Лично, симпатична ми је гђа Рашковић-Ивић. Мислим и да је, строго политичко-технички гледано, далеко бољи кандидат од Алигрудића који ми је некако неозбиљан за предсједника. Но, морам да признам да сам својевремено тешко погријешио кад сам олако прешао преко анализа Воје Коштунице. Ипак је он највећи интелектуалац на политичкој сцени Србије још од смрти Борислава Пекића. Он је дуго смишљао и смишљао политику послије пада с власти и његова политика неутралности и јесте најбоља за Србију. Ситуација у Украјини то потврђује. И зато сам био више за Алигрудића који би, свакако доста лошије од Воје, али ипак наставио ту политику.
Гђа Рашковић-Ивић ће окупити тај "национални блок", неспорно. Но, проблем је што су увијек такве фронтове и блокове формирале службе. Тај фронт ће бити десно крило Вучићеве политике, баш као што је преко ЛДП-а загосподарио и лијевим. Реално, Србија ће остати још неко вријеме без политичке алтернативе властима. На крају крајева, чињеница да је Андрија Младеновић главни оперативац гђе Рашковић-Ивић такође је индикативна per se.
Мислим да су ови избори суштински били битка за превласт унутар ДСС између Коштунице и Вучића. И Воја је, нажалост, опет изгубио.
) i normalan covek ne moze time da se ponosi. Rekla je i da se brojem zrtava trguje - takodje izmedju redova znaci prc u oko onom ko pita za "genocid"
