Mislim da si poentirao upravo u ovoj prvoj rečenici. Zašto bi iko ko ima malo sposobnosti da apstraktnije razmišlja onda želeo da prati te ograničene trendove? Baš ono što je karakteristično za ratove jeste to da oni koji tu najviše izginu su obični ljudi, potpaljeni medijima i političarima, zavedeni nekom relativnom idejom. Meni je generalno ideja nacije nešto veoma relativno, veštački i nikada istoj kao takvoj ne bih podredio sopstvenu individualnost, sopstveni život.
To nisu ograničeni trendovi, nego je na toj ravni zasnovana politika i državništvo kroz istoriju, u samoj svojoj suštini. Nadam se da si čitao Makijavelija. A što se 'običnih' ljudi tiče, nisu oni tek tako zavedeni nekom 'maglovitom' idejom. Da li si se ikad zapitao kako je moguće da je naš narod kroz 500 godina turskog ropstva očuvao svoju veru, poreklo, čak i kulturno nasledje? Pazi, to je 500 godina. Za tih 500 godina bi se mnogo koji narod asimilovao, recimo. Vreme kad su "živi zavideli mrtvima". Hoćeš reći da to nije podvig ljudskog duha? Invididualisti su bivali poturčeni. Što se tiče podredjivanja individualnosti naciji, stvar je u tome što postoji individualni i kolektivni mentalitet. Ljudi individualnog mentaliteta uglavnom naginju surovom materijalizmu, ljudi individualnog i kolektivnog nečem višem. U nacionalizmu je razlika u tome što on pruža najbolji i jedini realan izraz kolektivnom mentalitetu, vrlo često spaja duhovno sa konkretnim, tradiciju sa savremenim, tako da svaka nacija i država predstavlja vrelo iz kog se napajaju redovi generacija, ponetih trudom da prevazidju one prethodne i budu bolji od njih. A realpolitička priroda vodjstva proizilazi iz same prirode medjunarodne politike - koja je suštinski amoralna, makijavelistička i grabljiva. Vodja je realpolitičar u medjunarodnoj kombinatorici, ali obazriv i osetljiv prema tekovinama svog naroda (ako je dobar vodja). Principijelnost uz makijavelizam. A sama priroda vodjstva kao i negacija nekakve opšte "tolerancije" i "jednakosti" upravo proizilazi iz same prirode ljudi, razlika medju njima, ograničenja u sposobnostima itd. Zato i postoje mreže sudova, institucija itd. Takodje, istorijski proces razvrstavanja, prirodan i neumoljiv (i nezaustavljiv) stvara zasebne identitete i medju nacijama i grupama ljudi. Pa tako možeš videti razlike u mentalitetu Nemaca, Engleza, italijana, Hrvata, nas itd itd. Unifikacija sveta (globalizam) je negiranje prirodne evolutivne dinamike sveta, koji se uvek delio. Uostalom, mi smo imali takav "eksperiment" na našim prostorima - jugoslovenski eksperiment. Vidi kako se to završilo, a deklarativno - taj eksperiment je podrazumevao baš ovo što EU navodno propagira na širem planu - toleranciju, bratstvo i jedinstvo medju ljudima i slično. To je apstrakcija koju je oborila surova realnost, kao i mnoge druge pre nje. Ljudi se razlikuju i dele u vrtiću i na poslu, pa čak i u porodici, a ti se čudiš što se dele na nivou nacija i formiraju i pripadnost nečem većem, a konkretno omedjenom. Treba da gledaš na taj proces kao na odrastanje. Kao što ti kao osoba odrastaš, formiraš ukuse navike lični poredak, tako su i ljudi na početku grupisali sebe, spontanim procesom rasli i sazrevali u svojim tradicijama i društvima.
Nisam nigde generalizovao i rekao da je svaki nacionalista mediokritet a svaki liberal sinonim za intelekt, već sam prosto naveo da su oni poneseni ratnim idejama uglavnom nacionalizmom potpaljeni mediokriteti. Ima i intelektualaca koji veruju u nacionalizam, mada iskreno, ako mene pitaš, to je više mrlja njihovom intelektu, no što bi trebala da bude neka pesnička zanesenost... Sa druge strane, mislim da su nacionalizam i kulturni obrasci više isprepletani, nego što predstavljaju jedinstvo, kulturni obrasci ipak sežu mnogo dalje u prošlost, nego što je to slučaj sa nacionalizmom i nisu diskriminatorni. Lepo je negovati svoje kulturne obrasce, jer je upravo to ono što će neki strani posetilac ovde želeti da vidi, ali kulturni obrasci na Balkanu su više nešto što spaja narode na njemu, jer su prilično slični, dok je nacionalizam više razdvajajući faktor. A što se tiče korišćenja liberalnih floskula za glumatanje svetskog policajca, ti imaš recimo u Srbiji jednako licemernu politiku od strane trenutnih vlasti. Vidi samo kako recimo Vučić koristi konzervativizam našeg naroda(mahom starijih ljudi), kako bi dobio nešto političkih poena. Setimo se samo Feketića, ili recimo skorije situacije oko helikoptera, gde Vučić pokušava da se dodvori većini tako što određeni deo govora posvećuje tome kako nije vičan novijim tehnologijama.. Svuda političari svoje postupke licemerno maskiraju iza nekih, prema vrednosnom sistemu onih kojima se obraćaju, dobrih ideja, što ne mora značiti da su te ideje u osnovi loše.
Mada, u svakom slučaju, meni je mnogo draži jedan mediokritet koji se zalaže za toleranciju i ljudska prava, nego onaj koji govori o nekakvoj Velikoj Srbiji ili Velikoj Albaniji, Bugarskoj, itd. Ali razumem tvoje simpatije za idealizmom ovih drugih
Jesi generalizovao, ali nebitno. Što se tiče mrlje u intelektualnom renomeu, to teško da danas u Srbiji i drugde može biti mrlja. Zapravo je hrabrost svoje vrste javno govoriti o tradiciji i nacionalizmu, obzirom da je svaka vlast od 5.oktobra pa naovamo bila drugosrbijanska. Kulturni obrasci u širem smislu ne spajaju, nego razvajaju narode na Balkanu. Šajkača je jedan vid kulturnog obrasca, kao i kokarda. Probaj da prodješ ulicama Zagreba obučen u opanke i šajkaču, pa vidi koliko kulturni obrasci spajaju narode na Balkanu. Kulturni obrasci su upravo neodvojivi od nacionalizma. Kako je Vinston Čerčil pametno rekao jednom liku tokom Drugog svetskog, kad ga je dotični upitao zašto se odredjeni deo novca izdvaja na kulturu u ratnim uslovima. Čerčil ga je pogledao i upitao: "a zašta se onda borimo?" Nije sigurno mislio na očuvanje nemačke, nego autentične britanske kulture na ponos britanskoj naciji. Drugo, tvoje uporno nazivanje ljudi koji ginu nacionalističkim mediokritetima odaje izrazitu nezahvalnost div-herojima prvog svetskog rata, recimo. Jesu li i oni nacionalistički mediokriteti? Ili su možda bili realni i odbranili svoje kuće od austro-ugarske ofanzive, shvatajući da nismo svi isti i da je realnost sveta daleko složenija od maglovitih liberalnih floskula o bratsvu svih naroda i medjunarodnoj ljubavi. što se tiče Vučića, pa on i jeste drugosrbijanac. Nema većeg. A Šešelj koji dvadeset godina priča isto i strada u Hagu za to, sigurno nije licemer. Vučić je svoje licemerstvo pokazao baš prelaskom na drugosrbijansku stranu, kao i izrazio drugosrbijanskom politikom, koja ponižava kolektivni mentalitet Srba, ostvaren vrlo komplikovani istorijskim procesima i neophodan za samoidentifikaciju, kao i kod svih drugih.Znaš, kad kažeš negde da si Srbin, to nosi neku težinu sa sobom, kao i kad kažeš da si Nemac. Kad kažeš da si Nemac, recimo, ti nisi samo skup svojih ličnih odlika, nego i odlika tvojih predaka reflektovanih kroz kontinuitet kolektivnog mentaliteta.
- - - - - - - - - -
Meni nije jasan ovaj tvoj argument da kulturna superiornost nekome ko je teritoriju napustio i naselio neku drugu daje za pravo da ovu prvu teritoriju održava relativno praznom? Uostalom, nismo mi bili toliko superiornij kulturno od tih ljudi o kojima pričaš, to je više propaganda koja na ovim prostorima traje već vekovima(recimo priča o repatim ljudima sa juga).. Ako uporediš Srbiju iz tog doba sa ostalim zapadnim zemljama, primetićeš znatno kaskanje. I pre i nakon turske okupacije.
Ovo drugo i jeste problem zbog kog sam otvorio temu, jer upravo to povlačenje od pretećeg rata, ta politika bežanja od istog, nije održiva, jer ukoliko bi se konstantno bežalo od rata, u jednom trenutku bi pao i onaj poslednji bastion.
Pa po toj logici kad su naše teritorije bile okupirane od strane miroljubivih Osmanlija, trebalo je da krenemo u apstrakciju, priznamo besmisao narodnog ponosa, podamo svoje žene Turcima i prestanemo da postojimo. Jer eto, teritorije su bile naseljene nekim drugim, ili su bile prazne tamo gde smo morali da vršimo seobe. A dozvoli da te podsetim da smo mi nekad bili i carevina.
Što se tiče same prirode kulturne superiornosti, sigurno smo nadmoćniji od šiptarske kulture i njihove kulturne svesti koja skoro i da ne postoji. A najsmešnije mi je kad neko da primer Šarla de Gola i Alžira kao paralelu Kosovu. Alžir koji je bio francuska kolonija i Kosovo koje je osnov srpskog identiteta, čitave srpske mitologije i koji baštini kičmu srpske kulturne baštine i tradicije se uporedjuje sa nekim tamo kolonijama, Amerikom, Alžirom, Indijom i slično. A identiteti itekako moraju da postoje, kako medju ljudima, tako i medju nacijama. Kao što imaš ti svoj identitet, pa znaš ko si, na šta ne bi pristao, a na šta bi, ko su ti deda, baba, majka, otac itd., tako i nacije imaju svoj vekovima izgradjivani identitet, koji se vidi i u samom mentalitetu sunarodnika. Zato se za Srbe kaže da su burni, srdačni, velikodušni i gostoprimljivi, za Nemce da su hladni, metodični, radni itd. Kad bi mešao Srbe sa Nemcima kroz sveopštu unifikaciju, nešto ne bi išlo. Kao što nije išlo ni sa Srbima, Hrvatima i ostalima u Jugoslaviji. Nacionalni identitet vremenom urasta i u čoveka (kao i vera), oblikuje generacije kroz vrelo tradicije. Nije to krpa koja se pocepa i baci. A asptraktne ideje su samo to, apstraktne i lomile su kičmu kroz svoju primenu u istoriji svaki put. Gledaj komunizam. Da li je to donelo dobrobit ruskom narodu? Nije. Svetski procesi su zasnovani na nacionalnim identitetima i real-političkoj borbi, i jedino kao takvi mogu da funkcionišu u krvotoku sveta, u kom sve vrvi od promena, nesigurnosti i sukoba. A svaka eventualna unifikacija bi vodila rasulu, zasnovanom na nepobitnim razlikama društvenih celina koje su se stvarale kroz istoriju samom prirodom svetskog istorijskog procesa.
Uostalom, pogledaj Drugu Srbiju. Takvu količinu istinskih mediokriteta i idiota teško ćeš naći drugde. 
