Biblioteka 3

Наутилус:

Ма кажи ти мени јел' код тебе промењен изглед форума?

Kliknite za proširenje...

Kod mene jok, ti si barem isti
Kako mislis promenjen izgled?

Baudrillard:

Kako misliš promenjen? Kod mene nema nikakvih promena, barem ja ne primećujem.

Kliknite za proširenje...

Ма, изглед скроз промењен и нема ништа: смајлији, убацивање слика и све друге могућности. Дакле, то урадили говнари да би ме онемогућили, а ја се забринуо да су изменили форум!

Наутилус:

Ма, изглед скроз промењен и нема ништа: смајлији, убацивање слика и све друге могућности. Дакле, то урадили говнари да би ме онемогућили, а ја се забринуо да су изменили форум!

Kliknite za proširenje...

- - - - - - - - - -

keep smiling ili ti osmeh na licu

Наутилус:

Ма, изглед скроз промењен и нема ништа: смајлији, убацивање слика и све друге могућности. Дакле, то урадили говнари да би ме онемогућили, а ја се забринуо да су изменили форум!

Kliknite za proširenje...

Koji browser koristiš? Probaj sa nekim drugim ili vidi kako izgleda kada nisi prijavljen.

Наутилус:

Ма, изглед скроз промењен и нема ништа: смајлији, убацивање слика и све друге могућности. Дакле, то урадили говнари да би ме онемогућили, а ја се забринуо да су изменили форум!

Kliknite za proširenje...

Ne bih ja te teške reči...




Kod Rade sve radi...

Društvo, hoću da podelim sa vama jedan emotivni događaj. Dobila sam nasledstvo u vidu knjiga. Nije moja omiljena tetka, koja nas je napustila u oktobru, ostavila to meni testamentom ili tako nekako, nego su knjige dospele do mene malo zaobilaznim putem, pošto nas je onaj nesrećni rat i raspad zemlje razdvojio, tačnije "rastrojio" pa mi je sad najbliža rodbina u tri zemlje.
Juče sam bila kod rodbine u Slavoniji, kod kojih su naslednici tetkinog stana (u Bosni) doneli neke stvari koje im očigledno ne trebaju, među kojima i knjige. A rodbina se odmah setila da sam ja prava osoba da ih dobijem.
Odlazila sam ja kod nje skoro na svakom raspustu i pročitala tamo mnogo knjiga: Perl Bak, Remarka, Zilahija, Balzaka...

U kutiji je bilo 30-ak knjiga: bezmalo ceo komplet Strindberga (9 od ukupno 10 knjiga, fali br. 2) izdavača Zora-GZH
(slika je sa neta, pa je komplet ceo)


Od istog izdavača nekoliko knjiga iz biblioteke Ogledalo. Neke poznate, neke meni nepoznate


Veoma krnji i ne baš očuvan komplet Remarka, 7 od ukupno 12 knjiga


dve odlično očuvane knjige iz kompleta Dostojevskog (Znanje Zagreb) Kockar i Bjesovi (mm je u miraz doneo ceo taj komplet)
i još nekoliko stručnih knjiga.

I tako sam sad sva nešto emotivna, pogotovo što sam među knjigama našla i njenu krstenicu i neki stari račun za telefon kojim je obeležila gde je stala...

Taj Strindberg zlata vredi, obožavam Strindberga, čitao sam Bernarda Malamuda - Stanari, dobra knjiga. Vidim ima i Vitold Gombrovič, izuzetan pisac.

Bi, bas lepo ali i dirljivo

Jao Bi, meni je to divno...
Cesto mi pada na pamet kako ce i kod koga moje knjige jednog dana i da li ce u nekome nesto probuditi neka posveta ili beleška u njima...Bar onima koji znaju koliko ih volim.
Ove knjige su citav jedan zivot ispratile s polica.
Predivno.
I stigle su u prave ruke.
Ono sto nedostaje potrazi na Limundu, pa kompletiraj...

Nasledstvo u knjigama...Bas kao pocetak neke price...

Baudrillard:

Taj Strindberg zlata vredi, obožavam Strindberga, čitao sam Bernarda Malamuda - Stanari, dobra knjiga. Vidim ima i Vitold Gombrovič, izuzetan pisac.

Kliknite za proširenje...

Strindberg je lepo očuvan, šteta što fali jedna knjiga. Ko zna gde su ostale knjige, sigurna sam da su bili celi kompleti. I taj "ciklama" je izgleda neki dobar izbor. Verovatno ću od njega i početi da čitam i to od Stanara recimo, kad ga već hvališ, a nije obimna knjiga. Najpoznatija mi je Grupna slika s damom, Hajnriha Bela, po kojoj je Aleksandar Petrović snimio još poznatiji film Grupni portret s damom. I to me kopka.

Kerefeka:

Jao Bi, meni je to divno...
Cesto mi pada na pamet kako ce i kod koga moje knjige jednog dana i da li ce u nekome nesto probuditi neka posveta ili beleška u njima...Bar onima koji znaju koliko ih volim.
Ove knjige su citav jedan zivot ispratile s polica.
Predivno.
I stigle su u prave ruke.
Ono sto nedostaje potrazi na Limundu, pa kompletiraj...

Nasledstvo u knjigama...Bas kao pocetak neke price...

Kliknite za proširenje...

Često tako pomislim koja bi rečenica bila dobra da se započne priča ili roman.

Knjige su svakako došle u prave ruke. Da, bilo bi lepo imati cele komplete, mogla bih da se aktiviram da potražim one koje nedostaju, na Limundu ili na buvljaku, na koji idem svake nedelje i na kome će možda i moje (i tvoje) knjige završiti jednog dana. Mislim da će u to vreme knjige ipak biti potpuno prevazidjene.

Bi, kako sam srećna zbog tebe... Valjda će i moje knjige nekoga da usreće tako. Plašim se da će deci biti teret u eri elektronike, posebno što ih nisam stambeno obezbedila... Izgleda da je vreme da prestanem da ih kupujem...
Imam Remarka isto takvog, (pazi, jako je loš povez, lako se cepa, ja sam preplakala Tri ratna druga, pričala sam vam, kad mi je jedna lujka vratila posle godinu dana), imam Malmudove Stanare, Gospođicu Juliju i Oca (u jednoj knjizi) od Strindberga, tako da možemo zajedno da čitamo i razmenjujemo utiske. Unapred se radujem tome.
Danas sam prespavala po podne, jako sam se umorila za vikend, ne mogu slovo da pročitam. Glava me boli zbog promene vremena strašno...
A biće Knausgor za kod kuće, Sonja za bus jer ne znam sad koju bih pre.

PS
Bi, ako želiš da kompletiraš, mogu da ti nađem na Kupindu knjige koje ti nedostaju, često i po 100 dinara...

- - - - - - - - - -

Bi, da sam pročitala tvoj poslednji post, moj bi bio drugačiji... Međutim, ponela me emocija čim sam ti videla one fotografije. Nema veze, utvrdile smo gradivo... To što se družimo intenzivno ovde, doprinelo je da slično razmišljamo.

Mrs.Bi:

Često tako pomislim koja bi rečenica bila dobra da se započne priča ili roman.

Knjige su svakako došle u prave ruke. Da, bilo bi lepo imati cele komplete, mogla bih da se aktiviram da potražim one koje nedostaju, na Limundu ili na buvljaku, na koji idem svake nedelje i na kome će možda i moje (i tvoje) knjige završiti jednog dana. Mislim da će u to vreme knjige ipak biti potpuno prevazidjene.

Kliknite za proširenje...

Svoje knjige smatram pravim malim blagom i nadam se da ce ih neko od mojih bar priblizno voleti.
Mnogo bi mi bilo zao da zavrse na buvljaku.
Kad god vidim polovne knjige koje se prodaju, pomislim na price koje nose iz nekih svojih starih domova...

Rado divna si. Zajedno ćemo da čitamo i da kupujemo jeftino na Kupindu. Iskreno da ti kažem, odgovaralo bi mi da mi ti, tako vešta i iskusna, pomogneš u tome. Ako rešim da kompletiram... a i da se oslobodim nekih knjiga.

Bila sam se učlanila i u neku grupu na fejsu za prodaju i poklanjanje knjiga, mislim da su Krasuljak i Esterita članice, ali tamo, koliko sam videla, nude najviše Danijelu Stil i tome slično za 250 dinara.

A na buvljaku ima pravih malih životnih priča. Pošto idem svake nedelje, to nam je blizu i usput do zelene pijace, onda tačno vidim i prepoznajem kad nečiji naslednici izbace stvari. Lepo se vidi da je iz jedne kuće, knjige, novine, fotografije iz nekog određenog perioda. Najviše su me se jednom dojmile "Politike" iz 1968. sa naslovima o ulasku ruskih tenkova u Čehoslovačku. Neko je to pomno pratio i čuvao. Ali šta da se radi, ne možemo da očekujemo da neko čuva naše uspomene.

Lepetava noć prekida moju tišinu.
Dugo me nije bilo.
Pritisnuta svakakvim događajima, radovima, obavezama, duhovnim pretumbavanjima, zgodama i nezgodama, nisam stizala da se javim.
A čitala sam.
Mislila na vas.

Za početak, htela bih da kažem da mi je maj doneo okruglicu rođendansku - napunila sam 30.
Pun broj, a u meni i dalje i detinje biće i vrcavosti i nehajnosti, trčurije, ali s druge strane i introspekcije, samozagledanja, i dubioze bića i mašte.
Ipak, htela samo malu tajnu brojku da podelim sa vama.

Kad je reč o knjigama, imam da vam šapućem o nekim naslovima.

Levijeva tkaonica svile, Miljenko Jergović.

Knjiga u sebi sadrži prozne zapise, notne zabeleške, putne zabeleške, pričice, anegdote, zamisli, poeziju i dosta idejno neuobličenih tekstova ili tekstovnih započetosti (ovo poslednje je moj vlastiti dojam nakon čitanja). Mnogo me podseća na dragu knjigu koju mi je doneo morski jun pa se sa mnom vrpoljila po pesku 2015.godine.
Govorim o Autoportretu s torbom Semezdina Mehmedinovića, knjizi koju volim, koju držim za fino ukomponovanu, i koju je, između ostalog, Jergović, ako se dobro sećam, i pohvalio. Eto, njegova je Tkaonica lošija verzija pomenutog naslova.

Neke bi sentence iz Jergovićeve knjige bile snažne kao kratke priče. Rečenica mu je svet za sebe. Loše postavljena, loše izbrušena i umetnuta u priču.
Neke su pesme snažne kao stena brige stena kobi, breme življenja koje tihuje u nama.
Neke su priče, ili neki zapisi, podosta loši, te je knjiga posve neujednačena, kao nabacana, bez brušenja i bez promišljaja.
Makar to moj je dojam.

Jedino sećanje Flore Benks, Emili Bar

Odličan tinejdžerski roman.

Flora Benks ima 17 godina.
Njen život su roditelji, drugarica Pejdž, beležnica od koje se ne odvaja, samolepljivi stikeri, olovke, i zapisi koje ostavlja na telu.
Uz to i: FLORA. Budi hrabra, tetovaža.

Reč je o devojčici od 17 godina.
Neslučajno pišem DEVOJČICA, jer je reč o junakinji koja ima anterogradnu amneziju koja podrazumeva zaborav na svakih nekoliko sati. Devojčica je, jer njena poslednja trajna sećanja postoje do njene desete godine.

Ona živi tako što čita poruke, ispisuje po sebi, beležnici u kojoj je ispisana i njena biografija koju iščitava svakih nekoliko sati. Njen život su pilule koje pije dvaput dnevno - ujutro i uveče.
To je život devojčice - devojke od 17 godina.
Večiti strah i večita podsećanja koja dovode do umirenja.

Obrt se događa kada joj se dogodi prvi poljubac.
Ili makar prvi kojeg se seća.
Poljubac s dečkom njene najbolje drugarice.
Baš taj prelomni događaj u životu mladog bića postaje inicijacija za njeno celo biće koje pokreće baš njen mozak. Koji u njoj pokreće svest o tome da ima 17 i da živi i dalje kao desetogodišnjakinja u ružiastoj sobi s plišanim igračkama.

Flora postaje rešena da pronađe mladića koji joj je poljupcem probudio sećanje i potom otišao na Arktik. Snagom svoje zanesenosti ona mahnito beleži sebi sve podsetnike o važnosti njenog odlaska na Arktik, kako nipošto ne bi zaboravila svoj cilj.

Mislim da je reč o dobrom romanu za tinejdžere jer se iz neobičnog ugla bavi pitanjima emocija kod mladih, postojanosti njihovih htenja i slobode koja je pred njima.
Uz to, on je usredsređen i na roditeljske nagone da prezaštite svoje dete, osobito kada je ono u problemu, odnosno u bolesti.
Otuda, Florin slučaj postavlja dobra pitanja: da li roditeljska slabosti prezaštićeni odnos prema detetu treba da oslabljuju dete ili treba svim silama pobeđivati emocije i pokušavati od deteta u nevolji izvući njegov maksimum.

Uz to, važno mi je da kažem da je autorka vešto prikazala Florin svet, i da je odlično izbalansirala njene momente amnezije, sećanja, iščitavanja podsetnika i paranoje koje joj se događaju.

Načini povratka kući, Alehandro Sambra (autor je pisao ovde davno pominjani naslov Privatni život drveća)

Knjiga koja, iako nevelika obimom, uspešno i zanimljivo progovara o dvema ključnim stvarima u životu senzitivnog pojedinca - o društveno-političkom momentu rađanja i odrastanja ( u ovom slučaju reč je o Čileu, dakle, Pinočeovom režimu) i o ideji pisanja, o samo stvaralštvu, tematikama, svrsishodnosti uzimanja pera u ruke.

Knjizi prethodne dva citata: jedan je misao Valtera Benjamina: "Sad znam da hodam, više to nikada neću moći da učim."; a drugi je tvorevina Romena Garija: "Umesto da urlam ja pišem knjige." i to istovremeno čitaocu predočava baš pomenute dve suštinske opsesije koje žive u samom autoru.
Naravno da ponovo govorim o odrastanju, tokom kojeg dete, iako to nije biralo, postoji kao svedok prilika koje su ga zadesile. U tim delovima Sambra se neretko služi izrazom "sporedna ličnost", jer dete u tom razdoblju i doblju postoji postrance dok se krupne stvari događaju oko njega i pred njim. U romanu je tu reč o Pinočeu, Aljendeu, stavovima roditelja, okoline, njihovim akcijama ili stagnacijama u odnosu prema režimu. Na taj način, kada sitni i neodrasli pojedinac živi u svojoj sporednosti dok se slike i zbivanja brzo ili sporo smenjuju, jeste prisutna misao koju autor i navodi: "Razmišljao sam o svojim roditeljima. Mislio sam: kako oni izgledaju. Naši roditelji su, međutim, u suštini, uvek bezlični. Nikada ne naučimo da ih gledamo kako treba."

Tu činjenicu nedovoljne upućenosti u mladićkom dobu, autor potvrđuje kada priznaje da se tada ne zaptikuje da bi se nešto saznalo, već se pitanja postavljaju zarad popunjavanja praznine.
U momentima kada iz odrasle perspektive gleda na roditelje, koje danas slabije sreće i slabije i deli neke mimokrvne bliskosti, kada pretumbava njihove izbore ili stavove prema životu, svetu, diktaturi, on neguje, na neki način, distancirani žal. "Gledam se u ogledalu i mislim da bi odeća naših roditelja uvek trebalo da nam ostane prevelika." Jer, kad prerastemo svet, sebe u njemu, prerasli smo i ono odakle smo potekli. Prerastanje neretko znači daljinu.

Druge segment knjige, obuhvaćen u dva druga poglavlja tiče se pisanja, tiče se potrebe za "pisanjem umesto urlanjem", potrebe za nanošenjem priče po hartiji, i tiče se, razumljivo, emocija. Tiče se pokušaja da se rekonstruiše smisao koji uvek deluje nepremostivo zbunjujuć. Kroz susret sa bivšom devojkom, i pokušaj obnavljanja te emotivne bliskosti,ali i kroz susret sa devojčicomm iz detinjih dana koja je unosila izvesne žamore u dečački mu duh, pripovedač pokušava da dosegne odgovore koje se tiču baš tog sveobuhvata emotivnih i životnih iskustava koji su ga tvorili.
Hvata se baš za činjenicu da vremenska distanca briše bliskosti i realne poglede na negdašnje.
"Zapanjuje me lakoća s kojom zaboravljamo ono što smo osećali, ono što smo želeli. Brzina kojom prihvatamo da sada nešto drugačije želimo ili osećamo."

U sto sedamdeset strana prikazan je jedan daleki svet nepoznate osobe. Dalek možda i za nju samu, uprkos svim vraćanjima, domaštavanjima, introspekcijama. Dva čileanske zemljotresa uzdrmala su ceo njihov svet ali i svaku emociju onog ko nam o sebi i svetu u sebi svedoči. O životu koji smo osećali i koji je negde zastareo i negde u nama ostao donekle sirov, nezapečen preboljevanjem, ne mogu se doneti pravi i jedinstveni zaključci. Potreba za pisanjem iliti potreba za urlanjem uvek su prisutni.

"Kasno je. Pišem. Grad se oporavlja i postepeno dobija živost uobičajene gradske noći na kraju leta.
Snažno i iskreno razmišljamo o bolu. Mislim na ljude koji su danas izgbuli život na jugu...
I na ovaj čudan, smeran i gord, neophodan i nepotreba posao, da život provedeš posmatrajući i pišući."

Dodatak:

Predstoji mi put. Za sedmodnevno putovanje i odmaranje rešila sam da ponesem Moju genijalnu prijateljicu, ovde i uopšte sam se naslušala i lepih i nelepih utisaka, a i čini mi se zgodnom da se čita na odmoru.
Negde je neko, ovih dana, napisao da mu nalikuje na roman Margaret Atvud Mačje oko koji sam pročitala i jako zavolela.
Divna je Margaret! Ako je knjiga približno dobra kao njena, sledi mi uživanje.

Sad se, prema knjizi Atvudove, snima serija Sluškinjina priča, koju sam takođe čitala.
Sa stvaralaštvom Margaretinim upoznala me je naša draga forumašica Dragonfly, čiji su postovi bili biseri na ovoj temi.
Fali mi.
No, čitaste li ovaj roman, gledaste li seriju ovu?

Citala sam Sluskinjinu pricu, kao i sve ostalo sto je prevedeno kod nas.
Sta da kazem, odlicna.
Kao i ostale.
Zaljubljena sam u Margaret i njeno pisanje.
I nisam iznenadjena sto se snima film po njenom romanu.
Zainteresovala si me za tu devojcicu Floru, bez obzira sto je tinejdz roman. To nekada i ne ispadne da je samo za tin generaciju.
Mislim da sam citala neki roman od Emili Bar. Ali sad ne mogu da se setim. Ne radi mi glava.
Boli me, nikad me ovako nije bolela, tako da nisam mogla da citam.

Moonlight, srećne ti tridesete. Da budeš uvek tako svoja, maštovita i posebna.

Čitala sam roman Sluškinjina priča i gledala film, za seriju ne znam. Snimaće se serija o Genijalnoj prijateljici, rekla mi prodavačica u knjižari Booka kad sam kupovala drugi deo. Dobra ti je Prijateljica za odmor. Ne opterećuje, ali nije isprazna, daleko od toga. Poređenje sa Mačjim okom je bilo samo u tome što se u oba romana radi o odnosu dve žene, od doba kad su bile devojčice do zrelog doba. Meni je Mačje oko nekako ozbiljnije, teže.

Skoro sam gledala film gde neki momak ima isti problem sa amnezijom kao gore pomenuta Flora.

Ja Jergovića nisam mnogo čitala, ali usudiću se da prokomentariše tvoje utiske, u nadi da se Lamar neće naljutiti. Meni deluje da on postaje skriboman. Da samo piše, piše i kolumne i romane i komentare na sve i svašta i da to mora da izgubi na kvalitetu. Često sam lenja da pročitam, ne privuče me

Mesečino, želim ti sve najlepše povodom rođendana. Kad smo već kod okruglih (a ja volim da baratam brojevima ), daj da zaokružimo na trocifreni. Neka ti se ispune sve želje što pre.

Gledala sam film Sluškinjina priča (za seriju nisam čula), i mogu reći da nije baš za svačiji stomak. Skidam kapu Atvudovoj, žao mi je što ne stižem da joj se više posvetim, iako godinama imam nekoliko njenih romana. Čitala sam jedino zbirku priča Moralni poremećaj.
Dragonfly zaista nedostaje, volela sam njene postove i sve se nadam da će nam se vratiti. Mislim da sam ti već rekla, ti me svojim načinom izražavanja strašno podsećaš na nju...

Mesecino blistava i lepa i ja ti cestitam rodjendan!

Mrs.Bi:

Strindberg je lepo očuvan, šteta što fali jedna knjiga. Ko zna gde su ostale knjige, sigurna sam da su bili celi kompleti. I taj "ciklama" je izgleda neki dobar izbor. Verovatno ću od njega i početi da čitam i to od Stanara recimo, kad ga već hvališ, a nije obimna knjiga. Najpoznatija mi je Grupna slika s damom, Hajnriha Bela, po kojoj je Aleksandar Petrović snimio još poznatiji film Grupni portret s damom. I to me kopka.

Kliknite za proširenje...

Ja imam tu knjigu i tako vec i deceninama gleda ona mene, gledam ja nju, ne znam zasto je ne citam, valjda uvek zaboravim jer su i kod mene knjige kao kod
Rade, zivi haos u "organizaciji"

Ja u Zajecaru imam (valjda ) i sve Remarkove knjige ( bas ovo izdanje), mogu da ti poklonim one koje ti nedostaju jer ja njega ne citam.
Mislim, procitala sam ga i tu je bio kraj nase ljubavi.

Ove sve knjige koje si dobila, nasledila, imaju jednu veliku prednost a to je da su prevodi savrseni.

Bi, ovog Gombroviča (Pornografija i Kozmos u jednoj knjizi) nedavno sam kupio i uopšte nije bila jeftina knjiga, s obzirom na to da je polovna i decenijama stara. Ovaj Strindberg isto se ne pronalazi baš na svakom ćošku. Šteta što fali jedna knjiga.

A kad pomenu Rayela nekadašnje odlične prevode, da pomenem i Rat i mir koji sam nedavno pročitao u starom (a i ne znam da li ima novijeg) hrvatskom izdanju Zlatka Crnkovića iz 1960. godine. Zanimljiv je Crnkovićev jezik u kome se slobodno miješaju razni tipični hrvatski izrazi sa srpskim oblicima kao što su tačno ili tačka. Pitam se da li su Crnkovića ispravljali u novijim izdanjima istog prevoda u Hrvatskoj.

quentin:

Bi, ovog Gombroviča (Pornografija i Kozmos u jednoj knjizi) nedavno sam kupio i uopšte nije bila jeftina knjiga, s obzirom na to da je polovna i decenijama stara. Ovaj Strindberg isto se ne pronalazi baš na svakom ćošku. Šteta što fali jedna knjiga.

A kad pomenu Rayela nekadašnje odlične prevode, da pomenem i Rat i mir koji sam nedavno pročitao u starom (a i ne znam da li ima novijeg) hrvatskom izdanju Zlatka Crnkovića iz 1960. godine. Zanimljiv je Crnkovićev jezik u kome se slobodno miješaju razni tipični hrvatski izrazi sa srpskim oblicima kao što su tačno ili tačka. Pitam se da li su Crnkovića ispravljali u novijim izdanjima istog prevoda u Hrvatskoj.

Kliknite za proširenje...

Ja za prevode sa ruskog tvrdim i "ustvrdjum" da su na srpski ( kako je sa hrvatskom ne znam, uvek su mi bili dostupni samo prevodi na srpskom)
genijalno prevodjeni, a sad bas kod knjige koje si naveo ubijalo me je u pojam da su francuski ostavljali u originalu pa onda moras pogledom da sidjes na
dno stranice pa da citas/razumes njihove besmislen small talk na francuskom. Zato sam knjigu i batalila ( u gimaniziji), pre nekoliko godina sam je citala
na nemackom, al na preskok, zbog detalja oko uniformi, borbe, formacija
Ali je zaista tako da su pre 20-30, pa i 40 godia sve te knjige klasika savrseno prevodjene na nas bivsi jezik ( ne usudjujem se da mu dam ime).
I to su biseri prevodilastva.

Pričali smo mnogo puta o tome - prevodilac je tada imao više vremena, bio bolje plaćen, itd, itd.

Vidio sam u nekom engleskom prevodu Rata i mira koji mi je bio pri ruci da je sav francuski odmah u tekstu preveden na engleski. Mislim da ipak ima smisla da se zadrži taj francuski kao u originalu. Recimo, i sam Napoleon kod Tolstoja malo priča francuski, a malo ruski.

Inače, jedini zamoran dio knjige bila su mi ona teoretisanja o istorijskoj nauci. Kroz veći dio romana provlače se u podnošljivim količinama, ali na kraju, u drugom dijelu epiloga, to je sabrao u poduži esej od pedesetak strana - čista teorija, ništa romansirano, čak i bez direktne veze sa opisanim događajima. Na kraju skoro da nisam imao osjećaj da sam čitao roman.

Rayela:

Ja u Zajecaru imam (valjda ) i sve Remarkove knjige ( bas ovo izdanje), mogu da ti poklonim one koje ti nedostaju jer ja njega ne citam.
Mislim, procitala sam ga i tu je bio kraj nase ljubavi.

Ove sve knjige koje si dobila, nasledila, imaju jednu veliku prednost a to je da su prevodi savrseni.

Kliknite za proširenje...

quentin:

Bi, ovog Gombroviča (Pornografija i Kozmos u jednoj knjizi) nedavno sam kupio i uopšte nije bila jeftina knjiga, s obzirom na to da je polovna i decenijama stara. Ovaj Strindberg isto se ne pronalazi baš na svakom ćošku. Šteta što fali jedna knjiga.

Kliknite za proširenje...

Pa ja sam se onda i finansijski "ovajdila". Iako ovo za mene ima uglavnom emotivnu vrednost. Tako da ipak neću kompletirati ono što nedostaje. Hvala Rayela na ponudi. Nisam ni ja baš neki fan Remarka da mi je bitno da imam ceo komplet.