Glasanje na proznu temu ~ A te oči...(rok 26. mart)
Prikazujem rezultate 1 do 11 od 11

Tema: Glasanje na proznu temu ~ A te oči...(rok 26. mart)

  1. #1
    Aktivan član lanavi (avatar)
    Učlanjen
    08.02.2007.
    Pol
    ženski
    Poruke
    1.813
    Tekstova u blogu
    8
    Reputaciona moć
    342

    Podrazumevano Glasanje na proznu temu ~ A te oči...(rok 26. mart)

    Poštovani, nestrpljivi čitaoci i glasači, pristiglo je nekoliko pari "očiju" tj. priča koje će sigurno privući vaš pogled i pažnju. Zato vas molim da se usredsredite, skoncentrišete i pažljivo pogledate reči o očima naših pisaca. A sve to izgleda ovako:


    Priča br. 1



    KRAJ

    Nema me više, upravo sam umrla. Napokon je gotovo.

    Znam da će „devojke“ da se ljute što sam se predala, ali proći će ih. Sigurna sam da im je jasno da nakon celih pedeset godina provedenih sa njihovim ocem neću moći sama. Znam i da misle „kako to sama, a nas tri i naše porodice?“, ali nije to isto.

    On i ja smo se voleleli od prvog dana, od onog momenta kada sam u Lolinoj menzi ugledala njegove oči. Ja sam se zaljubila odmah, u trenu, njemu je trebalo nekih desetak minuta. To je ok, znamo da muški sporo reaguju, zadirkivala sam ga stalno. Oboje smo imali po dvadeset godina, oboje došli u Beograd željni života, ljubavi, znanja, svega. On visok i sa očima plavim i dubokim kao da se u njih uselilo celo nebo i pride dva okeana, ja dežmekasta i potpuno, ali potpuno obična. Zavoleli smo se lako i voleli se pravom pravcatom ljubavlju do poslednjeg dana i poslednjeg daha. On je bio moja srodna duša, moj ljubavnik, moj prijatelj, sve što mi je bilo potrebno.

    Znam da smo povremeno bili predmet šale svoje okoline, povremeno i zavisti, ali mislim da je bilo i iskrenog divljenja prema onome što nas veže. Ne znam ni sama kako nam je uspelo i kako smo postigli da nam ljubav tako dugo traje, nepromenjena i čista, živa kao prvog dana. Možda su svemu kumovale lepota njegovih očiju i šarm mog osmeha, koji je on tako voleo (mada je taj osmeh bio srećna posledica nesrećno izrasle trojke, gore levo), možda je to bila sudbina, možda trivijalnost da nismo imali dovoljno volje i želje za nekim ili nečim drugim, nije ni važno.
    Naravno da je sa godinama došla i navika da smo neprekidno zajedno, navika na ljubav i pažnju, na njegove poglede pune odanosti meni i našim devojkama, na njegovu ruku pruženu ka meni kad god mi je bila potrebna, na utešne reči kada me nešto muči, na nepospavane noći kada su devojčie bile bolesne i ja dežurala kraj njih, a on kraj mene, na sve budalaste i pogrešne sitne poklone, jer je tajna ženskih sitnica za njega zauvek ostala tajna.

    Kada smo se pre dva meseca rastali, nisam čak ni mnogo plakala, svi su se čudili. Nisam, jer sam znala, sačekaću tih četrdeset dana, kao što zapovedaju ljudski i božiji zakoni, obavićemo sve kako treba i kako dolikuje, a onda ću se prepustiti. Devojke će mi oprostiti, one imaju i lepotu njegove duše i dobrotu njegovog srca. Oči su, šta da se radi, nasledile od mene.

    Sada u ovom novom bestelesnom prostoru i još uvek nepoznatom svetu jedino što želim je da nađem njegovu dušu. Uostalom, zato sam i došla. Njegovih očiju i moga osmeha više nema, ali ljubav je duhovna kategorija, postoji i sada.
    Znam, jer je osećam.



    Priča br. 2



    Trista milisekundi

    Pre par godina, sećam se, šetali smo pokraj reke moja mala plavooka golubica i ja. Tumarasmo satima popločanim kejom s jednog kraja varoši ka drugom i, pošto nam je pod nogama ponestalo trotoara, tok reke nastavismo da pratimo divljom, prašnjavom stazom koja vodi van naselja – daleko od sve one buke i tutnjave koju sa sobom nosi užurbani pijačni dan. Nije to bila jedna od onih šetnji bez cilja. Nameravali smo da krenemo rano popodne, protegnemo noge i, pošto bi pobegli na neko izolovano mesto, uhvatimo prizor zalazećeg sunca – vrelog, julskog dana koji se gasi ostavljajući za sobom mnoštvo nijansi crvene i narandžaste koje bi se mešale, stapale, tamnele i lagano pretvarale u crnu.
    Godi mi Marijino društvo. Volim, kako te naše višečasovne spontane razgovore tako i onu prijatnu tišinu koja ih ponekad zameni. Tada bih je, obično gledao u oči i u njima se istovremeno i gubio i pronalazio dok bi mi ona, sva nasmejana i srećna, jurila pogled tražeći u njemu sigurnost i strpljivo čekajući da ja prvi odustanem. To se, naravno, nikada ne bi dogodilo. Uvek je ona bivala ta koja na kraju odvrati pogled skrene ga na stranu ili na brzinu trepne. Potpuno je razumem – moje oči su, sa mog stanovišta, samo dve velike crne tačke na beloj površini. Nema u njima ničeg preterano jedinstvenog ni retkog. Ona, kako kaže, ne deli moje mišljenje. Verovatno je u pravu. Meni, sa druge strane, nikada nije teško padalo da se zagledam i ostanem tako zagledan u njene – u ta dva blistava topaza svetlo plave boje u kojima bih često spazio svoj lik kako se preslikava i smeši. Dešavalo bi se da prilično dugo ostanem tako skovanog pogleda i njoj bi to bivalo čudno, pa bi me obasipala pitanjima.

    „Vidiš. Verujem da je u njima delić moje duše – mali komad mog bića koji si uzela pod svoje. Zato su mi toliko zanimljive. Gledam tebe, a vidm sebe u tvom pogledu.“, objašnjavao bih joj dok bi mi se onako umiljato smejuljila.

    Pošto smo pronašli čistinu sedosmo na blago uzvišenu obalu. Sunce na jugozapadu ostavljalo nam je još vremena do očekivanog spektakla, i stoga rešismo da ga prekratimo pričom. Razgovor brzo preraste u tišinu, tišina još brže u igru posmatranja. Nakon par minuta ćutanja, ne skidajući pogled sa njenog i uvidevši kako joj oči polagano magle i trepere, izustih:

    „Znaš li, draga Marija, da čovek za godinu dana života provede ukupno tri i po dana trepćući?“

    „Lažeš.“, odvratila mi je u blagoj neverici.

    „Ne - trepneš četiri puta u minutu, a za svaki treptaj ti treba trista milisekundi. Kad sve to pomnožiš i podeliš poklapa se.“

    „Pa dobro. Šta sa tim?“

    „Zamisli samo - kada dođeš do šezdesete, nešto više od dvesta dana će ti proći u posmatranju ništavila. To ti je samo razlog više da sada ne zatvoriš oči.“

    Proveli smo tako zagledani gotovo celo predvečerje - ona, želeći da po prvi put pobedi i ja, odvraćajući je od treptaja ne bi li što duže uživao u tirkiznim nijansama tih zakrivljenih ogledala moje duše. Istini za volju, lagodno bih prihvatio poraz ali, i pored toga, moj pogled jednostavno nije mogao da se odlepi, da posrne i poklekne i čak ni na tih trista milisekundi dozvoli da na prizor meni dragih svetlo-plavih očiju padne veo tame i učini ih delom onih dvesta protraćenih dana o kojima ću u svojoj šezdesetoj razmišljati. Zalazak sunca smo propustili, ali niko od nas dvoje za to tada nije mario.



    Priča br. 3


    Сусрет

    Јутрос сам се чудно пробудио из сна. Нисам осетио онај бол у желуцу који ме већ годинама, без изузетка, буди из најдубљег сна. Нисам би презнојан. Кошмара, ако је и било, нисам се сећао. Све је било у најбољем реду, чак злокобно идеално. Нисам навикао на такво буђење. Обично, очи отварам уз хистеричан врисак, обливен знојем, преплашен и грозничав. Зашто је јутрос другачије? Зашто се будим овако енергичан и здрав?

    Устао сам и у пар лаганих корака дошао до купатила. Црни, влажни зидови и мемла нису заударали као иначе. Нисам кашљао. Чак ни вода није била ђавоље хладна као обично. Умио сам се и осетио још већи налет снаге и енергије. Желео сам што дуже да уживам у овим несвакидашњим тренуцима, на које сам услед вишегодишњих мучнина и болести потпуно заборавио. Растуживала ме је и помисао на то да ће овај осећај нестати и да ћу се вратити на старо. Био сам уморан од главобоља, горушице, и мучнине која ме је годинама раздирала. Неко време, успевао сам вином да ублажим своја очајна стања и тегобе. Сада више ни оно није деловало.

    Када сам закорачио да изађем из купатила осетио сам нечију близину, неки необјашњиво тих поглед на себи. Окренуо сам се, али, наравно, никог није било. Знао сам ја тако, с времен на време, да осетим да ме неко посматра, иако сам се сам налазио у просторији. Приписивао сам то мојим неурачунљивим стањима узрокованим лошим вином и главобољама које нису престајале месецима. Овај пут, тај осећај туђег погледа био је много интензивнији него до сад. Ни по изласку из купатила, иако сам и даље осећао велику снагу, нисам га се могао отарасити. Одлучио сам да прескочим јутарњу ракију и не обраћам пажњу на тај халуциногени поглед, како не би нарушио полет и елан који осећам. Вратио сам се у собу да угасим светло које је по обичају горело целу ноћ. Горело је јер сам осећао ужасан страх од кошмара који су ме ноћима будили. Зато сам научио да спавам са упаљеним светлом.

    Међутим, на моје запрепашћење, у кревету сам угледао човека како лежи. Био ми је окренут леђима и само се његова глава назирала изнад ћебета које је покривало остатак његовог тела. Бојажљиво, као у магновењу, пришао сам кревету. Таман, када сам се примакао човеку и дошао надомак његовог лица, са леђа сам осетио снажан задах нечега злокобног. Тај задах ме је паралисао и нисам више владао својим ногама. Повукао ме је ка себи. Угледао сам контуре нечег оностраног, нечег необјашњивог са црним рупама уместо очију, које су ме хладнокрвно гледале док су преузимале контролу над целим мојим бићем. Тај поглед је заиста ледио крв у жилама. Моја парализа постала је тотална. Да, био је то сусрет са ништавилом. Дуго сам се спремао за њега, чак га потајно и прижељкивао, али сада, када је дошло време, ипак сам био престрављен. Желео сам да одложим овај тренутак. Међутим, схвативши безизлазност ситуације у којој сам се нашао, и видевши непоколебљиву жељу ништавила да преузме контолу, препустио сам се. Нисам имао куд. Ближио се крај. Човек који је лежао у кревету, окренуо се ка мени, и јасно сам могао видети његово бледо лице.
    Био сам то ја.



  2. #2
    Aktivan član lanavi (avatar)
    Učlanjen
    08.02.2007.
    Pol
    ženski
    Poruke
    1.813
    Tekstova u blogu
    8
    Reputaciona moć
    342

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ A te oči...(rok 26. mart)

    Priča br. 4

    Te oči tvoje najdraža


    Tačno bih te tvoje oči prelepe iskopao da mogu dok drvoredi parkova i lepih ulica
    ostaju za nama,jer šaraš njima,a mene tek ponekad strogo pogledaš...
    Šaraš li šaraš očima! I nisi mi verna ni trun od moje bezrezervne vernosti tebi zbog koje bih i zbog neizmernog obožavanja ...
    I oči me bezbroj puta zapeku od ljubomore dok ja uz tebe,a tvoj pogled lepiš za
    neku zgodnu guzicu nekog nabildovanog ili mu čak bezobrazno zaviruješ u
    poglup pogled krvavih i pohotljivih očiju...Grrrrrr...Kako bih ga pokidao,ali zvoj glas me vraća tebi uz skut i srećan što sam ti ja ipak bliže,zlokobno gledam kretena i merkam mu vrat ili telesinu ili bar noge da mu počistim...Zubima bih mu kožu
    skidao što oči moje najdraže mami i pogled im odvlači...
    A onda zastanemo da s njenom prijateljicom malo sladunjavo čeretaju i lepo
    čujem kako razmenjuju najintimnije utiske od prethodne noći...Na sreću se ne primećuje crvenilo na mom licu,ali sigurno crvenim i za mene i za nju i za drugaricu...Uopšte ih nije blam,a i ja kao da i nisam tu...Baš njih briga što ja
    sve čujem i kako mu je olizala pa progutala,pa se onda na njega namestila,ali
    baš kako njoj najlepše...Kako su bezočne-pored mene tu one o tom!
    E,ali osvetim se ja!
    Kad naiđe ona treća iz zgrade s pudlom i stane da se i ona pridruži čeretanju,
    uqurvim se i zaskoćim pudlu,ali---Brzo me stigne drugi kraj povotca,onaj s rukohvatom i puštam ekspres pudlu,mada me taj udarac i ne boli nešto...
    Ali,več ću ja tu pudlu...hm...bar onjušiti ,a ako bude sreće i liznuti...



    Priča br. 5

    Tajna

    Eh, vidite, draga gospođo, za sve je kriva ta prokleta kutija. Nju nikako niste smeli otvarati pre naznačenog roka, a rok je bio, kao što Vam je, verujem, poznato, nakon dvadeset pet godina od datuma kada je dostavljena. Vaša brzopletost je učinila da Vam se zdravstveno stanje pogorša do granice...Ono što ste videli moglo Vas je dokrajčiti.


    A sve je počelo nekih 25 godina nakon ukidanja male i navelizacije velike nužde. Gospodin Serovski, bugarski emigrant iz Makedonije, nerado je pričao o tome, ali svakih nekoliko godina događalo mu se da veliku nuždu mora obaviti na starinski način, analno. Tako je bilo i te noći; kuglica u pupku nije mu se napravila već treći dan, znao je da sledi veliko sranje.
    Potrebu je osetio oko 9 uveče, ali nije želeo poverovati u nju. U pola sata do ponoći, nakon što je prošetao psa (koji se popišao dvaput po rosnoj tamnozelenoj kasnoletnoj travi), zaspao je nekako, uz TV, zaspao je i sanjao bezvezne snove koje bi zaboravljao još spavajući, zaspao je kad ga je probudilo usred noći. Ono.

    Znao je da nema druge, da se mora krenuti. Srećom, ne pripada onoj skupini robotiziranih malformenjaka koji su iz svojih bolesno čistih trosobnih stanova već stigli poizbacivati klozetske šolje. Ljupče Serovski ju je ostavio, dezinfikovanu i zapečaćenu, levo od veš mašine, desno od masažera, bela, nikada otvarana, vodokotlić pun destilovane vode - do vrha...

    Ustao je. Papuče nije nosio. Parket je bio neobično hladan za to doba godine. Gacao je u mraku, stao na psa, naleteo na zid sa kojega se boja još nije osušila, pa je, još, uz to, stao na goli beton na mestu gde se pas popišao, a da on to nije otkrio tri dana pa se parket nadigao, zatim je u hodniku stao na tepih koji mu je zavrveo po tabanima, kao da je živ.

    Vrata od klozeta, konačno. Upalio je svetlo, pločice klinički bele, veš mašina prazna, unutrašnji krom blista, kondenzovane kapi u grozdovima vise sa plafona, ali to je bila minorna smetnja. Strgnuo je crveni pečat od voska, skinuo zaštitnu traku, skinuo gaće i krenuo da sedne na klozetsku šolju.

    Kad je u dnu šolje ugledao oko, odskočio je na drugi kraj kupatila, ali bilo je kasno. Bio je već primećen. Nije imao kud. Opet se približio klozetskoj šolji: oko ga je netremice gledalo, veliko, ukočeno, ali pak vlažno s povremenim vrtlozima na površini beloočnice. Gledao je u to oko i tonuo. Zaboravio je na veliku nuždu, na jelo, na piće, na život celi. Oko je ušlo u njega, on je ušao u oko. Proželi se, poistovetili. Osetio je olakšanje...

    „Ma ko to mene tako gleda“, prošaptao je infantilnim glasom, a onda je oko ipak trepnulo.


    Tri godine kasnije dobio sam taj tajanstveni treptaj, dobro umotan i upakovan, da se tajna nikad ne otkrije ili bar narednih dvadeset pet godina (kako je stajalo u upustvu) kada prestaje da važi zakon o ukidanju male i navelizaciji velike nužde.

    Ime:  OogFlits.gif
Pregleda: 65
Veličina:  14,0 KB
    Poslednji put ažurirao/la lanavi : 21.03.2015. u 23:06

  3. #3
    Elita
    Učlanjen
    24.10.2009.
    Pol
    ženski
    Poruke
    17.913
    Reputaciona moć
    2709

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ A te oči...(rok 26. mart)

    br.4 - 3 poena
    br.3 - 2 poena
    br.2 - 1 poen

  4. #4
    Buduća legenda Rayela (avatar)
    Učlanjen
    30.01.2007.
    Pol
    ženski
    Poruke
    41.021
    Reputaciona moć
    984

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ A te oči...(rok 26. mart)

    broj 4= 3
    broj 2= 2
    broj 1= 1

  5. #5
    Iskusan coco bill (avatar)
    Učlanjen
    15.11.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    ovde
    Poruke
    6.884
    Tekstova u blogu
    149
    Reputaciona moć
    567

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ A te oči...(rok 26. mart)

    priča br. 3 - 3 poena

    priča br. 2 - 2 poena

    priča br. 1 - 1 poen
    Tišina je početak mudrosti.

  6. #6
    Buduća legenda
    Učlanjen
    19.09.2013.
    Pol
    muški
    Lokacija
    iza ogledala
    Poruke
    26.471
    Tekstova u blogu
    24
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ A te oči...(rok 26. mart)

    5
    2
    3


    (Ybg i ja sam još u analnoj fazi razvoja...)

  7. #7
    Poznat Cvetna (avatar)
    Učlanjen
    02.01.2013.
    Pol
    ženski
    Poruke
    9.350
    Reputaciona moć
    1205

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ A te oči...(rok 26. mart)

    Priča broj 5 - 3 poena
    priča broj 2 - 2 poena
    priča broj 4 - 1 poen

  8. #8
    Poznat znatizeljni mislilac (avatar)
    Učlanjen
    02.08.2013.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    9.035
    Reputaciona moć
    243

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ A te oči...(rok 26. mart)

    2-3
    1-2
    3-1
    I ONLY KNOWN ONE TRUTH. I'TS TIME FOR PHILOSOPHY TO END!!

  9. #9
    Vasilij Zajcev nije na forumu
    Кад снајпериста намигне, то увек обара с ногу.
    Moderator Vasilij Zajcev (avatar)
    Učlanjen
    02.07.2012.
    Pol
    muški
    Lokacija
    An der Westfront
    Poruke
    8.261
    Tekstova u blogu
    11
    Reputaciona moć
    299

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ A te oči...(rok 26. mart)

    1-3
    4-2
    2-1
    Die Sonne kann nicht ohne Schein, der Mensch nicht ohne Liebe sein.

  10. #10
    Legenda Borac za prava zivotinja (avatar)
    Učlanjen
    02.09.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Šambala
    Poruke
    51.345
    Tekstova u blogu
    97
    Reputaciona moć
    4449

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ A te oči...(rok 26. mart)

    Dakle, na užasne muke ste me stavili.
    SVE priče su dobre; možda i najbolje do sada.

    Ali, pošto sam rešena da glasam, stvari stoje ovako:
    Priča br. 3 - 3 poena
    Priča br. 5 - 2 poena
    Priča br. 2 - 1 poen
    Tuđa mišljenja su kao ekseri: što više udaramo po njima, to dublje prodiru.

  11. #11
    Ističe se Čovek bez imena (avatar)
    Učlanjen
    01.12.2011.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Ukući
    Poruke
    2.706
    Tekstova u blogu
    26
    Reputaciona moć
    82

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ A te oči...(rok 26. mart)

    br. 1 - 3
    br. 4 - 2
    br. 5 - 1

Slične teme

  1. Glasanje na proznu temu ~ Bajka (rok 20. jan)
    Autor lanavi u forumu Književnost i jezik
    Odgovora: 24
    Poslednja poruka: 20.01.2015., 15:09
  2. GLASANJE NA PROZNU TEMU "Šešir, kačket, beretka ... itd /rok 3.januar
    Autor Borac za prava zivotinja u forumu Književnost i jezik
    Odgovora: 16
    Poslednja poruka: 03.01.2015., 20:00
  3. GLASANJE NA PROZNU TEMU "VOĆE/POVRĆE" (rok 15. decembar)
    Autor Borac za prava zivotinja u forumu Književnost i jezik
    Odgovora: 21
    Poslednja poruka: 15.12.2014., 22:09
  4. GLASANJE NA PROZNU TEMU "OSVETA"
    Autor Borac za prava zivotinja u forumu Književnost i jezik
    Odgovora: 30
    Poslednja poruka: 30.11.2014., 18:34
  5. Glasanje na proznu temu "LJUBAVNA PRIČA"
    Autor Borac za prava zivotinja u forumu Književnost i jezik
    Odgovora: 32
    Poslednja poruka: 27.10.2014., 20:05

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •