aleksa ndar
Elita
- Poruka
- 17.732
Интернет је данас отворио могућност да баш свако може да брбља у етар, те да га теоретски може чути читав свијет. Каква год ти глупост падне на памет, објави је на фејсбук и прочитаће је бар тих 300-5000 људи који су пријатељи. Занемаримо оне идиоте који објављују тако неке тривијалне глупости и окренимо се савременом српском критичару свега и свачега. Тај је врстан критичар, зависи од почетног импулса који му је уграђен, или теорије еволуције или теорије интелигентног дизајна, Библије, Хокинга, Канта, Достојевског итд. итд. и у коштац се, не прочитавши у животу ни једну научну књигу, хвата са онима који су изучавали неку област. Међутим, њега то није срамота, јер је његовом противнику очигледно испран мозак од стране, па сада опет зависи којег је опредјељења наш критичар, или званичне школе или неких интернет гуруа и зато је логично да од њега зна више. Када изађе нека серија, нпр Game of Thrones или Немањићи, он има читав арсенал замјерки, односно парчића које је покупио успут, тако једном те истом прва наведена не ваља јер је много ефеката, а друга јер нема ефеката и сл. Ево, конкретно те Немањиће би сваки такав критичар боље снимио само када би се њему дало пара, он би ту тамо вамо сценски ефекти, птичија перспектива, статисти, говор из житија и готово. Узроке таквог стања знамо - лично незадовољство и фрустрације, као и жеља да се покаже паметним, јер је лакше остварити се као интелектуалац тако што ћеш изнијети грешке неког правог интелектуалца него да изучаваш све што је он изучио (ко би се тако патио, кад је лакше овако - једним ударцем двије муве). Узроке, дакле, знамо, а има ли лијека?
