек неки рођаци ...
Боја се љушти ...клепеђе и тресе се ... али је она моје светло свакога пролећа .
Комшија са друге стране свој травњак коси косом. Еколођки. Каже остали нођеви системи кидају цепају .. Ќоса ти је приодно за траву као благо када пасе' ... Комшиница опет променула фризуру и једва дочекала пролеше да у шорцу и мајицама истрши на дрвену клупицу и пијуцка кафицу и срче оне слим цигаретице. Зачудо престала је да се шминка .. и некако лепше иугледа ... Можда је ухватила мој израз лица кад ме питала ќако ми стоји кармин'
А оно црвено као бабунскао ...
Рекао сам то лицем па мада је на уста узашло савим друго
провидан сам ..
Да није зато престала са шминком?!
Клати ногом ... Клати клати клати ... а комшија не престаје...
'Ево ти МОЈА коса па да видиш какав ће бити травњак'
Комшиница промени ногу за клаћење ... Мени се опет зноје дланови.
'Шта не крећеш' Пита наглас онај комшија са косом ...
без речи
онај високи кокорави мишићави ...
ова са кафом и расклиматаним расклаћареним ногама и новом фризуром ненашминканом фацом ...
А мени жао ... Мали пољски цветићи забелели се ту и тамо заплавили се овде онде зацрвенили се којегде ... Трава свакојајка. Ко зна каквога је облика кад почне да класа .. све је то предак некога јечма обса пшенице кукуруза ... ено тамо и струк нане , прошле године је никао струк кантариона ...
Жао ми ...
Грунуше ми сузе изнура .. јер срамота је наглас и на видело плакати и ридати ... И кренух
Косац развуше уста у осмах као да му драго мртвих ... она одсечно угаси цигаретицу из које је три дима сркнула у кафи
Аполон се окрену на пети да покаже и друго лице ...
А мени се и дање руке зноје
- - - - - - - - - -
ПОД ТУШЕМ
Умори ме и озноји ово пар реда травњака .
Све по мени лешеви бубица комадићи траве цвећа...
Незнам како ико може трпети прљавштину на себи .
Опет је прљава шоља. Можда не вама али мени јесте .
Прашак варикина ... трљам ...
Боље пре него се истушрам.
Понеки пут заборавим па се туширам једном ... па видим шољу.. па перем шољу .. па опет под туш.
Манија ме ухватила против бубица. Шавови још нису срасли.
Самом себи личим на Кали .. модра плава... са гримизноцрвеним језиком.. плешем игру уништења и стварања .. до малопре на травњаку .. сада у купатилу... чекајући да Шива легне и дочека моје стопало на грудима и тако смири мој махнити гнев ...
Добро .. чисто је.
Од операције промене пола која је, узгред коштала три пута више него она друга промена пола , плашим се да на ровита места не улети војска гамади .. па перем искувавам све чега се дохватим.
Живи свет подигне своје мале грашевине као мандале очас ...
Зашто скупо ...
па кажу да је рупе лако правити ..
пасу зато јефтини ... јесте да је рупу теже одржавати ..
јер свака рупа има хаотични нагон и потребу да се попуни
.. макар и ђубретом ...
Док направити кулу .. изравнати брегове ... то је проблем.
Нема више згрбљених леђа ... Тестестерон ради своје . Па данс немора ни пола жлезди да има .. све постоји у ињекцијама пилулама.
Доста ми је било. Донесем питу з адоручак одмах ме зеззају .. кога си гледала... маму бабу .. теку.. ко ти дао рецепт... Нико није веровао да ми ето тако падне на памет...
Обично добијем у пролазу и по дупету ууз
'заводнички' кез и индикативно намигивање 'дародаваоца'
'МОЖЕШ ДА СЕ УДАШ'
преко пита сланих комада торти слатких преваљивали су
док су мљацкали
Неким чудом све те руке толико жељне до уста толико гладних спремне да принесу и убаце брда хране које сам доносила нису биле вољне да поправе ниједан кућни апарат који се покварио.
Ниједна нога која је хитала ка препуном столу није дошла да са горе споменутом руком понесе нови уређај који купим ... Све сам сама морала плаћати превоз ...
Али зато су били спремни да се ругају .. ко ти купио фрижидер замрзивач тостер ... тата ... тајни швалер .. мама ти спрема мираз
Оне витке
из канцеларије
нашмикане кокораве тапиране, зависи од моде, плаве , црне , црвене
су водили трептали на њих као швраке на југовину
водили их по ресторанима , сплавовима ..
и дивили се како једу као 'птичица'
Ето зато ова промена . Споља.
Променио сам и канцеларију ... Не кувам ... за друге
ни кафу ... Покушавам и да се
не перем ... Лажем
То не могу али намерно носим дроњаво и раскопчано .
Правим полако имиџ човека .
Али језик немогу променити.
Мисли ...
Немогу да сконтам зашто ме привлачи
и зашто их очигледно привлачим
и комшиницу са бабунским устима , сада ненашминкану
и Аполона...
Немогу да схватим чему шизофрена мржња у њиховим очима ...
Према мени ... према себи ... што у мени споља изнутра виде оно што би сами да буду изнутра споља.
Да ли они 'виде' мене изнутра или виде ипак само оно споља.
Једно ми је ипак јасно. Најтеже је мењати себе... а увек лакше дробити другима шта како где зашто коме куда ...
Људска бића увек бирају лакши пут мењања других.
Готово туширање... Неморам стављати пешкир већ само исрљам ову нову кратку фризуру.
Још понеки пут махинално забацим косу које нема...
Кад се осушим ... фенирам
ипак ћу обући нешто ново лепо и чисто
.. изаћи ћу на штранд да гледам .. и да ме виде.
Јер нема смисла крити се у рупи.
Предци су нам пре милионе године изашли из пећина...
Не живимо више, како би многи хтели, у каменом добу .