Ekonomija Titove Jugoslavije: odlaganje neminovnog kraha
Članak deteljnije govori o realnoj slici ekonomije bivše nam države, valja pročitati na kakvim temeljima se zasnivala ekonomija bivše države.
Naravno ovaj tekst i iz njega pozajmljeni naslov teme je politički motivisan pamflet koji je pun namerno falsifikovanih prosto neistinitih podataka.
Osnovno načelo zapadnih obaveštajnih službi tačnije službi svetskih pljačkaša je sledeći:
1. Niko izuzev svetskih pljačkaša (tzv. kapitalista) ne može i ne sme da se razvija i da napreduje ako je nezavisan od njih.
2. Niko ko se razvija i napreduje ne može biti nezavisan od njih.
3. Niko ne može da se ekonomski razvija od sopstvenih resursa i od sopstvenog rada ako je taj razvoj usmeren u korist naroda i države umesto u korist privatnog kapitala svetskih pljačkaša.
4. Niko na svetu ne može ostati neopljačkan i nekažnjen ako tom pokušava.
Ukoliko se ne uklapate u ovu šemu oni će učiniti sve da vas u nju silom uteraju ( Irak, Libija, Sirija, Jugoslavija itd..). Kada vas uteraju onda će vas ubeđivati da nisu oni krivi što su vas opljačkali i okupirali već ste vi bili i tako osuđeni na propast i budući da ste bili na ekonokskoj samrti oni su samo kao strpljivi lešinari čekali i konačno samislono pomogli vašoj eutanaziji.
Najveći bezobrazluk je što vas pri svemu tome ubeđuju da je omča koju su vam nabacili oko vrata ustvari bila ruka spasa i pojas za spasavanje. Ali eto ni to nije pomoglo i sad je logično da se plemeniti i " razvijeni" lešinari pogoste.
Ako samo svetski pljačkaši vide da neko ima svoje resurse i da ih deli sa narodom a ne sa svetskim pljačkašima i da samostalno razvija državu, taj je odmah "najgori diktator i terorista" koga odmah treba "demokratizovati" u prevodu svrgnuti ga i dovesti sluge koje će sve reusrse države i naroda predati u ruke svetskim pljačkašima.
Kada svetski pljačkaši rade na uterivanju plena u zamku tada se u pletenje mreže obavezno uključe tzv. " stručnajci" plaćeni da stvari prikažu neistinito kako bi prikazano stanje veštački odogovaralo onim navedenim principima u 4 tačke.
Naravno njima se odmah pridruži bulumenta amatera koja ih navodi kao nekakve "izvore" usput još i nezavisne. Ne! Oni nisu nezsvisni oni su umešana strana oni su počinioci i saučesnici međunarodnog zločina koji če morati da bude kažnjen!
Štp se mene tiče zapad i nema nauku ni kulturu kod njih je sve u službi pljačkaške politike sve je plaćeni oglas prepun laži.
Počnimo redom:
- Prvi znak da je robusnost jugoslovenske ekonomje bila iluzija pojavio se odmah posle Titove smrti.
Jugoslavija jeste bila ekonomski džin ( pogotovu u poređenju sa današnjim veštačkim državičicama nastalim njenim nasilnim razbijanjem) naročito u vojnotehničkom smislu.
Što se tiče Titove uloge ona je bila očigledna u smislu da je radio za međunarodnu masonsko pljačkašku mafiju iako se maskirao u tzv. "komunistu" on je bio agent sa zadatkom da poništi samostalan razvoj ove naše velike države i njegove rezultate i narolčito da poništi i opljačka Srbiju kao motor Jugoslovenskog ekonmskog i kulturnog razvoja.
Tito je takođe imao zadatak da nas odvoji od Rusa kao najkompatabblnijeg društveno ekonomskog i vojno tehničkog saveznika.
- Ovaj tekst namenjen je svima nama, a posebno onima koji misle da je jugoslovenska ekonomija za vreme Tita bila izgrađena na stabilnim temeljima.
SFRJ jeste bila sagrađena na stabilnim temeljima ali je imala i jake TRADICIONALNE nepopustljive neprijatelje na zapadu. To su ustvari bili neprijatelji Srba i Rusa.
-Ako pogledamo i analiziramo ekonomske pokazatelje, moramo priznati daideja o robusnosti jugoslovenske ekonomije bila iluzija i da je “blagostanje” o kojem mnogi jugonostalgičari danas govore1 bilo pozajmljeno na račun budućih generacija.
Netačno ! Ako analiziramo stvarne podatke videćemo da SFRJ nije ništa pozajmljivala od budućih generacija već da su to učinili njeni pljačkaški uništitielji koji danas upravljaju SRbijom iz inostranstva.
-Ovi brojevi stavljajuu odgovarajući kontekst stvarno uvećanje duga svih bivših jugoslovenskih republika sa oko 20 milijardi dolara 1980. na oko 150 milijardi danas.
Brojevi su lažni namerno falsifikovani.
Prava istina je sledeća:
Još Kraljevina Jugoslavija bila je pod velikim uticajem ruske emigracije. U to vreme, Beograd, Pariz i Sofija postaju najveći centri odbegle ruske intelektualne elite i plemstva. S obzirom da je reč o visokoobrazovanim ljudima, oni su dali neprocenjivi doprinos razvoju tadašnje jugoslovenske nauke, umetnosti i arhitekture. U tom periodu, otvara se i Ruski dom u Beogradu.
Posleratna Jugoslavija je imala ogromnu vojnu industriju. Četvrtu u svetu. Odmah po završetku drugog svetskog rata, kreće obimna vojnotehnička saradnja Jugoslavije sa SSSR-om. Nabavljaju se mnoge vrste oružja, od artiljerije, preko tenkova sve do borbenih aviona. Pri tome nije se radilo samo o nabavci vojne tehnike, već su formirana i zajednička preduzeća za proizvodnju naoružanja i vojne opreme. Takođe je veći broj vojnih inženjera slat na školovanje/specijalizaciju u raznim oblastima vojne tehnike. U tom periodu ostvaren je značajan napredak kompletnog vojno-tehničkog kompleksa, ali je 1948. godine, rezolucijom Informbiroa saradnja potpuno prekinuta.
sa zapadnim zemljama, izuzevši delimično Francusku i Švedsku, nikada nije uspostavljena ozbiljna saradnja na ovom polju. To najbolje pokazuje da je ukupna vojno-tehnička pomoć zapadnih zemalja u periodu 1951-1958 iznosila samo $
760.000! Na taj način se pokreće dodatna motivacija za ubrzani i intenzivni razvoj vojne industrije sopstvenim znanjem i sopstvenim snagama.
Pokrenuto je oko 40 projekata novih borbenih sredstava, između ostalog osvajanje proizvodnje visoko energetskih baruta i raketnih goriva, osnovan veći broj preduzeća sa vojnom proizvodnjom (najviše u Bosni i Hercegovini) među njima i vazduhoplovna industrija Soko u Mostaru, kasniji proizvođač uspešnih školskih i borbenih aviona Galeb, Jastreb i Orao. Pokrenut je i program razvoja nuklearne bombe i s tim ciljem su osnovani instituti u Beogradu («Boris Kidrič»), Zagrebu («Ruđer Bošković»), Ljubljani («Jožef Štefan»). Oformljeni su i vojnotehnički obrazovni centri u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu. Nepobitno je da su znanja naših stručnjaka, stečena školovanjem u SSSR-u bila presudna u ovom periodu razvoja vojnotehničkog kompleksa Jugoslavije.
Od 1956 godine, nakon formalizacije odnosa sa SSSR-om, jača uvoz savremenih vojnotehničkih sredstava iz SSSR-a: borbena vozila (ZSU-57, T-54, T-55, kasnije i T-72), borbeni avioni (MiG-21 i kasnije MiG-29) i helikopteri (Mi-8, Mi-14, Ka-25, Ka-28), sredstva PVO (Dvina, Volkov, Neva, Kub, Strela-1, Strela-2M, Igla), radarski sistemi (P-12, P-15, P-35) itd., ali se paralelno odvija i saradnja na znatno višem nivou, zahvaljujući ubrzanom razvoju vojne industrije u prethodnom periodu. Od SSSR-a se dobijaju licence za proizvodnju modernih sredstava borbene tehnike, Maljutka, Strela-2M, Strela-10... Nabavljen je i reaktor nulte snage za nuklearni program instituta «Boris Kidrič» u Vinči.
Najviši nivo je dostignut kupovinom licence za tenk T-72, koja je pretstavljala bazu za razvoj modifikovane verzije ovog tenka, M-84, koji je po performansama znatno prevazišao original, i u tom trenutku bio najbolji tenk te klase na svetu. Da nije došlo do raspada države, to bi bio najveći izvozni posao SFRJ u sledećoj deceniji. Paralelno sa saradnjom sa SSSR-om na licencnim programima, nastavlja se rad na sopstvenim projektima: višecevnim raketnim lanserima, borbenim vozilima, artiljerijskim oruđima, vođenim projektilima (protivtenkovskim i zemlja-vazduh). VRLS «Orkan» razvijen u saradnji sa Irakom, bio je u tom trenutku jedan od najboljih u svetu u svojoj klasi. Nažalost, neki projekti, kao što su balistički projektili većeg dometa nisu odobreni, zbog već tada postojeće unutrašnje sabotaže zapadne pete kolone. Iz istog razloga, smenom Aleksandra Rankovića na «Brionskom Plenumu» je prekinut i nuklearni program. Time je otvoren i put zapadnoj petoj koloni (Bakarić-Kardelj) da obavi pripreme za kasnije rasturanje Jugoslavije.
Bez obzira na sve, vojna industrija je ostala jedna od najpropulzivnijih grana industrije, koja je imala izuzetan uticaj na sve ostale grane industrije, posebno u smislu osvajanja novih tehnologija ali i u smislu osvajanja novih tržišta, posebno u prijateljskim zemljama. Primera radi,
privredna saradnja s Irakom, tokom pretposlednje decenije prošlog veka, započela je prodajom nekih proizvoda vojne industrije, nastavila se izgradnjom serije vojno-industrijskih kompleksa «KOL 1-15», zatim se ukazala potreba za auto-putevima, radničkim naseljima... Pošto su se naše firme dokazale na ovim vojno-industrijskim projektima, na red su došli i hoteli i mnogi drugi civilni objekti.
Tako je za deset godina, SFRJ ostvarila bruto-prihod od preko 38 milijardi dolara (u javnosti se pominje cifra od 11 milijardi), samo od jedne zemlje, što skoro dvostruko premašuje tadašnji državni dug. Dakle,
slobodno se može reći da je glavni razlog visokog standarda koji se obično zlurado pripisuje «dobrom životu na račun dugova koje sada plaćamo», bio upravo ogroman izvoz roba i usluga (pre svega na polju vojne tehnike), što treba zahvaliti pre svega visoko-razvijeni vojno-industrijski kompleks.
