Највећа претња по опстанак угрожених језика, поред малог броја говорника, јесте и то што се њихово знање не преноси на нова поколења. Има језика са више стотина, па и десетина хиљада говорника, који су угрожени управо из овог другог разлога.
Што је најстрашније, језик није само средство комуникације, већ и кључан аспект културе једног народа, који нам говори о његовом колективном искуству и начину на који посматра свет око севе. Смрт једног језика је, заправо, смрт једног читавог света.
С правом се у наслову помиње знање. Замислите колико би наша култура била сиромашнија без знања старогршког, латинског, црквенословенског итд. И није уопште потребно помињати језике са дугом историјом писмености. И језик неког племена у Амазону је вредан, и то не само за народ који њиме говори. Један од језика тих забачених племена, рецимо, може да крије тајну о леку за рак.
Такође, заблуда је да је било који језик сувишан или заменљив. Сваки превод је несавршен, и самим тим, у процесу превођења се увек губи нешто од оригинала.
Meni je bez veze sto ljudi jos uvek, u 21. veku, ne mogu da se dogovore i izaberu jedan jezik koji ce nazvati "zajednicki", i koji bi se svuda na svetu ucio, pored domaceg jezika.
И, шта с тим? Као што си и сам рекао, језик се мења, еволуира. Јеси ли свестан до које мере се енглески и шпански, као географски широко распрострањени језици, разликују од места до места? У случају енглеског је посебно приметан тренд све веће диференцијације. Шта нам то говори? Да је скоро немогуће успоставити неки 'светски језик', а још теже одржати његов статус на дужи период.
А све и да није, чему би нам то служило? Један такав језик би био оруђе за културну колонизацију и асимилацију мање развијених друштава, и угрозио би опстанак чак и оних матерњих језика са великим бројем говорника. Зашто бисмо ризиковати тако нешто, све и да није немогуће целом свету наметнути један зајендички језик? Шта се тиме постиже, кад 95% људи проводи 95% свог времена у кругу људи који припадају истој култури, или бар некој од локалних култура, и говоре истим локалним језиком или језицима?
Ја сматрам да је знање страних језика врло корисно, и нешто што може да прошири наше видике, па чак и промени наш начин размишљања. Но, ипак, значај знања страних језика за свакодневни живот већине је прецењен. Строго говорећи, једини којима је знање страних језика заиста потребно, су они који су у сталном додиру са странцима, или садржајима на страним језицима, а таквих је у већини друштава мало.
Engleski je blizu da to, de facto, postane, ali je jos uvek svetlosnim godinama daleko od toga - i dalje ogroman procenat ljudi, cak i na razvijenom zapadu, ne govori engleski.
Није. Пропутовао сам читав свет, и не само да сам наишао на безброј људи који уопште не знају енглески - иако је се енглески учи у већини школа широм света - већ је и знање већине нематерњих говорника, који тврде да га знају, јако слабо.
Recimo, zivim uz granicu sa Holandijom, i ovde, u Nemackoj, mozda maksimum 15% ljudi zna engleski, dok u Holandiji je taj procenat minimum 90%. U Holandiji svi studenti savrseno prate predavanja na engleskom, dok u Nemackoj, u IT firmi, imam situaciju da oko 20% software developera jedva da prica engleski.
Холандија је пример неанглофонске земље у којој већина становништва говори енглески. По неким истраживањима, око 90% Холанђана
тврди да знају енглески. Али енглески није изолован у томе. Око 70% Холанђана тврди да знају немачки, а четвртина их наводно говори француски. Разуме се, добар део њих не говори енглески тако добро да без проблема прате предавања, али јасно је да је ниво знања енглеског на релативно високом нивоу.
Али, као што и сам наводип, Холандија изизетак, чак и на нивоу Европе. Такође, заборављаш на негативне последице утицаја енглеског, како на холандски језик, тако и холандску културу.
) , ima samo te Sorbe i na Severu Dance,
