ScipioAfricanus
Stara legenda
- Poruka
- 91.098
“Svaki Srbin se razume u fudbal i svetsku politiku“
Dok se širom sveta odigravaju ratni sukobi, sa velikim brojem žrtava i neizvesnim epilogom, domaća javnost je zaokupljenja “važnijim temama“.
Mesecima su naslovne strane najtiražnijih dnevnih listova posvećene dnevnopolitičkim obračunima, javnom istragom ubistva pevačice u Borči, kao i jačanjem domaćeg vojnog arsenala, dok je odnos prema spoljnoj politici sveden na uobičajenu praksu etiketiranja na “prijatelje“ i “neprijatelje“.
U izveštaju američkog Saveta za međunarodne odnose, navedeno je 30 žarišta u svetu koja “mogu do rata“, a uprkos konstantnom podgrevanju balkanskog bureta baruta, naš region je ocenjen kao teritorija na kom postoji “niskoprioritetna pretnja“.
Kao najveća žarišta su označeni kriza oko Severne Koreje, sukob SAD i Irana, kao i mogući “nameran ili nenameran vojni sukob Rusije i članica NATO“. Na listi je i rat u Ukrajini, koji je bio jedna od retkih međunarodnih tema kojima se nešto ozbiljnije bavila domaća javnost, ali se na taj rat veoma brzo zaboravilo.
Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže za B92.net da je takva situacija u srpskoj javnosti “zbog sebičnosti“ i specifičnosti Srbije u odnosu na druge zemlje, a to je usresređenost samo na sopstvena zbivanja.
“Naprosto, naša srbocentričnost se najbolje ogleda kroz činjenicu da imamo nebrojano mnogo samozvanih poznavalaca globalnih političkih prilika, to je slično onoj tvrdnji da je ’svaki Srbin fudbalski selektor’. To stvara specifičnu klimu, naslovne strane novina su toliko usresređene na isključivo unutrašnja zbivanja, a onda kada to diferenciramo vidimo da su to uglavnom teme iz crne hronike. U takvoj klimi ne postoji prepoznavanje tuđih problema. Mislim i da patimo od nedostatka novinara koji se namenski bave spoljnopolitičkim temama, nedostaju ljudi koji su tako profilisani i ne bih želeo da sam u poziciji urednika koji mora da traži sagovornika za neke osetljive teme. Oni koji se pojavljuju na medijskoj sceni kao sagovornici su obično već ostrašćeni, imaju stavove koji su često paušalni i nalaze se u tonu ’zna se kako je to’. Uglavnom postoji šablonski stav u kom se dokazuje kako SAD stoje iza svega, pa onda dolazite do pojednostavljenja i stvaranja crno-bele slike sveta u kom SAD prave krize. Iz te teorije zavere je jasno kako funkcioniše taj šablon“, kaže Radić.
Ukrajinska kriza je dodatno važna za srpsku javnost jer se u Donbasu nalazi i određeni broj državljana Srbije – u redovima obe zaraćene strane. Sa bojnog polja sukobi su se preselili i u diplomatske vode, tako da smo nedavno mogli da čujemo izjave visokih zvaničnika i Ukrajine i Srbije, koje ukazuju na to da su odnosi Beograda i Kijeva daleko od stabilnih.
“Više je to ukrajinski propagandni pritisak, verujem da su Srbi danas više angažovani na Bliskom istoku, senka rata u Siriji je da Rusi angažuju plaćene snage, kao što se dešava u svakom ratu i tu ne treba mnogo moralisati. Ipak, Ukrajina ima snažnu propagandu i to mnogo podseća na atmosferu sa naših prostora iz građanskog rata devedesetih i u toj klimi je zato reciklirana tema o Srbima koji se nalaze u Donbasu. Generalno, situacija u Donbasu i sve druge krize su nevažne u odnosu na izveštaje o tome šta se dešavalo u nekom rijalitiju. Dovoljno je pogledati koliko malo prostora postoji za međunarodne odnose u našim novinama, a kada pogledate kvalitet – uglavnom se prenose strane agencijske vesti. I tu se stvaraju teorije zavere, da neki mediji reflektuju ove ili one političke stavove, ali je stvar u tome da oni samo po inerciji prenose tuđe vesti, koje su već politički obojene“, ističe Radić.
Prema rečima našeg sagovornika, primarna tema u javnosti bi trebalo da bude stanje na Bliskom istoku, uz napomenu da je migrantska kriza bila jasna opomena o tome šta se dešava i kako sve to može da utiče na naše živote, a u budućnosti će možda uticati i više i drastičnije.
“Nestabilnost svih tih zemalja dovodi do mase ljudi koja kreće ka Zapadu. Imali smo situaciju sa prelaskom ljudi preko Turske, uz diskretno guranje od strane turskih vlasti. Naravno da se to mora stalno pratiti, ako ste odgovoran građanin. Zapravo, ne morate, ali bi država morala da prati jer je to od interesa za nešto što čini srpsku srednju klasu – da zna šta se dešava na Bliskom istoku. Treba da nas interesuje i sve ono što se dešava oko Rusije, indirektno smo uključeni u to, jasno je da ne možete da budete politički imuni na pritiske i sa istoka i sa zapada, sa zahtevom da se svrstate“, dodaje Radić.
Kako ističe, Balkan nema “ekskluzivno pravo na stvaranje kriza“, te da osim zemalja bivše Jugoslavije, gde postoji izoštrena emocija, čim se pređe Rumunija nailazi se na “neuralgične tačke koje nemaju svoj kraj“.
Čim se pređe Rumunija imamo Krim, Ukrajinu, Donbas, pa probleme u Kavkazu, Južnu Osetiju i Abhaziju koje su pod kontrolom ruskih oružanih snaga, Gruzija je rasparčana, a Jermenija i Azerbejdžan imaju, u najmanju ruku, neuralgičan odnos. Obe zemlje dobijaju naoružanje od Rusije, u Jermeniji se čak nalazi i ruski vojni kontigent, ali to ne sprečava Moskvu da prodaje oružje Azerbejdžanu. Ljudi zanemaruju složenost mozaika sa ispremeštanim teritorijama u tom regionu, situacija je uvek rovita, a bilo je i sukoba sa velikim brojem žrtava koji uopšte nisu ni bili primećeni u medijima. To je primer kako funkcioniše medijska stvarnost, recimo devedesetih godina se pored rata u Jugoslaviji dešavao i oružani sukob u Alžiru, u kom je bilo stotina žrtava dnevno, ali je svetski medijski fokus bio na Jugoslaviji. Apsurdna je bila situacija da nekoliko mrtvih na našem terenu bude mejnstrim vest, dok je stotine žrtava u Alžiru prećutkivano ili je to predstavljano kao marginalna informacija“, ističe Radić.
Vojni analitičar ističe i da bi bilo prirodno da postoji više interesa i pisanja o situacijama u zemljama gde se nalaze pripadnici Vojske Srbije, kao što su Liban, Centralnoafrička Republika i Kongo.
“O tome nema reportaža van vojnih medija, a naravno da nas se to tiče. Mi imamo vojnike tamo, ali država kao da se ne trudi da omogući ono što su druge države radile, da povede izveštače o svom trošku, kako bi pokazala zašto su naši vojnici tamo. Ipak, mi se odavno ne bavimo spoljnim svetom, kod nas u tabloidima zbog toga ima više nego dovoljno prostora za stvaranje veštačke stvarnosti, za podgrevanje balkanske krize i stvaranje slike o neposrednom riziku. Rizik postoji, niko ne spori da je Balkan nestabilan, ali je tabloidna obrada tih tema jako opasna. Bezbednost je ozbiljna tema i ne sme da bude estrada, a mi smo je učinili takvom. U nekoliko vodećih tabloida već godinu i po dana se izmenjuju dve teme, iz crne hronike ubistvo pevačice i naoružavanje iz Rusije. Sve je preraslo u politički marketing u kom nema mere, ni ukusa, nema poštovanja ni moralnih normi, a radi se o tome da ne možete svaki dan da imate naslovnu stranu u kojoj ponavljate tvrdnju koja je već izrečena, a nije ostvarena. Očigledno je da javno mnjenje to prihvata i da su zbog toga oni koji su odlučili da vode takvu unutrašnju propagandnu kampanju nastavljaju u tom smeru“, zaključuje Radić.
Spasoje Veselinović
https://www.b92.net/info/vesti/tema.php?yyyy=2017&mm=12&nav_id=1336727
Dok se širom sveta odigravaju ratni sukobi, sa velikim brojem žrtava i neizvesnim epilogom, domaća javnost je zaokupljenja “važnijim temama“.
Mesecima su naslovne strane najtiražnijih dnevnih listova posvećene dnevnopolitičkim obračunima, javnom istragom ubistva pevačice u Borči, kao i jačanjem domaćeg vojnog arsenala, dok je odnos prema spoljnoj politici sveden na uobičajenu praksu etiketiranja na “prijatelje“ i “neprijatelje“.
U izveštaju američkog Saveta za međunarodne odnose, navedeno je 30 žarišta u svetu koja “mogu do rata“, a uprkos konstantnom podgrevanju balkanskog bureta baruta, naš region je ocenjen kao teritorija na kom postoji “niskoprioritetna pretnja“.
Kao najveća žarišta su označeni kriza oko Severne Koreje, sukob SAD i Irana, kao i mogući “nameran ili nenameran vojni sukob Rusije i članica NATO“. Na listi je i rat u Ukrajini, koji je bio jedna od retkih međunarodnih tema kojima se nešto ozbiljnije bavila domaća javnost, ali se na taj rat veoma brzo zaboravilo.
Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže za B92.net da je takva situacija u srpskoj javnosti “zbog sebičnosti“ i specifičnosti Srbije u odnosu na druge zemlje, a to je usresređenost samo na sopstvena zbivanja.
“Naprosto, naša srbocentričnost se najbolje ogleda kroz činjenicu da imamo nebrojano mnogo samozvanih poznavalaca globalnih političkih prilika, to je slično onoj tvrdnji da je ’svaki Srbin fudbalski selektor’. To stvara specifičnu klimu, naslovne strane novina su toliko usresređene na isključivo unutrašnja zbivanja, a onda kada to diferenciramo vidimo da su to uglavnom teme iz crne hronike. U takvoj klimi ne postoji prepoznavanje tuđih problema. Mislim i da patimo od nedostatka novinara koji se namenski bave spoljnopolitičkim temama, nedostaju ljudi koji su tako profilisani i ne bih želeo da sam u poziciji urednika koji mora da traži sagovornika za neke osetljive teme. Oni koji se pojavljuju na medijskoj sceni kao sagovornici su obično već ostrašćeni, imaju stavove koji su često paušalni i nalaze se u tonu ’zna se kako je to’. Uglavnom postoji šablonski stav u kom se dokazuje kako SAD stoje iza svega, pa onda dolazite do pojednostavljenja i stvaranja crno-bele slike sveta u kom SAD prave krize. Iz te teorije zavere je jasno kako funkcioniše taj šablon“, kaže Radić.
Ukrajinska kriza je dodatno važna za srpsku javnost jer se u Donbasu nalazi i određeni broj državljana Srbije – u redovima obe zaraćene strane. Sa bojnog polja sukobi su se preselili i u diplomatske vode, tako da smo nedavno mogli da čujemo izjave visokih zvaničnika i Ukrajine i Srbije, koje ukazuju na to da su odnosi Beograda i Kijeva daleko od stabilnih.
“Više je to ukrajinski propagandni pritisak, verujem da su Srbi danas više angažovani na Bliskom istoku, senka rata u Siriji je da Rusi angažuju plaćene snage, kao što se dešava u svakom ratu i tu ne treba mnogo moralisati. Ipak, Ukrajina ima snažnu propagandu i to mnogo podseća na atmosferu sa naših prostora iz građanskog rata devedesetih i u toj klimi je zato reciklirana tema o Srbima koji se nalaze u Donbasu. Generalno, situacija u Donbasu i sve druge krize su nevažne u odnosu na izveštaje o tome šta se dešavalo u nekom rijalitiju. Dovoljno je pogledati koliko malo prostora postoji za međunarodne odnose u našim novinama, a kada pogledate kvalitet – uglavnom se prenose strane agencijske vesti. I tu se stvaraju teorije zavere, da neki mediji reflektuju ove ili one političke stavove, ali je stvar u tome da oni samo po inerciji prenose tuđe vesti, koje su već politički obojene“, ističe Radić.
Prema rečima našeg sagovornika, primarna tema u javnosti bi trebalo da bude stanje na Bliskom istoku, uz napomenu da je migrantska kriza bila jasna opomena o tome šta se dešava i kako sve to može da utiče na naše živote, a u budućnosti će možda uticati i više i drastičnije.
“Nestabilnost svih tih zemalja dovodi do mase ljudi koja kreće ka Zapadu. Imali smo situaciju sa prelaskom ljudi preko Turske, uz diskretno guranje od strane turskih vlasti. Naravno da se to mora stalno pratiti, ako ste odgovoran građanin. Zapravo, ne morate, ali bi država morala da prati jer je to od interesa za nešto što čini srpsku srednju klasu – da zna šta se dešava na Bliskom istoku. Treba da nas interesuje i sve ono što se dešava oko Rusije, indirektno smo uključeni u to, jasno je da ne možete da budete politički imuni na pritiske i sa istoka i sa zapada, sa zahtevom da se svrstate“, dodaje Radić.
Kako ističe, Balkan nema “ekskluzivno pravo na stvaranje kriza“, te da osim zemalja bivše Jugoslavije, gde postoji izoštrena emocija, čim se pređe Rumunija nailazi se na “neuralgične tačke koje nemaju svoj kraj“.
Čim se pređe Rumunija imamo Krim, Ukrajinu, Donbas, pa probleme u Kavkazu, Južnu Osetiju i Abhaziju koje su pod kontrolom ruskih oružanih snaga, Gruzija je rasparčana, a Jermenija i Azerbejdžan imaju, u najmanju ruku, neuralgičan odnos. Obe zemlje dobijaju naoružanje od Rusije, u Jermeniji se čak nalazi i ruski vojni kontigent, ali to ne sprečava Moskvu da prodaje oružje Azerbejdžanu. Ljudi zanemaruju složenost mozaika sa ispremeštanim teritorijama u tom regionu, situacija je uvek rovita, a bilo je i sukoba sa velikim brojem žrtava koji uopšte nisu ni bili primećeni u medijima. To je primer kako funkcioniše medijska stvarnost, recimo devedesetih godina se pored rata u Jugoslaviji dešavao i oružani sukob u Alžiru, u kom je bilo stotina žrtava dnevno, ali je svetski medijski fokus bio na Jugoslaviji. Apsurdna je bila situacija da nekoliko mrtvih na našem terenu bude mejnstrim vest, dok je stotine žrtava u Alžiru prećutkivano ili je to predstavljano kao marginalna informacija“, ističe Radić.
Vojni analitičar ističe i da bi bilo prirodno da postoji više interesa i pisanja o situacijama u zemljama gde se nalaze pripadnici Vojske Srbije, kao što su Liban, Centralnoafrička Republika i Kongo.
“O tome nema reportaža van vojnih medija, a naravno da nas se to tiče. Mi imamo vojnike tamo, ali država kao da se ne trudi da omogući ono što su druge države radile, da povede izveštače o svom trošku, kako bi pokazala zašto su naši vojnici tamo. Ipak, mi se odavno ne bavimo spoljnim svetom, kod nas u tabloidima zbog toga ima više nego dovoljno prostora za stvaranje veštačke stvarnosti, za podgrevanje balkanske krize i stvaranje slike o neposrednom riziku. Rizik postoji, niko ne spori da je Balkan nestabilan, ali je tabloidna obrada tih tema jako opasna. Bezbednost je ozbiljna tema i ne sme da bude estrada, a mi smo je učinili takvom. U nekoliko vodećih tabloida već godinu i po dana se izmenjuju dve teme, iz crne hronike ubistvo pevačice i naoružavanje iz Rusije. Sve je preraslo u politički marketing u kom nema mere, ni ukusa, nema poštovanja ni moralnih normi, a radi se o tome da ne možete svaki dan da imate naslovnu stranu u kojoj ponavljate tvrdnju koja je već izrečena, a nije ostvarena. Očigledno je da javno mnjenje to prihvata i da su zbog toga oni koji su odlučili da vode takvu unutrašnju propagandnu kampanju nastavljaju u tom smeru“, zaključuje Radić.
Spasoje Veselinović
https://www.b92.net/info/vesti/tema.php?yyyy=2017&mm=12&nav_id=1336727
isto i ja ...
