Slika sa pricom

The Lady D:

__________

Ja sam je sama pronasla u trazenju kompromisa i postavila juce svoju "Moć svetlosti"(imam i blog)
sa namerom da je malo oživim
ali nije se moderaciji dopala,pa je moj rad obrisan,
dok na blogu su svi odusevljeni,pa mozes tamo videti.

Kliknite za proširenje...

Pogledacu.

The Lady D:

__________

Ja sam je sama pronasla u trazenju kompromisa i postavila juce svoju "Moć svetlosti"(imam i blog)
sa namerom da je malo oživim
ali nije se moderaciji dopala,pa je moj rad obrisan,
dok na blogu su svi odusevljeni,pa mozes tamo videti.

Kliknite za proširenje...

Mislim da je greska u pitanju..Vracen ti je post..

Sumiko

Letu je kraj.
Ulični svirači pakuju kofere
i odlaze u toplije krajeve
ostavljajući nas da razmišljamo
o vremenima
kada se nismo plašili
samoće ni bola.

Oni nisu samo zabavljači
koji žele da nam pomognu
da dosanjamo svoje snove.
Oni su nešto više od
čarobnjaka iz tajnih vrtova
izgubljenih u svetu ljudi.

Vidim ih, ponekad,
kako prolaze ispod duge
i nestaju iza purpurne zavese
bežeći od ovog
dosadnog i umirućeg sveta

Njihove pesme,
ostavljene izvan prošlosti,
vraćaju nam tople uspomene
da nas greju u noćima
kada nas zaborave
oni koje volimo

Nina:

Mislim da je greska u pitanju..Vracen ti je post..

Kliknite za proširenje...

____________


Danas sam ga trazila,bila je tema opet na trecoj čak strani,sigurna sam da si je i ti sad sa trece strane podigla,jer sam prisutna.
Onda je sad vracena.Hvala,meni je taj rad bas mnogo drag.

Pesma iz meseca maja

Mazga, kralj i ja
umrećemo sutra..
Mazga od gladi,
kralj od dosade,
ja od ljubavi..

Parče krede
na tabli dana
piše naša imena,
vetar u jablanima
zove nas po imenu:
mazga, čovek, kralj..

Sunce Crne Krpe
već nam je izbrisalo imena,
sveža voda iz travnjaka,
pesak iz peščanika,
ruža iz crvenog ružičnjaka,
put od kuće do škole

Mazga, kralj i ja
umrećemo sutra,
mazga od gladi
kralj od dosade
a ja od ljubavi..

U mesecu maju
život je trešnja,
smrt koštica,
a ljubav trešnjino drvo.

Z.Prever

Nadovezaću se na „Majsko Doba“ i ispricati “Bajku o cvetnoj kraljici“
Napomenuću da sam je napisala sa 16 god.
Ako nekog „smara“ dužina pesme( i mene to nekad)bila bi’ srećna kada bi procitali i samo kraj pisan velikim slovima



CRVENA RUŽA

...Radja se ispod staklenog zvona,
crvena ruža, tiho, bez plača...
Obučena u ljubav, čistu ne dotaknutu,
povijena snagom, istinskom dobrotom,
dojena čvrstinom sto joj zemlja pruža;
voda, što joj bujicu osećana svojom rekom nosi,
bistrinu nudi;
vazduh, što joj srce nebeskim prostranstvom obavija...

Navikla samo na ovo prijateljsko drustvo,
gajena da voli, nesebično pruža,
nezna za vetar koji lomi,
nezna za pakost, mržnju i boli,
koje život ume da stvara
IZVAN STAKLENOG ZVONA.

U takvom svetu ona je, sama
crvena boja neda joj mira.
Kao žar vulkana sto u duši skriva
i strast najvecu budi...
Kao ljubav što vri u nežnim laticama i iskrenoscu pulsira.
Sve sveto, iskonsko i pravo u njenoj krvi tinja
i vatra neukrotiva i divlja
koja crvenom bojom sija – i dok sniva!

Ne naučena da razazna opasno šarenilo ovoga sveta,
ona brzo saznaje šta je to seta.
Svaka njena bodlja je nova suza, nova bol koja razara,
rana koja tugom krvari i mladu stabljiku suŠi.

I pored bola koji u sebi guŠi, čak i obične kapi rose
sto njene latice krase,
ili osmeh zalutalog leptira,
dovoljni su da joj neiscrpnu snagu vrate,
i zamrle pore u najlepsi cvet preobraze.

Crveni cvet koji životom zraci,
čiji miris opija, mami,
pruza najlepsa zadovoljstva
svakom ko crven se javi,
taj sveti pupoljak tajanstveni.
On gradi cudan lavirint i verno čuva sve njene tajne.
Svaki novi tunel-nova tajna,
svaki novi hodnik pun neizvesnosti i iznenadjenja
pun snova i čarobnih ideja,
pun skrivenih ćutanja i toplih zelja.
I taman pomisliš da si ispitao, svaku krivinu, svaku laticu,
oslušneš,kad novi se izvor najlepših osećanja
tu u blizini - za tebe čuje .

I ZATO,AKO TI POKLONIM PUPOLJAK CRVENE RUZE
POKLONICU TI SVO CRVENILO DUSE SVOJE
I ZATO PAZI DA LI ĆES DA JE UZMES!
ONA ŽELI DA JE UZBERE RUKA
NEOSETNA NA BOLI KOJE UBOD NOSI,
KOJA NEODUSTAJE I ŽELI BAS NJU
U SVOJOJ KOSI DA NOSI!
NE DODIRUJ JE RUKAMA KOJE LAŽNO STITE
I PAZI I CRVENA MOZE BITI-PLAVA
JER NIJE ONA PRAVA..

ALI, AKO SE MOJA DUŠA TVOJOM RUMENI,
I MIRIS TAJ VENAMA PONESEŠ,
PRIHVATI ME NEŽNO,
I HAJDE DA ZAJEDNO – RASCVETANI
RADJAMO NOVE RUŽE CRVENE

ISPOD STAKLENOG ZVONA...



________

Vrlo lepo!

Hvala Blajbi, od srca
Lepa ti je tema, zašto si je zapostavio, pa je nisam ni uočila?
Idemoo...raspričavanjeeee! hehe

Priča u stihovima o linijama


Krivudave, isprekidane,
pune ,tanke; duge, kratke,
okomite,vodoravne,
...Otvorene, zatvorene,
Lelujave ,krive, prave,
Volim kad’ mi prst na čelo one stave,
konturom, strukturom karakter postave..

Iluzija, pravac , smer ili kretanje,
Ako je široka, površina sama ona postaje,
Svojim kombinacijama , taj skup tačaka
Slobodan je kao let maslačaka .

Linijice mnogo volim,
na svoj nacin da obojim
i na neuobičajenom mestu da ih prebrojim.

Kad se vidi iz aviona,
il najočiglednija "Pačija škola"
to ni nije linija Moja .

Noću dok ležim sama,
i pokriva me samo tama,
uzavrelih bijelih grudi,
u meni sve se budi.
Miluju me sa zida sjene,
lagano, poput morske pjene.
Tijelo mi se u vatri hladi,
sa neba gleda me Mjesec mladi.
O Mjeseče večeras sam tvoja,
treba mi sva ljepota tvoja,
večeras ću svjetlost ti krasti,
a ti me gledaj svu u strasti.
Moje misli s tobom plove,
i tebe cijelog u zagrljaj zove.
Siđi, ljubi, uzmi me, voli,
daj da budemo zajedno goli.
Dodiruj me nježno, snažno, polako,
ostani noćas uz mene tako.
Samo daj mi, raspleti mi kose,
ljubi mi, ljubi noge bose.
Daj da gorim s tobom u noći,
jer zora je blizu, brzo će doći.

Mala burekdžijska radnja nedaleko od centra grada Niša.
Dom za vešanje u kome pršti od bede i siromaštva....
Šezdeset dinara četvrtina sa mesom. Toliko košta paketić orbita a od bureka si sit do sumraka. Još ako imaš još 15 kinti za jogurt, ih, sreći se ne nazire kraj...
Reči su suvišne zaista.






- - - - - - - - - -

Све нас је више све гладнијих, ал' је пракса изгледа да се то што више крије и фарба...

BLAJBI:

Iako je svima poznato da jedna slika vise govori od hiljadu reci, ipak po nekada nije lose da se doda i opis onoga sto se vidi na slici da bi gledaoci bolje mogli da shvate sta je fotograf zeleo da prikaze i docara.

Evo ja cu da postavim jednu takvu sliku sa jednog vrlo intersantnog mesta koje samo posetio zagnjih par dana:

Na slici je UGASENI VULKAN, Falla de Cariaco, koji se jos dimi i kljuca! (Kada pàzljivije pogeldate vidi se dim)..

I preti novom erupcijom u svakom momentu!

Iz vulkana izlazi potok vrele vode u kojoj se za 5 minuta skuvaju jaja ako stavite...

Smrad sumpora je nepodnosljiv, pa nisam uspeo da snimim samo dno na kome vode vecno kljuca i izlaze krupni mehurici...

Interesantno je da kada neko vice i pravi galamu oko tog mesta broj i velicina mehurica se znatno pojacava i kazu da to moze da izazove erupciju vulkana!

Samo sam uspeo da snimim ovaj snimak i pobegnem odande jer je smrad takav kao da dolazi pravo iz pakla!

Kliknite za proširenje...

To ti je opomena.

To je opomena Prirode svima nama ne samo Blajbisi
To sto ljudska civilizacija radi Prirodi i kako je
sistematski unistava, morace da se plati jednog dana

Tajna pećina Sv. Pavla je mala pećina podalje od glavnog puta za mesto Nea Fokea, preko puta luke u kojoj je kula Sv. Pavla. Lako možete prevideti pećinu. Pogledajte preko crvene, drvene ograde u malo dvorište u kome ćete ugledati jedno drvo i prednji zid bele crkve koja je podignuta pored ulaza u pećinu. Pažnja, pećina nije za one koji pate od klaustrofobije. Ako želite da podjete ovom 20 m dugom stazom ispod zemlje, pećina je tako uska da ćete u jednom delu morati da puzite. Medjutim, neophodno je proći taj deo da bi se došlo do čuvenog izvora. Legenda kaže da kada je Sv. Pavle pobegao iz Ierisosa, prošao je kroz podzemni tunel koji se završava tu kod mesta Nea Fokea, gde je počeo da krišom krštava prve hrišćane.

bila je jedna magicna tura kroz brda i doline








i po koji vinograd

ponekad se rasplamsa vatra i onda se otrgne kontroli....

.........neke je lako ugasiti a neke ne......

ipak za lakse slucajeve tu je jedan specijalni protivpozarni aparat......

Gde je to? Kada?

Daj malo siri opis?

to je iza sedam mora i sedam gora,
u nekoj paralelnoj dimenziji,
gde je vreme odavno stalo.
gde sunce svojm beskonacnom energijom obasipa mladu vinovu lozu
gde u jesen devojke gaze najfinije grozdove,
stvarajuci slatki nektar....




to je bila jedna od tura mog zivota, nije kao prva ali zaboraviti se nece
bice jos slika s tog magicnog putovanja u proslost

mada ni u raju nije lako,
kisa je padala celi dan
ali svejedno nije mogla da sakrije lepotu predela

Moghrion:

Све нас је више све гладнијих, ал' је пракса изгледа да се то што више крије и фарба...

Kliknite za proširenje...

I u Francuskoj je tako bilo do 1789.
Narod je prividno izgubio muda, treba samo jedan šut u iste da bi se probudio

..Gospodin Broz
- Mislite : Drug Tito
.. hteo sam reći : Kad se druži s kraljevima, sigurno mora biti gospodin
( tako nekako glasi deo dijaloga iz filma : Tito i ja )

DRUGARSTVO


Volim da idemo u Perlez. Tamo su dvoje naših divnih prijatelja, Begej, zeleni mir i mnogo priče i osmeha. Uvek mi prija. Kada smo se dogovarali, Maca pita našeg prijatelja Miloša šta da ponese od alata hahahaah „Ništa, ovog puta odmaraš hahaha“ Prepuno pozitive iako nikome od nas nije lako. Iza njih je jako težak period privatnog biznisa i lanac ličnih tragedija. Sada je tu neko ko sve čini lakšim...Munja.
Nemački ovčar star 8 godina koji je završio svoj aktivni radni vek napadača i službenog psa. Udomljen je kod naših prijatelja jer je mirnog karaktera, kakav i treba da ima nemački ovčar dok ne dobije komandu.
Divno su se uklopili njih dvojica, naš mladi prijatelj i Munja. Obožavanje je obostrano a Munja jako lepo sluša....osim ponekad hahahaha Zapravo, Munja ne zna da bude kućni ljubimac jer je celog života službeni pas, ali jako brzo uči hahahaha i mogu reći, da se pronašao u toj ulozi. Velika je maza, ali maza koja sluša. Našeg prijatelja prati u stopu, gurka mu ruku glavom da ga mazi, muva ne sme da pridje kapiji, ali van dvorišta ga drugi psi ne zanimaju i.....mažnjava kobasicu pecarošima hahahahaa Jedan pecaroš je iznerviran krenuo da ga šutne i sva sreća Munjin gazda je uspeo da drekne „NEEE“ i vratio psa kod sebe. Radilo se o bukvalno dve-tri sekunde koliko je trebalo našem prijatelju da izvadi iz ruksaga flašu vode.
Dakle, došli smo i najvažnije je bilo da kod upoznavanja ne pogrešimo jer se radi ipak o dva odrasla mužjaka. Pri tom, Meš, koji je duplo mladji od Munje i sitniji i neobučavan u smislu u kome je Munja, a Munja je neobučavan u smislu u kojem je Meš, dolazi na teritoriju drugog psa. Da sve bude komplikovanije, Munja je prvi Milošev pas. Dakle, naš prijatelj nema iskustva, posebno ne sa psima čuvarima, Mešu je ovo prvo upoznavanje ovakve vrste, Munji takođe. Svima je prvi put. Dogovor je da ja rukovodim akcijom, Miloš da radi kako mu kažem, a da se svi ostali ponašaju nonšalantno. Našeg psa poznajem, i računam na Munjin minuli rad kao jako dobrog službenog psa. Munja se naravno propinjao na kapiju, lajao, trčao, braneći kapiju i imovinu od uljeza, dok je Kića, maleni mešanac iz susedne avlije lajao i lajao trčkarajući unezvereno pored žičane ograde.
„Miloše, uzmi ga za ogrlicu ili mu stavi povodac, na šta bolje reaguje, pa pored noge, moraš ga smiriti“ rekoh sa ove strane kapije držeći Meša ne za povodac nego za oglicu, dok je on malo nervozno, tačnije više zatečeno ali mirno, bez ikakve fizičke reakcije, ali sa blago podignutom dlakom na gore, čekao da ga povedem. Miloš donosi povodac, vezuje psa. Munja, naravno, sluša. Iako sedi kraj njegove noge sav se vidno trese od uzbudjenja....bravo za obojicu. Lepo izgledaju jedan kraj drugoga....lepo i skladno što je jako važno.
„Ući ću polako i stati na razdaljinu da se samo gledaju....ne pomerajte se, čekajte mi ćemo vam prići jer prvo Munja treba da prestane da se trese “ Kao da je to normalno ulazim sa svojim psom. Kića i dalje laje kao lud podevajući Munju ali ovaj sluša gazdu...Momci se gledaju...Munja se smiruje ali je i dalje napet. Mešu je dlaka podignuta ali je miran. Lagano prilazimo....“Meš, hajde da se pozdravimo sa Munjom ali polako“ ....akcenat je na reči „polako“ jer je to komanda koju Meš zna....njegovo „polako“ me povuče napred hahahaha Njuška u njušku.....Miloš i ja pričamo ne bi li psima dali do znanja da je sve normalno, prijateljsko ali ne skidamo pogled sa njih. Maca unosi veliku muškatlu što sam kupila prijateljici „Ljubo, gde da je stavim?“ „Ma spusti tu pored ostalih“ normalna konverzacija, normalni glasovi, gestovi. Jedino Kića solira u svojoj kerećoj ludosti....“Ljubo, u ovoj kesi je meso, a u ovoj šampinjoni, stavi u frižider...u činiji je sir za punjenje pečuraka“...psi su počeli da se vrte oko nas govoreći nam da žele da ih pustimo da se i oni ponašaju opušteno.
Puštam Meša, Miloš odvezuje Munju sa povodca.....potrčaše dva drugara...
Prelep dan ispunjen pričom, smehom....pozitivom, fotografisanjem, rekom, lepim vremenom i sa mnogo, mnogo ljubavi protkane poštovanjem..i ljudske i kereće.
Dan za pamćenje sa toliko naučenog od Pasa. Sigurna sam da i sada to kereće prijateljstvo traje tamo negde.

Na slici je GUANABANA ili GRAVIOLA.....

Cudno voce jos cudnijeg ukusa...Prijatnog, nakiselog...

Deluje bolje od svake hemijske terapije kod obolelih od raka...

Plod moze da narste i 2 kg !