Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane. Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
smatra se da je predak današnjeg konja bio mnogo manji od današnjih ,a nosio je naziv Eohippus. današnji konji koje mi poznajemo poreklom su iz Severne Amerike, a prvi pripitomljeni konji bili su Przevalski konji. Danas postoji četiri vrste uzgajanih pasmina a to su: jahaćki konji, poniji, teški konji za vuču i laki konji za vuču.
Smatra se da danas u svetu postoji između 60 i 75 miliona konja, od toga najvise na području SAD-a. Danas postoje različite vrste konja..Hrane se svezom travom,senom i žitaricama, a raznolike su boje dlake i kože. Konji su oduvek zbog svojih fizickih osobina sluzili coveku za rad i nosili su naziv „radne životinje“. Ljudi su ih koristili za rad u poljima, za vucu, za teglenje velikog i teškog tereta, prevozno sredstvo ili jahanje.Danas je to svedeno na minimum i konji se kao radna snaga koriste tamo gde se masinama ne moze prici..na primer u planinama prilikom sece drvceca konji sluze za izvlacenje stabala do puta za utovar ili po planinskim selima za prenos tereta i vucu konjskih kola.
Danas se konji uglavnom koriste u sportu i kao hobi.Neka grla su po broju pobeda ušla čak i u Ginisovu knjigu rekorda, druga su svojom vlasnicima
donela po nekoliko miliona dolara zarade i ostavila potomstvo koje su buduće generacija vlasnika takođe dobro unovčile
Kinčem Jedan od najpoznatijih konja u svetu je cuvena Kinčem Mađarska Kobila odgojena u Mađarskoj 1874. godine – Kinčem, nazvana je i “čudo od konja”. Njena vrednost je bila neprocenjiva. Obeležila je 19. vek u galopskom sportu. Tokom četiri sezone učestvovala je u 54 trke na hipodromima u Mađarskoj, Austriji, Nemačkoj, Engleskoj i Francuskoj, isto toliko puta pobedila i ušla u Ginisovu knjigu rekorda. Njen vlasnik je bio grof Blašković, a veliki fan car Franc Jozef. Na takmičenja je putovala vozom ili brodom, uvek u pratnji ljubimice mačke s kojom se neprekidno družila. Uginula je 1887. godine.
Svetlost dana Nordern Denser ugledao je u Kanadi 1961. godine na farmi biznismena Edvarda Tejlora, čija je procena da nikada neće postati dobar trkač bila sasvim pogrešna. Na aukciji u Ontariju pokušao je da “Severnog igrača” proda za skromnih 25.000 dolara, ali niko nije hteo da ga kupi. Posle je učestvovao u 18 trka, zabeležio 14 trijumfa i četiri plasmana, osvojio 590.000 dolara i šampionske titule u Americi i Kanadi, što ga je kvalifikovalo da postane priplodni pastuv. Sindikalizovan je za 2,4 miliona dolara. Vlasnicima je kasnije doneo pravo bogatstvo. Kao pastuv obeležio je 20. vek.
Američki galoper sa nadimkom “Veliki crveni” pobedio je 1973. godine u čuvenim trkama „Kentaki derbiju”, “Priknes stejksu” i “Belmont stejksu” i osvojio najveće odličje “Triplu krunu”. Svetski je rekorder svih vremena na stazi od 1.800 metara sa vremenom 1:45,4. U karijeri je startovao 21 put, bio prvi u 16 trka i osvojio 1,31 milion dolara nagrada. Proglašen je u SAD za sportistu godine u apsolutnoj konkurenciji, što je jedinstven slučaj u istoriji svetskog sporta. Kao priplodnjak je, takođe, imao blistavu karijeru. Njegovi potomci su prodavani na aukcijama za milion i više dolara. U 19. godini života oboleo je od teške bolesti kopita – laminitisa, posle čega je usmrćen. Obdukcijom je utvrđeno da je njegovo srce bilo teško 22 kilograma, što mu je po ocenama stručnjaka omogućavalo vrhunske rezultate.
Kada se govori o konjičkom sportu, prva asocijacija je novac. Količina novca koju ovaj sport donosi je neverovatna. Svi u ovom sportu zarađuju -džokeji, uzgajivači, sponzori, TV kompanije kao i kladionice.
Trke konja oduvek su bile stvar prestiža i luksuza, a neretko su vlasnici najskupljih konja šeici, prinčevi, bogataši… Uzgajivači iz čitavog sveta čekaju na sezonu parenja sa nekim od najskupljih primeraka pastuva. Evo nekih imena koja su ušla u anale konjičkog sporta po zaradama.
American Pharoah
Trostruki osvajač krune, konj pod imenom American Pharoah zarađuje ogroman novac i od parenja, pa je od 2015. godine do sada, za svako zdravo ždrebe dobio procenat od $200,000. Uzgajivačnica Ashford Stud otkupila je prava za ovog konja 2015. godine tako da je ovaj petogodišnji pastuv do sada ovoj uzgajivačnici doneo već $20miliona samo za parenja. To je skoro dva puta više od novca $8.7miliona koji je ovaj konj zaradio u trkačkoj karijeri tokom koje je osvojio 9 od 11 trka.
Frankel Nepobedivi Frankel je konj koji dobija $150,000 za parenje. Nakon što je okončao karijeru posle 14 pobeda, vladala je velika potražnja za njegovim ždrebcima. Objavljeno je da je ovaj konj samo godinu dana nakon što je otišao u “penziju” zaradio $19 miliona od procenta za parenje, što je skoro 5 puta više nego što je zaradio tokom svoje trkačke karijere. Za ovog konja kažu da je bio jednako zauzet kao pastuv jer su 126 čistokrvne kobile, od 133 koje su mu dovedene na parenje, rodile zdravu ždrebad.
Uzgoj konja isplativ posao - Cena grla dostiže i 15.000 EUR Uzgojem i prodajom konja bavi se nekoliko uzgajivača i ergela u Srbiji, a među njima i Ergela Proleće Kazneno-popravnog zavoda Sremska Mitrovica, koja je objavila oglas o prodaji konja lipicanerske rase. Na prodaju je pet mladih ždrebadi, a sva grla obeležena su mikročipom i izvršeno je dijagnostičko ispitivanje na infektivnu anemiju kopitara. Takođe, za svu ponuđenu ždrebad postoji precizna matična evidencija u skladu sa Glavnim odgajivačkim programom u konjarstvu na teritoriji Vojvodine, najmanje pet generacija predaka i za sva grla je moguće izvaditi pedigre od Glavne odgajivačke organizacije Novi Sad. Prema rečima dobrih poznavalaca konjarstva, i u Srbiji ima veoma skupih grla kupljenih u zemljama gde je konjarstvo veoma razvijeno - Engleskoj, Sloveniji, Austriji... Najpoznatija mesta za kupovinu dobrih trkačkih konja su Njumarket u Engleskoj, Baden-Baden u Nemačkoj, Dovil u Francuskoj i Klivelend u SAD. Cena konja koji su u tim ergelama kreće se i iznad 50.000 EUR. Istovremeno, ni naše ergele i uzgajivači konja dobra i kvalitetna grla ne prodaju za male iznose. Tako se pominje da je štala Potkovica, svojevremeno, postigla rekordnu cenu za prodaju jednog grla - Bili Alen, koje je kupljeno u Engelskoj i takmičilo se širom Evrope, a potom prodato Japancima za 300.000 EUR.
Samo su kod nascifre naivnije u odnosu one u svetu ..koje su u milionskim iznosima
Super Bovl Kasač odgojen na zelenoj travi u Kentakiju. Zbog procene da ne obećava mnogo, kao godišnjak je prodat 1970. godine za skromnih 25.000 dolara. Godinu dana kasnije bio je najbolji trkač Amerike. Postigao je 38 pobeda, osvojio “Triplu krunu” kasačkog sporta u SAD i zaradio više od 600.000 dolara nagrada. Posle trogodačke sezone vlasnici ga prodaju za milion dolara. Za njega su govorili da je na stazi bio ubitačan, a posle u priplodu fenomenalan. Njegovi potomci su osvojili više od 70 miliona dolara nagrada, što ga je kao pastuva svrstalo odmah uz velikana konjičkog sporta 20. veka Spidija Krauna. Uginuo je 1999. godine.
Danas se konji uglavnom koriste u sportu i kao hobi.Neka grla su po broju pobeda ušla čak i u Ginisovu knjigu rekorda, druga su svojom vlasnicima
donela po nekoliko miliona dolara zarade i ostavila potomstvo koje su buduće generacija vlasnika takođe dobro unovčile
Kinčem Jedan od najpoznatijih konja u svetu je cuvena Kinčem Mađarska Kobila odgojena u Mađarskoj 1874. godine – Kinčem, nazvana je i “čudo od konja”. Njena vrednost je bila neprocenjiva. Obeležila je 19. vek u galopskom sportu. Tokom četiri sezone učestvovala je u 54 trke na hipodromima u Mađarskoj, Austriji, Nemačkoj, Engleskoj i Francuskoj, isto toliko puta pobedila i ušla u Ginisovu knjigu rekorda. Njen vlasnik je bio grof Blašković, a veliki fan car Franc Jozef. Na takmičenja je putovala vozom ili brodom, uvek u pratnji ljubimice mačke s kojom se neprekidno družila. Uginula je 1887. godine.
ima prica o njoj da je putovala svuda sa mackom. imale su predivnu vezu. Kobila nije htela da pije drugu vodu sem one sa farme, niti da jede drugu zob. i to su uvek morali sa sobom da nose. jednom cak nije zelela da udje u vagon dok se macka nije pojavila .
Svetlost dana Nordern Denser ugledao je u Kanadi 1961. godine na farmi biznismena Edvarda Tejlora, čija je procena da nikada neće postati dobar trkač bila sasvim pogrešna. Na aukciji u Ontariju pokušao je da “Severnog igrača” proda za skromnih 25.000 dolara, ali niko nije hteo da ga kupi. Posle je učestvovao u 18 trka, zabeležio 14 trijumfa i četiri plasmana, osvojio 590.000 dolara i šampionske titule u Americi i Kanadi, što ga je kvalifikovalo da postane priplodni pastuv. Sindikalizovan je za 2,4 miliona dolara. Vlasnicima je kasnije doneo pravo bogatstvo. Kao pastuv obeležio je 20. vek.
