ММФ води економску и фискалну политику у Србији уместо Владе Србије

Na šta se Vlada Srbije obavezala u aranžmanu sa MMF

Tanjug | 16. 03. 2015. - 16:23h |

Vlada Srbije se u okviru aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) obavezala na sprovođenje niza reformskih mera - od rešavanja problema makroekonomskih neravnoteža do reformisanja državnih preduzeća.
Na šta se Vlada Srbije obavezala u aranžmanu sa MMF



U okviru Memoranduma o ekonomskim i finansijskim merama za period 2015-2017. godine, objavljenom na zvaničnoj internet stranici MMF-a, Vlada Srbije se obavezala na uvođenje niza mera fiskalne konsolidacije koje bi do 2017. trebalo da preokrenu trend rasta javnog duga i koji bi od te godine trebalo da krene stazom pada.


Prema memorandumu, Vlada je obećala da će do kraja marta izmeniti zakon o zapošljavanju tako da dobijanje socijalne pomoći bude bolje usaglašeno sa konkretnim programima obuke, zatim da će usvojiti plan finansijskog restrukturiranja Elektroprivrede Srbije (EPS), kao i Program transformacije Poreske uprave za period 2014/2019. godini, na kome radi Ministarstvo finansija.


I kompanija Železnice Srbije bi do kraja ovog meseca trebalo da bude razdvojena u četiri preduzeća: Železnice AD, preduzeće za prevoz putnika, za prevoz robe i za infrastrukturu. Predviđeno je i da novo preduzeće za prevoz robe više ne dobija državne subvencije, pošto će od januara 2018. godine funkcionisati na čisto komercijalnoj bazi.


Prema memorandumu, ostaje još 15 dana i do spajanja Puteva Srbije i Koridora Srbije, što će doneti formiranje jedinstvene kompanije sa zadatkom gradnje i održavanja puteva u Srbiji.


Planom Vlade se predviđa da do kraja ovog meseca bude usvojen novi zakon o investicijama, koji će zameniti i proširit obim aktuelnog zakonskog rešenja.
Analiza sistema javne uprave bi, takođe, trebalo da bude gotova do kraja marta, kako bi se utvrdilo gde su najveći viškovi zaposlenih i gde se može postići najveće poboljšanje efikasnosti.


Za 1. april 2015. godine, Vlada Srbije najavljuje poskupljenje struje za 15 odsto, preko rasta cena kilovata i uvođenja akcize, kao i pronalaženje rešenja za Petrohemiju.


U maju bi, kako je navela Vlada u Memorandumu, trebalo da bude doneta odluka o rekonstrukciji i proširenju kapaciteta Aerodroma "Nikola Tesla", dok je za jun predviđeno usvajanje novog zakona o inspekcijskom nadzoru zarad smanjenja sive ekonomije i korupcije.


U junu bi glavna vest trebalo da bude zakon o zaradama državnih službenika (o platnim razredima), koji bi tada trebalo da se nađe pre Narodnom skupštinom i da bude usvojen do sredine oktobra, a da stupi na snagu od januara 2016. godine uz određeni tranzicioni period.


Jun mesec je, takođe, rok u kojem država treba da formira sveobuhvatan registar zaposlenih u javnom sektoru, uključujući i lokalni nivo i državna preduzeća. Do juna bi trebalo da bude i promenjen zakon o javno-privatnim partnerstvima, kao i da bude izmenjen zakon o rokovima plaćanja. Za jun je najavljeno i donošenje sveobuhvatne strategije za rešenje rizičnih kredita u bankama.


Mesec septembar je rok da Vlada Srbije završi sa "dijagnostikovanjem" svih banaka u Srbiji, kako bi se utvrdilo da li negde postoji slabost u finansijskom sektoru, ali i mesec kada bi srpske vlasti trebalo da usvoje plan korporativnog i finansijskog restrukturiranja Železnice, koji će pripremiti u saradnji sa Svetskom bankom, Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), Evropskom unijom i konsultantima.


Zadatak Vlade za oktobar mesec je da Srbijagas dobije plan finansijskog restrukturiranja, kao i rok da se završi detaljna analiza svih ušteda koje se mogu postići restrukturiranjem javne uprave. Za poslednji mesec ove godine, Vlada je predvidela uvođenje takse za korišćenje infrastrukture Železnice Srbije, zatim predstavljanje planova za racionalizaciju Fonda za razvoj i agencija AOFI i SIEPA, kao i pravni okvir za konverziju prava korišćenja u pravo svojine.
Memorandumom je predviđeno i da u toku ove godine počne i privatizacija Telekoma Srbije, s tim što rokovi nisu definisani.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/542746/Na-sta-se-Vlada-Srbije-obavezala-u-aranzmanu-sa-MMF

- - - - - - - - - -

Дакле, ВА три године покушава да спроводи болне и тешке реформе. Међутим, имамо само боли и тешкоће али реформе немамо нигде.
Он је то након три године схватио и решио је да ипак спроведе реформе. Али како кад он и његови пајтоси то не умеју? Па решио је да све полуге власти преда ММФ-у па да ММФ уместо АлеВуа спроводи реформе у Србији.

ММФ зна посо. Нису они џаба економски стручњаци светског ранга. Само се ми држимо ММФа и испоштујмо све што траже, резултати ће се брзо осетити и земља ће да процвета.

Ево и са сајта ММФ-а.

STAND-BY ARRANGEMENT
Serbia’s Economic Program Aims to Support Growth and Job Creation

IMF Survey

March 3, 2015

IMF supports a new €1.2 billion program with Serbia
Objective to build foundation of healthy economy with higher growth
New government committed and already implementing difficult reforms

The Western Balkans’ second largest economy now has a window of opportunity to break from past policies and embark on a path to stabilize and reform its economy.

While it has weathered the financial crisis relatively well, Serbia faces a number of significant challenges: sluggish growth, serious fiscal imbalances, incomplete reforms, and natural disasters—an extreme winter and a drought in 2012, and devastating floods in 2014.

A new coalition government, which was appointed in April 2014, reaffirmed Serbia’s path to EU accession, and even before signing a new €1.2 billion Stand-By Arrangement with the IMF, already implemented some very difficult reforms that are needed to restore macroeconomic stability and achieve sustainable growth.

After the new program was approved by the Executive Board, IMF Survey interviewed Zuzana Murgasova, mission chief, and Daehaeng Kim, resident representative for Serbia, about the country’s prospects going forward.

IMF Survey: What are the main objectives of the program?

Murgasova: Three main pillars of the program are: restoring the sustainability of public finances; increase the stability and resilience of the financial sector; and implement comprehensive structural reforms that will boost job creation and bring sustained high growth back.

First, it envisages fiscal adjustments to stabilize public debt within the program period. The consolidation is largely based on curbing mandatory spending and reducing state aid to state-owned enterprises (SOEs). Actually, some of the major measures, related to pensions and public sector wages, have already been introduced in 2014 or are included in the 2015 budget, highlighting how committed the Serbian authorities are to the program.

Tightening on the fiscal side will allow for some relaxation on the monetary side. With the fiscal consolidation, the central bank will be able to reduce interest rates, fostering credit for the economy and the private sector to grow.

Second, the program aims to strengthen the financial sector. Serbian banks have weathered the crisis relatively well. However, the volume of bad debt (non-performing loans) has increased a lot. This is a significant challenge, but will be essential to get credit flowing again. When banks are clogged with too much debt that is not being paid, they can’t provide new loans to the economy. The Serbian government is committed to designing and implementing a comprehensive strategy to deal with this problem. Also, reducing the use of foreign currencies (particularly euro) and increase the dinarization of the economy is very important.

The third leg of the program is to continue with structural reforms. They are essential to enhance Serbia’s growth potential, and austerity is self-defeating without growth. There are three broad priorities to be implemented over the medium term: job creation; improvement of the business environment and competitiveness; and resolution and reform of SOEs.

IMF Survey: If Serbia is not in a crisis, and won’t draw the money, why does it need economic support from the IMF now?

Kim: Serbia has significant internal vulnerabilities, and its main European partners are going through a period of sluggish growth. This program is a kind of insurance policy against potential financial needs.

However, the broader goals of this program are to prevent future crises and to build the foundations of a healthy economy. These aspects are more important than the financial support. The IMF will provide advice to address both domestic and external imbalances and to improve the investment climate to boost job creation and growth, through its quarterly reviews and technical assistance in many areas.

Last, but not the least, an IMF-supported program is a “seal of approval” for the markets of a country’s economic policies, which would help attract investment and create more jobs than when the credibility is in question.

IMF Survey: The program is proposing “strong fiscal consolidation” based on cutting spending at a time when austerity is being criticized all over Europe. Why is it being proposed again in Serbia? Is there the risk of triggering a recession, like in other countries?

Murgasova: We have ample evidence that fiscal sustainability is essential for macroeconomic stability, sustained growth, and job creation, which Serbia needs the most. Serbia’s public debt has risen too fast and to very high levels. Bringing down the debt-to-GDP ratio is a priority. So strong actions are needed right from the start.

The impact from fiscal tightening on growth should be partly offset by easier monetary policy. Previously Serbia had the opposite situation: high interest rates had to compensate for a too loose fiscal policy. This stifled credit and private sector growth.

Also, the program is not only about cutting public spending. It acts on several fronts: allow interest rates to come down, unclog the financial system, so banks can lend more, and make the economy more efficient by carrying out important structural reforms.

IMF Survey: Serbia signed up for two programs with the IMF since the beginning of the financial crisis (in 2009 and 2011). The last one was not completed. What will be different this time?

Kim: Broader social and political support on the need for comprehensive reforms have been built in recent years, as policy makers and the general public came to understand that without deeper reforms, return of sustained high growth will be unlikely.

The authorities have a strong ownership of, and are very committed to the proposed reforms, which are supported by the parliamentary majority, and have already demonstrated commitment to reforms by introducing a number of important measures last year. Examples include amendments to the Labor Law, a comprehensive pension reform, and the launch of privatization. There reforms are clearly very difficult both politically and socially, yet they were introduced well before the start of the IMF program.

Another element that is providing a strong impetus for reforms is the EU accession process, in particular, the formal negotiations that were opened a year ago.

The IMF and other international institutions, like the World Bank and the European Bank for Reconstruction and Development, have worked closely together in many aspects of this program. This collaborative effort and the involvement of other stakeholders increase the support for needed reforms, and increase the chances of success.

http://www.imf.org/external/pubs/ft/survey/so/2015/CAR030315B.htm

ОДНОСИ И ПРАВА....ГАЗДА ↔ СЛУГА...ЈЕ ДЕЦИДАН И ЈАСАН...

ММФ се у једној ствари много заебо.

Мисли да ће ови наши ретарди умети да спроведу ММФов програм.

Знаш кад ће АлеВуове слуге до краја месеца да раздвоје Железницу на 4 предузећа? Они, ретардирани не би били у стању да промене име предузећу а не да га поделе на 4 дела.

Знаш кад ће Кори Удовички да донесе овај закон о платним разредима? Она га доноси још од прошлог пролећа. Донеће га на куково лето.

Влада се обавезала да ће 01. априла да повећа цену струје. Толико су неспособни да не умеју ни цену струје да повећају до 01. априла. Можда успеју некако да је повећају до 01. маја.

Закон о запошљавању можда и донесу до краја марта, ал' да би се неки закон спровео мора да се донесе читав низ подзаконских аката а ретарди у Влади то нису у стању да ураде.

Према меморандуму, до краја марта морају да се споје Путеви Србије и Коридори Србије. Мислите ли да су у стању да то ураде до краја марта?

Jun mesec je, takođe, rok u kojem država treba da formira sveobuhvatan registar zaposlenih u javnom sektoru, uključujući i lokalni nivo i državna preduzeća. Do juna bi trebalo da bude i promenjen zakon o javno-privatnim partnerstvima, kao i da bude izmenjen zakon o rokovima plaćanja. Za jun je najavljeno i donošenje sveobuhvatne strategije za rešenje rizičnih kredita u bankama.

Овај регистрар неспособњаковићи никад неће моћи да направе.


Mesec septembar je rok da Vlada Srbije završi sa "dijagnostikovanjem" svih banaka u Srbiji, kako bi se utvrdilo da li negde postoji slabost u finansijskom sektoru, ali i mesec kada bi srpske vlasti trebalo da usvoje plan korporativnog i finansijskog restrukturiranja Železnice, koji će pripremiti u saradnji sa Svetskom bankom, Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), Evropskom unijom i konsultantima.

Нема шансе да направе овај план а и ако га направе биће шупаљ.

Ako se pristane na to da stvarno struja pokskupi od aprila, onda ja stvarno ne znam....jednostavno ce cela plata ici na racune i nista nece ostati za zivot.

.
Шта они знају? Као и претходници само да засеру... На претходно срање још ће се досрати и гомила ће бити већа...

ЗАШТО ЈЕ СМАЊЕЊЕ ЈАВНЕ ПОТРОШЊЕ СТРАНПУТИЦА?
http://www.standard.rs/ekonomija/30117-небојша-катић-–-из-другог-угла

СРБИЈА СРЉА У ЕКОНОМСКУ ПРОПАСТ
http://www.standard.rs/ekonomija/30910-небојша-катић-србија-срља-у-економску-пропаст

.

Vlada je obećala da će do kraja marta izmeniti zakon o zapošljavanju tako da dobijanje socijalne pomoći bude bolje usaglašeno sa konkretnim programima obuke,

Kliknite za proširenje...

Овај део је додатна репресија на сиромашни народ. Дакле, није у питању социјална помоћ, како наводи Бљуц, јер је дошло до грешке у преводу. У питању је новчана накнада коју добијају незапослени кад остану без посла. Раније су незапослене малтретирали тако што их скидају са евиденције чим се не јаве а сад су решили чак и оне који су радили па зарадили ту новчану накнаду, да им и то одузимају на разне начине, уценама. Није овде циљ програм обуке, већ је циљ да људи остану без те ситне новчане накнаде. И то ко остаје без пара? Па сиротиња.

Kerkyra:

Ako se pristane na to da stvarno struja pokskupi od aprila, onda ja stvarno ne znam....jednostavno ce cela plata ici na racune i nista nece ostati za zivot.

Kliknite za proširenje...

od aprila skuplja struja a od juna manje plate i penzije za jos 10%

od septembra jos veci PDV

Емпиријски можемо да видимо из ранијих активности ММФ-а да им је једини циљ да од неке земље обезбеде повраћај новца. ММФ даје лову под повољним каматама али земља губи самосталност. Губи слободу. Над Србијом не влада Влада Србије коју је народ изабрао и која је Уставом овлашћена да води политику Републике Србије, већ политику Владе Србије води ММФ.

Ako imaš problem, uzmi kredit od MMF-a

26 juni 2012 Izmijenjeno 07:47 CEST

Na primjeru Grčke, Irske, Mađarske, pa i Portugala, Italije i Španije, koje već postaju ovisnici o MMF-u, BiH, Hrvatska, Srbija i Makedonija nisu ništa naučile.Dijeli
inShare.0
Posljednji aranžman Srbije s MMF-om bio je vrijedan blizu 1,1 milijarde eura [Reuters] Piše: Rešad Dautefendić

Nakon ratnog raspada Jugoslavije, novoformirane države bivše SFRJ već 20 godina žive od kredita Međunarodnog monetarnog fonda. Na primjeru Grčke, Irske, Mađarske, pa i Portugala, Italije i Španije, koje već postaju ovisnici o MMF-u, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Srbija i Makedonija nisu ništa naučile.

Balkanskim političarima nije jasno, a što znaju učenici srednje ekonomske škole, da stand-by aranžman služi za privremeno premoštavanje finansijskih problema jedne države i da se stalnim zaduživanjem kod MMF-a problemi ne rješavaju, već gomilaju. Permanentno zaduživanje kod MMF-a postalo je "trajno rješenje" za pomenute zemlje i zato se nalaze u sve težim finansijskim problemima.

“Balkanskim političarima nije jasno da stand-by aranžman služi za privremeno premoštavanje finansijskih problema jedne države i da se stalnim zaduživanjem kod MMF-a problemi ne rješavaju, već gomilaju.

Umjesto usvajanja vlastitih politika i korištenja domaćih monetarnih resursa, MMF se i ove godine poziva upomoć. Uoči početka pregovora s Fondom, predsjedavajući Vijeća ministara Bosne i Hercegovine Vjekoslav Bevanda izjavio je kako će bh. izaslanstvo na prvom mjestu pokušati dogovoriti odgodu otplate duga iz prethodnog kredita, jer bh. entiteti nisu u stanju vraćati kredit, a Bosna i Hercegovine već sljedeće godine mora vratiti čak 175 miliona eura.

S kreditima u nove dubioze

Posljednji aranžman Srbije s MMF-om bio je vrijedan blizu 1,1 milijarde eura, ali je "zamrznut" polovinom februara ove godine, jer je Vlada Srbije budžetom za 2012. godinu predvidjela fiskalni deficit najmanje za jedan posto bruto društvenog proizvodaa, veći nego što je dogovoreno tokom revizije aranžmana krajem 2011. godine.

Međunarodni monetarni fond je tada saopćio kako očekuje da će fiskalni deficit u 2012. godini dostići najmanje 5,25 posto, umjesto 4,25 posto BDP-a, koliko je predviđeno fiskalnim programom iz novembra prošle godine. Uz to, MMF je preporučio Srbiji povećanje stope poreza na dodanu vrijednost i proširenje poreske osnovice poreza na dobit preduzeća, zakona o imovini i na dohodak građana.

“Javni dug Hrvatske dosegnuo je blizu 45 posto BDP-a, odnosno više od 60 posto BDP-a uključujući potencijalne obaveze.

Zaključak MMF-a nakon posjete Hrvatskoj jeste da je ova zemlja napravila budžetski manjak u 2011. godini, što je uzrokovalo pad BDP-a. To je odraz pada prihoda od PDV-a i trošarina, ukidanja kriznog poreza i cjelogodišnjeg učinka smanjenja poreznih stopa na dohodak, što nije u potpunosti bilo nadomješteno smanjenjem rashoda. Javni dug dosegnuo je blizu 45 posto BDP-a, odnosno više od 60 posto BDP-a uključujući potencijalne obaveze.

Zadatak za unuke

Makedonski parlament usvojio je u junu revidirani budžet za 2012. godinu, uz očekivani rast od 2,5 posto u odnosu na prethodnu procjenu rasta od 4,5 posto. Prihodi su umanjeni za 116 miliona eura, dok su rashodi smanjeni za 121 milion eura. Međunarodni monetarni fond je u decembru 2011. godine predvidio da će ukupan BDP Makedonije u ovoj godini porasti za dva posto te upozorio Vladu da izvrši rebalans budžeta.

Fond je ocijenio da ne predviđa rast crnogorske ekonomije, zbog čega je preporučio Vladi da racionalizira rashode, smanji zarade i broj zaposlenih, a poveća poreze. Zabrinjava ubrzana akumulacija javnog duga Crne Gore, koja trenutno iznosi 46 posto BDP-a. Međunarodni monetarni fond preporučuje crnogorskoj Vladi i racionalizaciju rashoda, smanjivanje zarada i broja zaposlenih.

“Rješenje je jednostavno kada se balkanski političari ne bi bavili ispraznim pričama, već ekonomijom, od čega se i živi i gradi stabilna država.

Fond svoja pravila nameće svim zemljama koji traže zajam, pa se, što je naloženo Crnoj Gori, odnosi se i na ostale zemlje regiona. Međutim, svi balkanski političari znaju da će imati velike socijalne nemire ako povećaju PDV, smanje plate i penzije. Uz to, bit će sve više nezaposlenih, ali ipak ne odustaju od uzimanja novih kredita, koje će vraćati i naši unuci.

Rješenje je jednostavno kada se balkanski političari ne bi bavili ispraznim pričama, već ekonomijom, od čega se i živi i gradi stabilna država. Sve zemlje imaju vlastite centralne banke te svoj novac, i to je jedini pravi pokretač industrijske, tehnološke, fiskalne i monetarne politike u regionu. Međunarodni monetarni fond nije i neće razvijati nijednu državu, već je to obaveza balkanskih vlada.

Ne postoji opća resecija

Posmatrajući globalnu recesiju, može se vidjeti da i nije baš globalna. I ove godine BDP u svijetu će porasti za tri posto. Kina i Indija će imati stope rasta od sedam, odnosno osam posto. U zemljama Evropske unije pozitivan rast ove godine bilježe Njemačka, Poljska i skandinavske zemlje.

Ovi podaci nam govore da ne postoji opća recesija, nego da se s recesijom suočavaju zemlje koje imaju loše vlade, jer su zaokupljene političkim poslovima, a ne ekonomskim problemima.

“Obrazovanje naše djece je najvažnije, a trebamo ih osposobiti da iskoriste tehnologije kojima se najefikasnije mogu iskoristiti postojeći resursi.

Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Makedoniji i Bosni i Hercegovini treba industrijska proizvodnja, a politika treba ponuditi odgovor šta proizvoditi. Poslije toga je na redu tehnološka politika, koja će dati odgovore kojim tehnologijama ćemo unaprijediti balkanske konkurentne proizvode i usluge. Fiskalnu politiku treba usklađivati s navedenim politikama, a monetarnom politikom osigurati dovoljno kvalitetnog novca.

Obrazovanje naše djece je najvažnije, a trebamo ih osposobiti da iskoriste tehnologije kojima se najefikasnije mogu iskoristiti postojeći resursi. Djeca će vraćati kredite koji se sada uzimaju, a zadatak državnih uprava je da takvu politiku nadziru i provode.


Izvor: Al Jazeera

http://balkans.aljazeera.net/vijesti/ako-imas-problem-uzmi-kredit-od-mmf

Тихи:

od aprila skuplja struja a od juna manje plate i penzije za jos 10%

od septembra jos veci PDV

Kliknite za proširenje...

Dobro Tile, necEM vise da budem "za Vucica", nego "za Seselja".