Врховни суд Хрватске за 12. јун заказао је жалбено рочиште посље кога би требало да донесе коначна одлуку о томе да ли ће Драган Васиљковић, познатији као Капетан Драган после 12 година проведених у притвору, од овог љета бити слободан човјек.
Саво Штрбац, Члан правног тима одбране Капетана Драгана, објашњава да ће само рочиште у Загребу трајати тек неколико сати, а да ће се Васиљковић петочланом судском вијећу обратити путем видео-линка из затвора Лора код Сплита.
„Када судско вијеће чује обје стране, чланови ће се повући како би донијели коначну одлуку о овом процесу. Моја процјена је да ће поништити првостепену пресуду и процес вратити на почетак, а да ће истовремено донијети одлуку да се Капетану Драгану укида притвор“, каже Штрбац.
Он је увјерен управо у овај сценарио зато што, како објашњава, Врховни суд Хрватске мора да утврди да је у пресуди којом је осуђен на 15 година грубо прекршено кривично право по коме је он могао бити суђен и осуђен искључиво за кривична дјела на основу којих је доњета одлука о екстрадицији.
„Мада је у тој одлуци окривљен за само једно кривично дјело, фактички је пресуђен и за још два друга, што је груба повреда процедуре. Када донесу ову одлуку, судско вијеће ће одмах одлучивати и о укидању притвора, а кључни аргумент биће чињеница да је он већ иза решетака много више него што би износила максимална казна за оно што се терети“, објашњава Штрбац.
Ипак, судије Врховног суда Хрватске могу и другачије да одлуче, а најреалнија су два сценарија. Први је да се првостепена пресуда у потпуности прихвати, а друга да се прихвати само у оном дјелу због кога је и изручен из Аустрије.
„Међутим, у оба случаја, иако је Васиљковић већ одлежао две трећине те казне, он не би по аутоматизму био одмах пуштен на слободу, већ би претходно морао да то затражи од Министарства правде Хрватске“, каже Штрбац.
Уколико би се држао сопствене праксе, Врховни суд Хрватске би могао да се позове и на судски преседан у процесу који је вођен против Митра Арамбашића.
Случај Арамбашић је по много чему сличан предмету Васиљковића. Овај Србин, родом из далматинског села Отишића код Сиња, у одсуству је, заједно са још 38 припадника некадашње ЈНА и САО Крајина, 1997. осуђен на 20 година затвора због наводних ратних злочина почињених током рата у Хрватској. На терет му је стављено минирање бране Перућа на Цетини, јануара 1993. и учешће у ликвидацији троје заробљених припадника хрватске полиције.
Ухапшен је у Америци, где се после рата преселио са супругом и троје дјеце. Тамо је у екстрадиционом притвору провео пет година, а затим је 2006. изручен Хрватској. Суђено му је пред истим судом који је судио и Васиљковићу, Жупанијским судом у Сплиту и у поновљеном постуку му је потврђено 20 година робије.
Међутим, Врховни суд Хрватске је 2009. укинуо првостепену пресуду због „непотпуно и погрешно утврђеног чињеничног стања и предмет вратио на поновно суђење“. Истовремено, тада му је укинут притвор по начелу „размјерности“, односно због дужине трајања притвора. Пошто није имао држављанство Хрватске имао је могућност коју је искористио да до почетка поновљеног поступка оде за Србију, што је и искористио.
У Хрватској робија 27 Срба
У хрватским затворима тренутно је 27 Крајишника оптужених или осуђених за ратне злочине. Њих 19 је правоснажно осуђено, тројица чекају другостепену пресуду, четворица су у истражном затвору на основу оптужнице хрватског државног тужилаштва, а један је под истрагом. Крајишници робијају у Сплиту, Глини, Лепоглави, Загребу и Осијеку
