gost 361356
Veoma poznat
- Poruka
- 10.647
Родитељска оцена освета наставницима
Према искуству просветних радника, родитељи у школу иду искључиво кад треба оправдати изостанке и извршити притисак на наставника да се њиховом детету да виша оцена
ицијатива новог министра просвете Младена Шарчевића да родитељи ученика имају значајнију улогу у животу школе, укључујући и оцењивање рада наставника и директора, изазвала је жестоку реакцију јавности, пре свега просветних радника. Овај став, као и друге идеје које је изнео у јучерашњем интервјуу „Политици” пренели су и други медији, а цитиран је и коментарисан и на друштвеним мрежама. Био је и тема разговора запослених у образовању, окупљених на јучерашњем протесту у Београду, на Тргу Николе Пашића. Реаговао је и председник Националног просветног савета проф. др Александар Липковски, којег је разљутио став министра да је НПС „лоби тело”.
У коментарима на сајту нашег листа, преовлађују мишљења да ће родитељи користити нова овлашћења да се свете наставницима, да они већ имају превелике улоге у школи и да им не треба давати још већу моћ. Професори подсећају да већ годинама траже статус службеног лица управо и због агресивног понашања појединих родитеља, а тај захтев се чуо и јуче на протесту на Тргу Николе Пашића.
– Када ће се професорима вратити интегритет, могућност да их ученик и родитељ поштује, шанса да одржи нормалан час не стрепећи да ће га неко од деце снимати, провоцирати, ударити?
– Родитељи ће то осветнички да искористе да се реше наставника који захтевају знање
– Укључити родитеље на овакав начин неће донети жељени исход. Наставници нису увек у праву, некима се дефинитивно не сме пружити простор у просвети, али будимо реални и признајмо да многи родитељи више штете својим уплитањем него што помажу
Ово су коментари са сајта „Политике” и друштвених мрежа.
Синдикални лидери су ипак опрезнији у давању изјава од анонимних интернет коментатора. Подржавају иницијативу министра, под условом да се јасно пропише нова улога родитеља како не би било искоришћавања.
– Подржавам сваку активност родитеља која ће унапредити рад школе, сваки предлог и идеја који може да се примени, биће подржан од стране Уније, јер ми смо пре свега родитељи, а не само наставници и чланови синдиката. Међутим и сваки родитељ мора да води рачуна о свом детету, то му је прва и основна дужност. Не може да га пошаље у школу и да каже да је тако скинуо са себе сваку одговорност. Апсолутно је потребно да се родитељи на другачији начин организују – каже за наш лист Јасна Јанковић, председница Уније синдиката просветних радника Србије.
Она додаје да ће највећи просветни синдикат подржати све новости у структури школског одбора које ће ићи у корист запослених у школама.
– Сматрамо да је садашња структура три плус три плус три потпуни промашај. Тренутно родитељи чине трећину школског одбора, што је потпуно непримерено, јер углавном не знају како школе функционишу, осим оних из просветне бранше. Оно што се сада дешава у школским одборима јесте да су за ту функцију углавном заинтересовани родитељи који желе своју децу заштите од неких обавеза или желе да имају привилегије. То су погрешни циљеви и тако не треба да се ради. У школским одборима треба да седе запослени у образовању и они који их плаћају – сматра Јанковићева.
Стеван Јурић, који предаје верску наставу у Гимназији „20. октобар”у Бачкој Паланци, такође каже да нема ништа против активније улоге родитеља, јер и школа и наставници могу само да имају користи. Посебно, додаје, бивши ученици могу много да ураде на промоцији саме школе или да личним примером показују шта диплома одређене школе значи за успех у животу.
И Јурић, међутим, истиче да су досадашња законска решења (савет родитеља који има своје представнике у школском одбору) неадекватна.
– Ми годинама имамо да родитељи у школу иду искључиво када треба оправдати изостанке и извршити притисак на наставника да би се добила виша оцена. Не желимо да се активнија улога родитеља заправо претвори у ово што је и било до сада, само појачано – каже Јурић и наводи и честу ситуацију на почетку школске године када родитељи одводе децу на море упркос противљењу наставника и те изостанке правдају лекарским уверењем.
Овај наставник истиче да је друга страна медаље и чињеница да се родитељи ретко одазивају на акције које организује школа, чак и када је у питању уређење школског дворишта, прете тужбама, говоре да се тако искоришћавају деца…
– А истовремено не негодују да дете буде одведено на седмодневну екскурзију, тада нису искоришћена. Родитељи морају да имају прописану улогу у школи, како је у западним земљама. Знам пример из Немачке, Берлина конкретно, када је директор одбио захтев родитеља да пусти дете последњег дана са наставе, иако то чак није био ни наставни дан – прича овај наставник.
Просветни радници са којима смо јуче разговарали након протеста на Тргу Николе Пашића, листом кажу да родитељи ипак нису компетентни да процењују васпитно-образовни рад у школи, колико се наставник припрема за час, нити да суде да ли је наставник дао адекватну оцену или не…
– Радећи у школи видео сам да родитељи често немају реални став када су у питању њихова деца и бојим се да би ти односни, незадовољство, несимпатија према строгом наставнику код којег је тешко доћи до жељене оцене, веома утицали на оцену. Дакле, морају се успоставити добри механизми и утврдити који аспект школе родитељ може да процењује, а може на пример – хигијену, организацију рада школе, сарадњу са родитељима… – каже овај вероучитељ.
___________________________________________________________________________________________________________________________________
Школа у Србији је одавно постала генератор насиља, неправде и непотизма.
Никада у животу нисам видео оглас за радно место наставника у основној школи нити чуо да је неко примљен за наставника без дебеле везе.
Притом из личног искуства ЗНАМ да су неретки наставници и професори у средњим и основним школама више него подложни утицају родитеља од којих могу да имају некакву корист.
Није тешко закључити да се наставници буне јер ову иницијативу доживљавају као атак на свој атар. Оно што пак до данас нису научили јесте да нису деца у школи због њих већ они због деце те да образовни систем није полигон за диктатуру просветних радника већ место на којем ће бар на почетку деца имати једнаке шансе да се образују и остваре заслужен успех. .
Према искуству просветних радника, родитељи у школу иду искључиво кад треба оправдати изостанке и извршити притисак на наставника да се њиховом детету да виша оцена
ицијатива новог министра просвете Младена Шарчевића да родитељи ученика имају значајнију улогу у животу школе, укључујући и оцењивање рада наставника и директора, изазвала је жестоку реакцију јавности, пре свега просветних радника. Овај став, као и друге идеје које је изнео у јучерашњем интервјуу „Политици” пренели су и други медији, а цитиран је и коментарисан и на друштвеним мрежама. Био је и тема разговора запослених у образовању, окупљених на јучерашњем протесту у Београду, на Тргу Николе Пашића. Реаговао је и председник Националног просветног савета проф. др Александар Липковски, којег је разљутио став министра да је НПС „лоби тело”.
У коментарима на сајту нашег листа, преовлађују мишљења да ће родитељи користити нова овлашћења да се свете наставницима, да они већ имају превелике улоге у школи и да им не треба давати још већу моћ. Професори подсећају да већ годинама траже статус службеног лица управо и због агресивног понашања појединих родитеља, а тај захтев се чуо и јуче на протесту на Тргу Николе Пашића.
– Када ће се професорима вратити интегритет, могућност да их ученик и родитељ поштује, шанса да одржи нормалан час не стрепећи да ће га неко од деце снимати, провоцирати, ударити?
– Родитељи ће то осветнички да искористе да се реше наставника који захтевају знање
– Укључити родитеље на овакав начин неће донети жељени исход. Наставници нису увек у праву, некима се дефинитивно не сме пружити простор у просвети, али будимо реални и признајмо да многи родитељи више штете својим уплитањем него што помажу
Ово су коментари са сајта „Политике” и друштвених мрежа.
Синдикални лидери су ипак опрезнији у давању изјава од анонимних интернет коментатора. Подржавају иницијативу министра, под условом да се јасно пропише нова улога родитеља како не би било искоришћавања.
– Подржавам сваку активност родитеља која ће унапредити рад школе, сваки предлог и идеја који може да се примени, биће подржан од стране Уније, јер ми смо пре свега родитељи, а не само наставници и чланови синдиката. Међутим и сваки родитељ мора да води рачуна о свом детету, то му је прва и основна дужност. Не може да га пошаље у школу и да каже да је тако скинуо са себе сваку одговорност. Апсолутно је потребно да се родитељи на другачији начин организују – каже за наш лист Јасна Јанковић, председница Уније синдиката просветних радника Србије.
Она додаје да ће највећи просветни синдикат подржати све новости у структури школског одбора које ће ићи у корист запослених у школама.
– Сматрамо да је садашња структура три плус три плус три потпуни промашај. Тренутно родитељи чине трећину школског одбора, што је потпуно непримерено, јер углавном не знају како школе функционишу, осим оних из просветне бранше. Оно што се сада дешава у школским одборима јесте да су за ту функцију углавном заинтересовани родитељи који желе своју децу заштите од неких обавеза или желе да имају привилегије. То су погрешни циљеви и тако не треба да се ради. У школским одборима треба да седе запослени у образовању и они који их плаћају – сматра Јанковићева.
Стеван Јурић, који предаје верску наставу у Гимназији „20. октобар”у Бачкој Паланци, такође каже да нема ништа против активније улоге родитеља, јер и школа и наставници могу само да имају користи. Посебно, додаје, бивши ученици могу много да ураде на промоцији саме школе или да личним примером показују шта диплома одређене школе значи за успех у животу.
И Јурић, међутим, истиче да су досадашња законска решења (савет родитеља који има своје представнике у школском одбору) неадекватна.
– Ми годинама имамо да родитељи у школу иду искључиво када треба оправдати изостанке и извршити притисак на наставника да би се добила виша оцена. Не желимо да се активнија улога родитеља заправо претвори у ово што је и било до сада, само појачано – каже Јурић и наводи и честу ситуацију на почетку школске године када родитељи одводе децу на море упркос противљењу наставника и те изостанке правдају лекарским уверењем.
Овај наставник истиче да је друга страна медаље и чињеница да се родитељи ретко одазивају на акције које организује школа, чак и када је у питању уређење школског дворишта, прете тужбама, говоре да се тако искоришћавају деца…
– А истовремено не негодују да дете буде одведено на седмодневну екскурзију, тада нису искоришћена. Родитељи морају да имају прописану улогу у школи, како је у западним земљама. Знам пример из Немачке, Берлина конкретно, када је директор одбио захтев родитеља да пусти дете последњег дана са наставе, иако то чак није био ни наставни дан – прича овај наставник.
Просветни радници са којима смо јуче разговарали након протеста на Тргу Николе Пашића, листом кажу да родитељи ипак нису компетентни да процењују васпитно-образовни рад у школи, колико се наставник припрема за час, нити да суде да ли је наставник дао адекватну оцену или не…
– Радећи у школи видео сам да родитељи често немају реални став када су у питању њихова деца и бојим се да би ти односни, незадовољство, несимпатија према строгом наставнику код којег је тешко доћи до жељене оцене, веома утицали на оцену. Дакле, морају се успоставити добри механизми и утврдити који аспект школе родитељ може да процењује, а може на пример – хигијену, организацију рада школе, сарадњу са родитељима… – каже овај вероучитељ.
___________________________________________________________________________________________________________________________________
Школа у Србији је одавно постала генератор насиља, неправде и непотизма.
Никада у животу нисам видео оглас за радно место наставника у основној школи нити чуо да је неко примљен за наставника без дебеле везе.
Притом из личног искуства ЗНАМ да су неретки наставници и професори у средњим и основним школама више него подложни утицају родитеља од којих могу да имају некакву корист.
Није тешко закључити да се наставници буне јер ову иницијативу доживљавају као атак на свој атар. Оно што пак до данас нису научили јесте да нису деца у школи због њих већ они због деце те да образовни систем није полигон за диктатуру просветних радника већ место на којем ће бар на почетку деца имати једнаке шансе да се образују и остваре заслужен успех. .
Poslednja izmena:
