Zemlja

Znam tačno kako mu je.

polar-bear-iceberg.jpg


Ali nema mu pomoći.
Nema ni meni. :)
 
Retke su duše koje se i bez reči razumeju.
Sve ostale se i rečima jedva sporazumevaju - nadmudruju se,
svađaju, ratuju.
A svaka reč ima težinu kamena.
Mogu je prepravljati, brisati, skrivati - ipak će trajati,
kao kamen uzidan u tvrđavu,
kao pečat u pamćenju. :)
 
Veliki dećaci bi opet da se igraju WW.
Potrošene su reči i govorne čarke pretvaraju se u govor oružja.

misiles-ocrea-.jpg


Počinje nadmetanje "koimaveći"... veći arsenal bojevih nuklearnih glava i veći domet,
kao u onoj dečijoj igri "komožedaljedapljune."
I pitanje koje sve kopka -
ko je moćniji, ko može više puta ...više puta da razori Planetu?

Samo ti znaš Frojde, da je ponekad cigara samo cigara.
Ali ova "cigara" to uvek jeste.

Dabogda svaka bila ćorak - kletva je moje jedino oružje. :)
 
Poslednja izmena:
I ...
dok se Planeta ježi i čeka po ko zna koji put
da je zvekne majka svih A bombi
ili neka nemesis kometa i
izazove smak ovog prljavog sveta
poslednji je čas da i mi odigramo svoj
"prljavi" ples.


S rukom u ruci,
lakog koraka, uz zvuke lake muzike.
Sjaj u očima i osmeh.
Samo muzika i mi.
Pa nek pukne veliki bumtres.

Jes.:)
 
"Stvaranje je jedino dostojanstvo čoveka. Stvaranje lepote" - Hakim bej

:heart:

Ali kada bi se čovek pored stvaranja lepote više bavio ispravljenjem
sopstvene grozote,
dokazao bi da je dostojan šegrt Univerzalnog Stvaraoca.
A Njemu bi se možda nasmešio brk ?
Ili ga uopše ne bilo briga, kao uvek. :)
 
"Večni sjaj besprekornog uma" ?
Ko nema bar jedan takav film u svojoj glavi?

Ko nije poželeo nekad da pritisne DELETE dugmence,
tu negde iza uha i očisti um od svega?
Mogao bi da izbriše pola svog života, a možda i ceo?
Ostalo bi samo ono vredno što se u srcu čuva, možda.

Ali tog dugmenceta nema.

Sve drugo što pokušavaš kratkotrajno je i bezuspešno.
Probudiš se mamuran i slomljen, jadniji nego što si bio.
Ostaje ti samo da čekaš Alchajmera, ali Alchajmer uvek stiže
prekasno.

Ajd onda, nazdravlje i živeli! :)
 
Danas je Svetski dan srca!
Opominju nas da ga čuvamo, je l ?
Lako bi ga mi čuvali, kada bi nas svi oni, koliko god ih ima,
ostavili na miru.
A ovako, ostaje nam samo da ga hranimo ljubavlju,
jedinom hranom koja mu prija, koja ga štiti i leči.

kogda-bolit-serdce-simptomy-chem-lechit_3_1.jpg


Ali, šta sa besom, šta sa jadom?

Uostalom, čak i smrt od srca nekad može biti slatka.
Bar da mi se posreći. :)
 
Kao ni ja.

by.jpg


A ti, još si tu?
Stežeš pesnice i zube, grizeš nokte, režiš.
Šta čekaš?
Zategni pertle, ranac na leđa, nepovratnu kartu u džep.
Odavno je zvonilo da bežiš.
Tamo te čeka veliki, ko zna kakav Svet.
Kreni.
Vozi, trči, plovi, leti, šetaj.
I gledaj.
Neka vreme nosi tvoje breme.
Krug će te vratiti tu gde si sad.
U tvoj prljav grad.
Ali ništa više neće biti isto.

Ni ti, ni on. :)
 
Još sam tu, na pragu godina, sa puno tuđih odgovora.
Meni ostaju pitanja.
Prihvatam ih, i sam postajem pitanje.
Kada postanem odgovor biće kraj.
Bežeći od izvesnog tražim nova pitanja.
I gle, nalazim ih svuda.
Svet je samo skup pitanja.
Reč kojom je stvoren je pitanje. Mi smo odgovor.
Postoje predeli sa dobrim pitanjima, onima bez odgovora,
tu se dobro živi.
Loša pitanja stvaraju loš svet, mračan, hladan, zao,
ustrojen porobljavajućim pravilima.
Kada se nađem u takvom svetu kršim pravila.
Ne rušim, ne palim, ne glasam,
ali uvek nosim kante sa gorivom.
I svuda gde prepoznam iskru
dolivam.
Udar nađe iskru u kamenu, pisao je vladika,
iskra se ne sme ugasiti.
Iskra je život.
 
Neko može da putuje zemaljskim i kosmičkim prostranstvima
ne izlazeći iz svoje sobe,
klizeći po svojim mislima od jednog do drugog znaka pitanja,
u beskraj.
Sakupljeno znanje i neznanje taložiće se i slagati kao godovi
u stablu stare sekvoje.

Ali, sve do kraja oči će mu ostati gladne neviđenih lepota,
čak i lepote malog cveta ili šarenog cvrčka.
A srce gladno ljubavi.

Iskre života, plamen života.
I žaljenje za proteklim vremenom :)
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top