Glasanje na proznu temu ~ Jedan sasvim običan dan...(rok 18. april)
Prikazujem rezultate 1 do 17 od 17

Tema: Glasanje na proznu temu ~ Jedan sasvim običan dan...(rok 18. april)

  1. #1
    Aktivan član lanavi (avatar)
    Učlanjen
    08.02.2007.
    Pol
    ženski
    Poruke
    1.813
    Tekstova u blogu
    8
    Reputaciona moć
    342

    Podrazumevano Glasanje na proznu temu ~ Jedan sasvim običan dan...(rok 18. april)

    Najpre da poželim srećan Uskrs svim poštovanim čitaocima i učesnicima na ovom podforumu.

    Inače, pristiglo je nekoliko divnih priča na zadatu temu pa Vas molim da ih pažljivo pročitate i glasate po sistemu 3-2-1. Sigurno ćete uživati!


    Priča br. 1


    Crno ispod nokta

    Ana Karenjina sedela je za toaletnim stolom i lakirala nokte na nogama. Tačnije, jedan nokat, onaj palčani desne noge. Otkako joj je parnjača nesretnim slučajem prešla preko vrška stopala, taj joj je nokat pocrneo i više se nije dao nalakirati kako dolikuje. Istina, leto petersburško još bejaše daleko, a ionako će najverovatnije biti u toj meri sveže da se neće moći hodati golih nožnih prstiju. No, lakirala je i dalje taj crni rožnati izboj koji nije pokazivao znakove oporavka.

    Mislila je na Vronskog. Taj neumesni fićfirić sa severa gotovo ju je koštao ugleda. Nije smeo onako grubo postupiti s njom pred prijateljima – na jednom od novooktobarskih balova taj joj je oficirčić, istina slučajno, stao na nogu i uopšte joj se nije izvinio – pred svima! (Možda joj je i zato pocrneo nokat, jer bilo je to ono isto stopalo, onaj isti prst, još istiji nokat.) Dobro da je Aleksej uspeo srediti u Ministarstvu da ga pošalju u Srbiju – rat je, na kraju krajeva, a Vronski je vojnik, oficir časni; mesto mu je tamo gde se odvijaju vojne operacije! Što se toga tiče Aleksej je moj Karenjin, mislila je Ana, dobro napravio, ali u drugim stvarima – pomozi Bože, da ne nabrajam: kad se samo setim da mi je i on, taj moj presvetli mužić, juče na primanju kod Andrejevnih stao na onu istu nogu. Kao da je jadna – noga desna, tačnije stopalo, tačnije palac i pripadajući mu nokat – skrivio nekog boga celome svetu, kao i Bogu ponaosob, dovrši misao Ana Karenjina pa mu se vrati - noktu, naime.

    Prokleti nokat, tako je uporno crn!, žestila se Ana Karenjina. Probala je s crvenim, probala je s tirkiznim, probala je s ljubičastvenim lakom – ništa, sve jedno veliko ništa. Crn pa crn, kao antipod belim petersburškim noćima. Ili kao crno ispod nokta koje se proširilo pod celom površinom istoga…
    Eh, da je Stiva sada ovde, pomisli Ana Karenjina, našao bi leka mojoj boljci. Ali on je, daleko, jako daleko, u onoj skoro pa tatarskoj Moskvi. Uto u prostoriju uđe sluškinja Varenjka. Najavi gosta:

    „Stepan Arkadijevič Oblonski!“

    „Stiva!“, uzviknu Ana, a u sobu stupi njezin brat.

    „Upravo sam mislila na tebe!“, reče Ana i baci se bratu u zagrljaj: „Kako to da si došao k nama? I to upravo sada!“

    Stiva se počne izvlačiti iz sestrina zagrljaja ne bi li odgovorio na postavljeno pitanje. No, pritom se spotakne i pokušavajući zadržati ravnotežu stane Ani Karenjini na nogu – desnu.
    Ana urlikne i pocrveni poput bulke. Stiva, pak probledi poput štirke.

    „Van!“, zaurla Ana.

    „Ali sestro…“

    „Van!“

    „Ali Milostiva“, ubaci se sluškinja Varenjka.

    „Svi van!“

    I izišli su, svi van. Ana Karenjina ostala je sama. Pomno je pregledavala sve nokte desnoga stopala.
    „Ih!“, reče. „Ne samo nokat na palcu, nego i ovaj do njega! Crn kao antikreč! A i ovaj srednji baš nije… i svi do maloga su zapravo promenili boje – od crne preko modre do bolesnožute! Šta sad da radim?"

    Ana Karenjina počne očajavati; pokušala se utešiti neutešnim plačem. Kad se malo smirila, setila se stare brojalice kojom ju je – uspavljivala, tešila i/ili zabavljala – njezina stara dadilja:
    Ovaj veliki je Car, ovaj do njega boljar, ovaj srednji mužik, domali je pseto seosko, a ovaj najmanji je brrruuuoogkdhčflhljlociuuuuuuuu!
    I sad vi recite da nije!




    Priča br. 2


    B r z a p o š t a


    Stigne to meni,skoro momentalno,dok prošiša kroz strujna kola tamo i ovde...
    Mada...Dopisujem se s prošlošću...
    Vama,naime,može suludo da zvuči (pazi slova "zvuče")da neko iz budućnosti
    razgovara "sada" s vama...I to skoro istovremeno razmenjujemo tekstove ...
    Od kako koristimo taj efekat kvantne teleportacije izmenama kvantnih stanja po modalnosti-sve teče ,za naše shvatanje ,trenutno.Tako da je svejedno gde sam
    u "vremenu i prostoru" ja "vaše vreme i prostor" bukvalno stvaram kvantnim
    modalnostima...
    Vi ste to zvali "kvantna zapetljanost",međutim je to jednostavna kreacija...
    Što mi to obavlja mašina-to je sasvim sporedno-mogao bih,ubeđen sam i bez mašine...
    Sad ste produžili rok za pristizanje priča,a ja sam mogao ovo napisati i pre nego
    ste objavili konkurs...
    Ali nema veze...
    Kreiraću vas i takve da vam stigne samo ova priča,ali i takvu "stvarnost" u kojoj
    vam stiže nekoliko priča...Videću koju čete čitati u kom slučaju "stvarnosti"...
    Moraću vas iskreirati tako da budete zamišljeni oko te mogućnosti da ste moja kreacija,ali u toj varijanti ne verujete baš u to -samo vam je zanimljivo kad o tom mislite...
    Nemojte misliti da sam ja neki bog...I ja sam samo kreacija nekog prethodnog kreatora...A baš sasvim običan dan ...Kao petlja...



    Priča br. 3


    Jedan sasvim običan dan


    Leto, neke godine u kojoj je USB od 4 giga bio značajno skupa stvar a torrent nije postojao

    E, jel znate ono kad vam se u kupatilu nakupi toliko prljavog veša za pranje da morate da ga preskačete kad idete na tuširanje?
    Dobra vežba za liniju.
    Pogotovo ako se zbog aktuelnih vrućina učestalo tuširate.
    Te se gomile pokazuju kao vrlo korisne u situacijama kada, recimo, odete kod komšinice na kafu a zaboravite da zavrnete slavinu nad lavaboom - zid od veša zaustavlja poplavu i sprečava oticanje vode u ostale prostorije stana, a vodu je kasnije mnogo lakše izbaciti grabeći je kofom iz bazenčića koji se stvorio, nego ribanjem onim... onim... onim što gore ima štap a dole sunđer i što ga ne koristim toliko da bih mu morala znati tačan naziv.
    Dakle,
    kada gomila dostigne visinu koju je nemoguće preskočiti čak ni uz najbolju kondiciju, što vam bitno onemogućava rashlađivanje tušem na +50 Celzijusa,
    kada se počne osećati otužni miris raspadanja za koji zaključite da potiče od garderobe na dnu gomile, koja je najviše puta zaustavljala poplave, a koje se, pravo da kažemo, više i ne možete setiti, niti je naknadno prepoznati u brežuljku truleži koja najviše podseća na đubrivo za baštensko (a može i sobno) cveće, tada znate da je došlo vreme da aktivirate tu skupinu mišića neophodnu za ubacivanje prljavog veša u veš-mašinu i za puštanje iste u pogon.

    Sad, kada vas je već krenulo, nećete odustati i odlučno nećete posustati dok svih 28 tura veša ne bude oprano, okačeno na štrik, osušeno, skinuto, i nabacano na kauč, jer, budimo iskreni, ko bi sad još imao vremena da to slaže u ormar (peglanje da ne pominjem!), i gde će (na kauču) skupljati prašinu narednih par meseci, kada ćete, opet, zaključiti da ga i ne vredi peglati i slagati na police, te ga opet zafrljačiti na gomilu za pranje u kupatilu.

    Dakle, sada, dok vas drži euforija zbog toga što konačno zaista i RADITE ono što inače samo pričate da radite dok ispijate kafe s ostalim domaćicama koje redovno nabrajaju sve što rade, vi, naravno POTPUNO ZABORAVLJATE da pregledate džepove pantalona, dukserica i ostalih džepoimajućih odevnih predmeta.

    Tek kada povadite sav opran veš dotične ture van, i okačite ga na štrik (tačnije, prebacite ga preko štrika tehnikom "ofrlje") - vi najpre vidite nešto maleno, crno-belo i plastično u žljebu one gume koja opasava vrata veš mašine iznutra (ili bubanj veš-mašine spolja).

    Shvatite da toga tu ne bi trebalo biti.
    I da to ne bi trebalo biti tu.
    A onda uvidite da se radi o USB-u od 4 giga kojeg vam je pozajmio najbolji prijatelj.

    Gore sam suptilno naglasila razliku između viđenja i uviđanja, te to ovom tekstu daje i filozofsku notu.

    Šta sad?
    Ništa.
    Sednete i plačete.
    Onda ispričate nekim sasvim nepoznatim osobama na internetu svoj blam (nećete valjda s poznatima o tome?) i oni vas posavetuju da USB osušite fenom.
    Sumnjate u njihove dobre namere.
    Odete na drugi portal i razgovarate sa sledećom grupom sasvim nepoznatih ljudi.
    Oni vam kažu da to što je USB mokar i što biste vodom koja kapa iz njega mogli fajtati ljubičice ne znači ništa bitno, te da ga slobodno možete uštekati u komp.
    Zaključite da postoje dve stvari koje se mogu zaključiti, a obe vode zaključku da se radi o budalama:
    a) žele prevesti jadnu traljavu domaćicu koja im ništa nije skrivila žednu preko vode
    b) znaju o tehnici manje čak i od traljave domaćice

    No, šta sad, odete na treći portal.
    Tamo naletite na jednog nepoznato-poznatog čoveka.
    To su oni sto ih od ranije znate preko neta.
    On vam savetuje da USB rastavite i osušite.
    Kako da ga rastavite?
    Pa šrafcigerom - kaže on.
    Aha.
    Al ovde nigde nema ono-za-ono u šta bi se turio pa vrteo šrafciger.
    Dobro, onda ga ostaviš ne suvom nekoliko dana, da ta voda ispari. Posle će biti ok, kaže nepoznato-poznati.

    U međuvremenu se tu pojavljuje još nekoliko nepoznato-poznatih ljudi koji vam govore da je taj koji vas savetuje ameba te da sa USB-om treba da se oprostite, eventualno mu posvetite tužnu pesmu, a zatim ga bacite na smetlište.
    Neki, koje iritira cela ta priča o uvešmašiniopranom USB-u, savetuju vam da si ga nabijete tamo gde zora ne sviće.
    Odlučite ipak da verujete u čuda i pristupate reanimaciji USB-a, po savetima onoga što ga ne vole baš mnogo jer im se mišljenja mimoilaze po pitanjima nevezanim za tehniku.
    Uzmete dakle USB, i najpre posrčete jedan deo vode iz njega. Mućkanjem utvrdite da je ostalo još.
    Zatim ga obrišete papirnom maramicom.
    A onda majicom. Onom koju trenutno nosite.
    Opet posrčete. Uvidite da je zaista pun vode.
    Ostavite ga na sims prozora da se suši.
    Svaki dan srknete po malo.
    I svaki dan sve manje i manje.

    Danas nije imalo šta da se srče, pa sam zaključila kako je proces sušenja završen.
    Zatim sam sa strepnjom gurnula USB u ono-za-ono za USB-ove.Držim dah, iščekujem.
    Svetli! Treperi lampica!
    O, dobro nebo, o, moćne sile!
    Čuje se ono "klin-klang" i otvara se prozor sa stavkama.
    Sve tu!
    Bojažljivo kliknete na "Down by law" folder.
    Radi!

    I posle nek neko kaže da se traljave domaćice ne razumeju u tehniku.
    Poslednji put ažurirao/la lanavi : 12.04.2015. u 20:00



  2. #2
    Aktivan član lanavi (avatar)
    Učlanjen
    08.02.2007.
    Pol
    ženski
    Poruke
    1.813
    Tekstova u blogu
    8
    Reputaciona moć
    342

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ Jedan sasvim običan dan...(rok 18. april)

    Priča br. 4


    Uvod u obican dan


    - Dobro jutro, dobro jutroooo…
    - Nijeeeee…
    - Ustani, sad ce kafa.
    - Necu.
    - Rekla si da te pozovem ranije.
    - Pa sta?!
    - Pozuri, cekam te… volim te.
    - Mrzim te.
    - Znam, to kod tebe znaci – i ja tebe volim.
    - Nije istina.
    - Jeste istina, dve decenije… i vise.
    - I gde mi je papuca…I ko mi dirao snalu za kosu…i sto jos uvek pada kisa... hocu sunce!
    - Ti svasta hoces, ljubavi.
    - Ne svasta, samo sunce. I prolece.
    - Kupicu ti…sve. I prolece.
    - O da, da … otici ces i na trg gvozdja i kupices okove, teske okove, za mene, ljubavi moja…

    - Lepa mi je kafa.
    - Meni si lepa ti.
    - Kako ne zaboravis da to kazes, svakog dana?
    - Imam oci.
    - Nemas srca.
    - Odakle sad to?
    - Probudio si me rano, po kisnom danu.
    - Zlopamtilo.
    - Jesam.

    -Da promenim stanicu?

    “…sanjao sam kako s andjelima jedes tresnje I kako andjeli na mene lice I kako sapucem u tvoje krilo radjaj mi decu kao kolacice…”

    - Nemoj, zbog kolacica.
    - Vozim ih kasnije, u skolu.
    - A mene?
    - Ti ostajes kuci. Secas se onih okova?!
    - Setim se mnogih stihova u kisno jutro. I okova.
    - Salio sam se…
    - Znam.
    - Uzivas da zaokrenes obican razgovor i nateras me da se pravdam?
    - Mozda proveravam koliko me pratis?

    “...dok dobuje kisa u ritmu tam-tama...”

    - Nema vise Vlade.
    - Nece i nas biti, jednom.
    - Dodji blize, da te lepo zagrlim.
    - Blizu sam ti sve vreme…lepo ti mirise kosa.
    - Dobro jutro i tebi. Promenicu muziku.


    Priča br. 5


    Обичан дан


    -Ако нисте наишли на нешто чудно у току дана и није вам био неки дан-
    Мисао Џона Вилера која му се мотала по глави није чинила ништа друго до ометала у намери да напише нешто о обичном дану,
    било ком од свих обичних којима је сведочио. Пре подне се ближило крају а нерадни дан се тромо мимоилазио с њим. Имао је посла,
    бар ако је веровати плану и намери, али умор и лењост му нису дали да се покрене.
    Ту негде је могла и да се нађе и велика кожна фасикла крцата папирима и цедуљама с разним цртицама, белешкама, идејама, тајнама и причама, глупостима, исповестима и надањима, али, упркос обичности свих тих редова, ништа није било довољно обично.
    Силна празнина смеђег папира који већ месецима очајан виси на унутрашњој страни врата собе и чека да се испуни новим
    цртежом или макар каквом шкработином угљем, груб је подсетник на мањак идеја и инспирације који би требало да надахне који
    ред о обичности дана у којем се цела тренутност обрела...
    Пар килограма тешких књига, тешких мотива и још теже хартије уз узглавље га, испод прашине која се на њима накупила, враћају на исто тако
    прашњава питања у њима, на пола прочитана, тек делимично схваћена а и даље без одговора..
    Као и ово које се сад намеће...
    Шта је обичан дан?
    Оставља свеску и оловку, устаје и излази да коси траву која је, као и пролеће, нехајано и без неког реда и смисла, избујала из ћошкова.
    Изгледа да обичан дан тек треба да се напише...



    Priča br. 6

    Sasvim običan dan


    Otvaram oči. Želim da ovaj dan počne što pre. Čekala sam ga dugo. Ovaj moj današnji običan dan je počeo pre nedelju dana, onoga trenutka kada sam rekla šta nameravam da uradim. Onoga dana kada je nastao opšti potop od suza, lupanje vratima, svađa i vriska. One večeri pre tog dana kada sam rekla njemu. Onog popodneva kada sam podvukla crtu, sredila račune, ispisala na parčetu papira zakazane lekarske preglede za decu i obaveze za tekući mesec i okačila taj papir magnetom na frižider, spakovala dva kofera (onaj veliki braon i onaj manji, crni, onaj najmanji plavi nisam uzela, taj je samo njegov), obavila tri telefonska razgovora, uzela dve godine neplaćenog na poslu, kupila po prvi put u životu avionsku kartu u jednom pravcu. Običan dan, samo malo oblačan.
    Ako ćemo sasvim iskreno, ovaj moj današnji dan je počeo čak i pre toga, pre skoro tačno 17 godina, 94 kilometara odavde vazdušnom linijom, samo mu je trebalo 17x 365 drugih običnih dana, pa da dođe na red da se odživi. Tako je to sa nekim danima naših života, žive u nama i mi živimo u njima, samo se datumom ne poklapaju sa realnim vremenom.
    Otvaram oči i protežem se. Ne gledam desno od sebe. Još ne. Želim da zadržim onaj osećaj iščekivanja, kao kada se dobije dugo željeno pismo, pa se gleda u neotvoren koverat i ime pošiljaoca na njemu, ali se ne otvara onoliko dugo koliko može da se izdrži. Zato sad gledam malo u plafon, u nameštaj koji poznajem samo iz kratkih, sporadičnih poseta, a koji će od danas da ugosti moje stvari na duže, gledam prozor i kroz prozor plavo, plavo, atinsko nebo, slušam jutarnje zvuke koji dopiru sa Plake, ne gledam desno, udišem i mirišem, njuškam posteljinu i sebe pomalo, da se podsetim prošle noći i tek se onda okrećem na bok, podmećem ruku pod obraz i pogledam ga.
    Nije isti osećaj kao kad sam ga pre 17 godina ugledala prvi put, niti kada sam ga gledala prvo jutro nakon prve noći. Naravno da nije. Sada ga gledam i znam da gledam nešto svoje. Za deset minuta ću ustati, umiti se, obući. Otići u kuhinju, skuvati kafu i napraviti doručak. Običan dan. Kasnije ćemo izaći napolje, šetati ulicama, otići na ručak, vratiti se kući ( „kuća“ – sada je ovo kuća), voditi ljubav, tuširati, obući, izaći sa prijateljima, vratiti se kasno. Običan dan. Samo mu je trebalo 17 godina da počne, ništa više. Ne znam koliko će da traje, taj moj obično-neobični dan, ali znam koliko mi je svega trebalo da odlučim da može da započne u mom kalendaru. Znam koliko me košta i koliko će bola tek da mi donese. Neko će reći da sam sebična. Imala sam sve. Deca su mi još mala, potrebna sam im. Prestara sam za ovo. A ja ću upotrebiti izlizanu floskulu u koju uopšte ne verujem - „bilo je jače od mene“. Slagaću. Nije bilo jače od mene. 17 godina sam bila jača od njega, ovog običnog dana. I sada sam. Samo sam odlučila da sam dovoljno svojih običnih i neobičnih dana poklonila drugima. 17 x 365 običnih dana sam odživela za druge. Sada hoću neki za sebe. Moji dani. Moji, njegovi, naši obični dani. Samo sam to i želela.

  3. #3
    Buduća legenda Rayela (avatar)
    Učlanjen
    30.01.2007.
    Pol
    ženski
    Poruke
    40.782
    Reputaciona moć
    979

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ Jedan sasvim običan dan...(rok 18. april)

    3 = prica 2

    2= prica 1

    1= prica 5

  4. #4
    Zaslužan član hirajgoagain (avatar)
    Učlanjen
    23.09.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    bg
    Poruke
    113.545
    Tekstova u blogu
    18
    Reputaciona moć
    3910

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ Jedan sasvim običan dan...(rok 18. april)

    3 - 3p
    4 - 2p
    6 - 1p

  5. #5
    Vasilij Zajcev nije na forumu
    Кад снајпериста намигне, то увек обара с ногу.
    Moderator Vasilij Zajcev (avatar)
    Učlanjen
    02.07.2012.
    Pol
    muški
    Lokacija
    An der Westfront
    Poruke
    7.688
    Tekstova u blogu
    11
    Reputaciona moć
    273

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ Jedan sasvim običan dan...(rok 18. april)

    4 - 3
    2 - 2
    6 - 1

    Još jednom apelujem, malo se pridružite i pišite u klubu pisaca. Duboko sam razočaran koliko je taj deo foruma zapostavljen.
    Die Sonne kann nicht ohne Schein, der Mensch nicht ohne Liebe sein.

  6. #6
    Desert Rose jabajagi (avatar)
    Učlanjen
    16.04.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Novi Sad
    Poruke
    39.093
    Reputaciona moć
    12787

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ Jedan sasvim običan dan...(rok 18. april)

    4 - 3
    3 - 2
    6 - 1
    ruzha bez trna

  7. #7
    Lunjalo Lunja* (avatar)
    Učlanjen
    16.12.2012.
    Pol
    ženski
    Poruke
    3.791
    Reputaciona moć
    796

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ Jedan sasvim običan dan...(rok 18. april)

    br 3 - 3
    br 5 - 2
    br 6 - 1
    Kad mi zvocaju, razvije mi se šesto čulo - čujem svaku šestu reč.

  8. #8
    Drevna Kornjača sanja* (avatar)
    Učlanjen
    25.03.2010.
    Pol
    ženski
    Poruke
    6.600
    Tekstova u blogu
    170
    Reputaciona moć
    179

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ Jedan sasvim običan dan...(rok 18. april)

    1 - 3 poena
    5 - 2 poena
    2 - 1 poen
    Čim neko pokuša da mi se uvuče u dupe, ja pomislim da ima neke zadnje namere...

  9. #9
    Ističe se Čovek bez imena (avatar)
    Učlanjen
    01.12.2011.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Ukući
    Poruke
    2.704
    Tekstova u blogu
    25
    Reputaciona moć
    81

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ Jedan sasvim običan dan...(rok 18. april)

    br. 1 - 3p
    br. 3 - 2p
    br. 4 - 1p

  10. #10
    Ističe se kamenita (avatar)
    Učlanjen
    14.03.2014.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    kamenolom
    Poruke
    2.258
    Reputaciona moć
    152

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ Jedan sasvim običan dan...(rok 18. april)

    4/3
    3/2
    1/1

  11. #11
    gospođa Vineti
    Učlanjen
    27.12.2010.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Strip
    Poruke
    48.138
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ Jedan sasvim običan dan...(rok 18. april)

    6 - 3p.
    5 - 2p.
    2 - 1p.

  12. #12
    Poznat znatizeljni mislilac (avatar)
    Učlanjen
    02.08.2013.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    9.035
    Reputaciona moć
    242

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ Jedan sasvim običan dan...(rok 18. april)

    3-3
    4-2
    6-1
    I ONLY KNOWN ONE TRUTH. I'TS TIME FOR PHILOSOPHY TO END!!

  13. #13
    Ističe se Велебит (avatar)
    Učlanjen
    02.01.2015.
    Pol
    muški
    Poruke
    2.755
    Reputaciona moć
    91

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ Jedan sasvim običan dan...(rok 18. april)

    6-3
    5-2
    1-1
    Kad sam slab, onda sam silan.

  14. #14
    Moderator Moghrion (avatar)
    Učlanjen
    04.04.2011.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Крагујевац - Шумадия
    Poruke
    9.066
    Reputaciona moć
    720

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ Jedan sasvim običan dan...(rok 18. april)

    6-3
    3-2
    2-1
    -Само мртви су видели крај рата...-
    ☣☢☂

  15. #15
    Moderator Borac za prava zivotinja (avatar)
    Učlanjen
    02.09.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Šambala
    Poruke
    51.345
    Tekstova u blogu
    97
    Reputaciona moć
    4449

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ Jedan sasvim običan dan...(rok 18. april)

    Priča br. 6 - 3
    Priča br. 1 - 2
    Priča br. 2 - 1
    Tuđa mišljenja su kao ekseri: što više udaramo po njima, to dublje prodiru.

  16. #16
    Poznat Адастра (avatar)
    Učlanjen
    26.04.2013.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    16 КБ
    Poruke
    8.620
    Tekstova u blogu
    2
    Reputaciona moć
    763

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ Jedan sasvim običan dan...(rok 18. april)

    4. - 3
    2. - 2
    5. - 1

  17. #17
    Iskusan coco bill (avatar)
    Učlanjen
    15.11.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    ovde
    Poruke
    6.847
    Tekstova u blogu
    149
    Reputaciona moć
    566

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ Jedan sasvim običan dan...(rok 18. april)

    priča br. 3 - 3 poena

    priča br. 2 - 2 poena

    priča br. 6 - 1 poen
    Tišina je početak mudrosti.

Slične teme

  1. Novo prozno takmičenje ~ Jedan sasvim običan dan (rok 12. april)
    Autor lanavi u forumu Književnost i jezik
    Odgovora: 7
    Poslednja poruka: 10.04.2015., 07:40
  2. GLASANJE NA PROZNU TEMU "Šešir, kačket, beretka ... itd /rok 3.januar
    Autor Borac za prava zivotinja u forumu Književnost i jezik
    Odgovora: 16
    Poslednja poruka: 03.01.2015., 20:00
  3. GLASANJE NA PROZNU TEMU "VOĆE/POVRĆE" (rok 15. decembar)
    Autor Borac za prava zivotinja u forumu Književnost i jezik
    Odgovora: 21
    Poslednja poruka: 15.12.2014., 22:09
  4. GLASANJE NA PROZNU TEMU "OSVETA"
    Autor Borac za prava zivotinja u forumu Književnost i jezik
    Odgovora: 30
    Poslednja poruka: 30.11.2014., 18:34
  5. Glasanje na proznu temu "LJUBAVNA PRIČA"
    Autor Borac za prava zivotinja u forumu Književnost i jezik
    Odgovora: 32
    Poslednja poruka: 27.10.2014., 20:05

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •