Filmska kritika

A Street Car Named Desire(1951)
Režija:Elia Kazan
Scenario:Tennesse Williams
Uloge:Marlon Brando,Viven Leigh,Kim Hunter,Karl Malden

Elia Kazan je jedan od onih režisera kojima su glumci najbitniji i oni su mu u uvek prvom planu.“A Street Car Named Desire“ je pravi film za glumačko dokazivanje.Fantastičan rukopis Tennessea Williamsa, britak tekst koji uvek ostavlja bez daha sa veoma koloritinim likovima koji mame za glumačkim bravurama. Kazan je pre više od više decenija otkrio tada mladog i talentovnog Marlona Branda , sve ostalo je istorija.Po meni najbolja Brandova glumačka kreacija, tad još nije važio za kontroveznu zvezdu već za mladog glumca u uspona, a saradnja sa Kazanom jedna od najplodnijih glumačko/režiserksih saradnji, Kazan je za života voleo da kaže da je bilo pravo zadovljstvo biti posmatrač Brandove glumačke superiornosti.Naravno da Brando nije jedini koji uradio sjajan posao u filmu.Viven Leigh je već bila ogromna glumačka zvezda, dobitnica oskara za jedan od najpopularnijih filmova svih vremena „Gone with the Wind“, a u ovom filmu ona je od prvog momenta fantastična, ranjiva ali ne i naivna..Energija Branda i Leigh se isprepliće i stvara struju koja nosi ovaj fim.Njihovi zajednički kadrovi su fantstični.Brandova mladost i ekspresivnost u konbinaciji sa iskustvom, blagim osmehom i veoma istaknutom ženstvenošću su konbinacija koja donosi ogroman uspeh.Karl Malden i Kim Hunter su također fantastični.Leigh,Malden, i Hunter su za svoje izvedbe nagrađeni oskarom za svoje izvedbe, Brando nije dobio nagradu američke filmske akademije, zato što je akademija odlučila da nagradi čoveka koga su ranije zakinuli za istu, Humprheya Bogarta(moj omiljeni glumac).Brando je oskara dobio dve godine kasnije i to za Kazanov film „On the Waterfront“. Da se vratim na film, priča o sukobu, starsti, ljubavi, mržnji, besu, neurotičnosti, vulgaronsti, nežnosti i naivnosti je jedna od najlepše napisanih a najlepše prenesenih u filmski oblik. Fantastičan je osećaj gledati film koji ima toliko puno različitih emocija koji spajaju u jednu sjajnu celinu.Kao što sam već pomeno Kazan nije bio vičan ogromnim režiserkim poduhvatima ali je uvek znao da prati tempo svojih glumaca, kao i da izabere prava ljude sa kojima će sarađivati.Poznati stvaralac filmske muzike Alex North je napravio muziku koja tačno odgovara u svakom momentu pojavljivanja u sceni.Isto važi i za kameru Harrya Stardlinga.“A Street Car Named Desire“ je jedan od prvih fiilmova iz pedesetih koje sam pogledao i na mene je ostavio daleko najsnažniji utisak od filmova iz te decenije.Snažan film koji će uvek biti vredan pomena

ne znam zašto su imena napisana na engleskom, onako po ''hrvatski'', inače sve ok

Tramvaj zvani želja

Znam, ali navikao sam da tako pišem naslove stranih filmova, ne sviđa mi se mnogo prevoda stranih filmova, naravno to se ne odnosi na ovaj film, jednostavno sam navikao da tako pišem.

- - - - - - - - - -

Tri(1965)
Režija:Aleksandaar Petrović
Scenario:Aleksandar Petrović
Uloge:Velimir Bata Živojinović,Senka Veletanić,Slobodan Perović,Branislav Jerinić,Ali Raner,Voja Mirić,Dragomir Bojanić Gidra,Mića Tomić,Vesna Krajina,Kole Angelovski

Anti-ratni film, ideal kojem mnogi teže.“Tri“ nije baš nastao u vremenu anti-ratnog filma.Nastao je u partizanskoj eri.U vremenu kad Veljko Bulajić pravi svoje pucačke spektakle,“Avala film“ na čelu sa Ratkom Draževićem prepredenim partijiskim čovekom koji je žarko želeo da domaća kinematografija bude nagrađena na svetskim festivalima ali i od strane američke filmske akademije, sve svoje nade o polaže u talentovanog Aleksandra Petrovića i njegove filmske ideje.“Dvoje“ je premijerno prikazan u Kanu, a „Tri“ je imao ogromnu distrubuciju širom sveta a i nominovan je za oskara, sve je kulmiralo filmom „Skupljači perja“ koji nagrađen zlatnom palmom u Kanu.Da se vratimo na „Tri“ u pitanju film koji bi bio jasan i da nema dialoge, same slike već dovoljno govore o grozoti rata.Ovo je priča koja pokazuje da svaka strana greši, da je u ratu jedino sigurno da će biti dosta pokojnih.Smrt igra ključnu ulogu u ovom filmu, tačnije kako je to biti svedok nečije smrti.Petroviću je uspelo ono što mnogima nije, da napravi sjajan film za strano tržište, a da tu istu tematiku sjajno prihvate bez ikakvih političkih problema i u Jugoslaviji.Scenario ne sadrži previše dijaloga, sve je na svom mestu.Sve tri priče su različite po okruženju ali krajna tematika je ista.Likovi su sjajno napisani, u prvoj priči imamo dosta posmatrače situacije koja se dešava, likovi koji su očevidci su istiniti, ima ih u svakom sokaku na svetu, ti sveznajući posmatrači koji celo vreme navijaju ali će naći sebi prostora i da se zgroze nad čitavom situacijom.Petrović je bio režiser i scenarista koji imao sjajan osećaj za likove, uvek bi ih obojio baš onako da deluju bolno i realno u isto vreme.Svi glumci odlično rade svoj posao na čelu sa Batom Živojinovićem, vredi izdovjiti i Slobodana Perovića i Branislava Jerinića.Slobodan Perović je poput Marlona Branda, ne mislim na Brandovu frajersku figuru koju Perović nije posedovao, nego na jednostavnost ali u isto vreme i preciznost koju su oba glumca posedeovali..Branislav Jerinić je bio večni epizodista domaće kinematografije, koji je ovde uradio jednu od boljih minijatura domaćeg filma.Sve u svemu „Tri“ je jedan od vrednijih filmova domaće kinematografije, šezdesete su iznedrile dva velika jugoslavenska režisera, , samo što je jedan pravio ratne spektakle a drugi je pravio važne filmove koje i danas ubraju u bisere evropske kinematografije. Bitno je da je napravljen film kao što je „Tri“ , on je otvorio vrata crnom talasu jugoslovnske kinematografije i počeo da priča o ratu na način u kojem se ne priča o herojstvu, nego o besmislu nasilne smrti.

ok, onda počni sam da smišljaš prevod za naslov nekog filma, ume da bude vrlo originalno i zabavno

Kad budem mrtav i beo(1967)
Režija:Živojin Pavlović
Scenario:Ljubiša Kozomora,Gordan Mihić
Uloge: Dragan Nikolić,Neda Spasojević,Ružica Sokić,Slobodan Aligrudić,Zorica Šumadinac,Dara Čalenić,Snežana Lukić, Nikola Milić,Mića Tomić,Liljana Jovanović,Vladan Živković,Severin Bijeić,Aleksandar Gavrić,Janez Vrhovec,Miodrag Andrić ,Žika Milenković,Predrag Milinković

Živojin Pavlović je jedan od predvodnika jugoslevnkog crnog talasa, čovek koji uvek znao da zabije prst u oko svima kojima su bili jednodimenzionalni sledbednici bilo koje ideje.”Kad budem mrtav i beo” je veoma značajan film, prvo zbog toga što je talenat Živojina Pavlovića bio po prvi put primećen van granica Jugoslavije i otvorio mu vrata ka svetskim festivalima, a drugo jugoslevnski film je dobio Dragana Nikolića, višeslojno talentovanog glumca koji je od tada pa nadalje plenio svojim glumačkim bravurama i frajerskim manirizmom.”Kad budem mrtav i beo” je jedan od prvih jugoslovenskih “Road” filmova, što je vrlo zanimljivo i inovativno.Put Džimija Barke, je put mladog i ne ispunjenog čoveka koji nije ništa dobio od života i tadašnjeg sistema.On sam pokušava da se izbori za svoje parče sreće, ali na putu ima dosta prepreka.Ljubiša Kozomora I Gordan Mihić su nam Barku predstavili na takav način da je ne moguće ne sroditi s njim.On nije duša od čoveka, ali njegova upornost i želja za uspehom mora da ti se dopadne.Takođe scenario ima jako duhovitih momenata koji se sjajno uklapaju u radnju.Sjajan scenario u konbinaciji sa detaljnom režijom Živojina Pavlovića, a šlag na tortu je Dragan Nikolić mlad i željan dokazivanja, a Džimi Barka je pravi lik za glumačko dokazivanje.Vojska, provincijske svirke, sumnjive devojke i mladić koji traži svoje mesto pod suncem, sve je to “Kad budem mrtav i beo”, čist film o mutnim ljudima.

The Virgin Suicides(1998)
Režija:Sofia Coppola
Sceanrio:Sofia Coppola
Uloge:Kirsten Dunst,James Woods,Kathleen Turner,A.J.Cook,Chelea Swain,Leslie Hayman,Hanna R Hall,Josh Hartnett,Michael Pare,Danny Devito,Scot Glenn,Hayden Christiansen,Giovanni Ribsi(narator)

Prizor Kirsten Dunst kako leži u beloj haljni na travi, je jedan od najlepših prizora koji sam video kao klinac na tv, uvek kad neko pomene Kirsten, prvo mi na pamet padne „ The Virgin Suicides“.Mali film koji možda nema široku popularnost kao Coppolin mega hit „Lost in Translation“, ali je svakao emotivniji, dublji i intimniji.Konzertivna familija u američkoj provinciji kao tema ovog filma je sjajno sela kao režiserski debi Sofie Coppole.Pet prelepih sestara su stalno u očima njihovih večitih rašomonaca, grupi lokalnih dečaka koji su svi do ušija zaljubljeni u njih.Meni kao njihovom posmatraču je od prve seo ovaj film.Podseća me na video kasete i gledanje filmova preko televizije, davno prošlo vreme.Tužna priča o sestrama Lisbon ukrašena jako dobrom režijom Sofie Copppole i fantastičnim soundtrackom u kojem dominira grupa „Sloan“ te kamera Edwarda Lachmana u celini čini veoma dobar film, nostalgičan i tužan ali nikako patetičan.

King of Comedy(1983)
Režija.Martin Scorcese
Scenario: Paul Zimmerman
Uloge:Robert De Niro,Jerry Lewis,Diahnne Abbot,Sandra Bernhard,Tony Randall,

Kada pričamo o Martinu Scorcesu postoji tri vrste njegove publike.Ona koja voli filmove:“Taxi Driver,“Raging Bull“, ona koja voli:“Goodfellas“,“Casino“ i ona koja voli njegove filmove sa Dicapriom(„Gangs of New York“,“Aviator“,“Departed,“Shutter Island,“Wolf of the Wall Street“.Postoje tri njegova izvrsna filma koje publika jednostavno nije zapazila:“After Hours“,“Cape Fear“ i „King of Comedy“.King of Comedy je pomalo komičan, pomalo mračan a mnogo više vizionarski film.Priča prati Rupert Pupkina(Prvi puta na velikom ekranu dolazi do izražaja komičarski talenat Roberta De Nira koji se mnogo puta posle toga koristio na najgori mogući način) komičara koji je zagazio u četvrtu deceniju života bez puno uspeha u svojoj struci.Uspeh je njegova opsesija a želja mu je da ima svoju „Talk-Show“ emisiju.Pupkin će uradit sve što je u njegovoj moći da dođe do toga, spreman je i na očajničke poteze.Prvi od dva izleta Martina Scorcesea u polje komedije(Dosta bolji od „Wolf of the Wall Street) nije naišao na hvalu kritičara a nije ni napunio kino blagajne.Što se tiče zarade, film nije uspeo da nosi sa De Palminim filmom „Scarface“, te filmom Jamesa Brooksa „Terms of Enderment“ i filmom Mikea Nicholsa „Silkwood“, jednostavno je došao u krivo vreme.Nekako se desilo da Pacino,Nicholson i Meryl Streep budu privlačniji za bioskopske gledaoce od De Nira.Na premijeri u Kanu kritičari tada nisu bili oduševljeni, ali vremenom ovaj film je postao proročanski.Prosečno talentovani i ne talentovani ali veoma ambiciozni ljudi koji žele slavu i novac su danas na mnogim naslovnim stranama i televizijskim ekranima, što tada baš i nije bilo često, pa se ljudima verovatno zato film nije dopao, ali ovaj film ima veoma brz a tačan sa preciznom dozom humora i preciznom dozom ironije prema ljudima kao što su Melvin Pupkin i njegov idol televizijska zvezda Jerry Langford(Jerry Lewis u možda najboljem izdanju ikada).Tu imamo i lik bogate devojke koja silno želi da bude sa poznatim ličnostima, što takođe ima dozu proročanstva, ma da verujem da je to bilo i tada samo nije bilo toliko medijski eksponirano.Scenario je napisao Paul Zimmerman poprilično priznati filmski kritičar tog vremena kojem je ovo bio jedini scenaristički izlet koji je najgrađen „BAFTA“ nagradom za najbolji originalni scenario.Ono što se Scorceseu takođe mora priznati da je nepogrešiv u izboru muzike za film:Ray Charles, Bob James, Frank Sinatra, to jest njihove pesme sjajno ispunjavaju ovaj film, uopšteno džez muzika se sjajno uklopila u tematiku i atmosferu filma.Fred Schuler je veoma detaljan što se tiče kamere, dok sam pratio film imao sam osećaj da mogu da pratim svaki Pupkinov korak i da je sve vremenski i scenski sjajno razrađeno.Ovaj film sam pogledao pre pet ili šest godina kad sam gledao intervju od Edwarda Nortona u kome govori o najdražim glumačkim ostvarenjima svojih kolega, pomenuvši De Nira odmah je pomenuo ovaj film, rekavši da je božanstveno gledati Bobbya u ulozi koja ima solidnu dozu humora, De Niro je naravno odličan tad je već bio dobro uigran sa Scorceseom, to je bio njihov peti zajednički film.De Niro kao glumac nam dopušta da se srodimo sa Pupkinom kao likom.“King of Comedy“ je preporuka za sve ljude koji vole filmove u kojima se odlično konbinuje i nadopunjuje drama i komedija, a ima dosta dodira sa današnjim poznatim ličnostima i njihovim delanjima u javnosti.

Igla ispod praga(2016)
Režija:Ivan Marinović
Scenario:Ivan Marinović
Uloge:Nikola Ristanovski,Bogdan Diklić,Leon Lučev,Seka Sabljić,Ljubomir Bandović,Filip Klicov,Dejan Đonović,Goran Slavić,Dragana Dabović,Mirko Vlahović,Kristina Stevović,Tihana Ćulafić,Mitko Apostolovski,Momo Pićurić,Stevan Radusinović

Crna Gora i film, nije baš nešto što ide često zajedno.Živko Nikolić je bio pojam za sebe.Jedan od od najboljih evropskih autora osamdesetih godina, neki kažu da su njegovi filmovi omalovažavali Crnu Goru, a neki kažu da je prikazivao sirovu, tragičnu a u isto vreme i komičnu realnost.Bilo kako bilo njegovu ime je na prvom mestu što se tiče autora iz Crne Gore pa onda deset mesta praznih pa onda idu ostali.Ivan Marinović je nova krv na sceni.Izabrao je zanimljivu teamtiku za svoj debi sa šarolikom glumačkom ekipom.Polustrvo Luštica je prelepo ispalo uokvireno fantastičnom kamerom Đorđa Arambašića.Marinovićev scenario je fantastičan.Likovi su fenomenalni što glumci sjajno koriste.Nikola Ristanovski je uradio fantastičan posao kao glavni lik, tvrdoglavi pop dobar u duši koji muku muči sa svojim sujevernim meštanima, dok u sebi nosi traume iz prošlosti.Seka Sabljić je po meni odigrala ulogu karijere i Diklićeva izvedba se može svrstati među bolje njegove glumačke kreacije.Lučev,Bandović i glumačka ekipe iz Crne Gore su takođe fantastični.Marinović kao režiser nam pokazuje jednu kompleksu ali komičnu i veoma gledljivu priču, ima tu stila Živka Nikolića ali nema kopiranja.Uz sve to sjajno ide muzika koju je konponovao Toni Kitanovski.Ovo je stvarno film koji se gleda sa osmehom a opet postavlja neka pitanja.Humor je odličan, dolazi nekako spontano, ni ujednom momentu nije usiljen.Veoma je lepo gledati ovaj film, lepo je gledati kadrove Luštice u konbinaciji sa zanimljivom radnjom, humorom koji nije prvoloptaški i glumačkim interpretacijama izuzetno dobrih glumaca.

Slovenka(2009)
Režija: Damjan Kožole
Scenario: Damjan Kožole,Matevz Luzar,Ognjen Sviličić
Uloge:Nina Ivanišin,Peter Musevski,Primož Pirnat,Uros Furst,Dejan Spasić,Aljoša Kovačič.Andrej Murenc

Damjan Kožole važi za veoma uvaženog režisera u Sloveniji.2009 je veliki evropski festilski hit bio njegov film „Slovenka“.On i glavna glumica Nina Ivanišin su bili nagrađeni na više festivala.Reč je o filmu o mladoj devojci Aleksandri(N.Ivanišin) iz malog grada koja studira engleski u Ljubljani, dok u njenom malom gradu njen otac(P.Musevski) govori u superlativu o svojoj ćerci, ona se u Ljubljani pod pseudniomom „Slovenka“ bavi prostitucijom.Ovaj film je 90 minuta časa glume Nine Ivanišin koja briljira u svakoj sceni.Tada je imala samo 23 godine, tek je završila akademiju , imala je iza sebe samo jednu malu epizodnu ulogu na filmu, a svoju prvu glavnu ulogu uradila je perfektno.Aleksandra u njenoj izvedbi deluje odlično.Njeno lepo lice osvaja svaki kadar.Nije naravno sve do lepote, Nina Ivanišin poseduje ogromni glumački talenat, njen lik kroz film prolazi kroz razne faze, a ona svaku igra fantastično.Odlična je i kada je njen lik u teškim situacijima, u razgovorima sa ocem, razgovorima sa bišim dečkom, fenomenalno je gledati kako kako oblizuje te pali cigaretu dok zbunjeno gleda u daljinu.Moram priznati da je scenario morao da bude bolji, u pisanju sceanria je učestvao hrvatski scenarista i režiser Ognjen Sviličić koji iako jako cenjen mene uvek ostavi ravnodušnim, izuzetak je „Oprosti za kung-fu“.Kod Sviličića je uvek najveći problem bio što nema obzira prema sporednim likovima.Što se tiče Kožolea kao režisera , on svoj posao radi „školski“, nema eksperimentiranja sa kadrovima, Kožole ide na sigurno.Najveća pohvala svakako za poslednju scenu u filmu..Slovenka“ je gledljiv film, mogao je svakako da bude bolji, ali ne može svaki film da bude odličan, nije loše biti dobar.

Puzzle of Downfall Child(1970)
Režija:Jerry Schatzberg
Scenario:Adrian Joyce
Uloge:Faye Dunaway,Barry Primus,Roy Schneider,Viveca Lindfors,Sydeny Walker,Barry Morse,Ruth Jackson

Faye Dunaway je bila velika zvezda.Polanski,Lumet,Penn,De Sica,Zeffireli,Kazan,Clement,Lester svi oni su uspeli da angažuju nekada najveću žensku zvezdu(Uz Jane Fondu) filma.Verujem da su mnogi ljudi tada bili zaljubljeni u njeno lepo lice i glatki glasić.Nije ona bila samo lepo lice, znala je vrlo dobro da pokaže energiju i sve vrste emocija.“Bonnie and Clyde“ je proslavio, „Chinatown“ dao simbol fatalne žene a „Network“ je dokazao izuzetna karakterna glumica što je na kraju kulmiralo oskarom za najbolju glavnu glumicu.Faye Dunaway je još živa, čak i snima ali vreme ju je pojelo, ili gudra, alkohol šta već.Ona je danas potpuno zaboravljena, jbg i godine su je stigle 75 nije mala cifra.Emir Kusturica kod kojeg je igrala u filmu „Arizona Dream“ je rekao da je za vreme snimanja patila od teške depresije jer se skidala sa kokaina.“Puzzle of Downfall Child“ je došao posle „Bonnie and Clyde“ a pre „Chinatown“ i „Network“.Reč je o filmu o usponu i padu poznatog foto modela.Glavni lik nam priča o svom životu dok gledam fleš bekove iz njenog života, ko stvoreno za karakterni glumački performans.Faye Dunaway koristi svaku scenu na fantastičan način.Svaki njen pokret, svaka njena replika sve je na svom mestu.Možda je malo pretenciozno reći, ali po meni je ovo njena najbolja uloga.Režiser Jerry Schatzberg inače je par godina pre ovog je bio dečko već pomenute Dunaway u svom debiju koristi povremene kadrove u prazno dok čujemo razgovore likova kao i dosta krupnih kadrova koji pokaazuju veličenstvenog lica.Njene izražene jagodice dolaze do izražaje, ona briljira i sa facijalnim ekspresijama, veoma je ženstevena a opet deluje potpuno prirodno.Jerry Schatzberg odlično prikazuje priču iz vizije već iskusne i više puta duševno ranjene žene dok nam ona priča svoju priču o usponima i padovima.Sczatberg je uvek bio jedan od onih režisera koji se nisu umiljavali publici, nego im servirali surove priče(The Panic in Needle Park,Scarecrow,Street Smart), nažalost njegovi filmovi nisu preživeli vreme, nekako kad se pominje američka kinematografija sedamdesetih Schatzberg se ne pominje, znam da je puno značajnih američkih autora najbolje filmove napravilo upravo sedamdesetih ali i Schatzberg zaslužuje makar neko malo mesto u anatologiji američke kinematografije sedamdesetih.Evan Lottman je uradio sjajan posao kao montažer, Adam Holender kao direktor fotografije a Michael Small kao kompozitor.Na kraju krajeva ovo jedan jako gledljiv film, ima svoje zabavne, tužne i haotične momente, spojene u celinu koja pokazuje sve strane žene, njene transformacije, pretvaranja, izlive nežnosti i na kraju krajeva iskonsku emociju.

Strange Days(1995)
Režija:Kathryn Bigelow
Scenario:James Cameron,Jay Cocks
Uloge:Ralph Fiennes,Angela Basett,Tom Sizemore,Juliette Lewis,Michel Wincont,Vincent D Onforio,William Finthcer,Brigitte Bako,Glenn Plummer

„Strange Days“ je film čija se radnja dešava u budućnosti ali u veoma bliskoj budućnosti.Film je snimljen 1994 a film se dešava dva dana pred početak 21 veka.U scenariu Jamesa Camerona i Jaya Coocksa kraj 1999 je veoma agresivan, glavni lik(R.Fiennes) je bivši policijac koji je postao trgovac diskovima sa u kojima se sadrže tude misli i sećanja, on odbija da prodaje nasilne diskove iako se to najbolje prodaje, ali igrom slučajnosti jedan takav veoma opasan završava baš kod njega.Atmosfera filma je veoma haotična.Novogodišnja atmosfera je nikad čudnija na filmu, a život na ulicama Los Angelesa je veoma opasan, pa čak i opasniji od onoga što vidimo u klasičnim krimi pričama.Ovo nije Sc-fi film iako ga mnogi karakterišu kao takvog, žanrovski ovaj film je veoma neopredeljen, ima tu svega.Trajanje filma je 145 minuita, što je možda najveća mana filma, mogao je da bude kraći, ali priča je zanimljiva i gledljiva tako da može da se oprosti.Što se tiče popularnosti ovog filma, kad je izašao u bioskope zaradio je samo 8 miliona dolara a uloženo je 45, tako da je film prošao katastrofalno u bioskopima.Kritika je bila nešto blaža prema filmu ali nije se proslavio ni kod kritičara, tako da je ovaj film ubrzo postao zaboravljen i kada se pominje Kathryn Bigelow ovaj film se uopšte ne pominje.Bilo kako bilo, ovaj film ima vrednost, drugačiji je od ostalih iz 90-ih , naravno to nije njegova vrednost, njegova vrednost je to što je priča komplikovana, brza a u isto vreme rastegnuta preko dva sata, a opet ta rasteguntost ne utiče na gledljivost filma.

Frank & Lola(2016)
Režija:Mathew Ross
Scenario:Mathew Ross
Uloge:Michael Shannon,Imogen Poots,Michael Nyqvist,Justin Long,Rosanna Arquette,Emanuelle Devos

Kad bi mi neko rekao da izaberem jednog aktivnog glumca čije bi naredne filmove samo gledao.Sada bi to sigurno bio Michael Shannon.Dug je put bio danas najzaposlenijeg američkog glumca, od epizodiste, do poverljivog sposbonog karakternog glumca koji ipak igra ulgavnom sporedne uloge, pa do glumca koji na svojim plećima može da iznese radnju bilo kog filma.Uvek je briljantan, uvek ostvari sjajnu hemiju sa svojim partnerima, božanstveno ga je gledati na filmu.Michaeal je sigurica da je film gledljiv, prošle godine svi su brujili o tome kako nijedan glumac crne boje kože nije bio nominovan za oskara, a niko nije pričao o Michaelu Shannonu koji je uradio najbolju filmsku ulogu u 2016 godini u filmu „99 Homes“.Shanona nagrade u dvadeset godina njegove karije nešto baš i neće ali ga zato hoće režiseri, a on uvek pokaže da je pravi izbor.“Frank & Lola“ je jedan prosečan debitatnski film, režija i scenario u nekoliko momenata baš „kližu“ ka "autu".Pogotovo kada je scenario u pitanju, ima momenata kada je baš naivan.Što se tiče režije film tempo je veoma neujdančen, od početnih naizmeničih kadrova pa sve do finala filma koji veoma spor.Mathew Ross je debitant koji potipisuje i režiju i scenario, nije da i jedno i drugo nemaju kvalitetu ali vidljivo je da Rossu fali još prakse, ali makar je znao da izabere glumce.Ono što ovom filmu daje kvalitet je Michael Shannon te njegovi parteri Imogen Poots i Michael Nyqvist.Imogen Poots je prelepa devojka sa najlepšim očima na svetu, kada vidim scenu iz filma „Kad porastem biću kengur“ u kojoj Sergej Trifunović objašnjava kako devojka sa kojom se sastaje svetli, odmah pomislim na Imogen Poots, imam osećaj da njene plave oči stvarno svetle u mraku.Imogen osim što je prelepa devojka je i izvrsna glumica.Ona je uvek zanosna, vrckava, atraktivna i uvek ubode pravu emociju, nakon odgeldanog filma stvarno ne mogu da zamislim da neko drugi odigra ulogu koju ona odigra, uvek ostavi jak lični pečat.Tako je i sa Lolom, likom kojeg igra u ovom filmu.Lola je veoma kompleksan lik, s kojim bi se mnoge poznatije glumice baš namučile, ali Imogen je napravila fantastičan lik..Hemija između Shannona i Imogen je fantastična, na početku sam bio malo sumnjičav kako će to izgledati jer je Shannon 15 godina stariji od Imogen, ali njih dvoje su fantastično uskladili svoje energije i glumačke performanse.Michael Nyqvist takođe pokazuje da respektabilan evropksi glumac.“Frank & Lola“ je mračna priča o strasti, emocijama i osveti.Ima tu malo omaža filmu „Last Tango in Paris“ i uopšte Bertolucciu ali priča pokušava da bude još kompleksnija, ali negde na pola puta Ross posreće na oba polja i kao režiser i kao scenarista.“Frank & Lola“ je film koji mogao da bude bolji, možda i kandidat za neku nagradu američke filmske akademije.Šteta, stvarno šteta, uz bolju postavku koncepta filma, Shannon i Poots su mogli da budu ozbiljni kadidati za oskara, oni jesu uradili fenomenalan posao, glumački bez greške, ali film je u drugim poljima veoma tanji od njihove glume.

Боб Метјуз:

ne znam zašto su imena napisana na engleskom, onako po ''hrvatski'', inače sve ok

Tramvaj zvani želja

Kliknite za proširenje...

ti si navijac crvene zvijezde
vidim te

Hard Candy(2005)
Režija: David Slade
Scenario:Brian Nelson
Uloge:Ellen Page,Patrick Wilson,Sandra Oh

Kada ser pristupi „škakljivoj“ temi režiseri i scenaristi obično imaju dva pristupa, prvi je da film bude šokantan i provokativan a drugi je da film jasno drži jednu stranu pokuša da kroz sve to na kraju svede na emotivni sklop koji bi takođe ostavio snažan utisak na gledaoca.David Slade i Brian Nelson pre jedanaest godina su uradili nešto potpuno drugačije.Oni nakon dvadeset minuta filma preokreću priču, za onog za koga smo mislili da je lovac postaje plen, a plen postaje lovac i to veoma žestok. „Hard Candy“ je bio mali projekat kompanije „Lionsgate“ koji je koštao samo 900 hiljada dolara a zaradio preko 9 miliona dolara, znači financijiski je sjajno uspeo.U pitanju je duo-drama.Priča prati Jeffa(P.Wilson) fotografa u ranim tridesetima, za kojeg od početka sumnjamo da je pedofil, upoznajemo ga dok se u lokalnom kafiću sastaje sa četrneastogodišnjom Hayley(E.Page) na prvi pogled naivnom devojčicom, ali nakon što odu u njegov stan, stvar se iz korena menja.Atmosfera filma je konstantno napeta što održava gledanost filma, prava napetost su dijalozi između dvoje glavnih likova.Brian Nelson kao scenarista je stvarno uradio sjajan posao,David Slade kao režiser konstano menja kadrove između Jeffa i Hayley.Ellen Page je izložena sa dosta krupnih kadrova što ona sjajno koristi.Slade je uradio jako dobar posao, ipak mu je film smešten u skučen prostor sa malo likova, ali ipak Slade je uspeo sve da posloži sve na svoje mesto.Što se tiče Sladea i Nelsona, nijedan se posle ovog jako dobrog filma posle nije proslavio.Slade je počeo da tezgari na televiziji a filmski izleti su mu bili stvarno užasni, dovoljno je reći „Twighlit“, što se tiče Nelsona i on je uglavnom radio za tv, a Slade i Nelson uradili još jedan film zajedno, horor „30 Days of Night“ koji nije bio toliko zapažen kao „Hard Candy“.Najjača karika ovog filma je svakako Ellen Page, ko bi reko da tako sićušna devojčica poseduje tako ogromnu energiju.Ellen totalno dominira čitavim filmom, od početne scene kada je vidimo kao na prvi pogled naivnu devojčicu, pa sve do momenta kada spoznajemo šta je naumila.Patrick Wilson je takođe dobar kao Jeff, ali ipak Ellen krade svaki momenat filma.Oba lika su veoma intesantna, nisu jednoslojni tipski karakteri, mnogo je toga drugačije u ovom filmu.Ovaj film je nešto što se stvarno jako retko viđa,konstano zbunjena ali veoma tečna situacija, verujem da je dosta gledalaca imelo dilemu za koga da navija i kome ustvari da veruje. Bilo kako bilo, napeta atomsfera filma koja svoj vrhunac doživljava u stilu najjačih trilera je fenomenalna.Ovo je veom dobar film, vredan preporuke, verovatno vredan i detaljnijeg proučavanja situacija u istom.

Ljeto u zlatnoj dolini(2003)
Režija:Srđan Vuletić
Scenario:Srđan Vuletić
Uloge:Haris Sijarić,Svetozar Cvetković,Kemal Čebo,Aleksandar Seksan,Zana Marjanović,Emir Hadzihafizbegović,Admir Glamočak,Dragan Jovičić,Sadžida Setić,Miraj Grbić, Đani Jaha,Saša Petrović,Dženana Nikšić,Senad Bašić,Enis Bešlagić,Ermin Sijamija,Mirza Tanović,Sead Pandur,Nermin Tulić.

Srđan Vuletić je za mene najbolji režiser iz Bosne i Hercegovine, bolji od Danisa Tanović, Jasmine Žbanić,Pjera Žalice i Aide Begić koji su postigli dosta više internacionalog uspeha od Vuletića.Za razliku od pomenutih kod Vuletića nema umetničarenja, on nam pruža sirovu sliku, bez popovanja i konstanog mudrovanja o uzrocima posledicama a da se rezultat bude polovičan ili čak loš.Daleko od toga da kod Vuletića nema prikaza socialne slike današnjice, to jest tadašnjeg vremena početka 21 veka , čak mislim da je on najbolji u tome, ali njegov uličarski stil je dosta gledljiviji i upečatljiviji.Za mene je „Ljeto u zlatnoj dolini“ moderna verzija „Sećaš li se Dolly Bell“.Realističan film u kojem glavni junak sazreva okružen raznim sumnjivim njuškama, pokušavajući da ispravi situaciju koja možda i ne treba da se ispravi.Za razliku od Kusturiičinog filma ovde nećemo čuti neke romatnične šansonjere nego tvrdi rep zvuk Ede Majke koji seo kao kec na desetku, te daje ovom filmu još realističniju sliku.Ipak se radnja dešava u vreme kada hip-hop kultura počela da deluje u Bosni i Hercegovini.Iako se film dešava u Sarajevu i deluje autentično, baš kao svi likovi , opet ovo je više od filma iz Bosne i Hercegovine.Ima tu paralela i Kasowizovim filmom „La Haine“ i sa „Lock, Stock and Two Smocking Barrels“ Guya Ritchia, jer i Vuletić poseduje tu moć konbinuje ozbiljnu situaciju sa humorom, a da opet taj humor ne bude u prednosti, nego da bude začin filmaNaravno nije u pitanju nikakva kopija, što se tiče Kasowitcewog filma sličnost je ta izgubljenost I bezciljno lutanje omladine kroz forme borbe za opstanak dok je sličnost sa Ritchievim filmom u tom naizmeničnom menjanu situacja u filmu od od humora do sumorne atmosfere..Scenaristički talenat Vuletića je takođe vidljiv, veoma je dobro okareterisao sve likove.Od dva glavna lika koji su klinci od šensaest godina istripovani da postaju krimosi(jako dobri natruščici Sijarić i Čebo), pa do namazanog muljatora spremnog na sve zbog lične koristi(Hadžihafizbegović u jednoj svojih efektinijih epizodnih uloga), pa do korumpiranog murijaka koji nema ni trunke moralnog kodeksa(Cvetković u svojoj najboljoj filmskoj ulozi definitivno), tu je klasičan pripovedač lovačkih priča koji danima sedi na klupi dok priča klincima o svojim lažnim seksualnim iskustvima(neverovatno duhoviti Glamočak) šlag na torti su pričljivi ali i agresivni vlasnik lokalne trgovine(standardno solidni Petrović) te dva sitna krimosa koja se ipak ne boje zapucati na muriju u centru grada(Grbić simpatični Čombe iz serije “Lud zbunjen normalan” koji trenutno gradi karijeru u Americi i natruščik Jaha).Znači ovaj film čine veoma autentični likovi u konbinaciji sa veoma zanimljivom radnjom, to Vuletića odvaja od gore navedenih režisera, koji uglavnim plasiraju dosadne šatro dramatične priče, a jedini im je cilj da prikazivanjem socijalne slike pokupe što više nagrada na stranim festivalima i steknu zvanje modernog teoretičar društva i života u svojoj državi.Vuletić je iznad toga, on ima tu moć da komplikovanu priču ispriča na veoma jednotavan i gledljiv način..Ovaj film u sebi sadrži ulični duh, te je lako pratljiv, a opet nije puka zabava a ni umetničko preseravanje sa krajnje ne logičnim kadrovima praznoće, „Ljeto u zaltnoj dolini ima svoj ritam“ lepo ga je gledati i možeš uživati dok ga gledaš.Ovo je film ulice, ne bitno koje države, jednostavno film ulice.

Black Mirror je serija čije je emitovanje počelo pre nekoliko godina. Po

Dosta lose recenzije.

Nocturnal Animals(2016)
Režija:Tom Ford
Scenario:Tom Ford
Uloge:Amy Adams,Jake Gyllenhall,Michael Shannon,Aaaron Taylor-Johnson,Armie Hammer,Karl Glusman,Isla Fisher,Laura Linney,Jena Malone,Andrea Risebourugh,Michael Sheen,Elle Bamber,Robert Armayo

Sećam se kada je pre par godina izašao „Single Man“.Nije se puno očekivalo od njega, a film je bio jedan od boljih te godine.Colin Firth je konačno izašao iz kože gospodina Darcya, a Tom Ford je preko noći od uspešnog modnog kreatora postao režiser koji obećava.Izgleda da je Tom Ford baš ozbiljno shavtio svoj novi posao, pa je tako pustio da prođe neko vreme, kako njegov film nebi poredili sa njegovim predhodnim.“Nocturnal Animals“ je svakako drugačiji film.Ovo je triler, kojeg gledamo od početka do kraja sa velikom pozornošću.Reč je o priči o bogatoj ženi(A.Adams) koja se sukobljava sa svojom prošlošću dok čita roman svog bivšeg supruga(J.Gyllenhall).Dok se ispred naših očiju prepliću scene iz romana, scene u kojima glavna junakinja pokušava da ostane sabrana i normalna dok čita isti, te scene iz prošlosti u kojima vidimo odnos dvoje bivših supružnika dok su još bili zajedno.Ford je napisao scenario i režirao film, i jedno i drugo zaslužuju ozbiljne pohvale.Prvo treba reći da je ovo fantastično urađen scenario od strane Forda koji je baziran na knjizi Austina Wrighta „Tony and Susan“.Misterija je mala reč za ovaj film, ovaj film je veći od misterije.Tom Ford ovim filmom ne samo da postaje ozbiljan kandidat za oskara, nego i neko bi budućnosti mogao da bude zapisan zlatnim slovima u anatoligijama filma.Njegova režija je detaljna ali opet nam ostavlja prostora da neke scene sami dočaramo u svojim glavama.Abel Korzeniovski je ponovo napravio sjajan posao što se tiče muzike(Radio je i „Single Man“).Seamus Mcgaravey verno i tačno prati kameron svako detalj filma, dok je montaža Joana Sobela ostavila veoma snažan utisak na mene, stvarno je napravio fantastičan posao.Gluma je perfektna, svi apsolutno briljiraju.Amy Adamas savršena konbinacija riđe kose i plavih očiju, ta prelepa ženska figura, osoba koja pleni pažnju u svakom kadru.Stvarno je divno gledati Amy u svakom njenom filmu, Jake Gyllenhall je još jednom fantastičan, fantastično ga je gledati iz scene u scenu.Kako se od povučenog porodičnog čoveka pretvori u čoveka koji želi osvetu, ali je prevelika kukavica da stvar uzme u svoje ruke.Što se tiče Michaela Shannona i njegove glume svaka pohvala za tog glumca je blaga.Shannon zaslužuje više, jer je još demostrirao kakva je glumčina.Ostatak ekipe je također odličan, pogotovo Aaaron Taylor Johnson(nominovan za zlatni globus upravo za ulogu u ovom filmu) i Laura Linney.“Nocturnal Animals“ je nešto što se svakako mora pogledati, ovo je film ćija priča vredi, svaki segment ovog filma je odličan.Ovde vidimo mnogo toga, članove visokog društva koji misle da sve može lako da se reši.Ljude koju žive u svojim vilama kao da su potpuno izolovani od ostatatka društva, a Ford nam je uspeo skrenuti pažnju na te male životne detalje koji mogu da promene život iz korena.Dao nam je kvalitetnu priču i pokazao da „ Single Man“ nije slučajnost, nego ozbiljan prvi plod njegov talenta, a posle „Nocturnal Animals“, nam je kazao da će biti još dosta kvalitetnih berbi tih plodova.Ovaj film je za ozbiljnu preporuku, neobičan ali ne toliko da neobičnost bude njegov kvalitetet broj jedan, njegov kvalitet broj jedan je to što su svi ljudi koji su radili na ovom filmu uradili fantastičan posao.Vidićemo kako će američka filmska akademija reagovati na ovaj film, čak iako im ne daju dosta nominacija, kvaliteta ostaje, i o ovom film tek ima da se priča.

AllEyesOnMe:

ti si navijac crvene zvijezde
vidim te

Kliknite za proširenje...

Matchstick Men(2003)
Režija:Ridley Scott
Scenario:Nicolas Griffin,Tod Griffin
Uloge:Nicols Cage,Alison Lohman,Sam Rockwell,Bruce McGill,Bruce Altman,Beth Grant,Sheila Kelly

U pitanju je prva komedija Ridley Scotta(Posle je uradio ne toliko dobar „Good Year“).Veoma zanimljiv film o sredovečnom prevarantu(N.Cage) kojem jednog dana neočekivano u život ulazi četrnaestogodišnja ćerka(A.Lohman).U pitanju jako duhovit film, što se ne može reći za ostale Scottove radove.Njegovi filmovi su uglavnom spektakli, „Matchstick Men“ to nije.U pitanju je film koji je brz i zanimljiv sa veoma dobrim glumačkim interpretacijama.Nicolas Cage je napravio jednu od boljih uloga u karijeri, Sam Rockwell je standarndo odličan, dok Alison Lohman briljira, iako je devet godina starija od lika kojeg igra, Alison se toliko srodila s ulogom, da ne možete da ne poverujete da nema četrnaest godina.Nikad nisam bio fan ni jednog od braće Scott, ali ovaj film me prosto oduševio, drugačiji je od svega što je Scott radio prije ovoga.Lako ga je pratiti nije komplikovan, iako treba da očekujete iznenađenja.Ima tu preokreta koji su ključni.Ovo jedan od onih filmova koje možete uvek gledati, uživati u njemu kao da ga prvi puta gledate.

What Lies Beneath(2000)
Režija:Robert Zemeckis
Scenario:Clark Gregg
Uloge:Michelle Pfeiffer,Harrison Ford,Diana Scarwid,James Remar,Miranda Otto,Amber Valleta

Kada se pomene Robert Zemeckis, svi pričaju o triologiji „Back to Future“ o filmu „Forrest Gump“ a neki o „Casta Away“ ili „Flight“.Mnogi zaboravljaju „What Lies Beneath“.Misterioznoj priči o dobrostojećem sredovečnom bračnom paru(M.Pfeiffer i H.Ford) koje počinju da progone tajne iz prošlosti.Iako je danas zaboravljen ovaj film je svojevremeno bio veliki bioskopski hit.Zemeckisov film je psihološka drama koja prerasta u horor, Zemeckis je odlično uradio svoj posao, malo po malo otkrivajući sakriveni strah koji može da ima gadne posledice.Alan Silvestri je uradio sjajnu muziku dok je kamera Dona Burgessa bez greške.Atmosfera ovog filma je sve napetija iz momenta u moment, što daje na kvaliteti ovog filma,Clark Greg koji je pisao scenario(inače glumac epizodista) je fantastično kreirao priču o strahu i napetosti koja visi u vazduhu, a o predivnoj Michelle Pfeiffer bih mogao pričati satima, ali rećiću samo 10+..

Jacobs Ladder(1989)
Režija:Adrian Lyne
Scenario:Bruce Joel Rubin
Uloge:Tim Robins,Elisabeth Pena,Danny Aiello,Jason Alexander,Matt Craven,Ving Rhames,Pruit Taylor Vince,Patricia Kalember,Macaulay Culkin

Filmovi o ratu u Vijetnamu su obilježi drugu polovinu osamdesetih u Americi.Oliver Stone, Brian De Palma, John Irvin i Stanley Kubrick su napravili sjajne filmove o borbi, treningu te razmišljanjima i traumama tih ljudi.Lynne je uradio drugačiji film, film o post ratnim traumama.U pitanju je veoma jeziv film, koji nije vezan samo za traume iz rata, nego i za mnoge druge traume.Adrian Lyne se ovim filmovima odmaknuo od svoje standardne filmske tematike nabijene erotikom i strastima, ovde su u pitanju noćne more,halucinacije i pokušaj povratka u normalnost.Jezivost ovog filma je ogtomna, ali to nije njegova kvaliteta, možda jeste režiserki kec iz rukava, ali ovaj film je mnogo veći od toga.

Live by Night(2016)
Režija:Ben Affleck
Scenario:Ben Affleck
Uloge:Ben Affleck,Zoe Saldana,Chris Messina,Chris Cooper,Sienna Miller,Robert Glenister,Elle Fanning,Brendnan Gleeson,Remo Girone,Miguel Pimentel,Matthew Maher,Max Casella,Anthony Michael Hall

Ben Affleck ne baš veliki glumac, ali zato veoma dobar scenarista i režiser.“Live by Night“ je njegovo novo „čedo“ projekat u kome je on režiser,scenarista,producent i glavni glumac.Affleck je za temu filma sada izabrao vreme između dva svetska rata, čuveno vreme depresije.Boston i Tampa su mesta gde se radnja ovog filma dešava.Priča prati Joea Couglihina(B.Affleck), sina poštenog murijaka Thomasa Couglina(B.Gleeson).Joe živi od pljačke ali ne želi da postane gangster, zaljubljen do ušiju u gangstersku trofejnu ribu Emmu(S.Miller), što ga može dovesti do sokuba sa glavni gangsterom Whiteom(R.Glenister).Joe nakon dosta peripetija u svom životu završava na Floridi gde upoznaje prelepu kubansku lepoticu Gracielu(Z.Saldana), a dobar odnos sa tamošnjim policijiskim šerifom Figgisom(C,Cooper) može poremetiti tužna sudbina Figgisove ćerke Lorette(E.Fanning).Sve ovo zvuči kao da dobar gangsterski film ali to ovaj film ipak nije , istina film ima svoje kvalitete.Glavna kvaliteta je ta što je to gangsterski film, moraš biti totalni idiot da napraviš ne gledljiv gangsterski film.Affleck nije idiot, to je sigurno.Druga kvalieta je veoma pregledna Affleckova režija, frajer jednostavno ima žicu za režiju., kao što nema za glumu.Affleck je dobar režiser, to je ponovno pokazao.Problem je scenario, veoma je faličan, pored ogromne ambicije da film postane klasik.Gangsterskih filmova smo se nagledali, ja mogu gledati skoro svaki, jer jednostavno to su gledljivi filmovi.Affleckov problem je sličan baš kao sa filmom “Ganster Squad” od pre četiri godini.Previše ambicija a premalo toga na papiru.Likovi u ovom filmu su nedovršni, Osim glavnog lika svi samo skice na papiru.Affleck je lepo napisao svoj lik, još da ga je odigrao neki bolji glumac bilo bi to ekstra, bila bi to uloga za oskara, ovako oskar se smeši njegov mlađem burazeru za “Manchester by the Sea”.Affleck nije totalno fulao kao glumac, ali svakako je moglo biti bolje, u ključnim momentima on je poprilično standradno drven.Ostatak glumačke se bori sa svojim materijalom svako na svoj način.Chris Messina se izvalči na harizmu,Chris Cooper je poprilčno dobar ali lik mu je poprilično tipski, slična stvar je i sa Brendanom Gleesonom.Što se tiče ženske ekipe, Zoe Saldana je zaglavljena u lik klasične dobre žene.Imam osećaj da ona nije loša glumica ali još uvek nije dobila adekvatan lik da dokaže koliko vredi.Sienna Miller je vrlo dobra, ali njen lik je katastrofalno napisan.Prvo plače a onda kaže to nije bilo to.Jednostavno njen lik je totalno loše predstavljen ali ona izvlači iz njega najbolje što može, ona je godinama imala problem kao Saldana, uvek je bila zaglavljena u likovima tih dobrih žena a sada je dobila nešto drugačije ali je katastrofalno napisano.Steve Buscemi joj je pre 10 godina sjajno otvorio vrata velikih uloga sa filmom “Interwiew”, gde je napravila svoju najbolju ulogu, ali posle više nije dobila toliko dobru šansu da se dokaže, a ona to sazlužuje.Najmlađa u ekipi Elle Fanning je dobila najmanje prostora ali ona to sjajno koristi, njen lik je takođe jako loše napisan, ali Elle poseduje toliko ogroman talenat da uspeva da napravi pristojnu ulogu.Scena sa Affleckom u restoranu je mala škole glume mlađahne Elle svom šesnaest godina starijem kolegi.Ono što takođe vredi u filmu je kamera trostrukog oskarovca Roberta Richardsona, već dokazani veteran još jednom pokazuje koliko vredi.Žao mi je što ovaj film nije bolji, želio sam da bude bolji.Jednostavno scenario ne štima, a scenario je ipak ključan za film, ništa bez njega.”Live by Night” mi je nešto bolji nego “Argo”, ali dosta lošiji od “Town” a miljama lošiji od “Gone Baby Gone”, ali ipak bez obzira na sve falinke, “Live by Night” je gledljiv film ako ništa onda zbog njegove tematike.

Elvis & Nixon(2016)
Režija:Liza Johnson
Scenario:Joey Sagal,Hanata Sagal,Cary Elwes
Uloge:Michael Shannon,Kevin Spacey,Alex Pettyfer,Colin Hanks,Johnny Knoxville,Evan Peters,Sky Ferrera,Tate Donovan

Elvis Presley i Richard Nixon? Znam, nemaju ništa zajedničko.“Kralj“ i nekada prvi čovek Amerike su potpuno različite ličnosti, ali istina je da su imali jedan sastanak.Nije poznato o čemu se tamo pričalo, mi u ovom filmu dobijamo suludu viziju razgovora o Elvisoj želji da postane federalni tajni agent i da maskiran tako špijunira kolege koji su protiv Amerike.Elvisa tumači Michael Shannon, a Nixona Kevin Spacey.Fantastičan kasting, rizičan ali fantastičan.Ipak godinama gledamo Spaceya kao Franka Underwooda u seriji „House of Cards“ ali Liza Johnson je imala potpuno poverenja da će on to moći da iznese a da ulogu ne porede sa onom u seriji i on je uspeo.Spacey je dao liku dozu humora ali tamo onoliku da ne ispadne karikatura nego kao lik od krvi i mesa, i Shannon je fantastičan kao samozvani kralj, umišljena rok zvezda i šarmantni nesposobnjaković koji je ipak siguran u sebe.“Elvis & Nixon“ je idealan film za opuštanje, zabavan, gledljiv sa fantastičnim glumcima.Da li je bitno šta se stvarno desilo u beloj kući za vreme razgovora između Nixona i Elvisa?Mislim da ne, ova verzija razgovora mi se jako dopada.Sviđa mi se kako su preneseni likovi na veliko platno.Omraženi Nixon na početku izgleda ko klasični politčki drkadžija, nervozan i umoran zbog svega i od svega, ali posle ipak taj omraženi Nixon ispada simpatičan.Elvis je od samog početka „kič“ pojava, ali ipak kad god se pojavi svi sline za njim.Njegova popularnost je ogromna, on je svestan toga, ali izgleda da nije svestan toga šta traži od predsednika države u kojoj živi.Na kraju krajeva preporučujem svima da pogledaj ovaj zabavni film, verujem da će za par godina biti pravi hit na tv-u.

Christine(2016)
Režija:Antonio Campos
Scenario:Craig Schilovich
Uloge:Rebeca Hall, Michael C Hall,Maria Dizzia,Tracy Letts,Kim Shaw,Timothy Simons,J.Smith-Cameron,John Cullum

Kad sam čuo za ovaj film, pomislio sam da bi ovo bio dosta bolji dokumentarac, nego igrani film.Priča jeste nesvakidašnja, ubistvo pred kamerama se ne viđa svaki dan, ali da li je to dovoljno da se napravi dobar igrani materijal?Antonio Campos kao režiser i Craig Schilovich kao scenarista su temi pristupili tako da nam pokažu šta je predhodilo tom činu.Priča se vrti oko Christine Chubbuck(R.Hall) koja radi kao reporter na lokalnoj televiziji u Sarasoti.Christine će za mesec dana da napuni trideset godina, Christine je jedna ne privlačna devojka koja je zbog toga izuzetno ne sigurna u stvarnom životu ali je zato maksimalno posvećena poslu što njene kolege ne cene.Priča jeste zanimljiva, ali “Christine” je poprlićno mlak film, nije u pitanju neki težak film sa emocijama ni teška patetika.Ovaj film je ravan, baš ravan.Scenario nije baš ušao u srž teme, iako pokušava.Vidimo mnogo stvari vezane za Christine Chubbuck vidimo da ima traume iz prošlosti, ali sve je to jako ne pregledno, uz to što je film ne pregledan i pre dug je.Dva sata filma, koji se mogu istrpit, ali moglo bi se sigurno petnaest do dvadeset minuta a da stotinjak minuta filma ima dosta više „mesa“ nego što ovde imamo.Craig Schilovich kao scenarista debitant je tu potpuno podbacio.Antonio Campos koji se publici predstavio sa solidnim „Afterschool“ te nastavio sa pretencioznim „Simon Killer“ za svoj treći film je izabrao zanimljivu temu ali uz pomoć ne iskusnog scenariste uspeo je da napravi film u kojem prvenstvo scenario spušta priču na niži nivo.Režija nekako i štima, nije virtuozna, ali nije ni ovo film za to.Ovo je film u kojem glumci mogu da daju sve od sebe.Rebeca Hall je to uspela.Pravo centar, verovatno najbolja uloga u karijeri.Nikad je nisam nešto previše gotivio.Međutim dopala mi se prošle godine u filmu Joela Edgertona „The Gift“ a ovde me već uverila da je dosta kvalitetnija glumica nego što sam mislio.Rebeca je skoro pa fizički ne propoznatljiva, lišena šminke, a čini mi se i kojeg kilograma.Rebeca osvaja svaku svoju scenu vrlo precizno, briljira u svakom kadru, mnogo dopirnosi ovom filmu.Ostatak ekipe je isto sjajan, izuzev Michael C Halla, previše mi je drven u svojoj ljigavosti, svaka čast ulogama u serijama “Six Feet Under” I „Dexter“ ali posle toga Hall je poprilčno loše birao filmske uloge.Na kraju krajeva meni je film poprilćno dosadan, a nebi trebao biti, Da nije bilo Rebecce Hall ovaj film nikad nebi doživio salve hvaljenja na raznim festivalima.Gledanjem ovog filma dobiće te praznu priču koja je delovala veoma interesantno , ali realizacija je podbacila.

Who's That Knocking at My Door(1967)
Režija:Martin Scorcese
Scenario:Martin Scorsese,Betzi Manoogian
Uloge:Harvey Keitel,Zina Bethune,Lenard Kuras,Harry Northup,Michael Scala,Anne Collette,Catherine Scorcese

Martin Scorsese je bez sumnje veliko ime u svetu režije. „Who's That Knocking at My Door“ je njegov prvenac, ne samo njegov već i prvenac jednog od njegovih omiljenih glumaca Harveya Keitela te prvenac jedne od njegovih najčešćih saradnika montažerke Thelme Schoonmaker.Tematika filma je život Amerikanca italijanskog porekla u urbanom New Yorku, nešto što će posle obeležiti Scorsesea.Glavni lik je J.R.(H.Keitel) momak u dvadesetim godinama, koji nema posao, ali je zadovoljan svojim životom, sa drugarima visi po lokalima pije i zabavlja se s njima a kada se u njegovom životu pojavi lepa plava devojka(Z.Bethune) on počinje da razmišlja i o braku, ali onda se dešava preokret u njegovom životu a njegova devojka ni kriva ni dužna ispašta.U svom prvencu Scorcese ima dosta elemenata koje će posle često koristi u svojim filmovima.Glavni lik je razapet između razmišljanja okoline u kojoj živi i devojke u koju je zaljubljen, tu je lepa plava devojka koja za glavnog lika predstavlja anđeoski lik, tipične „kafanske“ scene kojima je Scorsese uvek bio sklon i još mnogo toga.Kada je film premijerno prikazan na festivalu u Chicagu, čuveni kritičar Roger Ebert je napisao da ovaj film predstavlja novi veliki momenat u američkoj kinematografiji.Meni kao nekom koje prvo pogledao filmove koje je Scorcese kasnije pravio, ovaj film izgleda kao jako dobra stilska vežba, učenje zanata u kojem će Scorcese posle postati pravi majstor.Slična stvar je i sa montažom Thelme Schoonmaker koja će posle osvojiti tri oskara za montažu(Raging Bull,The Aviator,The Departed). Ono što je još u ovom filmu jako pristuno je konstantno korišćenje muzike u scenama da bi se naglasila atmosfera, što je posle postalo Scorceseov zaštitni znak. Crno-bela fotografija je takođe sjajno sela za ovaj film..Što se tiče glume Harvey Keitel briljira u svakoj svojoj sceni, fantastičan je u svom filmskom debiu.Keitel će posle postati poznat kao glumac koji prepoznatljiv po veoma žestokom i emotivnom pristupu glumi.Scorsese i Keitel su uvek sjajna konbinacija.Rečenica s kojom je promovisan ovaj film je „ Mean Streets was just around the Corner“, „Mean Streets“ je sledeći naslov na kome su Scorsese i Keitel sarađivali, tu im se pridružio i De Niro.“ Who's That Knocking at My Door“ je dobra najava na ono što će Scorsese uraditi u svojoj karijeri, na ono što nam sledi. na filmove kao što su „Taxi Driver“,“Raging Bull“, „Goodfellas“..

Manchester by the Sea(2016)
Režija:Kenneth Lonergan
Scenario:Kennet Lonergan
Uloge:Casey Affleck,Lucas Hedges,Michelle Williams,CJ Wilson,Gretchen Mol,Kyle Chandler,Tate Donovan,Kara Hayward,Anna Barryshnikov,Heather Burns,Mathew Broderick

“Manchester by the Sea” je film koji se treba pogledati.Siguran sam da će se ovaj film pominjati i za 50 godina.Glavni lik je Lee(C.Affleck) čudni vuk samotnjak, domar u nekoj zgradi u Bostonu.On pošteno radi svoj posao, ali se nekad iznervira kada žene iz njegove zgrade budu pre zahtevne.Večeri provodi u lokalnom baru, ispijajući alkohol i izazivajući tuču.Jednog dana dobija poziv iz svog rodnog Mančestera(grad u Massachusettsu) da mu je preminuo stariji burazer Joe(K.Chandler).Stvari se izkomplikuju kada sazna da je njegov brat ostavio svog šesnaestogodišnjeg sina Patricka(L.Hedges) Leeu na čuvanje.Leeu nije lako zbog toga, a i ne voli da dolazi u svoj grad zbog trauma iz prošlosti, kroz niz flešbekova saznaćemo o čemu se sve radi, sve je povezano sa Leeovom bivšom suprugom Randi(M.Williams).”Manchester by the Sea” je težak film, potresna drama svakako, ali nije patetičan i nikako ne igra na tu kartu.Kenneth Lonergan je pre svega scenarista pa tek onda režiser.Njegov scenario je fantastičan.On odlično razume likove u svojoj priči.Lee je nervozan, ne voli da priča sa ljudima, ne mrzi on ljude, nego jednostavno nema više snage da se bori za nešto i zato mu teško pada što mora da se brine o bratiću.S druge strane Patrick ne želi da pristane na nikakav kompromis, želi da izgura svoje, čak povremeno i koristi Leea za svoje lične planove.Njih dva se ne mrze, ali sukob je očigledan.Lonerganov scenario je stvarno odličan, on je što se tiče toga pravi majstor i to je dosta puta već dokazao od malih filmova kao što je “You Count On Me” do velikih spektakala kao što je “Gangs of New York”.Mislim da je “Manchester by the Sea” njegov najbolji scenario, i to daleko najbolji.Lonergan ima dosta manje iskustva što se tiče režije, prvenstvo film je trebao da režira,producira i da igra glavnu ulogu Matt Damon, Damon je prvo odustao od režije, pa od glume, ali je ostao producentskoj poziciji.Zatim su u priču ušli Lonergan kao režiser i Casey Affleck kao glavni glumac.Lonergan je sjajno ispratio režijom svom sjajan scenario.Odlično je izablansirao celu priču, što je dovelo da sjajnih rezultata.Čak ni trajanje od 135 minuta nije preterano.Mislim da je svaka scena na svom mestu i da je tih 135 minuta jako dobra stvar.Odavno nisam gledao film koji ima tešku tamo, ali da ga je lako gledati bez ikakvih napora, Lonergan je odličnu stvar napravio i sa flešbekovima, tačno su seli u pravo vreme na pravo mestu u svakom momentu.Što se tiče glume, fenomenalno je gledati ove ljude što glume u filmu.Casey Affleck briljira, još jednom dokazuje da je talentovaniji glumac od svog starijeg burazera, režiseri proteklih godina nisu baš obraćali preteranu pažnju na Caseya ali sad nema sumnje da Caseya čeka još puno dobrih uloga, a velika je mogućnost da je on ovogodišnji dobitnik oskara za glavnu mušku ulogu. Lucas Hedges sjajno prati Caseya.Odličan je kao tinejdžer koji voli svoj život hokej,svoj bend, svoje dve devojke koje ne znaju jedna za drugu.Lucas Hedges je u svakoj sceni genijalan i kad je sa Affleckom i kad je sa bendom ili jednom od svojih devojaka.Hedges je takođe nominovan za oskara, verovatno ga neće dobiti, ali pred njim je vreme, ima tek 20 godina..Michelle Williams je uvek odlična to je normalna stvar, ovde ona nema puno prostora u filmu, ali još jednom pokazuje koliko emocija moža da da sa samo jednim običnim pogledom a kamoli kad izgovori rečenicu, ta sićušna žena u sebi poseduje toliku moć za izazivanje emocija pred kamerom da je to neverovatno.Ključna scena ponovnog sastanka između nje i Afflecka je briljantna, a ona tu pokazuje koliko vredi kao glumica, ako je istina da će ona igrati Janis Joplin u biografskom filmu, onda jedva čekam taj film.Svaka čast verovatnoj dobitnici oskara Violi Davis za fantastičnu ulogu u filmu “Fences” ali mislim da Michelle zaslužuje taj kipić.Ostatak glumačke ekipe je takođe sjajan.Na kraju krajeva ovaj film je za svaku preporuku.Što se tiče radnje ne tipičan film, što se tiče režije,scenaria, glume i svojih ostalih elemenata fantastičan bez greške.Film koji se jednostavno mora gledati, film koji nema mudrijaške filozofije, nego fantastičnu priču koja ostavlja bez daha bez trunke patetike.