Šta jeste i šta nije kamma(karma)

Pāḷi reč kamma znači "delo" i u budističkom učenju označava svaki voljni mentalni, verbalni ili telesni čin. Buda kaže: "Kažem da namera jeste kamma, zato što prvo imamo nameru pre nego što nešto učinimo telom, rečju i mišlju" (A.III,415). Prema Budi, svaka voljna akcija menja našu svest i tako izgrađuje naš karakter, a time i utiče na naše ponašanje, naše iskustvo i na kraju naš životni tok. Pozitivni voljni postupci (motivisani velikodušnošću, ljubavlju i mudrošću) obično za rezultat imaju stanje svesti koje se doživljava kao pozitivno, dok negativni voljni postupci (motivisani pohlepom, mržnjom i neznanjem) obično imaju rezultate koje doživljavamo kao negativne.

Učenje o kammi je verovatno učenje koje se najčešće pogrešno razume od svih Budinih učenja. Četiri glavna nesporazuma su sledeća:

(1) Sve što nam se događa jeste rezultat naše prošle kamme. A zapravo, budizam govori o najmanje još četiri glavna uzroka zašto se stvari događaju kako se događaju i to zbog dejstva prirodnih zakona (dhamma niyāma), bioloških zakona (bīja niyāma), fizičkih zakona (utu niyāma) i psiholoških zakona (citta niyāma, As.854; A.III,62).

(2) Nikada ne možemo izbeći posledice svojih prošlih dela. Ako bi to bilo istinito, tada bismo bili potpuno determinisani svojom prošlošću i ne bi bili u stanju da se menjamo i dostignemo prosvetljenje (A.I,249). Međutim, budizam uči da nekoliko snažnih voljnih dobrih postupaka mogu u dobroj meri modifikovati ili čak neutralisati neki loš postupak i obrnuto (Dhp.173). Tako je ispravno reći da smo mi uslovljeni svojom kammom, umesto da smo njome predodređeni.

(3) Naša iskustva u sadašnjem životu zavise od onoga što smo učinili u prethodnom i ono što činimo sada će uticati na naš budući život. U stvarnosti, mnoga naša dela imaju svoj rezultat odmah nakon što su počinjena, tj. u sadašnjem životu.

(4) Četvrta česta zabluda je ono što se može nazvati "kammičkom naivnošću", tj. ako šutnete monaha u ovom životu, u narednom ćete se roditi paralizovani, ako proklinjete u ovom životu, u narednom ćete imati loš zadah iz usta, ako ste velikodušni u ovom životu, bićete bogati u sledećem. Sve ovo je naravno prilično glupo. Jer kamma je primarno psihološka stvar (tj. povezana sa namerom), te su i njezine manifestacije prevashodno psihološke. Ona utiče na naš fizički sklop i okolnosti samo u onoj meri u kojoj um može na to da utiče, kao na primer kada se posle dugotrajne brige i nespokojstva i telo razboli. Glavni efekat na koji kamma utiče na nas jeste na to kako se mi osećamo (srećno, neutralno ili nesrećno) i u kojem svetu ćemo se ponovo roditi.

Šravasti Dhammika

i na sanskritu, ta reč znači "dejstvo/delovanje". koncept i interpretacija karme su uglavnom ujednačeni u većini raznih ezoteričkih učenja. generalno rečeno, ta interpretacija podrazumeva jednu "odgovornost" duše za sve njene postupke i to se obično odnosi na mnogobrojne životne vekove. glavni princip svega toga bi trebao biti: "što seješ, to žanješ".

međutim meni je interesantno kako su na to gledali neki ezoterici kao uspenski, gurdžijev ili moravjev koji su smatrali da karma nema nikakvog uticaja na današnjeg običnog ili kako su ga oni zvali vanjskog čoveka jer on nije ništa drugo do jedna "reaktivna mašina". zato se kod njih reinkarnacija i ne pojavljuje u običnom smislu nego se život posmatra kao jedan film koji se neprestano ponavlja.

dakle, radi se o neprestanom ponavljanju jednog te istog mehaničkog života sve dok čovek ne uspe da izađe iz tog "filma".
tako, tek kad čovek prestane da bude jedna "reaktivna mašina", odnosno, prestane da se ponaša kao jedna obična posledica delovanja spoljašnjih uticaja, kad on postane svestan i izgradi svoje biće u dovoljnoj meri da izađe izvan područja dejstva "zakona slučajnosti", te onda pređe u domen "zakona izuzetka", on tek tada stiče uslove da uđe u onaj pravi ciklus inkarnacija i tek tada postaje podložan delovanju karme.
dakle, prema ovom učenju, ni karma ni reinkarnacija ne važe za tzv. “vanjske ljude”.

kad čovek podigne nivo svesti i uspostavi vezu sa svojim istinskim "Ja" on onda “preživljava” fizičku smrt i održava se u jednoj prepoznatljivoj kohezivnoj formi, koja ima svoju slobodnu volju i nije više neka obična "reaktivna mašina".
naravno, prema ovom učenju, velika većina današnjih ljudi ne ispunjava ove uslove. stoga se u učenju ni ne troši vreme na objašnjavanje koncepta karme, nego na tehnike rada na samom sebi, da bi se postigli uslovi za “preživljavanje” fizičke smrti, nakon čega bi principi reinkarnacije i karme počeli da važe u njihovom pravom smislu.

moravjev tako piše o "principu ponavljanja" koji reguliše život “vanjskog čovečanstva”. to uključuje neku vrstu prenosa određenog karmičkog tereta iz jednog “filma” u drugi, ali se tu ne radi o istinskoj reinkarnaciji u smislu da čovek može svesno da izabere gdje će se roditi i s kojim ciljem. uspenski je takođe dosta teoretisao na tu temu "ponavljanja". gurdžijev je govorio da nešto kao što je svesna inkarnacija može da postoji ali da to nema nikakve veze s čovekom ovakvim kakav je on danas.

najjednostavnije tumačenje ide otprilike ovako - tu se radi o tome da se “loša dela” vraćaju onome koji ih je počinio na takav način da počinilac može sam da uvidi svoje greške i da odbaci jedno takvo ponašanje. tako bi se tokom nekoliko života sve kretalo prema jednoj perfekciji, istini i opštem dobrostanju, iliti harmoniji, što bi se reklo. međutim, ukoliko se okrenemo oko sebe ili pogledamo unazad kroz istoriju, ne možemo naći ništa što bi moglo podupreti jednu takvu teoriju.

E kad braća rusi zakomplikuju..

Hvala Coco. Nisam do sada nailazila na ovakva objašnjenja karme.

Svesna inkarnacija u tibetanskom budizmu možda ima neku ulogu. Njihove se bodisatve
vraćaju iznova i iznova, sve dok se i poslednje biće ne probudi. Možda bi Agatha mogla
da objasni ili da me ispravi ako grešim.

Možete li malo objasniti karmu?

Karma jeste postupak. Karma jeste vezivanje. Telo, govor i um, svi oni prave karmu kada prijanjaju. Stvaramo navike. To nam može u budućnosti doneti patnju. Ona je plod našeg prijanjanja, naših prošlih nečistoća. Svako vezivanje vodi do stvaranja karme. Pretpostavimo da ste bili lopov pre nego što ste postali monah. Krali ste, činili druge nesrećnima, činili svoje roditelje nesrećnima. Sada ste monah, ali kada se prisetite kako ste druge činili nesrećnima loše se osećate i otuda i dana danas patite. Zapamtite, ne samo telo, već i govor i misli mogu stvoriti uslove za buduće plodove. Ako ste učinili nešto dobro u prošlosti i toga se sećate danas, bićete srećni. To srećno stanje uma rezultat je prošle karme. Sve stvari kontroliše neki uzrok – i na duge staze i, kada pažljivije pogledamo, iz trenutka u trenutak. Ali nemojte lupati glavu oko prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti. Jednostavno posmatrajte telo i um. Morate karmu proceniti sami za sebe. Posmatrajte svoj um. Vežbajte i videćete jasno. Međutim, karmu drugih prepustite njima. Ne vezujte se za druge i ne posmatrajte ih. Ako ja uzmem otrov, ja ću i da patim. Nema potrebe da ga delite sa mnom! Uzmite ono dobro što vam nudi vaš učitelj. Tada možete postati mirni, vaš um će postati isti kao um vašeg učitelja. Ako ga ispitate, videćete. Čak i ako sada ne razumete, kada budete vežbali postaće vam jasno. Saznaćete sami za sebe. To se zove praktikovanjem Dhamme.

Kad smo bili mladi, naši roditelji su nas disciplinovali i ljutili se. Oni su zaista želeli da nam pomognu. Morate to posmatrati na duge staze. Roditelji i učitelji nas kritikuju i mi se naljutimo. Tek kasnije uvidimo zašto su to činili. Posle dugog vežbanja i vi ćete uvideti. Oni koji su suviše pametni odlaze posle kratkog vremena. Oni nikada ne nauče. Morate se osloboditi svoje oštroumnosti. Ukoliko mislite da ste bolji od drugih, samo ćete patiti. Kakva šteta. Nema potrebe da se uzbuđujete. Samo posmatrajte.

Pitanja i odgovori

Ađan Ča

Čitavim univerzumom upravlja zakon i jedan neprekinuti
sled akcije i reakcije odigrava se na planu mentalnih i
moralnih postupaka, isto tako neizbežno kao i u slučaju fizičkih
procesa. Otuda, Budino učenje naglašava da moralno poželjna
misao, govor ili postupak kad-tad donose sreću počiniocu, dok
na isti način postupci koji su moralno nepoželjni podstiču u
budućnosti nastanak patnje. Ono što određuje moralni karakter
nekog postupka - bilo da se radi o misli, govoru ili gestu - jeste
volja ili mentalni cilj koji ga motiviše. Kada je on zasnovan na
velikodušnosti, na dobroj volji ili nesebičnosti, tada je moralno
poželjan, a kada njegov motiv izvire iz pohlepe, mržnje ili
obmanutostismatra se moralno nepoželjnim.

Tako Budino učenje naglašava potrebu razvijanja sposobnosti jasnog
razumevanja svrhe svakog postupka na svakom nivou. Neke
od tih aktivnosti podstiču snage u umu koje na kraju vode do
povećanja dobrobiti, dok druge, budući da su s pogrešnim ciljem,
rezultiraju neprijatnošću i patnjom. Zato, ukoliko se prihvatite
bilo kojeg oblika mentalnog usavršavanja, jedan od vaših najvažnijih
zadataka biće jasnije razumevanje onih krajnjih motiva koji
pokreću sve vaše aktivnosti. U ovome naučnom i tehnološkom
dobu sasvim vam je bliska ideja da fizičke posledice imaju svoje
uzroke, a da te posledice sa svoje strane mogu postati uzroci i
da unutar uobičajenog toka fizičkih stvari nema mesta za slučajnost.
............

Leonard Bulen

Akcija i reakcija
u budističkom učenju

I mada prihvatate takav neizbežan sled akcija i reakcija na nivou materijalnog,
ne prepoznajete ga uvek u moralnoj sferi. Budino učenje, međutim, govori o tome
da upravo zakon uzroka i posledice važi u moralnoj sferi isto onoliko koliko i u
materijalnoj. Ovo učenje naglašava činjenicu da sve u univerzumu dejstvuje prema
odgovarajućim zakonima i da nijedno biće u tome univerzumu ne može da izbegne
ili izmeni te zakone. Ovo definišu pet sistema zakona (panca niyama)

Prvi od njih je sistem zakona koji se tiče uspona i opadanja – to jest, rasta i propadanja
– fizičkih fenomena pod uticajem toplote. Druga je grupa zakona koji se odnose na
nastajanje i rast vegetacije i tela živih bića. Treći sistem tiče se mentalne akcije i reakcije,
to jest voljnog postupka i njegovih rezultata u obliku zadovoljstva i patnje. Četvrto,
postoje različiti zakoni koji upravljaju procesima u umu, zakoni koje proučavaju i primenjuju
psiholozi. Na kraju, peti sistem zakona grupiše zajedno mnoštvo zakona koji se odnose
na fizičke i mentalne fenomene uopšte, a nisu obuhvaćeni ostalim sistemima zakona.

Od ovih pet grupa jasno je da na s u ovom kontekstu zanima treći sistem. Tako je sistem
zakona koji upravljaju voljnim postupkom i njegovim posledicama samo jedan od pet grupa
zakona, ali je najdirektnije povezan sa vašom srećom i žalošću, vađim bolovima i zadovoljstvima.

Leonard Bulen

Akcija i reakcija u budističkom učenju

svesnaglista:

E kad braća rusi zakomplikuju..

Hvala Coco. Nisam do sada nailazila na ovakva objašnjenja karme.

Svesna inkarnacija u tibetanskom budizmu možda ima neku ulogu. Njihove se bodisatve
vraćaju iznova i iznova, sve dok se i poslednje biće ne probudi. Možda bi Agatha mogla
da objasni ili da me ispravi ako grešim.

Kliknite za proširenje...

Nema ispravki! Samo ilustracija (moja omiljena priča):
- Jedan veliki Lama koji je bio i Tulku (retki ljudi koji se sećaju svojih inkarnacija), dođe u neki grad i meštani mu ukažu veliku pažnju postavivši ga na glavni trg. Iskupi se celo mesto po blagoslove, a on u gomili ugleda čoveka kako besomučno i brutalno tuče psa. I veliki Lama se nasmeja, na opštu sablazan i užas. Kad je došao sebi od smeha, objasni okupljenima: ''Ovog čoveka i ovog psa gledam već više egzistencija, a počelo je tako što je čovek iz nekog razloga gadno pretukao psa, i stvorio jak karmički uzrok. I u sledećem životu se rodio kao pas, a onaj pas kao čovek, pa je jedva dočekao da on njega izudara. Naravno, to je opet izazvalo iste posledice, pa su u sledećoj inkarnaciji ponovo izmenili uloge. I tako u krug, smejem se jer je neverovatno da nijedan neće da odustane od svoje osvete, a tako je malo potrebno da se taj negativan uzrok otkloni...''

Hvala Agatna

Interesantna priča. Verovatno je ne treba shvatiti doslovno?

svesnaglista:

Hvala Agatna

Interesantna priča. Verovatno je ne treba shvatiti doslovno?

Kliknite za proširenje...

Naravno.

Izvorni budistički termini se ponekad prevode kao moralno i nemoralno,
dobro i loše. Međutim, često se prevode i kao poželjno i nepoželjno, jer
se moralni postupak smatra i poželjnim, jer kao svoj krajnji rezultat donosi
zadovoljstvo, a nemoralni postupak, pošto vremenom donese patnju
počiniocu, smatra se nepoželjnim.

Bilo kakva aktivnost – moralno ispravna ili ne – stvara, naravno, i svoj fizički
rezultat. Ako bacite kamen prozoru, on će ga razbiti, bilo da je motivacija
koja stoji iza tog postupka moralno poželjna ili ne. Razbijeni prozor je
normalna fizička posledica postupka bacanja kamena.

Ali pretpostavimo da je taj postupak motivisan nekakvom moralno
nepoželjnom voljom (kao što je mržnja), tada će postojati i mentalna
posledica. Ispoljavanje mržnje ojačaće mržnju koja već postoji u umu,
baš kao što vežbanje mišića povećava njihov obim. Kao posledica
toga, mržnja će postajati dominantni faktor unutar vašeg mentalnog sklopa.

Mržnja je samo jedan član iz grupe mentalnih faktora kojivode ka patnji.
Na ovaj ili na onaj način, jednog trenutka u bližoj ili daljoj budućnosti,
taj mentalni faktor doneće vam neku vrstu patnje. Osnovni uzrok te
patnje je nije sam čin bacanja kamena, već mržnja ili zlovolja sadržana
u voljnom činu bacanja kamena.

Leonard Bulen

Akcija i reakcija u budističkom učenju

Jasno je da je postupak bacanja kamena prema prozoru mogao biti motivisan ne
samo mržnjom, već i nekakvom dobrom namerom. Možete takav postupak, na
primer, počiniti u nameri da omogućite da u dimom ispunjenu sobu neke kuće u
plamenu uđe svež vazduh i tako spasete nečiji život. U takvim okolnostima
nesebičnost podstaknuta vašim poželjni voljnim postupkom ojačaće u vama već
postojeći mentalni faktor blagonaklonosti, a ojačani mentalni faktor će vas na
kraju dovesti u okolnosti koje će vam pružiti sreću.

Tako moralno poželjna voljna aktivnost donosi užitak u jednom trenutku u
budućnosti, dok nepoželjna voljna aktivnost na kraju donosi patnju. S druge
strane, postupak iza kojeg ne stoji volja (i koji naravno donosi uobičajene
fizičke posledice) ne stvara bilo kakav rezultat u vidu ojačavanja faktora uma,
niti kroz buduću sreću ili nesreću. Tamo gde nema volje nema ni elementa
moralnog ili nemoralnog. Lična želja ili volja u svome primarnom obliku jeste
nagon za životom, nagon za održanjem sopstva i potvrđivanjem toga sopstva.
Iz te temeljne želje za životom nastaju različitesklonosti, koje prepoznajemo
kao nagone, instinkte i želje, kojima se pridružuju emocije.

U budističkoj psihologiji instinkti i želje se smatraju manifestacijama osnovne
volje za životom. Ta volja za životom se, po pravilu, jednostavno naziva žeđ:
žeđ za postojanjem, želja da se živi kao posebno sopstvo zavek. Ali konačno
oslobađanje od nesreće moguće je postići jedino nadilaženjem lične
egzistencije. Žeđ za egzistencijom, ukorenjena u neznanju, označava se
kao primarni uslov od kojeg zavisi postojanje svake patnje. Tako je krajnji
cilj praktikovanja budustičkog puta dostizanje prosvetljenja.

Leonard Bulen

Akcija i reakcija u budističkom učenju .

To, naravno, znači prevazilaženje želje, ali samo dotle dokle je ta
želja naša lična, odnosno ka nama usmerena. Rečeno je:
“Poći odavde gde smo sada i odlučno odbaciti SVAKU želju zna-
čilo bi umreti, a umiranje ne rešava problem.” (Hjuston Smit)
Vrsta želje koju treba prevladati jeste otudaona koju bismo mogli
nazvati neznalačkom željom ili iracionalnomželjom. Citirajmo
ponovo:

“Želje vezane za osnovne nužnosti života moguće je zadovoljiti,
dok sebične želje nije moguće bilo kada umiriti. One ne izviru
iz hemije tela, već su čiste mentalne konstrukcije - biti sve više
i više, imati sve više i više: novca, moći, ugleda, ljubavi; preteći
i zaseniti sve druge, biti naj-naj. To je jedan nemoguć san, koji i
ako se ostvari neće sobom doneti ni spokojstvo ni trajnu sreću.

Pohlepni, ljubomorni, zavidljivi nikada ne mogu biti zadovoljni,
jer njihovo nezadovoljstvo i nesreća ne izviru iz bilo kakve stvar-
ne uskraćenosti u pogledu nečeg neophodnog za život, već iz ne-
dostataka i deformacija njihovog karaktera”. (“Metta”)

Iz svega ovoga uvidećete da se u budizmu prvim i poslednjim ne-
prijateljem smatra neznanje - neznanje ne u smislu pomanjkanja
obrazovanja, već pomanjkanja sposobnosti za pravilno razluči-
vanje stvari. Takođe vam je sada jasno da konačnu pobedu koju
treba ostvariti jeste zadobijanje sposobnosti razlučivanja i uviđa-
nja, a da je osnovno oružje u toj bici ispravna sabranost pažnje u
različitim oblicima.

Leonard Bulen

Akcija i reakcija u budističkom učenju

Karma, reinkarnacija i slicno, pripadaju hinduizmu i budizmu.Jos uvek nema nikakvih dokaza da se to stvarno i desava, ali zato znamo da kada covek umre, vraca se prahu, dok se duh vraca Bogu.
Apsolutno nema logike da ako sam cinio losa dela, moram da se reinkarniram, da bi se opravdao, i pobedio to zlo, i da bih postao duhovan.Iz mrtvih se niko jos uvek nije vratio na ovakav nacin, nema medicinskih dokaza, a Isus se jeste pojavio posle raspeca, ali samo na odredjeno vreme, da se pokaze ucenicima i onda se vratio Bogu.
To je jedini slucaj u istoriji sveta otkako postoji.

Lična volja je, otuda, jedan vid volje za životom, slepe žeđi za po-
stojanjem koja se u ovome ljudskom životu ispoljava putem ličnih
instinktivnih i emocionalnih faktora. Svi oni skupa sačinjavaju
dinamičke elemente mentalnog života.

Budistička psihologija prihvata sistem klasifikovanja dinamičkih
faktora uma koji je ponešto drugačiji od sistema sa kakvim se sre-
ćemo u zapadnoj psihologiji. On uključuje ne samo instinktivne
elemente, već i mentalne navike razvijene iz instikata, kao i obras-
ce mišljenja slobodno razvijane nasuprot tim instinktima.

Ova se klasifikacija generalno javlja u budističkoj literaturi kao
spisak pedeset aktivnih mentalnih faktora (nasuprot receptivnim
mentalnim faktorima znanim kao osećaj i opažaj) i svih tih pe-
deset faktora sačinjavaju dinamičke komponente uma. Neki od
njih su direktno izvedeni iz osnovnog nagona za održanjem, dok
su drugi razvijeni kao suprotnost egoističkim sklonostima, ali svi
učestvuju u formiranju ponašanja. Zato ih možemo označiti i kao
pedeset odrednica. Nema potrebe da se ovde detaljno bavimo
svim tim odrednicama. Sve što je potrebno pomenuti u sadaš-
njem kontekstu jesu tri, koje se nazivaju korenima nepoželjne
voljne aktivnosti i njihove suprotnosti, odnosno tri izvora poželj-
ne voljne aktivnosti.

Tri korena nepoželjne volje su pohlea, mržnja i obmanutost, dok
su njihove suprotnosti - velikodušnost, dobronamernost i razu-
mevanje - koreni poželjne voljne aktivnosti. Ta aktivnost može
se ispoljiti kao telesna i verbalna radnja ili kao misao; ali u sve-
mu tome je presudan motiv koji stoji iza te aktivnosti, mentalna
odrednica koja je podstiče.

Leonard Bulen
Akcija i reakcija u budističkom učenju

Karma je namještaljka. Oslobođenje od karme dolazi najprije tako da se vidi kako je namještena, kako arkonski spin inducira autosugestiju i zamagljuje percepciju, I ONDA SE JEDNOSTAVNO IZABERE DA SE TA IGRA VIŠE NE IGRA.
U oslobođenom pogledu ne postoji karmički zakon kojim bi mjerili uzroke i posljedice vaših akcija. Zamislite kakav je osjećaj te slobode.

Kliknite za proširenje...

http://4dlog.blogspot.com/2014_09_01_archive.html

Ovako izgleda ta igra - Samsara - večni krug rađanja i umiranja.

Kada se jednostavno izabere da se ta igra više ne igra, postoje dve tačke u kojima se krug može
prekinuti.
Jedan način je da se neznanje zameni znanjem. Znanje podrazumeva uvid u tri karakteristike
svega postojećeg, a to su prolaznost, patnja i nepostojanje trajne suštine.
http://srednjiput.rs/uvod-u-budizam/budizam-za-pocetnike/tri-univerzalne-karakteristike/

Drugi način je da se krug prekine u opažaju. Uspostavljanjem gole pažnje, oslobađamo se
sviđanja/nesviđanja(žudnja/odbojnost), a samim tim i vezivanja i tako dalje...

Sasvim jednostavno.

Tako, ako mislite ili govorite motivisani pohlepom, bila ona u očiglednom i intenzivnom
obliku ili u slabom i prikrivenom obliku, vi na taj način jačate pohlepukao faktor vašeg
mentalnog sklopa. Sa druge strane, kada delujete iz velikodušnosti, time ujedno i jačate
tu odrednicu sopstvenog uma. Isto je sa mržnjom i dobronamernošću kao njezinom
protivtežom. Onaj ko sebi dopušta da postane ljut ili iznerviran istovremeno u svome
umu stvara faktor mržnje, dok čineđi napor da bude tolerantan i strpljiv sa ljudima koji
ga iritiraju ili stvarima koje ga onespokojavaju povećava mentalni faktor dobronamernosti
u svome umu.

I opet, ako mislite, govorite ili postupate na egoističan način dopuštate sebi da budete
motivisani obmanutošću, jer obmanutost u ovome kontekstu znači prvenstveno obmanu
o postojanju sopstva, zajedno sa samoobmanom i osećanjima supreiornosti i inferiornosti
koja je prate. Otuda vama sve više ovladava obmanutost, pošto postaje jača no što je bila.

Kada, sa druge strane, nastojite da razaberete pravu prirodu iluzije o sopstvu i oslobodite
se samoobmane jačate i suprotni faktor – razumevanje. Tako razumevanje – ili
neobmanutost, kako se često naziva – postaje jača odrednica vaših misaonih procesa.

Kao što vidite, moralno nepoželjne odrednice koje postoje kao delovi vašeg mentalnog
sklopa ometaju vaše napredovanje ka konačnom oslobađanju; tako o njima možete
govoriti kao o 'smetnjama'. Na isti način, možete videti da moralno poželjni faktori uma
podstiču vaše napredovanje ka konačnom oslobađanju, te ih otuda možemo nazvati
'podsticajima'. Iz ovoga ćete zaključiti da ispoljavanje neke odrednice odmah daje svoj
efekat untar uma. Taj neposredni efekat je jačanje te odrednice, što joj naravno
ubuduće olakšava da dejstvuje.

Leonard Bulen
Akcija i reakcija u budističkom učenju

''Kroz ispravnu praksu daješ priliku staroj kammi da se potroši. Znajući kako
stvari dolaze i prolaze možeš samo biti svestan i dopustiti im da odu svojim
putem. To je kao da imaš dva drveta: ako jedno đubriš i zalivaš, a o drugome
uopste ne brines, nema sumnje koje će bujati, a koje će se osusiti.''

Ađan Ča