- Poruka
- 206
Знате ли можда шта значе ова три натписа исписана кинеским, хинду и арапских писмом?
Незнате?
Ништа чудно јер ретки су познаваоци ових језика на нашем контитнету и углавном су то лингвисти који раде као преводиоци или пак особе које су извесно време живеле и радиле у земљама у којима се ови језици користе. Међутим када је непознавање језика у питању то није случај само са овим нама далеким и егзотичним језицима већ и са европским – уосталом знате ли можда језике земаља са којим се ваша држава граничи?
Не?
Ако се на тренутак вратимо примеру са почетка текста уколико бисмо знали ова три језика кинески назив прочитали бисмо као „ни хао“, хинду као „намасте“, а арапски као „селам алејкум“.
Ах, звуче вам познато зар не, можда сте их запамтили из филмова или сусрета са људима из тих земаља па знате да сва три представљају поздрав и значе „Здраво“.
Свет у коме живимо свет је неразумевања и подела а један део кривице за то сноси и велики број различитих језика и тренутно их је у употреби преко 7000 са безброј дијалеката – рецимо само да у хинду језику има 36 дијалеката. Зато буквално речено ми не разумемо једни друге па онда није чудно што се то неразумевање преноси и на остале области живота.
Колико је језик важан говори и податак да је током историје известан период увек доминирао један језик да би га променом друштвено-историјских околности мењао неки други – једно време био је то грчки, затим латински, па француски да би се тренутно као незванични међународни језик користио енглески.
Приметили сте да је доминација неког језика током одређеног друштвено-историјског периода увек била повезана са културном, економском, политичком и војном доминацијом одређене државе. Зато свака држава штити своје становништво од утицаја језика других народа јер у супротном постоји реална опасност да страна држава преко музике, филмова, часописа, компјутерских игрица, цртаних филмова, забаве... наметне свој језик и изврши културни, економски, политички и војни утицај на становништво те државе.
Зато озбиљне државе не преводе већ синхронизују стране филмове.
Можда ће вам се учинити да је опасност од страног језика преувеличана, но морамо вас подсетити да он чини важан део једне од неколико стратегија које садашњи Нацистички Светски Поредак користи: „Хлеба и игара“, „Завади па освоји“, „Неком рат, неком брат“,„Наш злочин, ваша кривица“, „Холивудска девалвација Истине“, „Деда сади, отац гаји, унук бере“, „Дисперзивни напад“... а тема о којој говоримо повезана је са првом стратегијом која се током историје показала ефикаснијом од војне силе јер утиче на емоционални део човека који је некритички и заснива се на принципу задовољства.
Брза храна, грицкалице, слаткиши и газирано-слатка пића (слатко=срећа) изазивају телесно задовољство кога прати одговарајуће емоционално задовољство.
Изрека „Љубав улази на уста“ говори о томе.
Музика, цртани и играни филмови, компјутерске игрице, интернет... и у ширем смислу индустрија забаве + грицкалице, слаткиши, брза храна и газирано-слатка пића заокупљају децу и тинејџере који се сматрају неважним категоријама становништва – неважним када је друштвена моћ у питању при чему се заборавља да ће та иста деца и тинејџери кроз 20 или 10 година бити службеници, научници, политичари... а да ће на свестан или подсвестан начин осећати љубав, захвалност и оданост ка онима који су им омогућили толико емоционалног задовољства.
Другим речима важнији ће им бити интереси туђе државе од интереса сопствене, јер ће желети да се та задовољства и даље наставе.
Када већ говоримо о државама уколико бисте желели да ступите у економско-војни савез са рецимо суседном државом основни проблем који ће се притом јавити биће комуникација – односно језик, јер ниједна страна неће прихватити наметеање језика другог народа, чиме поменути савез постаје немогућ. Могуће решење проблема представљало би учење језика суседне државе на нивоу становништва кроз школски систем што нигде у свету није дало запажене резултате уколико се тај језик истовремено не користи и кроз свакодневне активности: дружењу са породицом и пријатељима, цртане и игране филмове, музику, часописе, компјутерске игрице, интернет, прехрамбене производе...
Стога учење жељеног страног језика на нивоу нације треба повезати са овим областима живота (+ школа) па рецимо испод натписа „млечна чоколада“ написаног матерњим писмом треба исписати одговарајуће речи страног језика и ово правило треба примењивати на све производе нарочито дечије, затим на цртане и игране филмове, музичке спотове, компјутерске игрице, брзу храну, грицкалице, слаткише и газирано-слатка пића... с тим да овај процес прве резултате даје након 15-20 година примене.
Чињеница је да велики број језика,тј. писама спречавају интеграцију нација и ако се присетимо примера са почетка овог текста постаће нам јасно да највећи проблем током учења неког страног језика представљају писање и читање јер једна те иста слова или комбинације слова не представљају исте гласове у неком другом језику, док се значење речи учи брзо и лако.
Значи писмо је проблем.
Симболи које видите на фотографијама представљају слова Међународног Писма којим је могуће записати речи било ког језика на свету. Значи језици су и даље различити, али је писмо заједничко и њиме можете записати речи кинеског, хинду, арапског или било ког другог језика чиме је уклоњена највећа препрека у учењу страног језика.Писмо је по систему "једно слово један глас", а како због недостатка одговарајућих услова за рад нисмо у могућности да поставимо звучне фајлове за свако слово, довољно је знати да слова одговарају гласовима онако како се они изговарају у српском језику.
На слици видимо како изгледају кинеске, хинду и арапске речи из уводног текста исписане Међународним Писмом.
http://iscelenietravm.ucoz.ru/index/me_unarodno_pismo/0-356
