Покушаји ревизије историје Првог светског рата

Ne znam koji je "ogroman broj u pitanju". Jedna grupa, od tije mladi regruta, nazvana djacki bataljon je presla u Grcku preko Ohrida i Bitoplja. Ako se dobro sjecam, oni su jedini uspjeli preci u Grcku prije nego su Bugari odsjekli odstupnicu.
Taj djacki bataljon je sav upucen u Francusku, i oni nijesu ucestvovali u borbi niti se vise vracali. Mozda je koji pojedinac to ucinio svojevoljno, ako je i toga bilo. Ona druga veca grupa od 35-40 000 regruta se povlacila preko Albanije.
Mnogi od njih, oni koji su imali puske i opremu, su ucestvovali u borbama u odstupanju, iako bez dana vojnicke obuke. Sto u borbama, sto u povlacenju, tek je svaki 6 prezivio. Njih oko sest i po iljada je upuceno na obuku i poslje obuke na Solunski front.
Oni su bili grupa koja je najteze stradala. od sviju, u povlacenju.

Austrijski istoričar: Srbija u Velikom ratu podnela najveće žrtve

Arnold Zupan, potpredsednik Austrijske akademije nauka: Beč i Budimpešta preterano reagovali na Sarajevski atentat. Draža Mihailović svakako nije bio izdajnik

CEO vek od izbijanja Prvog svetskog rata duhovi starih neprijateljstava još kao da nisu umireni. Ponovo se vodi rasprava o uzrocima i povodima koji su svet uveli u Veliki rat, a u Srbiji se strahuje da će ultimatumom ovog puta biti nametnuta nova „istina“ o tome. Stavljajući akcenat na trojicu nekadašnjih državljana Austrougarske - Tita, Hitlera i borca za nezavisnost Čehoslovačke Edvarda Beneša, austrijski istoričar i potpredsednik Austrijske akademije nauka Arnold Zupan pokušava da nađe korene međusobne netrpeljivosti i nepoverenja između germanskih i slovenskih naroda.

U razgovoru za „Novosti“ Zupan objašnjava kako, posmatrano iz Beča, danas izgleda Sarajevski atentat, ali govori i o ulozi Draže Mihailovića u Drugom svetskom ratu, čemu je posvetio značajan deo svoje knjige „Hitler - Beneš - Tito“. Na početku, on ipak izbegava da da jasan odgovor na pitanje da li Srbija ima razloga da strepi od navodnih pokušaja da se naknadno proglasi za krivca za izbijanje Prvog svetskog rata.

- Ova noćna mora mogla je da se zaustavi - kaže Zupan. - Car Franc Jozef i njegovi ministri i generali u Veču i Budimpešti nije trebalo preterano da reaguju, kao što jesu, na atentat na Franca Ferdinanda. Srpska vlada trebalo je da zaustavi iredentističke akcije Dragutina Dimitrijevića Apisa i njegovih pomagača. Ruski car i njegova vlada i generali nije trebalo da odgovore opštom mobilizacijom protiv Nemačke i Austrougarske. Nemački car nije trebalo da objavi rat Rusiji i Francuskoj. Francuski predsednik i vlada nije trebalo da podstiču Rusiju da uđe u rat. Britanska vlada nije trebalo da podstiče Francusku i Rusiju da uđu u rat. Rezultat su bila stravična stradanja u Srbiji, koja je imala najviše žrtava, i propast Austrougarskog carstva, za koje se posle rata nije moglo naći bolje rešenje.

* Da li to znači da je rat mogao da bude izbegnut ili odložen da Gavrilo Princip nije pucao na nadvojvodu Ferdinanda?

- Antanta i centralne sile bile su oštro suprotstavljene 1914. godine. U svim državama političkim i vojnim životom dominirale su partije koje su se zalagale za rat. Samo je neki izazov van Evrope možda mogao da ublaži situaciju na Starom kontinentu.

* Gde je, zapravo, krivica za izbijanje Prvog svetskog rata?

- Prava krivica leži u dubokim sumnjama i nepoverenju između vlada Austrougarske i Nemačke, sa jedne, i Velike Britanije, Rusije, Francuske i Srbije sa druge strane. Sve to dodatno je podgrejavala i bulevarska štampa.

* Ako srpski istoričari ne mogu da daju jedinstven odgovor o ulozi Draže Mihailovića u Drugom svetskom ratu, možete li vi, kao neko ko to posmatra sa strane?

- Draža Mihailović nije bio borac za slobodu poput Tita, ali nije bio ni nacistički kolaborator kao Nedić, a da ne govorimo o Paveliću. Mihailović je pokušavao da balansira nakon što su nemački okupatori samo 1941. godine ubili više od 10.000 ljudi (uglavnom civilnih zarobljenika). Dok je Tito pobegao u Bosnu, Draža je pokušavao da preživi u Srbiji. To nije bilo moguće bez ikakve saradnje sa Nemcima. Ali mi često zaboravljamo da su saveznici podržavali Mihailovića sve do konferencije u Teheranu. Tek 1944. Draža je izgubio kredit koji je imao kod savezničkih sila. Ali on svakako nije bio Kvisling ili Peten.

* Da li ste uspeli da pronađete odgovor na pitanje koje postavljate u knjizi „Hitler - Beneš - Tito“, kako je došlo do neprijateljstva između germanskih i slovenskih naroda?

- Takozvani konflikt između germanskih i slovenskih naroda stvorili su propagandisti, neki političari (poput Vilhelma Drugog) i generali (poput Konrada). Ali ne smemo da zaboravimo jednu stvar - nepoverenje između Nemačke i Francuske i između Nemačke i Britanije bilo je mnogo veće nego razilaženje između Nemačke i slovenskih zemalja. Na zapadnom frontu stradalo je više Nemaca, Francuza i Britanaca nego Nemaca i Rusa na istočnom frontu.

TITO SE BOJAO KONKURENCIJE * SMATRATE da je Mihailović izveden pred sud sa kvislinškim ministrima da bi se naknadno stvorila slika o savezništvu koga zapravo nije bilo?
- Hitler nije prihvatio saradnju sa Dražom Mihailovićem čak ni 1944. godine, iako su neki nemački generali to predlagali. Sa nemačke tačke gledišta Draža nije bio izdajnik svog naroda. Tito ga je osudio jer se bojao političke konkurencije posle rata.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovn...r-Srbija-u-Velikom-ratu-podnela-najvece-zrtve

BLAJBI:

Gavrilo Pricip je za to kriv.

Kliknite za proširenje...

Pakt Centralnih sila (Nemacka, Austro-Ugarska i Italija) je nastao jos 1882. i glavni cilj im je bio nova podela kolonija, i zato su stare kolonijalne sile Engleska i Francuska sklopile savez sa Rusijom da bi se suprotstavili Centralnim silama. Srbija nije bila clanica ni jednog pakta, a svejedno do rata izmedju Centralnih sila i sila Antante bi svakako doslo i da se nije desio atentat u Sarajevu.

bata93:

Pakt Centralnih sila (Nemacka, Austro-Ugarska i Italija) je nastao jos 1882. i glavni cilj im je bio nova podela kolonija, i zato su stare kolonijalne sile Engleska i Francuska sklopile savez sa Rusijom da bi se suprotstavili Centralnim silama. Srbija nije bila clanica ni jednog pakta, a svejedno do rata izmedju Centralnih sila i sila Antante ni svakako doslo i da nike bilo atentata u Sarajevu.

Kliknite za proširenje...

Nije tacno, u Srbiji ne bi bilo rata, to je samo i iskljucivo u cilju pravdanja atentata

Parun:

Nije tacno, u Srbiji ne bi bilo rata, to je samo i iskljucivo u cilju pravdanja atentata

Kliknite za proširenje...

Centralne sile su htele da zapocnu rat, a atentat u Sarajevu im je posluzio samo kao povod.

bata93:

Centralne sile su htele da zapocnu rat, a atentat u Sarajevu im je posluzio samo kao povod.

Kliknite za proširenje...

Ratovale bi izmedju sebe a ne u Srbiji

bata93:

Centralne sile su htele da zapocnu rat, a atentat u Sarajevu im je posluzio samo kao povod.

Kliknite za proširenje...

a ti ides šibicom u skladište benzina da promijenis sijalicu..

bata93:

Centralne sile su htele da zapocnu rat, a atentat u Sarajevu im je posluzio samo kao povod.

Kliknite za proširenje...

Nikakav atentat ne može biti razlog, nego isključivo povod, to stoji

rihthofen:

a ti ides šibicom u skladište benzina da promijenis sijalicu..

Kliknite za proširenje...

Odakle pravo Austriji da anektira Bosnu kada tamo nisu ziveli Nemci, nego iskljucivo Srbi pravoslavne i muslimanske vere, uz 250.000 katolika...?

Parun:

Nije tacno, u Srbiji ne bi bilo rata, to je samo i iskljucivo u cilju pravdanja atentata

Kliknite za proširenje...

S.res, s.res, moj golube beli...

Do atentata, Srbija vodila vec dva rata.
U kojima, da nije bilo Rusije, ucestvovala bi i A-U.
A dje je aneksija Bosne, atentat na A-U saveznika A. Obrenovica, carinski rat, Skadar ...

Свидео ми се текст из "Новости", даје доста података о Сарајевском атентату, па га зато преносим.

Dva Principova metka ostavila pet rupa?!

V. CRNjANSKI SPASOJEVIĆ | 10. februar 2014.

Ponavljanje suđenja Gavrilu Principu moglo bi da reši mnoge dileme vezane za Ferdinandovo ubistvo. Atentator ispalio dva metka, a ubio prestolonaslednika i njegovu ženu i ranio Poćoreka.

MNOGO nedoumica ostalo je do danas vezano za atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i suđenje Gavrilu Principu. Ovaj proces nikada nije dao odgovor na pitanje kako je od dva Principova metka ostalo pet rupa, ni šta je tražio meksički plaćeni ubica u Sarajevu baš na dan atentata. Nije jasno ni kako je Princip osuđen za veleizdaju kada ni bečki, ni dvor u Pešti nisu ratifikovali aneksiju BiH. Tako ona, mada je postojala, pravno nikad nije zaživela.
- Na suđenju je ustanovljeno da je Princip pucao dva puta. Na prestolonaslednikovoj uniformi u Beču vide se, međutim, rupe od dva metka. Jednim je ubijena njegova supruga Sofija, jednim je ranjen Oskar Poćorek, a jedan je udario o krov kola. To je pet. Balističari bi trebalo u nekom obnovljenom postupku da vide kako je moguće s dva metka pogoditi toliko ljudi - kaže pisac Željko Pržulj, koji je celu deceniju istraživao sarajevski atentat i uskoro će objaviti knjigu.

[SIZE=+0]On podseća da je taj atentat bio četvrti na Ferdinanda za dve godine. Prvi je bio na otvaranju jedne fabrike u Salcburgu, drugi na dvoru, treći na vojnoj paradi u Češkoj. Kako kaže, mnogi su imali interes da austrougarski prestolonaslednik nestane - od nemačkog cara, koji je bio kivan zbog Sofijinih izjava da će protestante prevesti u katolike, do Rotšildove banke, kojoj je Franc Ferdinand pretio da će povući sav novac. Neposredno pred ubistvo izvesni meksički plaćeni ubica podigao je 10.000 dolara upravo iz te banke i otišao pod velom tajne put Sarajeva. Pre ubistva u bosanskoj prestonici bila su i tri niža ugarska plemića, koji su na dan atentata bukvalno pobegli.[/SIZE]
[SIZE=+0] [/SIZE]
- Kad je dolazio u Sarajevo, prestolonaslednika je trebalo da prate dva korpusa austrougarske vojske, koja je zadržana u predgrađu i uopšte nije ušla u grad. Ali su zato obezbeđivali mrtva tela prestolonaslednika i njegove žene. Zanimljivo je i da je, kad je Gavrilo podigao pištolj, njegovu ruku zadržao jedan policajac, kog je udario Mihailo Pušara. Pušare ipak nije bilo na optužnici, kao ni Bela, koji je branio Principa kad su ga tukli. Na čuvenoj fotografiji „Odvođenje atentatora“ uopšte nije Princip, koji je bio u nesvesti, već Bel - kaže Pržulj. [SIZE=+0]Takođe, proces je pokazao da je pucano iz „brauning“ pištolja, dok je Apis tri godine kasnije, na Solunskom procesu, rekao da je Gavrila i ostale snabdeo „luger“ pištoljima. Sve ovo su detalji koji bi mogli da pomognu u rešavanju misterije vezane za ubistvo Franca Ferdinanda, ako dođe do revizije sudskog postupka koji će tražiti Andrićev institut. Oni se pozivaju na to da je Princip osuđen za veleizdaju, a ne ubistvo, da bi dobio smrtnu, a ne kaznu od 20 godina zatvora. A do veleizdaje nije moglo da dođe jer atentator nije bio visoki funkcioner Austrougarske monarhije, a ni sam čin aneksije BiH nije nikad ratifikovan u parlamentima u Beču i Pešti.[/SIZE]

Osim moralne i istorijske osude ovog sudskog postupka, čin revizije danas je gotovo nemoguć, potvrđuju pravni stručnjaci za „Novosti“. Branko Petrić, sudija Suda BiH, kaže da bi eventualno bilo moguće ponavljanje postupka, ali je pitanje pred kojim sudom:
- Ako uzmemo da je BiH ušla u sastav SFRJ i unela svoj pravni kontinuitet, po nekoj logici taj kontinuitet bi s raspadom Jugoslavije mogla da nasledi i Srbija, ali to bi bilo nategnuto.

KRŠTENICA
PRINCIP je rođen u julu 1895. godine i falilo mu je nepunih mesec dana da navrši 19, da bi mogao da bude osuđen na smrtnu kaznu. Austrougarska vlast je pritiskala lokalnog sveštenika Ivana Bilbiju da mu falsifikuje krštenicu i jul pretvori u jun. Pošto nije hteo, ubili su ga.

Možda bi pre bila moguća rehabilitacija Principa, ali je opet pitanje pred kojim sudom. U Srbiji se zakon odnosi samo na političke osuđenike posle Drugog svetskog rata, a u BiH takvog zakona nema.
Njegove nedoumice deli i prof. Bogoljub Milosavljević sa beogradskog Pravnog fakulteta „Union“:
- Formalno može da sudi samo sud pravnog sledbenika Austrougarske, a to je Austrija. Verujem da bi pre mogla da se dobije rehabilitacija, nego revizija ili obnova postupka, kao što je Apisov sestrić uspeo da rehabilituje Apisa. I profesor beogradskog Pravnog fakulteta Milan Škulić tvrdi da je revizija nemoguća, jer ona postoji samo u parnici, ali ne i u krivici, gde je moguća samo obnova:
[SIZE=+0]- I obnavljanje je teško izvodljivo jer bi trebalo dokazati da je tadašnji sud bio u zabludi i da je Princip bio potpuno nevin. Onda bi tužilac morao ponovo da podigne optužnicu, ali ne verujem da bi ga teretio za veleizdaju, već za ubistvo. [/SIZE]

Poseban problem je mogućnost da se uspostavi nadležnost srpskog pravosuđa, a teško mogu da zamislim da bi to prihvatio neki sud u BiH. Konačno, za sve nas koji smatramo da je Princip delovao iz oslobodilačkih pobuda ne bi ništa promenila njegova naknadna rehabilitacija, jer ga inače ne smatramo zločincem.
Ali zato bi takvo suđenje, po Škuliću, moglo kao bumerang da nam se vrati, jer bi svi koji Principa smatraju zločincem jedva dočekali da nastave sa krivotvorenjem istorije.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovn...477745-Dva-Principova-metka-ostavila-pet-rupa

Nemčka najveći krivac za Prvi svetski rat

Deset vodećih svetskih istoričara dalo je svoje mišljenje, a sve to objavljeno je na sajtu Bi-Bi-Sija.
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/442357/Nemacka-najveci-krivac-za-Prvi-svetski-rat

Parun:

Ratovale bi izmedju sebe a ne u Srbiji

Kliknite za proširenje...

Srbija je bila na meti kao "nova kolonija" na koju su bacili oko. Rat bi bio u Srbiji u svakom slucaju.

Ahil71:

Nemčka najveći krivac za Prvi svetski rat

Deset vodećih svetskih istoričara dalo je svoje mišljenje, a sve to objavljeno je na sajtu Bi-Bi-Sija.
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/442357/Nemacka-najveci-krivac-za-Prvi-svetski-rat

Kliknite za proširenje...

Добро јутро, добар дан. Узми погледај и књигу од пре коју годину америчког историчара и проф. са Бостонског универзитета Дејвида Фромкина Последње лето Европе, Ко је започео Велики рат 1914?, Београд 2006.

http://www.scribd.com/doc/118522414/...eliki-Rat-1914

Вреди прочитати, Фромкин прати дипломатске игре током Јулске кризе, цитира низ докумената, белешки, изјава главних актера попут Молткеа Млађег, Хецендорфа, Вилхелма II, Тирпица итд...

Књига Макса Хејстингса Catastrophe, Europe Goes to War 1914 појавиће се на нашем језику у јуну колико сам ја обавештен...
http://www.amazon.co.uk/Catastrophe-Europe-Goes-War-1914/dp/0007398573

Чисто да знате, иако Фромкин или Хејстингс рецимо сматрају и аргументовано излажу да су рат изазвале Немачка и Аустро-Угарска немају ни много лепих речи рецимо за Аписа, црнорукце, младобосанце итд...Хејстингс, уз један иронични отклон, не штеди ни Черчила, руског министра спољних послова Сазонова и друге...

Лекизан:

Spojler

Свидео ми се текст из "Новости", даје доста података о Сарајевском атентату, па га зато преносим.

Dva Principova metka ostavila pet rupa?!

V. CRNjANSKI SPASOJEVIĆ | 10. februar 2014.

Ponavljanje suđenja Gavrilu Principu moglo bi da reši mnoge dileme vezane za Ferdinandovo ubistvo. Atentator ispalio dva metka, a ubio prestolonaslednika i njegovu ženu i ranio Poćoreka.

MNOGO nedoumica ostalo je do danas vezano za atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i suđenje Gavrilu Principu. Ovaj proces nikada nije dao odgovor na pitanje kako je od dva Principova metka ostalo pet rupa, ni šta je tražio meksički plaćeni ubica u Sarajevu baš na dan atentata. Nije jasno ni kako je Princip osuđen za veleizdaju kada ni bečki, ni dvor u Pešti nisu ratifikovali aneksiju BiH. Tako ona, mada je postojala, pravno nikad nije zaživela.
- Na suđenju je ustanovljeno da je Princip pucao dva puta. Na prestolonaslednikovoj uniformi u Beču vide se, međutim, rupe od dva metka. Jednim je ubijena njegova supruga Sofija, jednim je ranjen Oskar Poćorek, a jedan je udario o krov kola. To je pet. Balističari bi trebalo u nekom obnovljenom postupku da vide kako je moguće s dva metka pogoditi toliko ljudi - kaže pisac Željko Pržulj, koji je celu deceniju istraživao sarajevski atentat i uskoro će objaviti knjigu.

[SIZE=+0]On podseća da je taj atentat bio četvrti na Ferdinanda za dve godine. Prvi je bio na otvaranju jedne fabrike u Salcburgu, drugi na dvoru, treći na vojnoj paradi u Češkoj. Kako kaže, mnogi su imali interes da austrougarski prestolonaslednik nestane - od nemačkog cara, koji je bio kivan zbog Sofijinih izjava da će protestante prevesti u katolike, do Rotšildove banke, kojoj je Franc Ferdinand pretio da će povući sav novac. Neposredno pred ubistvo izvesni meksički plaćeni ubica podigao je 10.000 dolara upravo iz te banke i otišao pod velom tajne put Sarajeva. Pre ubistva u bosanskoj prestonici bila su i tri niža ugarska plemića, koji su na dan atentata bukvalno pobegli.[/SIZE]

Spojler

[SIZE=+0]

[/SIZE]
- Kad je dolazio u Sarajevo, prestolonaslednika je trebalo da prate dva korpusa austrougarske vojske, koja je zadržana u predgrađu i uopšte nije ušla u grad. Ali su zato obezbeđivali mrtva tela prestolonaslednika i njegove žene. Zanimljivo je i da je, kad je Gavrilo podigao pištolj, njegovu ruku zadržao jedan policajac, kog je udario Mihailo Pušara. Pušare ipak nije bilo na optužnici, kao ni Bela, koji je branio Principa kad su ga tukli. Na čuvenoj fotografiji „Odvođenje atentatora“ uopšte nije Princip, koji je bio u nesvesti, već Bel - kaže Pržulj. [SIZE=+0]Takođe, proces je pokazao da je pucano iz „brauning“ pištolja, dok je Apis tri godine kasnije, na Solunskom procesu, rekao da je Gavrila i ostale snabdeo „luger“ pištoljima. Sve ovo su detalji koji bi mogli da pomognu u rešavanju misterije vezane za ubistvo Franca Ferdinanda, ako dođe do revizije sudskog postupka koji će tražiti Andrićev institut. Oni se pozivaju na to da je Princip osuđen za veleizdaju, a ne ubistvo, da bi dobio smrtnu, a ne kaznu od 20 godina zatvora. A do veleizdaje nije moglo da dođe jer atentator nije bio visoki funkcioner Austrougarske monarhije, a ni sam čin aneksije BiH nije nikad ratifikovan u parlamentima u Beču i Pešti.[/SIZE]

Osim moralne i istorijske osude ovog sudskog postupka, čin revizije danas je gotovo nemoguć, potvrđuju pravni stručnjaci za „Novosti“. Branko Petrić, sudija Suda BiH, kaže da bi eventualno bilo moguće ponavljanje postupka, ali je pitanje pred kojim sudom:
- Ako uzmemo da je BiH ušla u sastav SFRJ i unela svoj pravni kontinuitet, po nekoj logici taj kontinuitet bi s raspadom Jugoslavije mogla da nasledi i Srbija, ali to bi bilo nategnuto.

KRŠTENICA
PRINCIP je rođen u julu 1895. godine i falilo mu je nepunih mesec dana da navrši 19, da bi mogao da bude osuđen na smrtnu kaznu. Austrougarska vlast je pritiskala lokalnog sveštenika Ivana Bilbiju da mu falsifikuje krštenicu i jul pretvori u jun. Pošto nije hteo, ubili su ga.

Možda bi pre bila moguća rehabilitacija Principa, ali je opet pitanje pred kojim sudom. U Srbiji se zakon odnosi samo na političke osuđenike posle Drugog svetskog rata, a u BiH takvog zakona nema.
Njegove nedoumice deli i prof. Bogoljub Milosavljević sa beogradskog Pravnog fakulteta „Union“:
- Formalno može da sudi samo sud pravnog sledbenika Austrougarske, a to je Austrija. Verujem da bi pre mogla da se dobije rehabilitacija, nego revizija ili obnova postupka, kao što je Apisov sestrić uspeo da rehabilituje Apisa. I profesor beogradskog Pravnog fakulteta Milan Škulić tvrdi da je revizija nemoguća, jer ona postoji samo u parnici, ali ne i u krivici, gde je moguća samo obnova:
[SIZE=+0]- I obnavljanje je teško izvodljivo jer bi trebalo dokazati da je tadašnji sud bio u zabludi i da je Princip bio potpuno nevin. Onda bi tužilac morao ponovo da podigne optužnicu, ali ne verujem da bi ga teretio za veleizdaju, već za ubistvo. [/SIZE]

Poseban problem je mogućnost da se uspostavi nadležnost srpskog pravosuđa, a teško mogu da zamislim da bi to prihvatio neki sud u BiH. Konačno, za sve nas koji smatramo da je Princip delovao iz oslobodilačkih pobuda ne bi ništa promenila njegova naknadna rehabilitacija, jer ga inače ne smatramo zločincem.
Ali zato bi takvo suđenje, po Škuliću, moglo kao bumerang da nam se vrati, jer bi svi koji Principa smatraju zločincem jedva dočekali da nastave sa krivotvorenjem istorije.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovn...477745-Dva-Principova-metka-ostavila-pet-rupa

Kliknite za proširenje...

cui bono?

нема никакве сумње да су Апис и друштво били свесни последица атентата на хабзбуршког престолонаследника и да су баш то и хтели- рат са Аустроугарском. а да ли је једна сељачка Србија имала снаге да трећу годину за редом иде у рат? да ли је Апис као школован официра знао шта ће тај рат донети Србији? наравно да јесте. па ко је онда желео рат баш у том тренутку? па онај ко је стојао иза Аписа. то су могли бити само Немачка или Британија.

Statler and Waldorf:

cui bono?

нема никакве сумње да су Апис и друштво били свесни последица атентата на хабзбуршког престолонаследника и да су баш то и хтели- рат са Аустроугарском. а да ли је једна сељачка Србија имала снаге да трећу годину за редом иде у рат? да ли је Апис као школован официра знао шта ће тај рат донети Србији? наравно да јесте. па ко је онда желео рат баш у том тренутку? па онај ко је стојао иза Аписа. то су могли бити само Немачка или Британија.

Kliknite za proširenje...

Ти у суштини тврдиш да је то била false flag операција. Морам ти рећи да у овом случају мени та конструкција изгледа прилично насилно. Наиме, да је таква завера постојала, то значи да би ти завереници морали тачно да израчунају да ће Аустрија одлучити за рат против Србије, а да ће Русија узети Србију у заштиту. Из данашње перспективе то изгледа као логичан след догађаја, али 1914. не верујем да је то било тако очигледно. И из изјава ових историчара горе се види да је било и других путева којима су догађаји могли кренути.

Убиство аустријског престолонаследника је претерано драстичан чин да би се испровоцирао један не сасвим извесан исход. А друго, сасвим ми је невероватно да би Немачка убила свога најближег савезника, а ни Британија није била никакакв љубитељ догађаја у којима страдају чланови владарских породица, из разумљивих разлога. А не видим ни да је Британија имала толики мотив да би се одлучила за тако нешто.

Насупрот томе имаш једну, најблаже речено усијану главу каква је био Апис, без осећања одговорности за последице које ће уследити, која је покренула след догађаја за који су кулисе, како се испоставило, биле постављене. То је ипак вероватније.

Као прво, завера против Франца Фердинанда, скована је у Босни, у кругу српске револуционарне омладине.
Иницијатива није потекла од Аписа, већ је њему само постављено питање да ли би, с обзиром на међународну ситуацију, атентат ваљало одложити.
Уколико околности нису биле неповољне, од Аписа је тражено оружије за извршење акције.



Апис, не само да није налазио у међународној ситуацији ничег неповољног, нити је предвиђао да ће атентат изазвати рат, већ је, напротив, претпостављао да ће га управо ова акција спречити.
Након низа ултиматума Аустро-Угарске Србији ( 1908,1912,1913) у којима се претило ратом , звецкања оружијем из канцеларије надвојводе, Апис, као човек на челу војне обавештајне службе, био је свестан да је Српска војска 1914. била неспремна за нови рат: са 40.000 људи избачених из строја у балканским ратовима, поторшеним материјалом, суочавала се и са проблемом реинтеграције нових области.
А све обавештајне информације, достављане или од стране Руса, преко војног аташеа Виктора Артамонова , или од стране обавештајне мреже, говорили су, правилно, да ће у наредних годину дана Аустро-Уграска напасти Србију ( као алармно-светло послужио је догађај на пријему за Нову годину 1914, у официрском дому у Загребу, када је полу-пијани Франц Фердинанд подигао својим официрима здравицу, с речима да ће следећу Нову годину славити у Београду. Фердинанд није знао да су неколико конобара били резиденти Малобабићеве обавештајне мреже).


Владимир Туцовић, у својим сећањима наводи, да му се Апис поверио да је знао да ће атентат послужити као повод за рат, он би га и спречио. ( мада, постоје и индиције да је то, преко Ђуре Шарца и Мустафе Голубића, и покушао да уради).


Као ''крунски'' доказ кривице, користи се Аписово писмо од 10. априла 1917. регенту Александру.
Преузимањем целокупне кривице за организацију атентата, био је очајнички, невешти покушај да се спасу главе оптуженика, препун фактографских грешака ( у суштини, ово писо је , уз Аписов пристанак да поједина питања не буду покренута на процесу, значила запечаћену смртну казну Вуловићу, Апису и Малобабићу. О ''умешаности'' Аписа говори и то да је тврдио да су младобосанцима дати нагани, а не, што је био случај, браунинзи).

Као прво,
Апис има везе са атентатом колико сви ми са форума.
Принцип је био младобосанац..левичар и анархиста, а не Српски револуционар ..што су аустроугари покушавали доказати.
Краљ никада није одао почаст ником од учесника..јер је коштало пуно Србе..њихова зезанција...
Тито тек рехабилитује Принципа..
Зашто у моменту када уништавају све Српско..једино Принцип ваља?
Принцип је убио и трудну Царицу...
Ајде да и разумем малоумност..убијања Цара...али што трудне Царице???

Kyle Broflovski:

Као прво,
Апис има везе са атентатом колико сви ми са форума.
Принцип је био младобосанац..левичар и анархиста, а не Српски револуционар ..што су аустроугари покушавали доказати.
Краљ никада није одао почаст ником од учесника..јер је коштало пуно Србе..њихова зезанција...
Тито тек рехабилитује Принципа..
Зашто у моменту када уништавају све Српско..једино Принцип ваља?
Принцип је убио и трудну Царицу...
Ајде да и разумем малоумност..убијања Цара...али што трудне Царице???

Kliknite za proširenje...

AMAN!!!!!!

Koliko puta treba da bude rečeno na ovom forumu da Sofija Hotek nije bila trudna!?!

A nije bila ni "Carica". Zato što Franc Ferdinand nije bio car a i da je bio ona opet ne bi bila carica.

Statler and Waldorf:

cui bono?
нема никакве сумње да су Апис и друштво били свесни последица атентата на хабзбуршког престолонаследника и да су баш то и хтели- рат са Аустроугарском. а да ли је једна сељачка Србија имала снаге да трећу годину за редом иде у рат? да ли је Апис као школован официра знао шта ће тај рат донети Србији? наравно да јесте. па ко је онда желео рат баш у том тренутку? па онај ко је стојао иза Аписа. то су могли бити само Немачка или Британија.

Kliknite za proširenje...

Да напоменем само да не постоје никакви докази који повезују Аписа са сарајевским атентаторима, чак ни Аустроугари их нису нашли, да јесу тражили би његово изручење и не би у ултиматуму у једној тачки ( јединој коју је Србија одбила) стајало да Аустроугари траже кривце по Србији, уз то влада краљевине Србије сигурно није знала за атентат јер би га због објективних околности у којима се земља налазила у том тренутку спречила, она је чак послала један телеграм у Беч да упозори Аустроугарске вође на потенцијалне атентаторе и да би најбоље било да не само Фердинанд одложи пут у Сарајево већ и да Аустроугарска одложи заказане маневре дуж границе са Србијом сматрајући да би и ту могло нешто лоше да се деси.
Апис као обавештајни официр је био свестан ситуације у којој се налази земља, која је исцрпљена балканским ратовима, и сигурно му не би пало на памет да у том тренутку провоцира једну суседну велику силу.
Мислим да је њега био лош глас још од атентата на краља Александра, па су ваљда контали ако је убио свог краља зашто не би и аустроугарског престолонаследника, међутим околности су другачије биле.

И да додам апропо ове приче горе, поред тога што Софија није била трудна, Гаврило уопште њу и није хтео да убије већ Поћорека тадашњег гувернера Босне али је промашио.

Majko moja, sta sve covjek nece cuti. Pa ljudi gadjaju pistoljom u metu od papira u ljudskoj velicini, na pet metara - pa promase cijelu metu! I to nije u pitanju atentat, nervoza, adrenalin, no gadjanje na poligonu dje nema nikakve smetnje.
Ubijo trudnu zenu???
Ludilo.

A oko atentata na Ferdinanda se stvaraju neke toboznje zavjere. Mlada Bosna je to cinila i prije, na vise licnosti, al je samo Ferdinand bio najveca. Onaj Talijan ubi caricu par godina prije, pa nijedan metak zbog toga nije opaljen a kamoli rat.

Kyle Broflovski:

Као прво,
Апис има везе са атентатом колико сви ми са форума.
Принцип је био младобосанац..левичар и анархиста, а не Српски револуционар ..што су аустроугари покушавали доказати.
Краљ никада није одао почаст ником од учесника..јер је коштало пуно Србе..њихова зезанција...
Тито тек рехабилитује Принципа..
Зашто у моменту када уништавају све Српско..једино Принцип ваља?
Принцип је убио и трудну Царицу...
Ајде да и разумем малоумност..убијања Цара...али што трудне Царице???

Kliknite za proširenje...

Ти имаш проблема са неким основним појмовима:свака левица не искључује национално, а посебно не народњачка.

Дугогодишњи уредник Пијемонта, под којим је и стекао славу листа у коме излазе бритки, елоквентни текстови, , био је Коста Цицварић, оснивач анарко-синдикализма у Срба.


А тек ово са ''трудном'' четрдесет-седмогодишњакињом.

А ево шта пише вођа и идеолог Младе Босне, Владимир Гаћиновић о човеку чије је дело инспирисало младобосанце:

Свесно, а не некако по случају и неспоразуму, српску сцену заузима Богдан Жерајић, млад херцеговачки студент, који у своме хаосу и сентименталности имао велике конспираторске склоности од генерација које су давно угасле. Дубоко моралан, несаломљив и личан, он је 2. јуна 1910. извршио на сарајевској улици атентат на генерала Варешанина, царског заступника, када је овај отврио први босански парламент и тиме обележио нову сурваност илузија и идеја народних. Бацајући велики поглед који плаче и обухвата видике драге и вољене земље, он се у душевној агонији баца на представника силе и окивања, и пада под великим надахнућем револуције која му је беше религија. Крв је потекла валовима, на његовим уснама је лутала велика реч: Српско ослобођење! Смртни грчеви већ ломе изваљено тело, он се напреже и подрхтава у благословеном болу и оставља последње лабудове речи: ''Своју освету остављам српству!''Неколико момената после, аустријски жандари нашли су један леш окупан морем крви: то беше тело Богдана Жерајића, на малом сарајевском мосту и раскрсници

Kliknite za proširenje...

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Srbija-u-Velikom-ratu.sr.html

Књига Мире Радојевић и Љубодрага Димића о Првом светском рату, биће објављена на енглеском, немачком и руском, а можда и на кинеском.

У Српској књижевној задрузи представљена је књига Мире Радојевић и Љубодрага Димића „Србија у Великом рату 1914–1918” (кратка историја), коју су објавили СКЗ и Београдски форум за свет равноправних. О књизи су говорили епископ бачки г. Иринеј, Живадин Јовановић, Михаило Војводић, Милош Ковић, Александар Животић и аутори, а одломке из дела казивао је Срба Милин.

vidmo samo dve opcije:
- jedna strana (nemacka,austrijska) je planirala rat. trazio se samo povod. drugi tu vuku iznudjene poteze. i ovde je sud o krivici nedvosmislen.
- rat je posledica stanja ondasnje svesti a povod neki dogadjaj. ovde odgovornost za rat se siri (sa austrijskih i nemackih vlastodrzaca) na one koji jesu mogli uticti, a nista nisu ucinili da ga sprece.

srbju kao krivca za rat izmedju velikih sila ne vidim ni u jednom slucaju.

ovo se moze uopstiti. krivica je uvek do najmocnijih. u ovom slucaju, kako god da se okrene, odgovornost je na centralnim silama.

e sad kolika je odgovornost sila antante za to sto nisu sprecili rat ili barem pokusali?

sta je u tom smislu ucinjeno?