***ČAROLIJA***...

Kalinina kuća

ANASTASIJA: (Kalininoj majci ulazeći u kuću.) Ima mnogo lepih i loših vesti. Ko so i biber! Prvo loše ili prvo lepe?

MATI: Prvo biber.

ANASTASIJA: Mlađi sin kir Avrama Brankovića Vid prestavio se na svetoga Kirijaka ove godine. Već su ga i sahranili. Drugi sin, onaj sabljaš, otišao opet u rat. I opet krvave haljine šalju u Carigrad.

MATI: A sad lepe vesti.

ANASTASIJA: Kir Avram je preksinoć doputovao u našu varoš. On ima i trećeg sina, ili posinka, ko će ga znati i ko zna s kojom. Ali, mladić je taman pristao za ženidbu. Naočit i učevan. Potpisuje se brzo ko da hvata muvu. I otmen: u rukavima mu mogu ptice leteti. Do sada ga je kir Avram krio, ali sad mu traži nevestu. I zato su ovde. I on i mladić.

MATI: Kako mu je ime?

KALINA: (Do sada je ćutala.) Ime mu je Petkutin i već sam ga videla.

MATI: Gde si ga videla, pobogu?

KALINA: U našoj bašti. Lep je i čeka da ga primimo. Dovela ga je teta Anastasija (Petkutin kuca alkom na vrata i ulazi blistavo odeven, s dve kape, plavom i žutom, od kojih mu je jedna na glavi, a druga za pasom. Petkutin i Kalina stoje jedno pred drugim kao zamađijani. Petkutin kine.)

MATI: Nazdravlje!

PETKUTIN: (Klanja se duboko.) U vašem vrtu gospo, dobio sam cvetnu groznicu, suviše lepo miriše cveće. Nisam navikao.

KALINA: (Pruža mu s police mali ćup s medom.) Uzmite malo meda i namažite nos. To pomaže (sama mu maže medom iznutra nozdrve.) Eto, tako! Je li bolje, gospodičiću?

(Anastasija i mati stoje u čudu.)

PETKUTIN: Mnogo bolje. (Opet kine.)
 
large-1.gif
 
Čarolija

Letos u ovo doba
cvetala je na istom mestu
biljka majka.
Sad tu rastu njene kćeri
i, po zakonima nasleđa,
s istim brojem zaperaka,
i po jedan ukrivo raste svakoj
jer je i u majke bilo tako.

I ja sam kao ovo cveće
ponovila pradedovske osobine,
od boje glasa do slomljenih veđa,
do toga da me lako
obuzima divljenja plamen,
ponovila i manu
da dignuto držim desno rame.

Zar ovaj zakon nasleđa,
isti za mene i za cveće,
za guštere i za zmiju,
za ptice, breze i venje,
ne liči na pesme čaroliju,
ne dovodi u pagansko ushićenje!


Desanka Maksimović

http://fs5.****************/images/160111/nmgoheq3.jpg
​
 

Foto: Moghrion

TAJNA JUTARNJE ROSE

Carstvo rose, širi čari
rekao bi zaklon traži,
al to carstvo zaklon pravi!
Stvoreno da se celo drugom predaje ,
pripadne mu i u njem živi dalje,
sred trave, beskrajne horizontale,
lista, cveta, šumske grane.

Njima poklanja sav svoj život mali,
dah krepki svetlucavi-životodarni,
da bi napajući osvežila,
šapat je taj svoj zabeležila,
za vreline dana pripremila.
Njenu misao oni su nastavili
i zeleneli...zeleneli...

Šta li su to besedili pa su spekrom zaiskrili?!
Parove dok kapljice tvore, kliznu i grle
sve kapljice zore, sve listove ,
prenose veliku tajnu
da u ujedinjavanju
veca je snaga i veca lepota –slike života!

I klizne ona niz list niz granu-nekom svom paru,
dah-dahu produži životni korak, za novi pomak.

Znaj da:
Jutarnja rosa sto list mije
Velike tajne svoje krije,
postane svetlucava, razigrana,
kad menju njima ispred oka dana
zaiskri ta jutarnja tajna.

Kad hladna zima izmedju njih stane
Iglicama mraza, oni svoju tajnu-brane!

...Dok ti trazis snagu po svetu, po mapi,
Kapljica je nasla –u drugoj kapi!
________

The Lady D
:heart:
:hvala:
:bye:
 
Sneško i Sneška Belić

Ako praviš Sneška napravi i Snešku
i najsnežnijem srcu,
lepše je uz njegovu Sneguljicu :)
_____________




Lady vam poklanja,
takvu jednu ljubav
ljubav ,koju ume, može,čistog srca vrela mašta,
svuda oko sebe da vidi, stvara.
 
AMAJLIJA Za osam amajlija protiv svakog zla i nevolje potrebno je imati: iz levog oka odraz slova Alfa , manji krug što stvara vilin konjic na površini vode , izme?u dva prsta nežnosti cvetnog praha , kao nokat palca ljuspicu svoda, kraći šum rasta mladice tise, večnu zabranu okretanja, srazmerno seb isnage semena , duplo nade , par krila od lepog sna , pod mišku prhtaj goluba , krstinu uglova gledišta , što se na duge trepavice spusti pahuljica, koliko može da stane u usta ljubavnih reči, nozdrvu mirisa majčine dušice, po dobar uzdah od sva četiri vetra , što više prolećne svetlosti, nemerljive upornosti tajne, bilo koji deo duge , pola čaše sjaja belutka iz potoka , dva sastojka koja se možete setiti samo na dan pravljenja amajlija , odoka boje dnevnog leptira , svežanj magije ključeva , zrnce šuškanja skarabeja , srednje jačine zvuka trube an?eoskih , jednu stalnu pomisao na vlagu prepona, po želji pesme zrikavca, kovrdžu dima od kućnog ognjišta, na vrh noža plamena , pedalj dužine vlakno oblaka , iver bleska munje, običnu kapljicu znanja vode , dokle može da se vidi let sokola , vertikalu bar do pete nebeske svere , u drugu nozdrvu mirisa zemlje , smeha , nikad dovoljno smeha , za naušnicu zuj pčela , dok se medju stablima ne izgubi pogled na šumu , kočopernost trave zvane prkos , naramak popodnevnog hlada smokve , nisku cmoketića , malčice buke drvenog razboja , na dlan toplote paperja , širi zamah strukom bosilja , veštinu posmatranja kvadrata , oko svega opis kruga i iz desnog oka odraz slova Omega.
”Iz knjige Gorana Petrovica “Atlas opisan nebom ”
Expand
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top