ЕУ банкарска унија

http://www.tanjug.rs/novosti/109193/novi-pokusaj-eu-da-formira-bankarsku-uniju.htm

BRISEL - Ministri finansija Evropske unije ponovo će danas pokušati da reše problem koji im zadaje muke: kako se izboriti sa posrnulim bankama u regionu.

Nemački ministar finansija, Volfgang Šojble, poručio je da je optimista da će do kraja meseca biti postignut dogovor o formiranju nove evropske agencije koja bi rešavala probleme u posrnulim bankama, prenela je agencija AP.
"Imamo još mnogo posla. Ne znam da li će nam biti dovoljan jedan sastanak ili će biti potrebno da obavimo nekoliko", rekao je Šojble.

Kliknite za proširenje...

ЕУ је одлучила да стави све банке под контролу ЕЦБ и створи банкарску унију.

Међутим систем који створају јако је компликован, а требао би у исто време да буде и брз, тако да може да затвори или помогне банци у оквиру од 24 сата.
Велики проблем је и стварање заједничког фонда, који би помагао банкама у невољи. Фонд би требао да се формира до 2026. али није јасно дефинисано како ће функционисати кад се формира у потпуности.
Немачка је инсистирала да се већа одговорност да земљама чланицама, а не институцијама уније, тако да ће одлучујућу реч имати савет министара финансија земаља чланица и неће бити заједничке помоћи док се фонд не попуни, већ ће одговорност бити на земљи у којој је банка, стим да та земља има право вета.

Ko daje pare za oporavak bankama koje posrnu?Zasto ih pomagati?Koja banka radi likvidno neka posluje i dalje,a one koje ne rade neka ih zakoni konkurencije sklone zauvek sa scene.Ovo je nesto slicno sa produzenjem zivota bolesniku koji zivi samo i iskljucivo zahvaljujuci aparatima.Neekonomski potezi koji idu na stetu onih od kojih se uzima taj novac.Neka te pare zadrze i neka ih potrose na sebe ili na prosirenje svojih poslovnih aktivnosti.Makar ce zaposliti nekog;ili nekog proizvodjaca svojih potreba ili nekog radnika u svojim pogonima.Sa bankama na taj nacin gube oni koji pozitivno misle i deluju.Island je to sasvim drugacije resio.

Ko je toliko malouman da štedi u Srbiji?
Ajd napravi gomilicu...
ajd skupi 10 kovanica od 5 dinara...
čik ako smeš...
kad skupiš 3 kovanice smaraju te prijatelji
na 5 skupljenih te smara pravoslavni kum
na 8 skupljenih cela rodbina
na 10 evo policije...

Da valja ulagati u Srbiju Gordana Pop Lazić, Dinkić, Djelić i udovica od Filozofa bi gajili svinje...
al znaju da nije sigurno...

nego, šta su se svi ućutali?
gde su stručnjaci izBosne da nas edukuju dodatno?
oni su bar stručni po ovim pitanjima...
i ercovi i crnigorci...

kad se lapa svi su tu
ne smeta religija

Forumaš Veličanstveni:

Da valja ulagati u Srbiju Gordana Pop Lazić, Dinkić, Djelić i udovica od Filozofa bi gajili svinje...
al znaju da nije sigurno...

Kliknite za proširenje...

hahaha...

KianyRiws:

Ko daje pare za oporavak bankama koje posrnu?Zasto ih pomagati?Koja banka radi likvidno neka posluje i dalje,a one koje ne rade neka ih zakoni konkurencije sklone zauvek sa scene.Ovo je nesto slicno sa produzenjem zivota bolesniku koji zivi samo i iskljucivo zahvaljujuci aparatima.Neekonomski potezi koji idu na stetu onih od kojih se uzima taj novac.Neka te pare zadrze i neka ih potrose na sebe ili na prosirenje svojih poslovnih aktivnosti.Makar ce zaposliti nekog;ili nekog proizvodjaca svojih potreba ili nekog radnika u svojim pogonima.Sa bankama na taj nacin gube oni koji pozitivno misle i deluju.Island je to sasvim drugacije resio.

Kliknite za proširenje...

Исланд је мали и пре кризе није имао значајан финансијски сектор. Схватили су да то није за њих и одустали.

Јефтиније је да спасу неку банку, него да дозволе да пропадне. Пропаст једне банке, ако је довољно велика може да уздрма, а можда чак и сруши цео систем.
Али, ако држава помогне банку, онда она обично добије велики део власништа, тј. власници банке се или бришу или постају мањински власници.

Проблем у финансијском сектору нису толико власници, колико менаџери склони преварама да би дошли до огромних бонуса.

Nije uopste bitno ko je napravio gresku u koracima,rezultat je ogledalo nekog rada.Banka ne moze srusiti sistem i za njih treba vaziti pravilo isto kao i za bilo kojeg delatnika.Da li i koliko drzava dobija sasvim je nebitno,jer na taj nacin se neko favorizuje i moze slobodno racunati da ce ga i sledeceg puta pomoci.

Битно је у смислу превенције, јер ако је крива сама банка онда треба регулисати банку, и на томе су нешто урадили, ако су криви менаџери, онда менаџере, на чему и нису пуно радили.

Може, једна банка или осигуравајућа кућа може да сруши систем и систем замало није пао, кад је кренула да пропада АИГ осигуравајућа кућа, која је спашена уз велике трошкове.

Све банке су међусобно повезане, гарантују једна за другу, сарађују једна са другом, често финансирају сличне ствари (сличне у смислу да су хит у том тренутку) и кад једна крене да пада, постоји опасност да као домине падну све.

A Braca Lehman , nisu li oni imali veliki udeo u izazivanju krize kad su bankrotirali ?

Јесу и Bear Stearns, и многи сматрају да су и оне требале да буду спашене. АИГ је била следећа и да је пропала отишао би читав низ других банки и не зна се где би се све зауставило, јер су они били глобална осигуравајућа кућа.

Ne slazem se.

http://www.ft.com/intl/cms/s/0/ea0d6204-adc9-11e2-82b8-00144feabdc0.html#axzz2oYnhoUL1

One of the most prominent examples under debate is the Fed’s proposal to force US subsidiaries of large foreign banks to hold more capital, though the meeting in Washington, held at the Canadian embassy, focused on the broader theme.

“The industry is very nervous about any regulation that traps local capital and further Balkanises the system,” said one person familiar with the informal meeting last Friday.

Kliknite za proširenje...

ФЕД намерава да уведе строже услове пословања за неамеричке банке, приморавајући стране банке да отворе испоставе у Америци са битно већим уделом капитала.

Неки овај потез називају балканизацијом финансија и постоји могућност да у неком тренутку и ЕУ реагује сличним условљавањем америчких банки.

Штедња у Србији није добрa , јер нема српских банака. Иначе остало је сасвим ОК. Познајем чак и неке страце који овде живе и имају новцац у банакама. И плата им је у банкама и штедња орочена им је ту у Банкама.

pandkungfu:

Исланд је мали и пре кризе није имао значајан финансијски сектор. Схватили су да то није за њих и одустали.

Јефтиније је да спасу неку банку, него да дозволе да пропадне. Пропаст једне банке, ако је довољно велика може да уздрма, а можда чак и сруши цео систем.
Али, ако држава помогне банку, онда она обично добије велики део власништа, тј. власници банке се или бришу или постају мањински власници.

Проблем у финансијском сектору нису толико власници, колико менаџери склони преварама да би дошли до огромних бонуса.

Kliknite za proširenje...

da dodam jos i ustedjevine gradnjana i garant drzave o povratku kapitala kada je u pitanju propadanje velikih banka ...Ovde je 750000€ koje ti drzava garantuje

http://www.ft.com/intl/cms/s/0/46cc0602-6bd0-11e3-a216-00144feabdc0.html#axzz2p7ZTibwY

До садашњи покушаји да се камате на кредит изједначе у ЕУ нису уродиле плодом и оне остају више у земљама периферије које су више погођене кризом.
Једна од тежњи банкарске уније је и да смањи разлику.

Извештај о раду европских банки до кризе и за време кризе и препоруке за реформу.

http://ec.europa.eu/internal_market/bank/docs/high-level_expert_group/report_en.pdf

EU i jeste stvorena po meri bogatasa pa je logicno da naprave i centralnu banku i da sve stave pod kontrolu bogatasa i njihovih interesa. pokusavaju da stvore united states of europe ali im slabo ide zbog evropskih nacionalista, dok oni stvore evropski identitet, proci ce 100 godina.

ЕУ је пре свега заснована на економској унији, политичка унија постоји, али далеко је то од федерације. Главни противници формирању пуне федерације су Немци, јер сматрају да највише губе таквим удруживањем.
Банкарска унија је неопходан корак у очувању монерарне уније, јер ЕЦБ до сада је могла да сарађује само са ЦБ земаља чланица и то се показало као недовољно у кризи 2012. И ова унија која је сад остварена, по многима је нефункционална, нпр. да би се банка затворила или јој била упућена помоћ потребно је око 140 гласања и све то треба обавити у року од 24 до 48 сати.
ЕУ је мајстор у компромисима, све што није битно гура се са стране и прави се изузетак, а кад дође криза, онда се указује на препреке и формира се решење које је и даље лоше, али за нијансу боље него претходно.

To je onda dokaz da je nefunkcionalna i da ce jednom takav sistem doziveti kolaps.

Колапс вероватно неће доживети, јер су са опстали са лошијим правилима, али кад дође криза и треба хитно решавати проблем већег броја банки, схватиће да систем није довољно добар и поставиће други, а у међувремну ће радити са комплексним правилима која имају.

Панда:

Колапс вероватно неће доживети, јер су са опстали са лошијим правилима, али кад дође криза и треба хитно решавати проблем већег броја банки, схватиће да систем није довољно добар и поставиће други, а у међувремну ће радити са комплексним правилима која имају.

Kliknite za proširenje...

Uglavnom su mi jasna tvoja pisanja,ali ovo poslednje uopste nije.Ako postojeci,prvobitni sistem menjam sa nekim drugim,onda to valjda cinim zato sto taj prvi ne valja,zar ne?????Znaci,ako ne valja i iscrpljene su sve njegove mogucnosti,takav postojeci sistem funkcionisanja je doziveo svoj kolaps.To o cemu ti pises,nije nista drugo nego puko odrzavanje propalog sistema u zivotu putem ,,aparature za vestacko odrzavanje zivota,gde pacijent zivi u stvari kao biljka".Oni ce to i napraviti,ne sumnjam,kao sto ti donekle to i predvidjas,ali onda se postavlja centralno pitanje,,Da li je takav nacin rada i razmisljanja ispravan?"Da li se opet moze desiti kolaps banaka i zasto se on dogodio i dogadja>Centralno pitanje u svakoj makroekonomiji,pa tako i u makroekonomiji EU jeste kolicina novca u opticaju.Posto je bankama dato da uz precutnu saglasnost mogu izdavati novac bez pokrica,uvek ce postojati realna opasnost od njihovog ,,pucanja".Dostampavanje para bez pokrica ili uzimanja kredita koji se realno ne mogu vratiti,samo ce izavati inflaciju koju nijedna privreda na svetu ne moze pobediti,jer je to naprosto nemoguce.Inflacija je najtezi oblik kancera za ekonomiju jednog domacinstva,jedne male,srednje ili velike firme,za ekonomiju cele jedne drzave.Privreda ne moze funkcionisati uopste normalno,ona je bolesna i to vremenom je sve bolesnija,da bi na kraju potpuno stala.Bankrot celog sistema jedino resava ,,infuzija"svezeg novca(Avramovic,januar '93-ce SRY).Taj novac mora imati pokrice u necem realnom i ne moze se raditi po sadasnjem sistemu,pa se stoga vracam na svoj prvi post na ovoj temi gde sam i napisao da bankama koje jesu ili ce postati nelikvidne ne treba pomagati,jer,,ODAKLE NOVAC KOJI BI IM SE DAO DOLAZI,DA BI ONE OZDRAVILE?"To je dakle cela filozofija ove price i resenje ovog problema.

Постоје неке битне разлике између систем какав јесте и начина на који га посматраш.
ЦБ су великој мери окренуте цени новца, а не количини новца. Покушале су да свесно регулишу количину новца, али нису могли да реше ни основни проблем, шта јесте, а шта није новац, тако да су одустале од контроле количине новца. Уместо тога посматрају цену новца, тј. инфлацију, курсну листу и кроз деловање на тржишту покушавају да их одрже у одређеним вредностима, а дозвољавају да се колина новца слободно повећава и смањује, докле год је у тим лимитима.

2012. ЕУ је имала проблем са банкарским сектором, једним делом се прелила криза из Америке, другим делом накуповали су превише лоших обвезница, као што је урадио Кипар и било је и других лоших улагања, тако да су се приватне банке нашле на удару, али и државе периферије ЕУ, Португал, Шпанија, Италија, Грчка, Кипар.

Сарадња између ЦБ је била уређена тако да је ЕЦБ сарађивала са националним ЦБ, а оне са банкама на својој територији. ЕЦБ није могла да купује обвезнице држава периферије и није могла директно да помаже банке у проблему, а саме ЦБ нису биле довољно јаке да директно помогну.
Сад су то изменили и омогућили су да ЕЦБ може директно да ради са банкама и да конвертује део обвезница периферије у своје обвезнице.

Да би систем могао да функционише, одредили су формирање фонда који би требао да се напуни до 2026. и служи за испомоћ угроженим банкама. Заборавио сам колико новца ће имати фонд. Док се фонд пуни земље које су мање погођене треба више да помогну.

Проблем је бирократија, која је веома замршена, пуно уступака и изузетака, потврда и процена на различитим нивоима. За сада нису више могли да се договоре осим заобилажења националих ЦБ. Процедура коју сам поменуо, од 140 гласања, функционише кад треба размотрити само једну банку, али кад је криза вероватно ће морати да разматрају и десетине банака и процедура неће моћи да их обухвати све. Тај проблем ће решавати кад заиста постане проблем. Тако функционише ЕУ.

Поред овога, траже од банака да смање однос капитала и финансијских средстава, траже посебне услове кад банка гомила државне обвезнице неке чланице, како би се избегао кипарски проблем и уводе и друга правила, стрес тестове итд. како би ојачали систем, до даљњег.

Панда:

Постоје неке битне разлике између систем какав јесте и начина на који га посматраш.

Kliknite za proširenje...

Posmatram rad banaka samo na onaj nacin za koji bi svi mi trebali da ga posmatramo i smatramo jednim sasvim normalnim i ispravnim za posmatranjem.Dakle,gledam na banke kao na firme koje trguju novcem.To je njihov prvi posao bio i ostao uz neke dopunske delatnosti do dana danasnjeg.Politika jedne banke je stvar samo te banke i nikoga vise.Banka sama moze ujutru da odredi devizni kurs,kolicinu novca sa kojom ce vrsiti kreditiranje privatnih i fizickih lica te odredjivati provizju za najmanje naplate koje se realizuju preko nje i druge transfere-sasvim nebitno.Ako jedna banka da kredite nekome ko nije u stanju da ih vrati i na kraju se ispostavi da ne moze opstati,jer je tim kreditom gurnula sebe u nelikvidnost-onda opet ponavljam pitanja:
1.odakle novac da im zakrpi stetu koju su sami napravili?
2.zasto im uopste [omagati?

Панда:

ЦБ су великој мери окренуте цени новца, а не количини новца.

Kliknite za proširenje...

Kako se odredjuje cena novca?Objasni i hvala unapred!!!Banke samo zanima kolicina novca koji je u opticaju.Prekomerna kolicina novca izaziva inflaciju,a inflacija posto progresivno raste,ptretvara se u hiperinflaciju.Za vreme trajanja hiperinflacije,inflacija se povecava i povecava,a kriza moze da se pretvori u ulicne nemire i gradjanski rat.Za vreme takvih dogadjaja,nema te banke na citavome svetu koja ce uspeti da naplati svoja potrazivanja.Malo podsecanje za sve ovde prisutne na takav scenario i zivot u njemu,a konkretno se tice i tvoje tvrddnje da banke ne gledaju kolicinu novca: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:475107-Avramovicev-dinar-kao-spas

Панда:

Покушале су да свесно регулишу количину новца, али нису могли да реше ни основни проблем, шта јесте, а шта није новац, тако да су одустале од контроле количине новца. Уместо тога посматрају цену новца, тј. инфлацију, курсну листу и кроз деловање на тржишту покушавају да их одрже у одређеним вредностима, а дозвољавају да се колина новца слободно повећава и смањује, докле год је у тим лимитима.

2012. ЕУ је имала проблем са банкарским сектором, једним делом се прелила криза из Америке, другим делом накуповали су превише лоших обвезница, као што је урадио Кипар и било је и других лоших улагања, тако да су се приватне банке нашле на удару, али и државе периферије ЕУ, Португал, Шпанија, Италија, Грчка, Кипар.

Сарадња између ЦБ је била уређена тако да је ЕЦБ сарађивала са националним ЦБ, а оне са банкама на својој територији. ЕЦБ није могла да купује обвезнице држава периферије и није могла директно да помаже банке у проблему, а саме ЦБ нису биле довољно јаке да директно помогну.
Сад су то изменили и омогућили су да ЕЦБ може директно да ради са банкама и да конвертује део обвезница периферије у своје обвезнице.

Kliknite za proširenje...

Pando,ti si ovde opisao funkcionisanje USA monetarnog sistema na celu sa FED-om.Ne slazem se sa takvom monetarnom politikom,jer kao sto se da videti sasvim jasno-takva politika na kraju dovodi do ratova.Ti ratovi ne izbijaju odmah,nego posle decenija borbe sirokih narodnih slojeva protiv siromastva.

Панда:

Да би систем могао да функционише, одредили су формирање фонда који би требао да се напуни до 2026. и служи за испомоћ угроженим банкама. Заборавио сам колико новца ће имати фонд. Док се фонд пуни земље које су мање погођене треба више да помогну.

Kliknite za proširenje...

PONOVO:ZASTO DA IM POMOGNU?

Панда:

Проблем је бирократија, која је веома замршена, пуно уступака и изузетака, потврда и процена на различитим нивоима. За сада нису више могли да се договоре осим заобилажења националих ЦБ. Процедура коју сам поменуо, од 140 гласања, функционише кад треба размотрити само једну банку, али кад је криза вероватно ће морати да разматрају и десетине банака и процедура неће моћи да их обухвати све. Тај проблем ће решавати кад заиста постане проблем. Тако функционише ЕУ.

Поред овога, траже од банака да смање однос капитала и финансијских средстава, траже посебне услове кад банка гомила државне обвезнице неке чланице, како би се избегао кипарски проблем и уводе и друга правила, стрес тестове итд. како би ојачали систем, до даљњег.

Kliknite za proširenje...

Ne valja taj sistem nista i to ce sve morati da se menja i to u okretu za 180 stepeni.Dakle,vracam se na post http://forum.krstarica.com/showthre...рска-унија?p=27234397&viewfull=1#post27234397

Kako se odredjuje cena novca?Objasni i hvala unapred!!!

Kliknite za proširenje...

Можда је најбољи одговор искуство и нагађање.
Прате статистичке податке о инфлацији и кретања раста/пада обвезница.
Када осете да инфлација расте, дижу каматна стопе и обрнуто, и покушавају да контролишу вредност обвезница да не расте/пада и да не чини то превише нагло.

Pando,ti si ovde opisao funkcionisanje USA monetarnog sistema na celu sa FED-om.Ne slazem se sa takvom monetarnom politikom,jer kao sto se da videti sasvim jasno-takva politika na kraju dovodi do ratova.Ti ratovi ne izbijaju odmah,nego posle decenija borbe sirokih narodnih slojeva protiv siromastva.

Kliknite za proširenje...

Већина данашњих ЦБ личи на ФЕД, али рецимо наша је превише мала да би имала све функције.
ЕЦБ нема све надлежности, јер не постоји фискална унија. Покушавају нешто да ураде уводоћи строге конторле буџетских дефицита и планираних стимулација привреде, али то није исто као у САД где постоји директна контрола система.

PONOVO:ZASTO DA IM POMOGNU?

Kliknite za proširenje...

Зато што банка не може да функционише самостално, она је део система, а велике банке су као велика чворишта кроз која пролази велики део послова, кад би се нека од њих изненада затворила, ти послови не би могли тренутно да пређу на другу банку, већ би цео систем пао, а то има велике последице по систем.

Велики део пословања банака нама није видљив, јер се обавља између банака и других финансијских субјеката.