Nikita Kulganov
Buduća legenda
- Poruka
- 33.270
Treća Srbija brani jezičke granice u NS: Nije gej nego *****
Zaposleni u JP "Informatika" dobili su letak o pravilnoj upotrebi jezika u svakodnevnoj komunikaciji.
Kako za 021 kaže izvor iz ovog preduzeća, zaposleni su obavešteni mejlom da letak mogu videti na sajtu firme koji se koristi u interne svrhe, odnosno samo za komunikaciju zaposlenih.
Letak pod nazivom "Jezik čuva granice" sugeriše kako se strane reči koje su se već odomaćile u srpskom jeziku ovde izgovaraju. Tako nije gej već je *****, nije sajt već je strana, nije pasvord već je lozinka, nije diler nego preprodavac, lider je vođa, nije hamburger već je pljeskavica, umesto brend može se reći robna marka, umesto fensi pomodarski, itd.
Takođe, i za sam letak je sugerisano da se ne radi o flajeru već letku.
Podsetimo, Informatika je u oktobru prošle godine sa Kulturnim centrom organizovala konkurs povodom Evropskog dana jezika na kojem je za novu reč za pojam "digitalizacija" pobedila reč "ubrojčavanje".
informatikom kao i Kulturnim centrom upravlja Treća Srbija, organizacija koju u Novom Sadu podržava 1,3% građana i koja je nastala od bivših članova pokreta Dveri.
Novom preraspodelom unutar vladajuće koalicije ostaće im da i dalje rukovode ovom gradskom firmom. Nije poznato da li su ovaj elektronski letak s uputstvom o pravilnoj upotrebi jezika dobili zaposleni i u drugim preduzećima i ustanovama u kojima je, bar još nedelju dana, glavnokomandujuća ova interesna grupa.
http://www.24sata.rs/novi-sad/vesti...granice-u-ns-nije-gej-nego-*****/138785.phtml
Uz napomenu da rukovodstvo pomenutog javnog preduzeća čine kadrovi tzv. „Treće Srbije“, ekstremno desničarske političke organizacije nastale cepanjem od podjednako ekstremističke desničarske organizacije „Dveri“, podsećamo na to da je jedan od čelnika te opskurne grupe sa beznačajnom podrškom među glasačima, Andrej Fajgelj, javnosti već poznat po cenzurisanju izložbe radova studenata master studija Akademije umetnosti u Novom Sadu u oktobru prošle godine zbog proste činjenice da se njemu lično njihovi radovi nisu svideli. Iz njegovih tadašnjih izjava zaključujemo da su mu bila povređena, po njegovom uverenju neprikosnovena, a racionalno krajnje besmislena, „religijska osećanja“.
Svu tragičnost ovog novog pokušaja nametanja dogmatskog i nasilničkog viđenja patriotizma ove grupacije šovinista, ksenofoba i kulturnih diletanata u kosmopolitskom, višenacionalnom i viševerskom Novom Sadu, karakteriše i potpuni jezički diletantizam, oličen u katastrofalno pogrešnim tumačenjima reči i izraza koje smatraju stranim.
Krenimo redom, uz napomenu da reč „letak“ nije izvorno srpska, a da je reč „granica“ izvorno nemačka.
Reč „*****“ nije srpska, već grčka reč, u srpski uvezena preko francuskog.
Reč „narkoman“ nije srpska, već je složenica grčke reči „narko“ i dodatka „man“ i kao takva se koristi širom sveta, a u srpski je došla preko nemačkog.
Kontekst reči „daun“ (od engleskog „down“) je daleko širi od srpske reči „neraspoložen“.
Isto važi i za kontekst reči „fensi“ (od engleskog „fancy“), gde je pride i ponuđena navodno srpska reč „pomodarski“ zapravo reč sa stranim, francuskim korenom.
Reč „ćaskati“ takođe nije izvorno srpska, dok je ponuđeni prevod za reč „iskulirati“, tragično promašenog konteksta i ni na koji način ne može biti „ne delovati“; kada nekoga „iskulirate“, svakako ga niste „ne delovali“.
Reč „žurka“ je francuskog porekla, a kontekst reči „haj“ (od engleskog „high“, visoko) nije samo raspoložen, već se često odnosi i na osećaj koji korisnici opojnih droga imaju nakog upotrebe istih.
Izraz „robna marka“ u sebi sadrži stranu, nemačku osnovu „marka“.
Reč „fit“ ima daleko širi kontekst od pokušaja srpskog prevoda „zdrav“ ili „zgodan“.
Reč „melodija“ je grčkog porekla i u srpski jezik je došla preko francuskog i nemačkog jezika.
Reč „vežbanje“ nije adekvatan prevod reči „fitnes“ (od engleskog „fitness“), jer vežbanje sviranja klavira svakako nije fitnes istog, niti je vežbanje zadataka iz matematike fitnes tih istih zadataka.
Reč „roštilj“ je izvorno mađarska (u originalu, „rostély“), a „šunka“ je reč nemačkog porekla (izvorno „Schinken“).
Izraz „direktna linija“ je u celosti stranog porekla (latinskog, a u srpski došao preko francuskog i nemačkog jezika), pa je menjanje stranog izraza podjednako stranim izrazom samo dodatak na inače bizarni pokušaj jezičkih ustrojitelja iz „Treće Srbije“.
Kontekst reči „implementirati“ je daleko širi od ponuđenog prevoda „sprovesti“, koji čak i za prvo približenje nije precizan i od kog je precizniji pojam „primeniti“.
Reč „inženjer“ je u srpski jezik ušla iz francuskog i nemačkog jezika, potiče od starofrancuske reči „engigneor“, koja pak korene vuče iz srednjovekovne latinske reči „ingeniator“, nastale iz klasičnih latinskih reči „ingeniare“ (osmisliti), tj. „ingenium“ (unutrašnja nadarenost, talenat).
Reč „lozinka“ je nemačkog porekla (izvorno „Losungswort“).
Reč „ležerno“ je francuskog porekla (izvorno „leger“, u značenju „lako, opušteno“).
Reč „sajt“, u smislu računarske tehnike i Interneta, znatno je šireg konteksta od ponuđenog prevoda „strana“, ali od onih koji su samu reč „digitalizacija“, kao jedne od paradigmi savremenog napretka, pokušali da prevedu sa „ubrojčavanje“, verovatno se bolje i ne može očekivati.
Zanimljivo je to što jezički ustrojitelji previđaju, da je jezik živ i da napreduje i prilagođava se. Upravo većina reči koje su ponudili kao prevod stranih reči i izraza, nekada su takođe bile strane, ali su, baš zbog prilagodljivosti jezika, postale njegov sastavni deo. Nasilje nad jezikom ima tek kratkoročne efekte, a ovakve prinude i pokušaji pravljenja nakaradnih pravila samo su odraz nasilničkog, primitivnonacionalističkog, kvazipatriotskog i po mnogo čemu fašističkog mentaliteta autora.
Zaposleni u JP "Informatika" dobili su letak o pravilnoj upotrebi jezika u svakodnevnoj komunikaciji.
Kako za 021 kaže izvor iz ovog preduzeća, zaposleni su obavešteni mejlom da letak mogu videti na sajtu firme koji se koristi u interne svrhe, odnosno samo za komunikaciju zaposlenih.
Letak pod nazivom "Jezik čuva granice" sugeriše kako se strane reči koje su se već odomaćile u srpskom jeziku ovde izgovaraju. Tako nije gej već je *****, nije sajt već je strana, nije pasvord već je lozinka, nije diler nego preprodavac, lider je vođa, nije hamburger već je pljeskavica, umesto brend može se reći robna marka, umesto fensi pomodarski, itd.
Takođe, i za sam letak je sugerisano da se ne radi o flajeru već letku.
Podsetimo, Informatika je u oktobru prošle godine sa Kulturnim centrom organizovala konkurs povodom Evropskog dana jezika na kojem je za novu reč za pojam "digitalizacija" pobedila reč "ubrojčavanje".
informatikom kao i Kulturnim centrom upravlja Treća Srbija, organizacija koju u Novom Sadu podržava 1,3% građana i koja je nastala od bivših članova pokreta Dveri.
Novom preraspodelom unutar vladajuće koalicije ostaće im da i dalje rukovode ovom gradskom firmom. Nije poznato da li su ovaj elektronski letak s uputstvom o pravilnoj upotrebi jezika dobili zaposleni i u drugim preduzećima i ustanovama u kojima je, bar još nedelju dana, glavnokomandujuća ova interesna grupa.
http://www.24sata.rs/novi-sad/vesti...granice-u-ns-nije-gej-nego-*****/138785.phtml
Uz napomenu da rukovodstvo pomenutog javnog preduzeća čine kadrovi tzv. „Treće Srbije“, ekstremno desničarske političke organizacije nastale cepanjem od podjednako ekstremističke desničarske organizacije „Dveri“, podsećamo na to da je jedan od čelnika te opskurne grupe sa beznačajnom podrškom među glasačima, Andrej Fajgelj, javnosti već poznat po cenzurisanju izložbe radova studenata master studija Akademije umetnosti u Novom Sadu u oktobru prošle godine zbog proste činjenice da se njemu lično njihovi radovi nisu svideli. Iz njegovih tadašnjih izjava zaključujemo da su mu bila povređena, po njegovom uverenju neprikosnovena, a racionalno krajnje besmislena, „religijska osećanja“.
Svu tragičnost ovog novog pokušaja nametanja dogmatskog i nasilničkog viđenja patriotizma ove grupacije šovinista, ksenofoba i kulturnih diletanata u kosmopolitskom, višenacionalnom i viševerskom Novom Sadu, karakteriše i potpuni jezički diletantizam, oličen u katastrofalno pogrešnim tumačenjima reči i izraza koje smatraju stranim.
Krenimo redom, uz napomenu da reč „letak“ nije izvorno srpska, a da je reč „granica“ izvorno nemačka.
Reč „*****“ nije srpska, već grčka reč, u srpski uvezena preko francuskog.Reč „narkoman“ nije srpska, već je složenica grčke reči „narko“ i dodatka „man“ i kao takva se koristi širom sveta, a u srpski je došla preko nemačkog.Kontekst reči „daun“ (od engleskog „down“) je daleko širi od srpske reči „neraspoložen“.Isto važi i za kontekst reči „fensi“ (od engleskog „fancy“), gde je pride i ponuđena navodno srpska reč „pomodarski“ zapravo reč sa stranim, francuskim korenom.Reč „ćaskati“ takođe nije izvorno srpska, dok je ponuđeni prevod za reč „iskulirati“, tragično promašenog konteksta i ni na koji način ne može biti „ne delovati“; kada nekoga „iskulirate“, svakako ga niste „ne delovali“.Reč „žurka“ je francuskog porekla, a kontekst reči „haj“ (od engleskog „high“, visoko) nije samo raspoložen, već se često odnosi i na osećaj koji korisnici opojnih droga imaju nakog upotrebe istih.Izraz „robna marka“ u sebi sadrži stranu, nemačku osnovu „marka“.Reč „fit“ ima daleko širi kontekst od pokušaja srpskog prevoda „zdrav“ ili „zgodan“.Reč „melodija“ je grčkog porekla i u srpski jezik je došla preko francuskog i nemačkog jezika.Reč „vežbanje“ nije adekvatan prevod reči „fitnes“ (od engleskog „fitness“), jer vežbanje sviranja klavira svakako nije fitnes istog, niti je vežbanje zadataka iz matematike fitnes tih istih zadataka.Reč „roštilj“ je izvorno mađarska (u originalu, „rostély“), a „šunka“ je reč nemačkog porekla (izvorno „Schinken“).Izraz „direktna linija“ je u celosti stranog porekla (latinskog, a u srpski došao preko francuskog i nemačkog jezika), pa je menjanje stranog izraza podjednako stranim izrazom samo dodatak na inače bizarni pokušaj jezičkih ustrojitelja iz „Treće Srbije“.Kontekst reči „implementirati“ je daleko širi od ponuđenog prevoda „sprovesti“, koji čak i za prvo približenje nije precizan i od kog je precizniji pojam „primeniti“.Reč „inženjer“ je u srpski jezik ušla iz francuskog i nemačkog jezika, potiče od starofrancuske reči „engigneor“, koja pak korene vuče iz srednjovekovne latinske reči „ingeniator“, nastale iz klasičnih latinskih reči „ingeniare“ (osmisliti), tj. „ingenium“ (unutrašnja nadarenost, talenat).Reč „lozinka“ je nemačkog porekla (izvorno „Losungswort“).Reč „ležerno“ je francuskog porekla (izvorno „leger“, u značenju „lako, opušteno“).Reč „sajt“, u smislu računarske tehnike i Interneta, znatno je šireg konteksta od ponuđenog prevoda „strana“, ali od onih koji su samu reč „digitalizacija“, kao jedne od paradigmi savremenog napretka, pokušali da prevedu sa „ubrojčavanje“, verovatno se bolje i ne može očekivati.Zanimljivo je to što jezički ustrojitelji previđaju, da je jezik živ i da napreduje i prilagođava se. Upravo većina reči koje su ponudili kao prevod stranih reči i izraza, nekada su takođe bile strane, ali su, baš zbog prilagodljivosti jezika, postale njegov sastavni deo. Nasilje nad jezikom ima tek kratkoročne efekte, a ovakve prinude i pokušaji pravljenja nakaradnih pravila samo su odraz nasilničkog, primitivnonacionalističkog, kvazipatriotskog i po mnogo čemu fašističkog mentaliteta autora.
