Не постоји "ми и они", ми смо један српски народ, овде и тамо. Српска зона интереса су Србија (са Косовом и Метохијом наравно), Босна и Херцеговина, Македонија, и Црна Гора. Што се тиче Српске Крајине, тешко да се ту нешто више може урадити, мислим да је то готова прича, и да смо је заувек изгубили. Зато морамо учити на грешкама, да не изгубимо опет још нешто.
Муслимани одлично знају да су Православни Срби толерантни, и да их никада неће стварно угрожавати. Муслимани могу сада да се буне, зато што имају подршку из иностранства, међутим, онога тренутка када буду схватили да од унитарне Муслиманске Босне, и од Велике Албаније, нема ништа, примириће се, и
сешће са Православним Србима да се договоре. О овоме треба размишљати унапред, и створити српску стратегију. Усвојити политичку доктрину, према којој постоје Срби Православне, Католичке, Муслиманске, и Јеврејске вере, такође и Срби Македонци као језичка и регионална категорија. Јесте да ова идеја звучи масонски, али то је једини начин да се српски национални корпус уједини и живи у миру.
АВНОЈевске границе су реалност, и било каква нова и другачија подела ишла би само на српску штету. Од предлога за цртањем нових граница, који на жалост долазе и из Русије као и из Америке, диже ми се коса на глави. Нема разлога да се цртају нове границе, то би само даље дестабилизовало регион. У реду, Словенија и Хрватска су међународно признате у АВНОЈевским границама. Онда је сав преостали део бивше заједничке државе - српски, јер је основана 1918. као Краљевина Срба Хрвата и Словенаца. То би требало да буде српски став, на коме морамо инсистирати.
Овај "профилисани националиста" купује редовно бурек у албанској пекари
, па ти види.