Pravopis razlicitih jezika-koji je razlog komplikovanosti?

BLAJBI · 24.08.2016. u 15:21

Urvan Hroboatos:
O moj Bože.....Blajbi, dobar jesi- al' si nekad težak.

Ma nekada sam tezi i od ...Zvonka Barabana..... :rotf:

radyu5 · 24.08.2016. u 15:21

snoshaj efendija:
Pravopis nekih jezika je izuzetno zeznut. Na primer ''ptica'' se na francuskom kaze '' l'oasieau'' a izgovara ''loazo''.

Interesuje me zasto mnogi jezici nisu prihvatili ''pisi kao sto govoris, citaj kao sto je napisano'' i cemu je bilo potrebno da se komplikuje pravopis nekog jezika, kad sve to moze jednostanije kao sto je na primer srpski jezik?

Konkretno, u kineskom slučaju to je ispalo dobro. Imaju najbolje naučnike i inženjere na svetu.

Rayela · 24.08.2016. u 15:24

BLAJBI:
URVANE, sta je tvoje mislejnje: da li su srpski i hrvatski jedan jezik ili dva?

E stvarno odavno nismo imali diskusiju oko hrvatskog i srpskog :zcepanje:

- - - - - - - - - -

radyu5:
Konkretno, u kineskom slučaju to je ispalo dobro. Imaju najbolje naučnike i inženjere na svetu.

A kako se ptica pise na kineskom ili koreanskom ili japanskom?

BLAJBI · 24.08.2016. u 15:24

Rayela:
E stvarno odavno nismo imali diskusiju oko hrvatskog i srpskog

Urvan je moj postovani forumski kolega sa nekih drugih foruma, spacijalista za jezik i pravopis. :kpozdrav:

Pravo mesto gde treba pitati.....

Rayela · 24.08.2016. u 15:37

BLAJBI:
URVANE, sta je tvoje mislejnje: da li su srpski i hrvatski jedan jezik ili dva?

Pa recimo u Hercegovini ( a tamo se govori jedan prelep jezik) ja ne bih znala da je religija mogla da utice na jezik jer prelepim
jezikom govore svi, a i pisu ili su barem pisali ( Ducic i Mirko Kovac, recimo, kao primer)
A i nije mi jasno kako recimo stvari stoje sa nemackim imajuci u vidu da je pola nemackog govornog podrucja protestantske vere,
a druga polovina katolicke, a jezik isti.

radyu5 · 24.08.2016. u 15:47

Rayela:
E stvarno odavno nismo imali diskusiju oko hrvatskog i srpskog

- - - - - - - - - -

A kako se ptica pise na kineskom ili koreanskom ili japanskom?

鳥. A to nije ni tema.

Пилипенда · 25.08.2016. u 15:14

Rayela:
Vidi, i za mene je srpksi genijalan i savrsenstvo, ali to je samo zato jer mi je to ( kao i tebi) maternji jezik.
Za mene je francuski uvek bio bauk, zato ga nikada nisam ni ucila jer covek uvek trazi neke paralele,
a ja u tom jeziku nisam mogla da ih nadjem jer pises tri samoglasnika jedan za drugim a izgovaras samo recimo "o" ili "u"
Engleski pa opet nekako mi je blizi, ali zato jer sam ga dugo ucila, nemacki, spanski, italijanski su mi logicni ( nema mnogo
zayebancija oko pravopisa), za arapski nikada nisam razumela kako to ide jer sam od Arapa slusala da se oni medjusobno ne razumeju
u govornom jeziku, ali svi razumeju pisan arapski.

У, засврби ме ова тема... али не могу сад на послу куцати.
Само кратко теби да кажем шта ми је један друг (професор француског) рекао када сам га нешто слично питао: „Ма све је то једноставно, они читају како се пише, само што не читају баш све што пише.”

Пилипенда · 26.08.2016. u 01:34

Ова тема обећава. Урван је сјајно, никад боље него сада, кратко и јасно исказао суштину разлике српског и хрватског:

Urvan Hroboatos:
Ako već hoćeš jednostavno- hrvatski je katolički jezik, srpski- pravoslavni. Kao što je urdski muslimanski, a hindski- hinduistički.

Браво, рођени мој, видиш како се све оно што годинама пишеш по разним језичким темама може сажети у свега неколико ријечи!
Примјер хиндског и урдског је сасвим одговарајући, међутим, примјер католичког и протестантског њемачког (што је поменула Рајела) није одговарајући. Зашто није? Зато што се у разлици Нијемаца католика и протестаната остало само на вјери, док се код Срба и Хрвата тј. Индуса и Пакистанаца отишло даље, створене су (на вјери засноване) различите нације и државе (различита су и писма).

Језици као што је хрватски не зову се „културалним” као што је рођени покушао ипак мало замаглити ствар, они се називају политичким језицима јер су створени политичким одлукама, изван језичких законитости.

Кад су већ помињане разлике у варијантама енглеског, да додам и ово:
Разлике српске и хрватске варијанте не само да су мање од разлика британске и америчке варијанте енглеског, него су чак мање и од социолектетских разлика унутар америчке варијанте – тзв. WASP језик/говор (WASP – White Anglo-Saxon Protestants) и језик/говор црначких нижих социјалних слојева.

Urvan Hroboatos · 26.08.2016. u 17:17

Пилипенда:
Ова тема обећава. Урван је сјајно, никад боље него сада, кратко и јасно исказао суштину разлике српског и хрватског:

Браво, рођени мој, видиш како се све оно што годинама пишеш по разним језичким темама може сажети у свега неколико ријечи!
Примјер хиндског и урдског је сасвим одговарајући, међутим, примјер католичког и протестантског њемачког (што је поменула Рајела) није одговарајући. Зашто није? Зато што се у разлици Нијемаца католика и протестаната остало само на вјери, док се код Срба и Хрвата тј. Индуса и Пакистанаца отишло даље, створене су (на вјери засноване) различите нације и државе (различита су и писма).

Језици као што је хрватски не зову се „културалним” као што је рођени покушао ипак мало замаглити ствар, они се називају политичким језицима јер су створени политичким одлукама, изван језичких законитости.

Кад су већ помињане разлике у варијантама енглеског, да додам и ово:
Разлике српске и хрватске варијанте не само да су мање од разлика британске и америчке варијанте енглеског, него су чак мање и од социолектетских разлика унутар америчке варијанте – тзв. WASP језик/говор (WASP – White Anglo-Saxon Protestants) и језик/говор црначких нижих социјалних слојева.

? Da na ovo ozbiljno odgovorim ?....
Ne bih rekao da zavrjeđuje.

1. utipkati u google europski fakulteti hrvatskog srpskog jezika

2. otići na stranicu 10 i do kraja (one prije su uglavnom bez nekih informacija).

To je, odprilike, pooštreno hrvatsko stajalište glede srpskih provokacija oko jezika.

Rayela · 26.08.2016. u 17:27

Na Olimpijadi ( kosarka Srbija-Hrvatska) igraju dva igraca sa istim prezimenom ( jedan za Hrvatsku, drugi za Srbiju) obojica
se prezivaju Bogdanovic. Komentatori u nemackim medijima izjavljuju da se radi o istim ljudima koji govore istim jezikom,
isto se i zovu kako vidimo, ali da se slucajno neko ne usudi da im to glasno i kaze, jer im to ne prija

U Bangladeshu ( nekada Istocni Pakistan) govori se bengalski jezik, Urdu ne govore svi Pakistanci, zapravo jako malo njih,
a i bengali i urdu govore se i u Indiji. Nema potrebe ici tako daleko, dovoljna nam je Europa.
Malo smo Svajcarsku zanemarili, dve vere, cetiri jezika

Urvan Hroboatos · 26.08.2016. u 19:08

Rayela:
Na Olimpijadi ( kosarka Srbija-Hrvatska) igraju dva igraca sa istim prezimenom ( jedan za Hrvatsku, drugi za Srbiju) obojica
se prezivaju Bogdanovic. Komentatori u nemackim medijima izjavljuju da se radi o istim ljudima koji govore istim jezikom,
isto se i zovu kako vidimo, ali da se slucajno neko ne usudi da im to glasno i kaze, jer im to ne prija

U Bangladeshu ( nekada Istocni Pakistan) govori se bengalski jezik, Urdu ne govore svi Pakistanci, zapravo jako malo njih,
a i bengali i urdu govore se i u Indiji. Nema potrebe ici tako daleko, dovoljna nam je Europa.
Malo smo Svajcarsku zanemarili, dve vere, cetiri jezika

Sve je to zgodno- i anegdotalno.
Slavenski jezici razvrstavaju se pripadaju li Slavia Romana ili Slavia Orthodoxa.

Jezična standardizacija u jezicima pripadajućim Slavia Orthodoxa počinje u 18. st.
Za one iz Slavia Romana, jednu granu čine oni kod kojih je reformacija izvršila jači utjecaj, kod kojih postoje rani prijevodi Biblije i općenito veći broj filoloških djela (češki, slovenski);
drugu oni jezici kod kojih je važnija bila renesansa i barokna književnost, a reformacija je ostala na marginama (poljski, hrvatski).
To je šire prihvaćena podjela, a može se sažeto naći ovdje:
http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=7139

Rayela · 27.08.2016. u 16:16

Urvan Hroboatos:
Sve je to zgodno- i anegdotalno.
Slavenski jezici razvrstavaju se pripadaju li Slavia Romana ili Slavia Orthodoxa.

Jezična standardizacija u jezicima pripadajućim Slavia Orthodoxa počinje u 18. st.
Za one iz Slavia Romana, jednu granu čine oni kod kojih je reformacija izvršila jači utjecaj, kod kojih postoje rani prijevodi Biblije i općenito veći broj filoloških djela (češki, slovenski);
drugu oni jezici kod kojih je važnija bila renesansa i barokna književnost, a reformacija je ostala na marginama (poljski, hrvatski).

To je šire prihvaćena podjela, a može se sažeto naći ovdje:
http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clana&id_cklanak_jezik=7139

Zamolila bih te za neki izvor koji iole ima veze s mozgom ( hrvatski me indeksi ne zanimaju, a i sam znas da najradije na nemackom sve citam i razumem).
Pominjes ceshki, a ja ne znam gde vi iz Hrvatske njih svrstavate , a ako znamo da su oni sve drugo ( uglavnom ateisti, a onda i protestanti, katolici
nikako nisu) tako da bi mi bas zbog Ceha bio zanimljiv izvor.

Prevod Biblije postoji vec odavno, sa religioznom pripadnoscu to sve nema nikakve veze. Ljudi su kasnije postajali katolici, pravoslavci, a jos
mnogo kasnije ( skoro pa i hiljadu godina kasnije) i protestanti, tako da je tvoja teza jezik= religija totalno bez veze.
Nego to sve i sam znas jer su te slali u skole pa znas da su jezici nastajali mnogo pre nekakvih verskih opredeljenja.
U svedskom gradu Upsala postoji prvi prevod Biblije na nekakav geramnski, gotski, a prevodilac je iz cetvrtog veka.
(lat. Ulfilas) (311–383)
Znaci da je Ulfila ziveo u cetvrtom veku, zasto je i kako Bibliju prevodio nema veze, ali to su prvi pisani spomenici
gotskog jezika. Biblija je optocena srebrom, zato se i zove Codex Argenteus i to bi u principu bio prvi prevod
Bibliije na neki strani jez8ik. Cetvrti vek!!!

Urvan Hroboatos · 27.08.2016. u 18:05

Rayela:
Zamolila bih te za neki izvor koji iole ima veze s mozgom ( hrvatski me indeksi ne zanimaju, a i sam znas da najradije na nemackom sve citam i razumem).
Pominjes ceshki, a ja ne znam gde vi iz Hrvatske njih svrstavate , a ako znamo da su oni sve drugo ( uglavnom ateisti, a onda i protestanti, katolici
nikako nisu) tako da bi mi bas zbog Ceha bio zanimljiv izvor.

Prevod Biblije postoji vec odavno, sa religioznom pripadnoscu to sve nema nikakve veze. Ljudi su kasnije postajali katolici, pravoslavci, a jos
mnogo kasnije ( skoro pa i hiljadu godina kasnije) i protestanti, tako da je tvoja teza jezik= religija totalno bez veze.
Nego to sve i sam znas jer su te slali u skole pa znas da su jezici nastajali mnogo pre nekakvih verskih opredeljenja.
U svedskom gradu Upsala postoji prvi prevod Biblije na nekakav geramnski, gotski, a prevodilac je iz cetvrtog veka.
(lat. Ulfilas) (311–383)
Znaci da je Ulfila ziveo u cetvrtom veku, zasto je i kako Bibliju prevodio nema veze, ali to su prvi pisani spomenici
gotskog jezika. Biblija je optocena srebrom, zato se i zove Codex Argenteus i to bi u principu bio prvi prevod
Bibliije na neki strani jez8ik. Cetvrti vek!!!

Krajnje neobičan odgovor koji- kako bi Tuđman rekao- pokazuje vaše duboko nerazumijevanje.

No, da ne raspisujem epski, navest ću osnoivno:

1. bizarna je ideja da neki drugi, nehrvatski lingvisti mogu nešto bitnije znati i napisati o hrvatskome jeziku. Praktički svi jezičari, inozemni, koji su o tom nešto naučili i spoznali, učili su od hrvatskih lingvista.
Stoga je sama ideja da bi "stranci" bili bolji- ili relevantni- prosudbenici nekoga jezičnoga stanja- komična.

Prikaz hrvatskoga jezika, koji nema premca, napisali su- i pišu- hrvatski stručnjaci, a vrlo dobar (uz neke pogrješke) nalazi se ovdje:
http://www.croatica.hr/

2. od stranih autora, koliko znam najbolje i najpreciznije su pisali njemački i poljski slavisti. Njihove knjige nalaze se, prevedene, ovdje (neke od njih):
Oczkowa: http://gen.lib.rus.ec/book/index.php?md5=6DCB95F59B013A1C51A4E76D09D71378
Auburger: http://gen.lib.rus.ec/book/index.php?md5=DCCD93773EC588A35E5D0437238A68CB
Holzer: http://gen.lib.rus.ec/book/index.php?md5=7F73DBE033A3E201F59BAE3BE5ECF681

Opće slavističke knjige koje nisu dostupne na mreži napisao je, npr. Peter Rehder:https://portal.dnb.de/opac.htm?meth...e&query=betRef=128962550&selectedCategory=any

3. pojmovi o Slavia Orthodoxa i Slavia Latina ili Romana uvriježeni su, i tko nije za njih čuo- neka uči.
Što se prijevoda Biblije na vernakulare tiče, djelomični ili potpuni prijevodi na starije jezične tipove ne računaju se ni u što (Ulfilin, na primjer). Računa se Lutherov, kao i Tyndaleova Bible za moderni engleski jezik, iako postoje i raniji prijevodi na srednjoengleski koji su za profil modernih jezika nevažni. Češki prijevodi su važni stoga jer su poslužili kao veza s modernim češkim standardom, koji je nastajao krajem 18. i početkom 19. st.
Srednjoengleska Biblija nije prevažna za moderni engleski jezik:https://de.wikipedia.org/wiki/Wyclif-Bibel
Tyndaleova, moderna, naprotiv-jest.https://de.wikipedia.org/wiki/Tyndale-Bibelübersetzung

Češka jest, kao slovenska:
https://de.wikipedia.org/wiki/Kralitzer_Bibel
https://de.wikipedia.org/wiki/Primož_Trubar

dok je prijevod hrvatskih protestanata ostao bez većeg utjecaja:http://www.matica.hr/vijenac/525/Protestantski prijevod Biblije/

Dakle, Latina i Orthodoxa su bitne razvodnice jer ukazuju na različite kulturnocivilizacijske tijekove.
Protestanti i katolici pripadaju istom, zapadnom kršćanstvu, te se ta podjela na njih ne odnosi.

Uostalom, i ovo je previše. ako netko misli da može odbaciti iznimno vrijedan tekst Dubravke Sesar tek tako, bez argumenata: nema se tu što puno pričati.
Dano je dosta, i previše, pa uzdravlje.

Rayela · 28.08.2016. u 16:24

Mogao si moj odgovor da nazoves i drskim, bezobraznim, ali valjda i sam znas da je tvoj doprinos ovoj temi totalno besmislen.
Upucujes me na hrvatske lingviste koji danas imaju 40-50 godina i drve o nekakvoj istoriji hrvatskog jezika?
Hrvatski za razkliku od srpskog zapravo i ne postoji.Ove se zamlate inache ne bi bavile temama kako je pre 300 i 400 godina jezik izgledao
i ko ga je znao i gde se govorio i da li je uopste bilo nekih promena ili se i dan danas u Hrvatskoj ( ali ovako kako su ovi lingvisti naveli)
govore u odredjenim delovima Hrvatske ovi nerazumljivi dijalekti,. Ne za mene, nego recimo za ljude iz Slavonije, ja inace sve razumem.

2. Josip Lisac: Hrvatska narječja u 17. i 18. stoljeću

3. Sanja Vulić: Štokavski hrvatski književni jezik u 17. stoljeću

4. Loretana Farkaš Brekalo: Štokavski hrvatski književni jezik u 18. stoljeću

5. Barbara Štebih Golub: Kajkavski hrvatski književni jezik u 17. i 18. stoljeću

6. Ivica Vigato: Čakavski hrvatski književni jezik u 17. i 18. stoljeću

Rayela · 28.08.2016. u 16:59

Danilo Kiš: O nacionalizmu

Nacionalizam je, pre svega, paranoja. Kolektivna i pojedinačna paranoja. Kao kolektivna paranoja, ona je posledica zavisti i straha, a iznad svega posledica gubljenja individualne svesti; te, prema tome, kolektivna paranoja i nije ništa drugo do zbir individualnih paranoja doveden do paroksizma.

Ako pojedinac, u okviru društvenog projekta, nije u stanju da se «izrazi», ili zato što mu taj društveni projekt ne ide na ruku, ne stimuliše ga kao individuu, ili ga sprečava kao individuu, što će reći ne daje mu da dođe do svog entiteta, on je primoran da svoj entitet traži izvan identiteta i izvan tzv. društvene strukture. Tako on postaje pripadnik jedne skupine koja postavlja sebi, bar na izgled, kao zadatak i cilj probleme od epohalne važnosti: opstanak i prestiž nacije, ili nacija, očuvanje tradicije i nacionalnih svetinja, folklornih, filozofskih, etičkih, književnih, itd. Sa teretom takve, tajne, polujavne ili javne misije, N.N. postaje čovek akcije, narodni tribun, privid individuuma. Kad smo ga već sveli na tu meru, na njegovu pravu meru, pošto smo ga izdvojili iz krda, u koje se on sam smestio – ili gde su ga drugi smestili, imamo pred sobom individuu bez individualnosti, nacionalistu, rođaka Žila (Jules).

To je onaj Sartrov Žil, koji je porodična nula, čija je jedina osobina da ume da prebledi na pomen jedne jedine teme: Engleza. To bledilo, to drhtanje, ta njegova «tajna», da ume da prebledi na pomen Engleza, to je jedino njegovo društveno biće i to ga čini značajnim, postojećim: nemojte pred njim pominjati engleski čaj, jer će vam svi za stolom početi namigivati, davaće vam znake rukama i nogama, jer Žil je osetljiv na Engleze, zaboga, pa to svi znaju, Žil mrzi Engleze (a voli svoje, Francuze), jednom rečju, Žil je ličnost, on postaje ličnost zahvaljujući engleskom čaju.

Ovaj i ovakav portret, primenjiv na sve nacionaliste, može se slobodno, a po ovoj shemi, razviti do kraja: nacionalista je, po pravilu, kao društveno biće, i kao pojedinac, podjednako ništavan. Izvan ovog opredeljenja, on je nula. On je zapostavio porodicu, posao (uglavnom činovnički), literaturu (ako je pisac), društvene funkcije, jer su one isuviše sitne u odnosu na njegov mesijanizam. Treba li reći da je on, po opredeljenju asketa, potencijalni borac koji čeka svoj čas. Nacionalizam je, da parafraziram Sartrov stav o antisemitizmu, «potpun i slobodan izbor, globalan stav koji čovek prihvata ne samo prema drugim nacijama nego i prema čoveku uopšte, prema istoriji i društvu, to je istovremeno strast i koncepcija sveta».

Nacionalista je, po definiciji, ignorant. Nacionalizam je, dakle, linija manjeg otpora, komocija. Nacionalisti je lako, on zna, ili misli da zna, svoje vrednosti, svoje, što će reći nacionalne, što će reći vrednosti nacije kojoj pripada, etičke i političke, a za ostale se ne interesuje, ne interesuju ga, pakao to su drugi (druge nacije, drugo pleme). Njih ne treba ni proveravati. Nacionalista u drugima vidi isključivo sebe – nacionaliste. Pozicija, rekosmo li, komotna. Strah i zavist. Opredeljenje, angažovanje koje ne iziskuje truda. Ne samo «pakao to su drugi», u okviru nacionalnog ključa, naravno, nego i: sve što nije moje (srpsko, hrvatsko, francusko...) to mi je strano. Nacionalizam je ideologija banalnosti. Nacionalizam je, dakle, totalitarna ideologija.

Urvan Hroboatos · 28.08.2016. u 18:33

Rayela:
Mogao si moj odgovor da nazoves i drskim, bezobraznim, ali valjda i sam znas da je tvoj doprinos ovoj temi totalno besmislen.
Upucujes me na hrvatske lingviste koji danas imaju 40-50 godina i drve o nekakvoj istoriji hrvatskog jezika?
Hrvatski za razkliku od srpskog zapravo i ne postoji.Ove se zamlate inache ne bi bavile temama kako je pre 300 i 400 godina jezik izgledao
i ko ga je znao i gde se govorio i da li je uopste bilo nekih promena ili se i dan danas u Hrvatskoj ( ali ovako kako su ovi lingvisti naveli)
govore u odredjenim delovima Hrvatske ovi nerazumljivi dijalekti,. Ne za mene, nego recimo za ljude iz Slavonije, ja inace sve razumem.

2. Josip Lisac: Hrvatska narječja u 17. i 18. stoljeću

3. Sanja Vulić: Štokavski hrvatski književni jezik u 17. stoljeću

4. Loretana Farkaš Brekalo: Štokavski hrvatski književni jezik u 18. stoljeću

5. Barbara Štebih Golub: Kajkavski hrvatski književni jezik u 17. i 18. stoljeću

6. Ivica Vigato: Čakavski hrvatski književni jezik u 17. i 18. stoljeću

Ne znam je li ovo nacionalizam ili obična zatucanost. Bilo kako bilo- gubitak je vremena.

Mrkalj · 29.08.2016. u 10:16

Urvan Hroboatos:
? Da na ovo ozbiljno odgovorim ?....
Ne bih rekao da zavrjeđuje.

1. utipkati u google europski fakulteti hrvatskog srpskog jezika

2. otići na stranicu 10 i do kraja (one prije su uglavnom bez nekih informacija).

To je, odprilike, pooštreno hrvatsko stajalište glede srpskih provokacija oko jezika.

Misliš, otići na Hercegbosnu.org? :hahaha:

- - - - - - - - - -

Rayela:
Mogao si moj odgovor da nazoves i drskim, bezobraznim, ali valjda i sam znas da je tvoj doprinos ovoj temi totalno besmislen.
Upucujes me na hrvatske lingviste koji danas imaju 40-50 godina i drve o nekakvoj istoriji hrvatskog jezika?
Hrvatski za razkliku od srpskog zapravo i ne postoji.Ove se zamlate inache ne bi bavile temama kako je pre 300 i 400 godina jezik izgledao
i ko ga je znao i gde se govorio i da li je uopste bilo nekih promena ili se i dan danas u Hrvatskoj ( ali ovako kako su ovi lingvisti naveli)
govore u odredjenim delovima Hrvatske ovi nerazumljivi dijalekti,. Ne za mene, nego recimo za ljude iz Slavonije, ja inace sve razumem.

2. Josip Lisac: Hrvatska narječja u 17. i 18. stoljeću

3. Sanja Vulić: Štokavski hrvatski književni jezik u 17. stoljeću

4. Loretana Farkaš Brekalo: Štokavski hrvatski književni jezik u 18. stoljeću

5. Barbara Štebih Golub: Kajkavski hrvatski književni jezik u 17. i 18. stoljeću

6. Ivica Vigato: Čakavski hrvatski književni jezik u 17. i 18. stoljeću

Nemoj, draga, ništa hrvatsko da čitaš jer veze sa naukom nema pa je - gubljenje vremena. Prošlog leta je u centralnoj informativnoj emisiji Hrvatske televizije potpredsednica HAZU (njihove Akademije) izjavila da je "osnovni cilj HAZU... " unapređenje znanosti? Ne! "Osnovni cilj HAZU je očuvanje hrvatskog nacionalnog identirteta!" i u tom kontekstu trebalo bi sagledavati sve njihove uratke. Znači, radi se o nacionalno-ideološkoj propagandi. Ruku na srce, mi smo svi to znali, samo je g-đa potpredsjedateljica zorno potvrdila. (Valjda, da bi namakla koju kunu iz proračuna-budžeta više istina je morala izaći na videlo.)

Rayela · 29.08.2016. u 11:22

Mrzi me da idem na stranice 10 ili 20, ja se zaprepastim kada u samo jednom clanku iz recimo Jutarnjeg vidim udarnu vest
a autor i ne zna kome i kako da ugodi pa onda imamo i glasanje i glasovanje, jedan tvrdi i utvrdjuje, drugi ustvrdjuje,
a oborilo me je s nogu da se pridev hrvatski pise velikim slovom (Hrvatski). Toga nema ni u nemackom jeziku, svako ko
recimo die Deutsche Sprache pise ovo D velikim slovom smatra se nepismenim slepcem.

16:30 - 'Utvrđujem da je dovoljnom većinom glasova donesena odluka o iskazivanju nepovjerenja predsjedniku Vlade Tihomiru Oreškoviću', zaključio je sjednicu predsjednik Sabora, Željko Reiner.

16:28 - 'Bit ću kratak. Hvala svim zastupnicima na ovoj raspravi, nadam se da su građani dobili jasniju sliku ove krize. Došao sam s najboljim namjerama da pomognem svojoj domovini, zahvalit ću se svim onima koji su mi dali podršku, posebno svojoj obitelji', poručio je prije glasovanja, sada već tehnički premijer, Tihomir Orešković.

Oreškoviću trebamo zahvaliti na hrabrosti što se prihvatio ovog posla. Zahvaljujemo na profesionalnoj suradnji, volji i vremenu kojeg ste dali svi m ministrima, saborskim zastupnicima i Hrvatskoj javnosti. Nadamo se da će jednog dana doći na vlast oni kojima je Hrvatska u srcu, a ne Hrvatska u džepu.

Пилипенда · 29.08.2016. u 13:31

Urvan Hroboatos:
? Da na ovo ozbiljno odgovorim ?....
Ne bih rekao da zavrjeđuje.

Е рођени мој... Ја те похвалим за језгровитост и прецизно исказану суштину, а ти мени тако? Добро де, нисам ја на крај срца.

Urvan Hroboatos:
1. bizarna je ideja da neki drugi, nehrvatski lingvisti mogu nešto bitnije znati i napisati o hrvatskome jeziku.

Рођени, данас те баш кренуло! :hahaha:

Само још да заједно опљунемо ону одвратну Сњежану Кордић, ону тркнуту лујку што неуротично вришти да је кроатистика затворена у себе и сва мимо свијета!

Узгред, може ли ико сем хрватских повјесничара ишта битније знати о хрватској повијести?
Узгред, може ли ико сем хрватских археолога ишта битније знати о хрватској археологији?
Итд...

Пилипенда · 29.08.2016. u 14:24

Mrkalj:
Misliš, otići na Hercegbosnu.org?

- - - - - - - - - -

Nemoj, draga, ništa hrvatsko da čitaš jer veze sa naukom nema pa je - gubljenje vremena. Prošlog leta je u centralnoj informativnoj emisiji Hrvatske televizije potpredsednica HAZU (njihove Akademije) izjavila da je "osnovni cilj HAZU... " unapređenje znanosti? Ne! "Osnovni cilj HAZU je očuvanje hrvatskog nacionalnog identirteta!" i u tom kontekstu trebalo bi sagledavati sve njihove uratke. Znači, radi se o nacionalno-ideološkoj propagandi. Ruku na srce, mi smo svi to znali, samo je g-đa potpredsjedateljica zorno potvrdila. (Valjda, da bi namakla koju kunu iz proračuna-budžeta više istina je morala izaći na videlo.)

А кад сам ја озбиљно предлагао да се студиј кроатистике измјести са Филолошког гдје му ни по чему није мјесто и пребаци на Факултет политичких наука, мислили су да се зајебавам.

Rayela · 29.08.2016. u 15:26

Пилипенда:
А кад сам ја озбиљно предлагао да се студиј кроатистике измјести са Филолошког гдје му ни по чему није мјесто и пребаци на Факултет политичких наука, мислили су да се зајебавам.

BORIS DEŽULOVIĆ OTKRIVA PET NAJVEĆIH HRVATSKIH MITOVA Lijepa naša domovino bajki

1. MIT O KRALJU TOMISLAVU I DRUGE PRIPOVIJETKE

Svakako, nisu Hrvati ni prvi ni jedini što su svoju povijest sintetizirali u fantasy-literaturu. Pa ipak, malo je takvih bajki kao što je povijest Hrvata, uzbudljiva priča o jednom narodu čijega je dobrog kralja - sad govorim po sjećanju - zla vještica lukavstvom zarobila u kućicu od čokolade, pa se tamo ubo na vreteno i usnuo tisućljetni san, sve dok na kraju nije došao lovac Luka, ubio vuka, gurnuo babu u peć i odveo Hrvate u palaču Ujedinjenih naroda, gdje su sretno živjeli do kraja šestog toma. I to je to, neka mi hrvatski povjesničari oproste poneko možebitno pojednostavljivanje. Ipak su ovo novine.

Nije, opet, da ne napadamo odmah hrvatske povjesničare, ni njima bilo lako. Pređi su im u tmici srednjeg vijeka ostavili malo tragova, gdjekoji ulomak kakve kamene ploče, poneka darovnica i rasparene naušnice, pa ti sad piši priču. A pisati povijest Hrvata na temelju raspoloživih pisanih tragova i izvora jednako je kao, štajaznam, na temelju jednog pronađenog nožnog prsta rekonstruirati Michelangelovog Davida. Hrvatskim povjesničarima, da je povjeriti taj posao, David bi ispao jednoruki lola s penisom do koljena.

Najslavniji naš kralj, Tomislav, dobar je primjer za to. Pouzdano se o tom vrlom hrvatskom mužu zna tek da se zvao Tomislav, da je početkom desetog stoljeća vladao dalmatinskim gradovima, da je... hm, to je otprilike sve. Sva je sreća ispala i za njega i za hrvatsku medievistiku da je najmarljiviji kroničar srednjega vijeka, bizantski car Konstantin Porfirogenet, živio baš u to vrijeme. Ali avaj - on ne spominje nikakvog tog, kako ste rekli, Tomislava.

Ne znamo tako ni tko je ni što zapravo bio Tomislav, tko je bio prije njega, tko poslije njega, ne znamo ni kako je i gdje došao na vlast, ni kako je s nje otišao, ni što je uopće na njoj radio. Pa ipak, vrijedna nam je historiografija za potrebe narodnog preporoda ispisala o njemu cijele “Gospodare prstenova“, s detaljnim opisima bitke protiv Mađarima, pobjede nad Bugarima i veličanstvene krunidbe na Duvanjskom polju, o čemu djeca i danas uče u školama.

Poslije je bilo lako. Kad je povjesničare jednom krenulo, utemeljili su odmah veličanstveno srednjovjekovno kraljevstvo i lozu hrvatskih kraljeva, sve do onoga posljednjeg, znate ga, Zvonimiružica se zvao junak, što se onomad na velikom narodnom saboru ubo na vreteno. Ostalo je, štono se kaže, povijest.

I još možemo biti sretni: što bi tek bilo da je u vrijeme narodnog preporoda bila popularna “Sumrak saga“?

http://www.jutarnji.hr/arhiva/boris...kih-mitova-lijepa-nasa-domovino-bajki/896947/

Urvan Hroboatos · 29.08.2016. u 17:24

Mrkalj:
Misliš, otići na Hercegbosnu.org?

- - - - - - - - - -

Nemoj, draga, ništa hrvatsko da čitaš jer veze sa naukom nema pa je - gubljenje vremena. Prošlog leta je u centralnoj informativnoj emisiji Hrvatske televizije potpredsednica HAZU (njihove Akademije) izjavila da je "osnovni cilj HAZU... " unapređenje znanosti? Ne! "Osnovni cilj HAZU je očuvanje hrvatskog nacionalnog identirteta!" i u tom kontekstu trebalo bi sagledavati sve njihove uratke. Znači, radi se o nacionalno-ideološkoj propagandi. Ruku na srce, mi smo svi to znali, samo je g-đa potpredsjedateljica zorno potvrdila. (Valjda, da bi namakla koju kunu iz proračuna-budžeta više istina je morala izaći na videlo.)

Herceg Bosna nema veze s tim; dodijali ljudima srpski hrvatomani, pa to je, te odlučili odgovoriti istim stilom:

Hrvatski jezik je normiran jos u 17. stoljecu, dok je srpski to isto tek sa Vukom u 19. stoljecu, koji je naravno pokrao iz hrvatskog sve sto je mogao i to sto je dobio bezobrazno nazvao srpskim jezikom.
Izgleda da su u pravu oni koji tvrde da je to isti jezik, ali ga krivo nazivaju, to je hrvatski jezik, koji Srbi koriste uz dodatak svojih vlastitih srbizama.
Naziv hrvatski jezik je jedini ispravan, dok je naziv hrvatsko-srpski netocan, dijelom moze biti tocan samo ako govorimo o sluzbenom jeziku u Srbiji, jer je taj uistinu mjesavina pokradenog hrvatskog uz obilje lokalno ukorijenjenih turcizama i drugih tuđica.
Nema nikakvog "zajednickog" jezika, ima samo besramnih srbijanskih pokušaja krađe hrvatskog jezika

..........................................
Svaki slavenski jezik je manje-više razumljiv svim Slavenima. Ja nikada nisam učio slovenski pa skoro svaki dan pročitam neki članak na delu.si. Razumjeti jezik ne znači da je isti moj jezik i slovenski. Tim više kad se zna da su svi Slaveni govorili istim jezikom prije 1400 godina što je u takvim mjerilima prekjučer. Samo Srbi mogu pomisliti da
sličnosti koje su nastale na takav način znače da je to sve znak da je svima jezik nastao od srpskog. Osim toga, Obradović je pisao jezikom koji slijedi vašu narodnu i književnu tradiciju a ovo što sada imate slijedi hrvatsku tradiciju jer je Karadžić smatrao da je vaša crkvenoslavenska pismenost gomila govana. On je ustvari najveći uništavatelj srpske kulture ikada a to što ste sad dovedeni u šizofreno stanje da vam je jezik skroz blizak hrvatskoj čakavici iz 16. stoljeća ne znači da je to "naš" jezik. To je hrvatski. Riješite se Karadžićeve ostavštine pa ne će biti takvih nedoumica.

Пилипенда · 29.08.2016. u 17:24

Rayela:
BORIS DEŽULOVIĆ OTKRIVA PET NAJVEĆIH HRVATSKIH MITOVA Lijepa naša domovino bajki

1. MIT O KRALJU TOMISLAVU I DRUGE PRIPOVIJETKE

Svakako, nisu Hrvati ni prvi ni jedini što su svoju povijest sintetizirali u fantasy-literaturu. Pa ipak, malo je takvih bajki kao što je povijest Hrvata, uzbudljiva priča o jednom narodu čijega je dobrog kralja - sad govorim po sjećanju - zla vještica lukavstvom zarobila u kućicu od čokolade, pa se tamo ubo na vreteno i usnuo tisućljetni san, sve dok na kraju nije došao lovac Luka, ubio vuka, gurnuo babu u peć i odveo Hrvate u palaču Ujedinjenih naroda, gdje su sretno živjeli do kraja šestog toma. I to je to, neka mi hrvatski povjesničari oproste poneko možebitno pojednostavljivanje. Ipak su ovo novine.

Nije, opet, da ne napadamo odmah hrvatske povjesničare, ni njima bilo lako. Pređi su im u tmici srednjeg vijeka ostavili malo tragova, gdjekoji ulomak kakve kamene ploče, poneka darovnica i rasparene naušnice, pa ti sad piši priču. A pisati povijest Hrvata na temelju raspoloživih pisanih tragova i izvora jednako je kao, štajaznam, na temelju jednog pronađenog nožnog prsta rekonstruirati Michelangelovog Davida. Hrvatskim povjesničarima, da je povjeriti taj posao, David bi ispao jednoruki lola s penisom do koljena.

Najslavniji naš kralj, Tomislav, dobar je primjer za to. Pouzdano se o tom vrlom hrvatskom mužu zna tek da se zvao Tomislav, da je početkom desetog stoljeća vladao dalmatinskim gradovima, da je... hm, to je otprilike sve. Sva je sreća ispala i za njega i za hrvatsku medievistiku da je najmarljiviji kroničar srednjega vijeka, bizantski car Konstantin Porfirogenet, živio baš u to vrijeme. Ali avaj - on ne spominje nikakvog tog, kako ste rekli, Tomislava.

Ne znamo tako ni tko je ni što zapravo bio Tomislav, tko je bio prije njega, tko poslije njega, ne znamo ni kako je i gdje došao na vlast, ni kako je s nje otišao, ni što je uopće na njoj radio. Pa ipak, vrijedna nam je historiografija za potrebe narodnog preporoda ispisala o njemu cijele “Gospodare prstenova“, s detaljnim opisima bitke protiv Mađarima, pobjede nad Bugarima i veličanstvene krunidbe na Duvanjskom polju, o čemu djeca i danas uče u školama.

Poslije je bilo lako. Kad je povjesničare jednom krenulo, utemeljili su odmah veličanstveno srednjovjekovno kraljevstvo i lozu hrvatskih kraljeva, sve do onoga posljednjeg, znate ga, Zvonimiružica se zvao junak, što se onomad na velikom narodnom saboru ubo na vreteno. Ostalo je, štono se kaže, povijest.

I još možemo biti sretni: što bi tek bilo da je u vrijeme narodnog preporoda bila popularna “Sumrak saga“?

(Успут, кад овај код са временом почетка инсерта унесем овдје као „INSERT VIDEO” то или не ради ја не знам неку цаку. Ако неко зна, не било му тешко да куцне који ред.)

Urvan Hroboatos · 29.08.2016. u 17:38

Пилипенда:
Е рођени мој... Ја те похвалим за језгровитост и прецизно исказану суштину, а ти мени тако? Добро де, нисам ја на крај срца.

Рођени, данас те баш кренуло!
Само још да заједно опљунемо ону одвратну Сњежану Кордић, ону тркнуту лујку што неуротично вришти да је кроатистика затворена у себе и сва мимо свијета!

Узгред, може ли ико сем хрватских повјесничара ишта битније знати о хрватској повијести?
Узгред, може ли ико сем хрватских археолога ишта битније знати о хрватској археологији?
Итд...

Hrvatski su lingvisti, a i drugi stručnjaci, najpozvaniji da o tom jeziku sude i da ga opisuju. Tek su rijetki stranci,a napose Nijemci, koji se tom mogu približiti.
O gtom je ionako već pisano...