До садржајног напретка вероватно и није дошло, ако говоримо искључиво о преднемањићкој историји, јер ни наука у међувремену није нешто претерано напредовала - свакако не на начин који би могао значајно утицати на садржину уџбеника.
Такође, кад смо год илустрација и графичке опреме, не можемо све постјугословенске уџбенике ставити у исти кош. [..] Такође, није све питање времена, већ и аутора.
Naravno; i ovi prikazani na temi se međusobno razlikuju (npr. meni se Pirivatrićev izdvaja kao nešto interesantniji). Ova tema je i otvorena sa namerom da se ne stavlja sve u isti koš, već da se detaljno ispita, a konkretno da li se u školama uči (kako danas, tako i ranije) išta o srpskoj prošlosti pre Nemanje, kako se svojevremeno može čuti. Prema tom mišljenju, kada je u pitanju nacionalna istorija, predaje se o istoriji Slovena, pa onda o Nemanji i onda tako redom.
Ali nije stvar samo o tome ima li napretka, već i u tome što se može primetiti
nazadovanje po pitanju srpske povesti.
Они из првих послератних кодина су вероватно у том погледу били далеко сиромашнији од југословенских, из очигледних разлога.
Praktično da ne postoje uopšte novi udžbenici devedesetih godina. Uglavnom se radi o reprintima, sa eventualno manjim, tehničkim izmenama. Npr. udžbeniku Relje Novakovića i Milutina Perovića za treći razred na jednom mestu kada se govori o Crnogorcima napisano je da su to srpska plemena, umesto što na jednom mestu piše crnogorska.
Pošto se radi o reprintima, nije bilo problema, jedino što se iz godine u godinu može primetiti drastično opadanje tiraža (u 1996. 20.000, a u 1998. 7.500, recimo).
Do korenitog sastavljanja nove generacije udžbenika iz istorije neće doći pre petooktobarskih promena. U srpskim udžbenicima su uglavnom do Miloševićevog pada opstali mnogi delići o jugoslovenstvu, Slovencima, Makedoncima, Hrvatima. Lazar Rakić sa svojim udžbenikom istorije za peti razred osnovne škole je među izolovanim izuzecima.
Ствар је у томе што ја нисам имао на уму искључиво преднемањићки период, на коју сте се овде усресредили, већ српску историју уопште. Ако упоредиш начин на који је третирана новија српска историја, уочићеш значајне разлике у периоду пре и после распада.
Pa dobro. da, naravno, ali ne razumem čemu opaska..?
А шта би друго и могло писати, с тим што Дукљани нису баш били 'племе'? Конкретно сам имао на уму утицај владајуће идеологије на начин на који је историја тумачена и представљена. У ранијим уџбеницима је утицај марксизма био израженији него касније.
Pa gledam Božićev udžbenik i ne bih se baš u potpunosti složio. Naprotiv, deluje mi da je to daleko više izraženo za vreme čudesnog i podosta zbunjujućeg eksperimenta usmerenog obrazovanja krajem 1970-ih i početkom 1980-ih godina, kada je i sama društvena propaganda kroz udžbenike dobila interesantne razmere (u jednom udžbeniku za V razred osnovne škole posvećen je starom veku i narodnoj odbrani, konferencijama Nesvrstanih i Titu
).
Van tog eksperimentalnog perioda, kao i staljinističkih 1945-53 tokom kojih su bile korišćene svakojake zbrda-zdola napisane skripte i vanredne izmene u predratnim udžbenicima (ali čak i dobrim delom u njima) srpski su istoričari pristupali dosta savesno dok su sastavljali udžbenike. To posebno dolazi na videlo kada se poredi sa nekim drugim; recimo, sa crnogorskim udžbenicima Mila Strugara. Iz njih, čak i u samo predvečerje izbijanja rata, prosto izbija marksizam u najvećoj formi. Dosta citata Lenjina i takve škole viđenja...uopšteno je crnogorska istoriografija bila najčvšće stecište te misli. Fakultetski udžbenik da se upoznaje sa istorijom koji je sastavio Miomir Dašić, korišćen u Crnoj Gori sve dok Šerbo Rastoder nije napisao zamenu evo sad skoro, a i koji se i danas priznaje u Srbiji i Srpskoj kod pojedinih nastavnika kao prihvatljiva literatura usled nedostatka ikakvog domaćeg udžbenika na tom polju (van potpuno kolokvijalnih beleški sa predavanja Sime Ćirkovića koji su poluformalno grupisani u skriptu) odiše pravim nasleđem te škole.
А ко каже да се ја уопште бавим садржином уџбеника коришћених искључиво у Србији? Мене занимају сви уџбеници из којих су Срби учили, јер нам они могу открити нешто о процесу расрбљавања Срба ван Србије.
Pa dobro tako reci prosto i jasno.
Mada bih očekivao da te više interesuju prvo vojvođanski i kosovski udžbenici.
Od kada su imali posebne od sredine 1970-ih godina, Milo Strugar je pisao udžbenike za Crnu Goru. Tretirana je potpuno neutralno i niti jednim momentom se ne vezuje za Srbiju, izvan konteksta jugoslovenstva. Njegoš i drugi pisci su južnoslovenski, itd...ima u izvesnoj meri Albanaca i njihove istorije.
Ако је свима позната, зашто је опет помињеш? Требало је да споменеш чињеницу да промене нису биле само последица напора нове власти да другима наметне своју политику, већ и неопходног процеса ослобађања из идеолошких окова у којима смо деценијама држани.
Zašto je to trebalo da spomenem?
u skladu sa političkim promenama - četiri reči, kristalno jasno šta znače, bez ikakve potrebe za pojašnjavanjima niti u ikakvo ulaženje u iole bilo kakav kontekst diskusije o tome kakve su te promene bile, jer one uopšte same po sebi nisu ni tema. Ovo je malo situacija u kojoj prosto čovek ne zna šta da radi; ispade da ako se raspišem onda zasipam sagovornika velikom količinom teksta, a ako to ne radim, onda je problem što se nisam (bespotrebno krajnje) raspisao?
Промене које су настале 2001. нису се тицале само техничке модернизације уџбеника. Из наставног плана и програма је избачена скоро трећина онога што се до тада учило. Сећам се добро да су из наставе српског избачене две лектире које сам прочитао преко распуста, као и то да су наставници прескакали неке лекције.
Mislio sam na, da se tako izrazim,
slikovnizaciju. Dodao bih tome i da je tek posle reforme 2001. godine napisan novi udžbenik u vezi ove teme.
O tom značajnom
seckanju i govorim uopšteno u prethodnoj poruci, kao i o spornoj prirodi nekih stvari koje su bile izbačene.
Не спорим да је било и промена нагоре. Ипак, у новом наставном плану и програму, српској историји је посвећено већи део пажње него што је то пре био случај. То не значи нужно и више пажње, посебно не после 2001, с обзиром да је дошло до значајне редукције градива.
Tokom devedesetih godina, uglavnom su se koristili jugoslovenski udžbenici, sa manjim izmenama. Za prvu godinu nije uopšte ni postojao nikakav novi, a za drugu Sima Ćirković je u izvesnoj meri preradio sopstveni udžbenik i objavio ga u dva izdanja, za različite smerove. Prvi novi udžbenik za prvu godinu od raspada SFRJ je ovaj iz 2002. što sam ga postavio, od Marjanovićke i Šuice.
Nisu se Mongoli teleportovali u Ugarsku. 
