Povelja kralja Milutina manastiru Gračanica - Gračanička hrisovulja 1318-1321.
Prikazujem rezultate 1 do 16 od 16

Tema: Povelja kralja Milutina manastiru Gračanica - Gračanička hrisovulja 1318-1321.

  1. #1
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    17.827
    Tekstova u blogu
    52
    Reputaciona moć
    558

    Podrazumevano Povelja kralja Milutina manastiru Gračanica - Gračanička hrisovulja 1318-1321.


    Povelja sačuvana uklesana na zapadnom zidu južnog paraklisa crkve Uspenja presvete Bogorodice manastira Gračanica

    Verzija visoke razlučivosti (70 megapiksela) za entuzijaste:


    - - - - - - - - - -

    Sledi tekst gračaničke povelje kralja Milutina.
    ꒌ Znaš šta je u celoj priči tragično ‒ to što ti je sistem nezasluženim uhlebljenjem dao iluziju da nisi glup.





  2. #2
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    17.827
    Tekstova u blogu
    52
    Reputaciona moć
    558

    Podrazumevano Re: Povelja kralja Milutina manastiru Gračanica - Gračanička hrisovulja 1318-1321.



    - - - - - - - - - -

    Prema: Branislav Todić: Gračanica: Slikarstvo, Prosveta-Beograd, Jedinstvo-Priština, 1988, str. 63-68


    Fotografija povelje: Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture, Priština
    ꒌ Znaš šta je u celoj priči tragično ‒ to što ti je sistem nezasluženim uhlebljenjem dao iluziju da nisi glup.



  3. #3
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    17.827
    Tekstova u blogu
    52
    Reputaciona moć
    558

    Podrazumevano Re: Povelja kralja Milutina manastiru Gračanica - Gračanička hrisovulja 1318-1321.



    Vidi gore.
    ꒌ Znaš šta je u celoj priči tragično ‒ to što ti je sistem nezasluženim uhlebljenjem dao iluziju da nisi glup.



  4. #4
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    17.827
    Tekstova u blogu
    52
    Reputaciona moć
    558

    Podrazumevano Re: Povelja kralja Milutina manastiru Gračanica - Gračanička hrisovulja 1318-1321.

    ꒌ Znaš šta je u celoj priči tragično ‒ to što ti je sistem nezasluženim uhlebljenjem dao iluziju da nisi glup.



  5. #5
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    17.827
    Tekstova u blogu
    52
    Reputaciona moć
    558

    Podrazumevano Re: Povelja kralja Milutina manastiru Gračanica - Gračanička hrisovulja 1318-1321.


    Kralj Milutin, freska datirana 1318-1321, Crkva Uspenja presvete Bogorodice, Gračanica (levo oko na fotokopiji docrtao Mrkalj)
    ꒌ Znaš šta je u celoj priči tragično ‒ to što ti je sistem nezasluženim uhlebljenjem dao iluziju da nisi glup.



  6. #6
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    17.827
    Tekstova u blogu
    52
    Reputaciona moć
    558

    Podrazumevano Re: Povelja kralja Milutina manastiru Gračanica - Gračanička hrisovulja 1318-1321.

    GRAČANIČKA POVELJA 1321.
    (prevod na savremeni srpski jezik)

    Car carujućima i gospodar gospodarećima, svetu živom i nepristupnom, koji vlada Nebom i caruje Zemljom i preispodnim gospodstvom i koji životom i smrću vlada i onima koji dolaze njemu na goru, na goru Tavorsku, želi da pokaže svojim učenicima svetlost svoje božanske slave.

    Potrudimo se i mi verni dušom, srcem i umom ka visini božanskog uzdizanja da ugledamo slavu Boga našega. Zamolimo Ga za premnogo njegovog milosrđa - da pomiluje ljudski rod i da oživi gresima umrtvljene i da se nađe onima koji ga ištu.

    Tako isto i ja, svegrešni Stefan kralj Uroš Drugi, praunuk svetog gospodina Simeona služim mojem Hristu i prečasnoj njegovoj materi koja je zastupnica roda hrišćanskog. Da, i ja vapim, uzdigni me iz dubine grehovne i prosveti mi oči srdačnošću. Prečista vladičice, budi mi pomoćnica i zaštitnica u strašnom i drugom Dolasku, i po Božjoj volji Gospoda Boga i spasa našeg Isusa Hrista kraljujućeg meni, kralju Stefanu Drugom Urošu, praunuku svetog Simeona.

    Videh razrušenje i pad hrama Svete Bogorodice Gračanske, Episkopije lipljanske, te sazdah od temelja i živopisah i ukrasih unutra i spolja. Ovo, dakle, da svi znaju pisa Kraljevstvo mi jer hrisovulje što ih učiniše praroditelji i roditelji svetoj Bogorodici Gračanskoj, Episkopiji lipljanskoj, u kojima sela i zaseoke i paše, letišta i zimišta, našavši Kraljevstvo mi jedno otrto, a drugo izgubljeno, i vaistinu dato od praroditelja i roditelja - ja, grešni Stefan kralj Uroš II i s Bogom samodržac svih srpskih zemalja i primorskih, pisah hrisovulj ovaj, sela po imenu:

    Gračanica i Sušica i Selce, i sa zaseocima njihovim i sa međama - na Studenac Janja (?) pravo po polju u Brešće ka Spasovoj crkvi, kroz polje pravo na Skulanove vodenice, pravo u Reku Gračansku, i pravo u susret Majaslavljim vodenicama, preko u krušku, u Beleg. I od kruške preko u Kruševac, i Kruševca kako nestade - pravo u Butovac, po bregu na Oranu poljanu, na Kumanju glavu, na nedelju, po bregu pravo na Brus, i od Brusa po bregu pravo na Ostri vrh, i od Ostrog vrha na Veleten, među Sušicu i među Gušteričju, padinom pravo na Brod, gde se padina završava; i od Broda putem velikim po polju, pravo na put koji vodi iz grada u Prištinu, putem na prvi Beleg, pravo u Županj studenac.

    I ovo su ljudi koje je doveo episkop Ignjatije, dobivši ih parnicom od vlastele: u Slivovoj tri brata - Filip sa sinovima, Stefan sa sinovima, Bogdan sa sinovima, Rad sa sinovima, i dva brata koja prida Kraljevstvo mi - Milosava, Desimira i Dobrohva sa sinom i sa pčelinjacima Kraljevstva mi. I u Sušici dva brata Radeja i Bratoslava.

    A ovo su oni Gračanjani što su parnicom dobijeni od Olivera: Ljuban sa sinovima, Đur sa sinovima, Rančić Rajko sa sinovima i s bratom.

    I dade Kraljevstvo mi crkvi Episkopije lipljanske ribnjake sve od izvora rodimskog pa dok ne uteče u Sitnicu, sve ribolove o prazniku i njemu što je dosta, i što se nahode vodenice po tom toku na Paunju od gornjeg ribnjaka do Sitnice i od svake vodenice što je uzimalo Kraljevstvo mi, polovina svake vodenice da je crkvi Episkopije lipljanske, a episkop da stavi svakoj vodenici gvožđe i kamen jedan.

    I crkvu koja je tu na Paunju podložih pod oblast Episkopije lipljanske sa popom Dobromirom i s decom, i što je u te crkve dva čoveka - Hrana i Radosava, oba s decom, i senokos što je kosilo Kraljevstvo mi niže sokalnika i sa zemljom od toga senokosa pravo dolom, pa gore tim njivama na arhiepiskopovo stanište i od tuda gore u polje.

    I vodenica koja je niže ribnjaka donjega da je crkvi paunjskoj i episkop da stavi kaluđera ili popa po volji. I njiva koja je stanište Kraljevstva mi s one strane jezera da pripadne crkvi Paunjskoj.

    I vide Kraljevstvo mi da Banjska bejaše upisana u očevoj mi hrisovulji, i uzeh je iz očinje mi hrisovulje; i sazdah crkvu svetog Stefana i uručih je, a za to dadoh u zamenu crkvu (...), blizu crkve svete Bogorodice, sa svima i međama pravim (...), Suhodolom Skulanovim i Ljapinim s Batusima na Breg (...) svete na selo Ljapov (...) na Smoljanima Banjskim dolinom pravo putem po razvođu na Butovac.

    (...)

    I Banje u Suhogrlu (danas Suvo Grlo na severu Metohije, oko 14 km severoistočno od varošice Istok, prim. Mrkalj) koje behu takođe upisane u očevoj mi hrisovulji. I uzeh i dodah Svetom Nikoli, Episkopiji dabarskoj, a za njim dadoh i zamenu svetoj Bogorodici Gračanskoj u Pologu Odri, crkvu svetog Dimitrija sa ljudima i s planinom, i sa svima međama pravim kako je imalo to od iskoni; i Borkovo mesto što se nahodi u Podbrezima, i dvor s ljudima, i u Ljašcu sve što se nahodi Borkovo.

    I za vlahe Dragobratiće, koje dadoh Svetom Stefanu, dadoh za njih zamenu Episkopiji lipljanskoj Komajne vlahe. To su vlasi imenom: Negoslav sa braćom, Dragovac sa decom, Dražen sa braćom, Dragoslav sa decom, Kukolj sa decom, Gojišina žena sa decom, Stanislav sa braćom, Berislav sa decom, Dragoslav sa decom, Inekav sa decom, Tudor sa bratom, Bratoslav, Martin, Berislav zet, Đurđ sa bratom, Dubrovac sa bratom i sa sestrom, Hrane Grabešić, bratučed Vlada Dobronje, Dobre sa braćom, Tupe sinovi, Družoje sa braćom, Ljube, Bratislav sa decom i Balini sinovi Radomir i Mrša.

    A ovo su ljudi koje parnicom dobismo od sreza Vlahe; Vojihna sa sinovima, i brat mu Stan (...) i Sušičani tri brata Radovići - Stan sa sinovima, Borislav sa sinovima, Dobroslav sa sinovima.

    U Moravi selo Žegra i sa međama; u Topolnici selo Koretino i međe mu; na mramor pravo kroz lokvu na Rudinu, i od grupština Jejevca na Dojak do sela, kroz reku u potok.

    U Rodimlji vodenica sa zemljom i sa voćem. Na Sitnici, Sinijak, Tišina, Višegrad od mesta do širokog Broda. I dadoh joj pčelara po imenu Radivoja sa pčelama i s decom, da su crkveni doveka, amin. I po Lipljanu i po Moravi i po Topolnici kako je bila od iskona, i po Vranju, i po Slavištu, i po Zletovoj, i po Morozvizdu, i po Polozima, koji od vlasti Grčke gospodari kralj svih zemalja i po njegovoj milosti kojoj dade da vlada Episkopiji - ili Prizrenskoj ili Lipljanskoj i po Lipljanu i po Moravi i po Topolnici - popovi i popovski sinovi i zetovi i braća im iz zemlje njihove s međama njihovim, time svim da vlada episkop lipljanski.

    ......... koj u Prizrenskoj episkopiji.


    Stari zakon za Srbe


    Meropah da ore 9 mati, a sokalnik 7 i zamanicom bedbu pluga 3 mata da oru i tako da ga povezu povrhu i u rupu usiplju. I pak izdade i livadu na žrebicom deleće (lutrijom) da kose bedbu nakosicom splasti i zdeti.

    Meropah siplje slad, treći u godini da ga ohmelji iko bude veće trebi crkvi slad da ga pop ohmelji. I da nosi meropah ponos do kraljeva stana.

    Ko konje ima, o Roždestvu Hristovu svaki meropah da dovozi po voz drva. I da nosi meropah luči o Roždestvu Hristovu i prazniku Sv. Bogorodice, i da love tri dana zečeve zamanicom.

    Osim popova posluh crkveni 4 dinara i ruka 7 dinara i gde god se sudi crkveni čovek na kraljevskom sudu da je globa crkvena i posluh i ruka.

    Čovek koji pokrade druga si da plati crkvi 3 perpera. Glavovi .......... na 3 perpera. Mehoskubina 3 dinara, a čovek koji krade crkvi i vraždu učini što reče gospodin kralj.

    Ili ko ima pčelinjak da daje praznikom Sv. Bogorodice med, a ko ima a ne da, da uzme pop sam.

    I na svim trgovima koji su u zemlji Kraljevstva mi ono što se prodaje crkveno ili se ima kupovati za crkvu, da se ne uzima carina, a pop na svoju dušu da im kaže šta je zaista crkveno.

    I vide Kraljevstvo mi nasilje nad ljudima Presvete Bogorodice od okolnih i međusobnih ljudi i učinih milost crkvi Svetoj Bogorodici i njenim ljudima pri episkopu Ignjatiju: ko ih tuži i odbrani ljude i izvede po istim tužbama sada da ne sprečava suđenje njihovim ljudima ne dajem i opraštam ovom celom hramu Svete Bogorodice.

    I priloži Kraljevstvo mi trg Panigire koji je praznik Blagovesti svete Bogorodice.

    Ko ovo prestupi ili slaže ili razori da je proklet od Gospoda Boga Svedržitelja i od prečiste Matere Bogorodice i da bude ubijen od sila časnog i životvorećeg krsta Gospodnjeg i od 360 svetih Otaca Nikejskih i od 12 Apostola i od svih svetih Hristu Bogu ugodivših od veka, amin. I Judi da je sluga i od mene grešnoga Stefana Uroša kralja da je proklet u vekovima budućim, amin.

    STEFAN UROŠ, PO MILOSTI BOŽJOJ KRALJ S BOGOM SAMODRŽAC SVIH SRPSKIH ZEMALJA I POMORSKIH

    Pisa ovo leta 7830.
    Indikta





    Prevod: Mrkalj. Ako iko ima primedbi, ili uvid bolji prevod, ako postoji, dobrodošao je.





    Poslednji put ažurirao/la Mrkalj : 08.12.2017. u 13:52
    ꒌ Znaš šta je u celoj priči tragično ‒ to što ti je sistem nezasluženim uhlebljenjem dao iluziju da nisi glup.



  7. #7
    Veoma poznat Mstislav (avatar)
    Učlanjen
    04.08.2011.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Toplo-Hladno
    Poruke
    10.905
    Reputaciona moć
    162

    Podrazumevano Re: Povelja kralja Milutina manastiru Gračanica - Gračanička hrisovulja 1318-1321.

    Imas sta od prvih Nemanjica za obradu, recimo prva Hilandarska povelja Stefana Nemanje ili druga Stefana Prvovencanog?

  8. #8
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    17.827
    Tekstova u blogu
    52
    Reputaciona moć
    558

    Podrazumevano Re: Povelja kralja Milutina manastiru Gračanica - Gračanička hrisovulja 1318-1321.

    Citat Original postavio Mstislav Pogledaj poruku
    Imas sta od prvih Nemanjica za obradu, recimo prva Hilandarska povelja Stefana Nemanje ili druga Stefana Prvovencanog?
    Ništa do daljeg. A ti?
    ꒌ Znaš šta je u celoj priči tragično ‒ to što ti je sistem nezasluženim uhlebljenjem dao iluziju da nisi glup.



  9. #9
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    17.827
    Tekstova u blogu
    52
    Reputaciona moć
    558

    Podrazumevano Re: Povelja kralja Milutina manastiru Gračanica - Gračanička hrisovulja 1318-1321.

    Imam kopiju polovine originala Karejskog tipika sv. Save iz 13. veka, u solidnoj razlučivosti. Hoćeš da obradiš?
    Poslednji put ažurirao/la Mrkalj : 09.12.2017. u 08:46
    ꒌ Znaš šta je u celoj priči tragično ‒ to što ti je sistem nezasluženim uhlebljenjem dao iluziju da nisi glup.



  10. #10
    Veoma poznat Mstislav (avatar)
    Učlanjen
    04.08.2011.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Toplo-Hladno
    Poruke
    10.905
    Reputaciona moć
    162

    Podrazumevano Re: Povelja kralja Milutina manastiru Gračanica - Gračanička hrisovulja 1318-1321.


  11. #11
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    17.827
    Tekstova u blogu
    52
    Reputaciona moć
    558

    Podrazumevano Re: Povelja kralja Milutina manastiru Gračanica - Gračanička hrisovulja 1318-1321.

    ꒌ Znaš šta je u celoj priči tragično ‒ to što ti je sistem nezasluženim uhlebljenjem dao iluziju da nisi glup.



  12. #12
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    17.827
    Tekstova u blogu
    52
    Reputaciona moć
    558

    Podrazumevano Re: Povelja kralja Milutina manastiru Gračanica - Gračanička hrisovulja 1318-1321.

    Карејски типик Светога Саве
    Карејски типик Светога Саве / књигу приредио Димитрије Богдановић ; превод на француски Викторија Стегић . - Београд : Српска академија наука и уметности : Народна библиотека Србије ; Нови Сад : Матица српска, 1985 . - 1 футрола ([5] листова) ; 92 x 33 cm. - (Фототипска издања ; 8) У колофону и: Le Typikon de Carée de Saint Sava. - Упоредо старословенски текст и срп. превод. - Тираж 1.000. - Карејски типик Светог Саве / Димитрије Богдановић ; Le Typikon de Carée de Saint Sava / Dimitrije Bogdanović
    Материјал за овај рукопис je је преузет из:
    COBISS запис

    Опис Карејског типика Светог Саве

    Свети Сава је подигао своју испосницу у Кареји (Ораховици) одмах по оснивању Хиландара, српске лавре у Светој Гори. Хиландар је завршен 1198, када су му издате и две оснивачке хрисовуље, Алексија III Анђела из јуна 1198. и Стефана Немање-Светог Симеона крајем 1198. Нешто касније, 1199. или 1200, но у сваком случају одмах после смрти Светог Симеона, манастир је добио и свој устав, Хиландарски типик, који се у виду пергаментног кодекса чува и данас у хиландарској ризници. Карејска испосница је подигнута, према томе, 1199. Њен оснивачки или ктиторски документ је свитак, који је познат под називом Карејски типик, написан исте године. По некима, први или рани препис са оригинала, али по хиландарском предању и мишљењу других научника оригинал са својеручним потписом и печатом Светог Саве, свитак се чувао у Карејској испосници све до друге половине XIX века, када је пренет у Хиландар. То је један од најстаријих и најзнаменитијих српских докумената, споменик духовности, језика и књижевности српског народа.

    Карејски типик се налази у архиву манастира Хиландара под сигнатуром АС 132/134. Писан је на свитку од пергамента, само на једној страни. Лист свитка је шпартан: редови ширине око 120 мм (осим при суженом врху, где су краћи) уоквирени су по двема упоредним усправним линијама са размаком 5 мм. Растојање између водоравних линија је 6 мм, слова су величине 2 мм (при врху чак и мања од 1 мм). Нема трагова убодима шила; линије су извлачене помоћу лењира.

    Свитак се састоји од два слепљена листа, први је дуг 535, а други 205 мм; укупна дужина је 740 мм. Ширина није једнака: при дну је 170, при врху само 110 мм. Сужавање је упадљиво у горњем делу дужега листа и захвата до 33 реда текста. До овога је дошло накнадно, пошто је текст већ био исписан. Пергамент је танак, доста изгужван, местимично подеран, тако да у тексту има лакуна. У својој првој четвртини свитак је веома потамнео и текст се тешко чита. Због свега тога, он је залепљен на млађу пергаментну подлогу, која се састоји од три слепљена листа (односно шест полулистова) у укупној дужини до 800 мм, ширине око 180 мм при дну — 175 мм при врху. Листови подлоге су из некога грчког музичког рукописа.

    О времену ове конзервације може се закључити и на основу старијих описа свитка, посебно његова печата. Печат од тамног, зеленкасто-мрког воска, неправилнога кружног облика са пречником 39 односно 43 мм, сада је причвршћен уз помоћ две уске траке пергамента, залепљене једна на другу а обе на само дно свитка, водоравно уз ивицу; горња, ужа и краћа трака провучена је кроз восак на леђима печата, која су ради тога морала бити делимично растопљена, траг тога поступка је видљив. На почетку је крстолико утиснут жиг са монограмом САВА, тако да свако поље (површине приближно 1 см2 представља један крак крста. Печат је у време посете Нићифора Дучића Хиландару (1882) висио „на поветшаној свиленој узици". Данашње стање је први евидентирао Перо Поповић у раду објављеном 1927. године, што значи да је до конзервације Карејског типика, тј. до његовог лепљења на нову подлогу и прилепљивања печата, дошло између 1882. и 1927, највероватније у време када је Сава Хиландарац као хиландарски библиотекар (1894—1911) сређивао ризницу и архивске фондове манастира.

    Печат је, по свој прилици, оригиналан. Тип и облик слова са карактеристичном лигатуром А и В могу се препознати и у неким другим натписима и потписима краја XII или ранога XIII века, на пример у студеничком натпису о „првом игуману" Дионисију, у ктиторском натпису Лада из 1218. у Витовници код Петровца на Млави или у сигнатури милешевског портрета Светог Саве. Питање датирања и аутентичности самога свитка, међутим, није коначно решено. Према Петру Ђорђићу, то није оригинал већ препис из прве половине XIII века. Владимир Ћоровић је био сличног мишљења: „вероватно ако не сам оригинал оно још за Савина времена учињени препис". Палеографска анализа Карејског типика на први поглед даје повода за сумњу, јер уставно писмо овог свитка има и таквих облика који се обично сматрају млађим, својственим развијеном уставу XIII века, на пример: петопотезно асиметрично ж, ниска омега, пречка у јату исписана по горњој линији. Сигурно је да ће се више сличности наћи у Урошевој Стонској повељи, око 1253, него у Хиландарској повељи Симеона Немање из 1198. године. Међутим, пажљивијим посматрањем чак и наведених „млађих" облика може се доћи до уверења да је у питању писмо са којим се из XII улази у XIII век. Треба га упоредити са Хиландарском повељом Стефана Првовенчаног из 1200, са Глигоријевим секцијама у Мирослављевом јеванђељу, око 1185, са Вукановим јеванђељем, око 1197—1199. године. Архаично је, на пример, слово ч (ракљасто са високом дршком, још увек са варијантама „чаше", симетрично у вертикалном пресеку). Поготову крупнија слова у потпису, истоветна са онима на печату, улазе у XIII век из ранијег периода.
    ꒌ Znaš šta je u celoj priči tragično ‒ to što ti je sistem nezasluženim uhlebljenjem dao iluziju da nisi glup.



  13. #13
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    17.827
    Tekstova u blogu
    52
    Reputaciona moć
    558

    Podrazumevano Re: Povelja kralja Milutina manastiru Gračanica - Gračanička hrisovulja 1318-1321.

    Језик Карејског типика је старословенски, што одговара природи и садржају типика, за разлику од Немањине повеље, дипломатичког документа који је добрим делом написан народним српским језиком. Потпуно формирана српска редакција Карејског типика нема ни старословенизама ни русизама; јусови се не срећу чак ни у формалној или симболичној употреби. Правопис је рашки, својствен његовој старијој фази с краја XII и прве половине XIII века, са доследном прејотацијом (је, ја) после самогласника, али без ове после сугласника Извесни ретки трагови српског народног језика, препознаће се у лексици (потворено, прѣтворень), а потом у облицима завeзань, оузимати, оустворихь, ако, ннчесаре, никоієрe, ієре, гдѣре, попаче; у дијалектизму тьги, нарочито у архаичном инстр. једн. ж. а-основа с наставком -овь ум. -eю, -ою: над товь келиωвь, надь келиωвь тωвь одн. надь келиωвь товь (!), облику који је из штокавског говора нестао „већ негде око средине XIII века".

    Постојаност предања у чувању овога важног документа као Савиног аутографа и оригинала не даје нам за право да то уверење одбацимо без веома крупних и егзактних доказа. Датирање пергаментних рукописа, међутим, почива на доста неодређеним и несигурним мерилима; многи пергаментни споменици данас се сматрају старијим него у ранијој литератури, јер се и у датирање уводе нови елементи.

    У Хиландару се чувају и два каснија преписа Карејског типика: препис на пергаменту из XVI века у збирци српских повеља АС 135/134, и други, у збирци словенских рукописа под бр. 710 као свешчица од 10 листова без корица, у новоцрквенословенској верзији из прошлог века (према воденом знаку — око 1825). За питање аутентичности старога свитка није без значаја што препис XVI века, осим извесних малих поправки или грешака у тексту, нема већих измена; потпис је, штавише, пажљиво и верно преписан, скоро пресликан, па су чак пренете и лигатуре ДНИ, као и АВ, изобичајене пре XVI века. Потпис је са завршетком који је данас у оригиналу тешко читљив, што значи да се у XVI веку текст карејског свитка још дао читати без лакуна. Стога за реконструкцију текста Карејског типика и за питање о аутентичности свитка има велики значај година, писана у наставку 113. реда оригиналног свитка, али данас у њему уништена и позната по препису из XVI века: (6707, тј. 1199). Сведочи о томе и 114. ред на оригиналу, са годином ,,од Христа 1199"; тај ред је исписан не пре XVIII века, вероватније тек у прошлом столећу, када је, значи, првобитни текст са годином византијске ере на свитку још био читљив.

    Још један препис из XVI века потврђује веродостојност текста у свитку: то је препис уклесан у камени надвратник Карејске испоснице. По њему се и сама испосница, поред других назива („посница", „исихастирија" или „молчалница") називала „типикарница". На тој плочи има године, али нема Савиног потписа.

    У студији о скитским уставима Светог Саве, Лазар Мирковић је још 1934. године указао на место које Карејски типик има у историји православне монашке духовности, а посебно литургијског живота у Срба. Упоредо са учвршћивањем тзв. „општежитељне" организације монаштва у Хиландару (потом у Студеници) по узору на развијене обрасце Палестине, Цариграда и саме Свете Горе, Сава је посветио пуну пажњу тзв. „скитским", пустињачким или усамљеничким видови-ма монашког подвижништва. Ови су, пак, познати још из давних времена настанка и ширења монаштва у земљама Блиског Истока, пре свега у Египту, на Синају, у Палестини и Сирији. Између две крајности: чврстих заједница са строгом дисциплином („киновија") и потпуне испосничке усамљености („анахорезе") развио се облик умереног осамљивања двојице или тројице испосника који се удружују ради испуњавања строжих правила поста и молитве, обезбеђени од опасних духовних и психолошких крајности потпуне самоће. Први трагови овога „скитског" подвижништва распознају се већ у литератури патерика и житија светих IV—V века, а нарочито у Лествици чувеног синајског игумана, св. Јована Лествичника (VII век), спису који је у свом раном словенском преводу са грчког језика био познат Светом Сави, као и Савином брату Стефану Првовенчаном.

    Битна претпоставка за статус Карејске ћелије, по Савином Типику („Уставцу" како га св. Сава још зове), јесте њена потпуна самосталност, како у односу на светогорског прота, тако и у односу на хиландарског игумана. У статусним одредбама овог документа треба запазити једностраност обавеза што их Хиландар као манастир има према овој Савиној аутономној ћелији. Истина, у Глави 42. Хиландарског типика, која је посвећена Карејској ћелији, укида се и та обавеза манастира Хиландара. Манастир је, само, и даље бирао карејске ћелиоте по одређеном поступку. Са литургичког становишта важне су одредбе о молитвено-богослужбеном правилу; ово се заснива на упрошћавању оног богослужења које се сматра „саборним", али опет у духу светогорске литургијске традиције. С друге стране, подвучена је улога псалтира, који се, поред интензивног читања на богослужењу по светогорској пракси, имао по Савином типику прочитати цео, до краја, за „дан и ноћ". Прописи о посту су строга варијанта светогорске праксе, узакоњене Типиком св. Атанасија Атонског (963).

    Карејски типик у овом фототипском издању репродукован је у својој природној величини. Свитак до сада није био репродукован у целини: у Историји српске ћирилице П. Ђорђића, сл. 32, стр. 258, дат је само средњи део, од 50. до 92. реда, у црно-белој умањеној репродукцији; у монографији Хиландар, Београд 1980, 37 (репр. 13) објављена је колор-репродукција скоро у природној величини, али само завршног дела свитка, од 79. до 115. реда са потписом и печатом. Печат је више пута репродукован фотографским путем: Ст. Димитријевић, Грб Српске патријаршије, Богословље 4 (Београд 1929) 114—117; А. Дероко, Света Гора, Београд 1966, сл. 63; Свети Сава. Споменица поводом осамстогодишњице рођења 1175—1975, Београд 1977, 249.

    Транскрипција текста приређена је дипломатичким методом те су задржана сва надредна слова без спуштања у ред, а скраћенице нису разрешаване. Једини надредни знак у свитку, две тачке изнад неких самогласника, овде није писан.

    Ради потпуности издања, приређивач је овом приликом начинио нов превод Типика на савремени српски језик, и томе додао најнужнија објашњења. Подробнија тумачења могу се наћи у наведеној расправи Лазара Мирковића.

    Димитрије Богдановић
    ꒌ Znaš šta je u celoj priči tragično ‒ to što ti je sistem nezasluženim uhlebljenjem dao iluziju da nisi glup.



  14. #14
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    17.827
    Tekstova u blogu
    52
    Reputaciona moć
    558

    Podrazumevano Re: Povelja kralja Milutina manastiru Gračanica - Gračanička hrisovulja 1318-1321.

    Nastavak, uporedni prevod, na blogu.

    https://forum.krstarica.com/blog.php/115140

    ꒌ Znaš šta je u celoj priči tragično ‒ to što ti je sistem nezasluženim uhlebljenjem dao iluziju da nisi glup.



  15. #15
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    17.827
    Tekstova u blogu
    52
    Reputaciona moć
    558

    Podrazumevano Re: Povelja kralja Milutina manastiru Gračanica - Gračanička hrisovulja 1318-1321.



    Povelja kralja Milutina kojom je oko 1300. godine darovana Hilandaru ćelija Sv. Petka u selu Tmorani kod Skoplja
    ꒌ Znaš šta je u celoj priči tragično ‒ to što ti je sistem nezasluženim uhlebljenjem dao iluziju da nisi glup.



  16. #16
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    17.827
    Tekstova u blogu
    52
    Reputaciona moć
    558

    Podrazumevano Re: Povelja kralja Milutina manastiru Gračanica - Gračanička hrisovulja 1318-1321.


    Povelja cara Dušana Ivanku Probištipoviću iz 1350. sa svojeručnim srpskim potpisom cara Dušana
    ꒌ Znaš šta je u celoj priči tragično ‒ to što ti je sistem nezasluženim uhlebljenjem dao iluziju da nisi glup.



Slične teme

  1. Odgovora: 46
    Poslednja poruka: 13.12.2017., 07:30
  2. Počasni građani
    Autor DellBoy-011 u forumu Politika
    Odgovora: 61
    Poslednja poruka: 30.12.2008., 22:39
  3. Građani Srbije rekorderi
    Autor Polly Jean u forumu Politika
    Odgovora: 8
    Poslednja poruka: 22.03.2007., 12:25
  4. Narodi i građani!!???....
    Autor fosilvaso u forumu Politika
    Odgovora: 8
    Poslednja poruka: 19.10.2005., 14:26
  5. Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 02.04.2005., 22:15

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •