Ili predlog jasnijeg ustrojstva OTR (opšte teorije relativiteta). Naravno, veliki je u suštini problem od čega bi se moglo početi pri izradi jednog modela, s tim da i samih problema ima gotovo cela kamara! Ali eto, možda ipak treba početi s glave, a glava bi bila OTR.
Po meni, OTR je već odano zrela za neko dublje preispitivanje. Ajnštajn možda nije imao toliko čvrste argumente da bi se sa tako nečim zanimao, ali post-Ajnštajnovo doba je definitivno mnogo zahtevnije, a i u efektivnom smislu su se neke stvari iskristalisale, a to je, "dokaz o zakrivljenosti prostora"! Mi danas 100% znamo stavku da je prostor zakrivljen! On to tada nije znao u toj procentaži, pa je to i po samu OTR imalo relativan odraz. Dakle, kad nešto toliko dobro znamo, onda se nameće pitanje linearnosti, pa gotovo samo po sebi! I ovde su moguće neke dve crte koje bi ustvari davala dva ustrojstva samoj OTR. Ustrojstva koja bi linearno zahtevala totalno različita izračunavanja, a to trenutno nije slučaj sa OTR! I tu može da se ispostavi, da, sve što jedan proračun zahteva, da opet ovaj drugi ne zahteva, pa tako i pitanje tamne materije.
Tamna materija je proizvod obračunavenja OTR po nekom važećem ustrojstvu, a koje opet ne mora da znači.
Tako da, kad bi malo bolje ušli u neodređenost same OTR, mi bi ustvari mogli da postavimo legalno pronalaženje linearnog osnova samog postupka.
Što bi značilo;
Da prostor linearno može da bude zakrivljen na način prvi:[ O( ] i na način drugi [ O) ].
Dakle, veliko slovo 'o' predstavlja eventualno nebesko telo, a okrenute zagrade bi davele linearnu osnovu zakrivljenosti. Ja ovde jednostavno ne bih izvodio neke preterane crteže, već eto, to može i na ovako priprost način.
Uglavnom, na sceni su dominantne obrade OTR po prvom uzorku. Pa mislim i da je sam Ajnštaj više išao po toj liniji, a možda je on to negde malo i brkao!?
I naravno, to ovom principu (teoriji) nije dalo konačna krila. OTR u novom dobu ne može da iznese velike skale, pa čak ni one koje nisu preterano velike. A i o kvantnim skalama ni govora.
Normalno, ne bih ovde da zastupam puku zamenu teza, ali biće da zamena teza po ovom pitanju može da ima dalekosežne kvalifikacije i ja ću ovde samo da pobudim ideju, a na vrsnim matematičarima će da ostane konačno proveravanje takvog jednog ustrojstva. Ustrojsta koje kreće od zamene teze gde se u suštini ne bi reklo da masa i energija krive prostor, već da se prostor krivi oko mase. Ovo bi bilo ono što je se maločas u primerima jedan i dva navelo. U principu, kao jedan jedini dokaz imamo to da se prostor krivi, a bukvalno dokaza o pravcu dejstva gravitacije nema. Što bi se reklo, predmet kad pada prema zemlji, gde mi ustvari ni ne znamo da li ga gravitacija prema zamlji gura ili vuče. Ajnštajn je ovde računao nešto između, ali biće da to nije dovoljno dobro.
Ovo je ustvari bila osnova moje ideje, ali ja sam sada pribegao ovom linearnom pozicioniranju ustrojstava.
Geodizijski bi ovo imalo sličnu suštinu i slično bi se dizala tenzija privlačenja i odbijanja samo što kod drugog primerka dolazimo do integralnog prostora, a u prvom (aktuelnom) slučaju bi se hvatala dezintegralnost koja opet uza svo funkcionisanje okoline nema neke izglede na uspeh. Znači, kad bi računali OTR po proncipu [ O) ] ovom, da se prostor krivi oko mase, tu dolazimo do tenzije. Ta tenzija pri masi daje gravitaciju. Gravitacija bi bila odlika nabranog ili zakrivljenog prostora. Tako da bi moglo da se uzme da je pozadinska sila gravitaciji sam prostor. Prostor ovim postupkom ulazi u novu odiseju. Odiseju u kojoj bi prostor postao težina i to težina koja je ogromna, pa i toliko ogromana da je čak i integralna. A crte integralnosti prostora možda najbolje preko kvantne ispreplitanosti možemo da zaključimo. Ovo sa ovakvim prostorom bi bila jedna sasvim druga poluga za rešenja tog pitanja, i to bi bilo rešenje koje ipak daje nekakvu kompleksnost u odnosu na puki zaključk kako je svemir "nelokalan"?!........
I molio bih da se ne ostavljaju komentari dok ne kompletiram izlaganje!
Po meni, OTR je već odano zrela za neko dublje preispitivanje. Ajnštajn možda nije imao toliko čvrste argumente da bi se sa tako nečim zanimao, ali post-Ajnštajnovo doba je definitivno mnogo zahtevnije, a i u efektivnom smislu su se neke stvari iskristalisale, a to je, "dokaz o zakrivljenosti prostora"! Mi danas 100% znamo stavku da je prostor zakrivljen! On to tada nije znao u toj procentaži, pa je to i po samu OTR imalo relativan odraz. Dakle, kad nešto toliko dobro znamo, onda se nameće pitanje linearnosti, pa gotovo samo po sebi! I ovde su moguće neke dve crte koje bi ustvari davala dva ustrojstva samoj OTR. Ustrojstva koja bi linearno zahtevala totalno različita izračunavanja, a to trenutno nije slučaj sa OTR! I tu može da se ispostavi, da, sve što jedan proračun zahteva, da opet ovaj drugi ne zahteva, pa tako i pitanje tamne materije.
Tamna materija je proizvod obračunavenja OTR po nekom važećem ustrojstvu, a koje opet ne mora da znači.
Tako da, kad bi malo bolje ušli u neodređenost same OTR, mi bi ustvari mogli da postavimo legalno pronalaženje linearnog osnova samog postupka.
Što bi značilo;
Da prostor linearno može da bude zakrivljen na način prvi:[ O( ] i na način drugi [ O) ].
Dakle, veliko slovo 'o' predstavlja eventualno nebesko telo, a okrenute zagrade bi davele linearnu osnovu zakrivljenosti. Ja ovde jednostavno ne bih izvodio neke preterane crteže, već eto, to može i na ovako priprost način.
Uglavnom, na sceni su dominantne obrade OTR po prvom uzorku. Pa mislim i da je sam Ajnštaj više išao po toj liniji, a možda je on to negde malo i brkao!?
I naravno, to ovom principu (teoriji) nije dalo konačna krila. OTR u novom dobu ne može da iznese velike skale, pa čak ni one koje nisu preterano velike. A i o kvantnim skalama ni govora.
Normalno, ne bih ovde da zastupam puku zamenu teza, ali biće da zamena teza po ovom pitanju može da ima dalekosežne kvalifikacije i ja ću ovde samo da pobudim ideju, a na vrsnim matematičarima će da ostane konačno proveravanje takvog jednog ustrojstva. Ustrojsta koje kreće od zamene teze gde se u suštini ne bi reklo da masa i energija krive prostor, već da se prostor krivi oko mase. Ovo bi bilo ono što je se maločas u primerima jedan i dva navelo. U principu, kao jedan jedini dokaz imamo to da se prostor krivi, a bukvalno dokaza o pravcu dejstva gravitacije nema. Što bi se reklo, predmet kad pada prema zemlji, gde mi ustvari ni ne znamo da li ga gravitacija prema zamlji gura ili vuče. Ajnštajn je ovde računao nešto između, ali biće da to nije dovoljno dobro.
Ovo je ustvari bila osnova moje ideje, ali ja sam sada pribegao ovom linearnom pozicioniranju ustrojstava.
Geodizijski bi ovo imalo sličnu suštinu i slično bi se dizala tenzija privlačenja i odbijanja samo što kod drugog primerka dolazimo do integralnog prostora, a u prvom (aktuelnom) slučaju bi se hvatala dezintegralnost koja opet uza svo funkcionisanje okoline nema neke izglede na uspeh. Znači, kad bi računali OTR po proncipu [ O) ] ovom, da se prostor krivi oko mase, tu dolazimo do tenzije. Ta tenzija pri masi daje gravitaciju. Gravitacija bi bila odlika nabranog ili zakrivljenog prostora. Tako da bi moglo da se uzme da je pozadinska sila gravitaciji sam prostor. Prostor ovim postupkom ulazi u novu odiseju. Odiseju u kojoj bi prostor postao težina i to težina koja je ogromna, pa i toliko ogromana da je čak i integralna. A crte integralnosti prostora možda najbolje preko kvantne ispreplitanosti možemo da zaključimo. Ovo sa ovakvim prostorom bi bila jedna sasvim druga poluga za rešenja tog pitanja, i to bi bilo rešenje koje ipak daje nekakvu kompleksnost u odnosu na puki zaključk kako je svemir "nelokalan"?!........
I molio bih da se ne ostavljaju komentari dok ne kompletiram izlaganje!
