Бранчез
Ističe se
- Poruka
- 2.755
kao da smo ukleti
Za tvoj info ima i zena koje se razumeju u avijaciju
Јесам ли рекао нешто што није требало или?
-
- Popularno:
- Da li je opravdano uvesti zabranu...
- Sail Amsterdam – Najveći festival...
- Profesor Antić: U građanskom ratu plaču...
- Imaju li privatnici koji nisu za SNS...
- U slučaju rata u BiH šta će te vi da...
- On je samo drug?
- Чик уђи у маркет ако смеш! Противправни...
- Nacionalista na daljinu
- U nedostatku svojih napadaju neutralne
- Sta se desava sa N1?
Avionske nesrece i incidenti
- Začetnik teme dlugomir
- Datum pokretanja
Јесам ли рекао нешто што није требало или?
gost 46745
Veoma poznat
- Poruka
- 12.490
Јесам ли рекао нешто што није требало или?
ma neeee ... al mi se stalno obracas u muskom rodu ... pa reko da ispravim
Zene obicno ne zanima tehnika al eto ima i toga
Бранчез
Ističe se
- Poruka
- 2.755
ma neeee ... al mi se stalno obracas u muskom rodu ... pa reko da ispravim
Zene obicno ne zanima tehnika al eto ima i toga
Млада дамо, само једном сам се обратио теби као мушкарцу и на томе ми је искрено жао. У време када сам одговарао нисам приметио пол. А тек сада сам, након што си ми указаЛА на моју грешку приметио да сам заиста и погрешио. Природно је да се мушкарци више за то занимају. Кажем више, јер то значи да се и жене занимају а то нипошто није нешто због чега треба
gost 46745
Veoma poznat
- Poruka
- 12.490
Sve ok , meni je to simpaticno , nije prvi put , desava se i na nekim mnogo strucnijim portalima
Бранчез
Ističe se
- Poruka
- 2.755
Sve ok , meni je to simpaticno , nije prvi put , desava se i na nekim mnogo strucnijim portalima
- Poruka
- 238.003
Ma znam, ali pomenut je i covek koji je to uradio, imate li neki dokaz za ovo drugo?
gost 46745
Veoma poznat
- Poruka
- 12.490
Dlugomire , deo mog posla je da izmedju ostalog ,znam tacne uzroke avionskih nesreca u svetu .
Linkove ne ocekuj da ces dobiti ili detalje .
Бранчез
Ističe se
- Poruka
- 2.755
gost 46745
Veoma poznat
- Poruka
- 12.490
Poslednja izmena:
Бранчез
Ističe se
- Poruka
- 2.755
gost 46745
Veoma poznat
- Poruka
- 12.490
Sve je stvar afiniteta ... pesmicu od 5 strofa nisam nikad mogla nauciti
al 1000 strana neceg sto me zanima , progutam za popodne ... ubice nas za spamovanje
laka ti noc
al 1000 strana neceg sto me zanima , progutam za popodne ... ubice nas za spamovanje
laka ti noc
Бранчез
Ističe se
- Poruka
- 2.755
Sve je stvar afiniteta ... pesmicu od 5 strofa nisam nikad mogla nauciti
al 1000 strana neceg sto me zanima , progutam za popodne ... ubice nas za spamovanje
laka ti noc
gost 46745
Veoma poznat
- Poruka
- 12.490
Tajanstveni incident iznad Sahalina 1983.
Pre trideset godina iznad sovjetskog dalekoistočnog ostrva Sahalin zalutao je neobični putnički avion, koga su sovjetski piloti, posle više upozorenja, oborili. Ljudski i materijalni ostaci pronađeni u moru, zvanična verzija i verzije pripadnika sovjetske vojske pokazuju da je misterija ovog „boinga 747“ daleko od razjašnjenja
Na mestu nesreće korejskog „boinga 747“ pronađeno je svega oko 30 fragmenata tela nastradalih,
što je mnogo manje nego što bi se očekivalo u slučaju da je bilo preko 200 ljudi, kako se navodi. Izvor: Getty Images.
U noći pred 1. septembar 1983. na nebu iznad sovjetskog dalekoistočnog ostrva Sahalin desio se neobičan incident sa putničkim avionom „boing 747“ kompanije „Korean Air“.
Zvanična verzija događaja, koje se u najmanju ruku drže vlade četiri zemlje – Koreje, Japana, Rusije i SAD – zasniva se na vrlo jednostavnim objašnjenjima.
Putnički avion kompanije „Korean Air“ „boing 747“ imao je redovan let KAL-007 na liniji Njujork–Seul sa sletanjem u Enkoridžu na Aljasci radi dopune goriva.
Putanja je vodila preko Tihog okeana uz zaobilazak teritorije Sovjetskog Saveza. Međutim, odmah posle poletanja u Enkoridžu avion je počeo da odstupa od svoje očekivane putanje, a u trenutku njegovog pada na jugozapadu Sahalina to odstupanje je iznosilo negde oko 500 km.
Prema podacima istrage Organizacije međunarodnog civilnog vazduhoplovstva (ICAO), posada aviona je pogrešno podesila autopilot i nije proveravala svoj trenutni položaj oslanjajući se na automatske sisteme.
U 4:51 po lokalnom vremenu avion je ušao u sovjetski vazdušni prostor iznad zabranjene zone na poluostrvu Kamčatka gde se nalazila sovjetska raketna baza.
Prema zvaničnoj verziji, sovjetska protivvazdušna odbrana je pomešala „boing“ sa američkim špijunskim avionom RC-135, koji je iste noći, navodno, nadzirao lansiranje sovjetske balističke rakete. RC-135 na radarima izgleda isto kao i putnički avion.
Radi presretanja korejskog aviona iznad Kamčatke poleteli su lovci MiG-23 i nastavili su da ga prate sve do izlaska iz sovjetskog vazdušnog prostora.
U 6:13 „boing“ je ponovo prešao sovjetsku granicu, ovaj put iznad Sahalina U susret su mu krenuli presretači Su-15. U 6:24 pilot lovca-presretača Genadij Osipovič ispalio je dve rakete koje su oborile avion.
Njegovi ostaci su pali u more sa visine od oko 9 km u području ostrva Moneron jugozapadno od Sahalina.
Sudeći prema zvaničnoj verziji, do nesreće tog putničkog aviona doveo je neverovatan broj podudarnosti. Međutim, svedoci tog događaja sa sovjetske strane iznose mnoge nelogičnosti koje ukazuju na to da upad „boinga“ u sovjetski vazdušni prostor, u najmanju ruku, nije bio slučajan i dovode u pitanje zvaničnu verziju.
Nešto drugačija verzija istog događaja, prema mišljenju sovjetskog vojnog rukovodstva, jeste da je upad „boinga“ bio deo obaveštajne operacije čiji je cilj bilo otkrivanje radarske zaštite Dalekog Istoka Sovjetskog Saveza.
U ovom slučaju je važno napomenuti da su značajne oblasti sovjetskog Dalekog Istoka zaista bile zatvorene teritorije. Pored raketnih baza, tamo su se nalazile baze sovjetske ratne mornarice (sve su to i danas objekti od posebnog značaja), baze podmorničke flote, radarske stanice, baze avijacije dugog doleta i drugi tajni vojni objekti.
Prvo pitanje koje su postavili stručnjaci i učesnici u tom incidentu sa sovjetske strane jeste kako je taj avion mogao da skrene sa svog kursa.
„Boing 747“ je u to vreme bio opremljen najsavremenijim navigacionim sistemima koji su na više načina dublirali jedan drugog (vršili istu funkciju), tako da je neobjašnjivo to da odstupanje od redovne putanje nije odmah uočeno.
Pored toga, vrlo je čudno to da američke i japanske službe kontrole vazdušnog saobraćaja nisu nijednom pokušale da stupe u kontakt sa avionom na letu KAL-007 kako bi obavestile njegove pilote da su skrenuli sa kursa.
Pre trideset godina iznad sovjetskog dalekoistočnog ostrva Sahalin zalutao je neobični putnički avion, koga su sovjetski piloti, posle više upozorenja, oborili. Ljudski i materijalni ostaci pronađeni u moru, zvanična verzija i verzije pripadnika sovjetske vojske pokazuju da je misterija ovog „boinga 747“ daleko od razjašnjenja
Na mestu nesreće korejskog „boinga 747“ pronađeno je svega oko 30 fragmenata tela nastradalih,
što je mnogo manje nego što bi se očekivalo u slučaju da je bilo preko 200 ljudi, kako se navodi. Izvor: Getty Images.
U noći pred 1. septembar 1983. na nebu iznad sovjetskog dalekoistočnog ostrva Sahalin desio se neobičan incident sa putničkim avionom „boing 747“ kompanije „Korean Air“.
Zvanična verzija događaja, koje se u najmanju ruku drže vlade četiri zemlje – Koreje, Japana, Rusije i SAD – zasniva se na vrlo jednostavnim objašnjenjima.
Putnički avion kompanije „Korean Air“ „boing 747“ imao je redovan let KAL-007 na liniji Njujork–Seul sa sletanjem u Enkoridžu na Aljasci radi dopune goriva.
Putanja je vodila preko Tihog okeana uz zaobilazak teritorije Sovjetskog Saveza. Međutim, odmah posle poletanja u Enkoridžu avion je počeo da odstupa od svoje očekivane putanje, a u trenutku njegovog pada na jugozapadu Sahalina to odstupanje je iznosilo negde oko 500 km.
Prema podacima istrage Organizacije međunarodnog civilnog vazduhoplovstva (ICAO), posada aviona je pogrešno podesila autopilot i nije proveravala svoj trenutni položaj oslanjajući se na automatske sisteme.
U 4:51 po lokalnom vremenu avion je ušao u sovjetski vazdušni prostor iznad zabranjene zone na poluostrvu Kamčatka gde se nalazila sovjetska raketna baza.
Prema zvaničnoj verziji, sovjetska protivvazdušna odbrana je pomešala „boing“ sa američkim špijunskim avionom RC-135, koji je iste noći, navodno, nadzirao lansiranje sovjetske balističke rakete. RC-135 na radarima izgleda isto kao i putnički avion.
Radi presretanja korejskog aviona iznad Kamčatke poleteli su lovci MiG-23 i nastavili su da ga prate sve do izlaska iz sovjetskog vazdušnog prostora.
U 6:13 „boing“ je ponovo prešao sovjetsku granicu, ovaj put iznad Sahalina U susret su mu krenuli presretači Su-15. U 6:24 pilot lovca-presretača Genadij Osipovič ispalio je dve rakete koje su oborile avion.
Njegovi ostaci su pali u more sa visine od oko 9 km u području ostrva Moneron jugozapadno od Sahalina.
Sudeći prema zvaničnoj verziji, do nesreće tog putničkog aviona doveo je neverovatan broj podudarnosti. Međutim, svedoci tog događaja sa sovjetske strane iznose mnoge nelogičnosti koje ukazuju na to da upad „boinga“ u sovjetski vazdušni prostor, u najmanju ruku, nije bio slučajan i dovode u pitanje zvaničnu verziju.
Nešto drugačija verzija istog događaja, prema mišljenju sovjetskog vojnog rukovodstva, jeste da je upad „boinga“ bio deo obaveštajne operacije čiji je cilj bilo otkrivanje radarske zaštite Dalekog Istoka Sovjetskog Saveza.
U ovom slučaju je važno napomenuti da su značajne oblasti sovjetskog Dalekog Istoka zaista bile zatvorene teritorije. Pored raketnih baza, tamo su se nalazile baze sovjetske ratne mornarice (sve su to i danas objekti od posebnog značaja), baze podmorničke flote, radarske stanice, baze avijacije dugog doleta i drugi tajni vojni objekti.
Prvo pitanje koje su postavili stručnjaci i učesnici u tom incidentu sa sovjetske strane jeste kako je taj avion mogao da skrene sa svog kursa.
„Boing 747“ je u to vreme bio opremljen najsavremenijim navigacionim sistemima koji su na više načina dublirali jedan drugog (vršili istu funkciju), tako da je neobjašnjivo to da odstupanje od redovne putanje nije odmah uočeno.
Pored toga, vrlo je čudno to da američke i japanske službe kontrole vazdušnog saobraćaja nisu nijednom pokušale da stupe u kontakt sa avionom na letu KAL-007 kako bi obavestile njegove pilote da su skrenuli sa kursa.
gost 46745
Veoma poznat
- Poruka
- 12.490
Drugo pitanje je da li je bilo putnika u avionu.
Neobjašnjivo je i to da nakon pada putničkog aviona nisu objavljeni spiskovi nastradalih, kao što obično biva u takvim slučajevima.
„Korejci su morali da objave spisak putnika, a oni to nisu uradili. Ko onda može da tvrdi da je u avionu bilo putnika?“, kaže Aleksandar Ščerbakov, vojni stručnjak i probni pilot.
Na mestu nesreće je pronađeno svega oko 30 fragmenata tela nastradalih. Mnogo manje nego što bi se očekivalo u slučaju da je bilo preko 200 ljudi, kako se navodi.
„Uveren sam da u avionu nije bilo putnika. Oni nisu mogli da prosto nestanu, ili da se rastvore u morskoj vodi“, kaže Anatolij Kornukov, koji je 1983. bio komandant 48. lovačke divizije Dalekoistočnog vojnog okruga (DVO).
Oni koji su učestvovali u potrazi za nastradalima zapazili su i da je nađeni prtljag takođe bio vrlo neobičan. „Naočare, pudrijere, prazne ženske tašne. Svi pronađeni predmeti stali su u svega šest kutija“, priseća se Kornukov.
Prema mišljenju istoričara Aleksandra Kolesnika, neobičan prtljag „potvrđuje verziju da je u pitanju bila provokacija i da su putnici iskrcani u Enkoridžu“.
Stav da se radilo o provokaciji podržava i Filip Bobkov, koji je u to vreme bio zamenik predsednika KGB-a: „To je bila dobro isplanirana operacija. Putnika nije bilo, samo posada.“
Na zaključak da je taj let bio obaveštajna operacija, prema mišljenju neposrednih učesnika tog događaja, navodi, na prvi pogled, zanemarljiv podatak da je avion zadržan 40 minuta u Enkoridžu.
Kašnjenje je sasvim uobičajena pojava i ne izaziva posebnu sumnju, ali je upečatljivo to da je avion tako ušao u vazdušni prostor Sovjetskog Saveza u isto vreme kada i američki satelit „Ferret-D/Farrah“.
Tadašnji načelnik Uprave posebnih odseka Ratnog vazduhoplovstva Sovjetskog Saveza Vasilij Aleksejev iznosi iste zaključke: „Njegov let je bio usaglašen sa naletom američkog satelita. Svi sistemi protivvazdušne odbrane Dalekog Istoka Sovjetskog Saveza bili su razotkriveni.“
Ivan Tretjak, koji je 1983. komandovao jedinicama DVO, ističe da su sovjetski obaveštajci uspeli da presretnu šifrovanu poruku od „boinga“ ka satelitu: „Mogu da vidim podmornice u dubini. Dobro se vide. Pravim snimke.“
Treće pitanje je zašto korejski avion nije odgovarao kada su pokušali da stupe u kontakt sa njim, kao ni na manevre i vatreno upozorenje sovjetskih lovaca.
Povrh toga, primetivši lovce, piloti „boinga“ su počeli da manevrišu vrlo neuobičajeno za jedan putnički avion, prema navodima pilota Genadija Osipoviča.
„Boing“ je smanjio brzinu na 400 km/h, kao da je pokušavao da izbegne pratnju. A pri toj brzini Su-15 pada u kovit.
Kako ističe general Mahmut Garejev, svrha provokacije, ako je to bila provokacija, jeste otkrivanje radarskih sistema Dalekog Istoka Sovjetskog Saveza: „Amerikancima je bilo važno da ih otkriju i zbog toga su morali da prelete preko njih. Vojni avion bi odmah bio oboren.“ „Boing“ je tada u sovjetskom vazdušnom prostoru proveo nekoliko časova.
„Nikada nisam pomislio da bih mogao da oborim putnički avion. Bilo šta, ali samo ne to!“, tvrdio je Genadij Osipovič kasnije.
Konačno, čak i da se radi o špijunskoj operaciji, veoma je neobična činjenica da je misija bila očigledno samoubilačka, a to je dosta neobično za vojske zapadnih zemalja. Ekipa aviona koji je uleteo nad strogo čuvane teritorije SSSR-a svakako nije mogla da se nada da će otuda otići živa.
Bez potpunog otkrivanja tajnih dokumenata nemoguće je sa sigurnošću govoriti o tome šta se zapravo dogodilo na nebu iznad Sahalina u septembru 1983,
Neobjašnjivo je i to da nakon pada putničkog aviona nisu objavljeni spiskovi nastradalih, kao što obično biva u takvim slučajevima.
„Korejci su morali da objave spisak putnika, a oni to nisu uradili. Ko onda može da tvrdi da je u avionu bilo putnika?“, kaže Aleksandar Ščerbakov, vojni stručnjak i probni pilot.
Na mestu nesreće je pronađeno svega oko 30 fragmenata tela nastradalih. Mnogo manje nego što bi se očekivalo u slučaju da je bilo preko 200 ljudi, kako se navodi.
„Uveren sam da u avionu nije bilo putnika. Oni nisu mogli da prosto nestanu, ili da se rastvore u morskoj vodi“, kaže Anatolij Kornukov, koji je 1983. bio komandant 48. lovačke divizije Dalekoistočnog vojnog okruga (DVO).
Oni koji su učestvovali u potrazi za nastradalima zapazili su i da je nađeni prtljag takođe bio vrlo neobičan. „Naočare, pudrijere, prazne ženske tašne. Svi pronađeni predmeti stali su u svega šest kutija“, priseća se Kornukov.
Prema mišljenju istoričara Aleksandra Kolesnika, neobičan prtljag „potvrđuje verziju da je u pitanju bila provokacija i da su putnici iskrcani u Enkoridžu“.
Stav da se radilo o provokaciji podržava i Filip Bobkov, koji je u to vreme bio zamenik predsednika KGB-a: „To je bila dobro isplanirana operacija. Putnika nije bilo, samo posada.“
Na zaključak da je taj let bio obaveštajna operacija, prema mišljenju neposrednih učesnika tog događaja, navodi, na prvi pogled, zanemarljiv podatak da je avion zadržan 40 minuta u Enkoridžu.
Kašnjenje je sasvim uobičajena pojava i ne izaziva posebnu sumnju, ali je upečatljivo to da je avion tako ušao u vazdušni prostor Sovjetskog Saveza u isto vreme kada i američki satelit „Ferret-D/Farrah“.
Tadašnji načelnik Uprave posebnih odseka Ratnog vazduhoplovstva Sovjetskog Saveza Vasilij Aleksejev iznosi iste zaključke: „Njegov let je bio usaglašen sa naletom američkog satelita. Svi sistemi protivvazdušne odbrane Dalekog Istoka Sovjetskog Saveza bili su razotkriveni.“
Ivan Tretjak, koji je 1983. komandovao jedinicama DVO, ističe da su sovjetski obaveštajci uspeli da presretnu šifrovanu poruku od „boinga“ ka satelitu: „Mogu da vidim podmornice u dubini. Dobro se vide. Pravim snimke.“
Treće pitanje je zašto korejski avion nije odgovarao kada su pokušali da stupe u kontakt sa njim, kao ni na manevre i vatreno upozorenje sovjetskih lovaca.
Povrh toga, primetivši lovce, piloti „boinga“ su počeli da manevrišu vrlo neuobičajeno za jedan putnički avion, prema navodima pilota Genadija Osipoviča.
„Boing“ je smanjio brzinu na 400 km/h, kao da je pokušavao da izbegne pratnju. A pri toj brzini Su-15 pada u kovit.
Kako ističe general Mahmut Garejev, svrha provokacije, ako je to bila provokacija, jeste otkrivanje radarskih sistema Dalekog Istoka Sovjetskog Saveza: „Amerikancima je bilo važno da ih otkriju i zbog toga su morali da prelete preko njih. Vojni avion bi odmah bio oboren.“ „Boing“ je tada u sovjetskom vazdušnom prostoru proveo nekoliko časova.
„Nikada nisam pomislio da bih mogao da oborim putnički avion. Bilo šta, ali samo ne to!“, tvrdio je Genadij Osipovič kasnije.
Konačno, čak i da se radi o špijunskoj operaciji, veoma je neobična činjenica da je misija bila očigledno samoubilačka, a to je dosta neobično za vojske zapadnih zemalja. Ekipa aviona koji je uleteo nad strogo čuvane teritorije SSSR-a svakako nije mogla da se nada da će otuda otići živa.
Bez potpunog otkrivanja tajnih dokumenata nemoguće je sa sigurnošću govoriti o tome šta se zapravo dogodilo na nebu iznad Sahalina u septembru 1983,
gost 46745
Veoma poznat
- Poruka
- 12.490
Kazanjska avionska tragedija
U Rusiji je ponedeljak 18. novembar 2013 ,proglašen za dan žalosti zbog žrtava avionske nesreće blizu Kazanja, gde se prethodne večeri srušio „boing 737-500“ kompanije „Tatarstan“. Poginulo je 50 ljudi. Istražni komitet smatra da je tragedija prouzrokovana greškom u pilotiranju i tehničkim faktorima, uključujući i kvar na uređajima, dok stručnjaci navode mnoge stare probleme ruske civilne avijacije na koje je ova nesreća ponovo skrenula pažnju.
Posada tatarstanskog „boinga 737-500“ je iz zasada nepoznatih razloga odustala
od ateriranja u prvom pokušaju i ponovila manevar sletanja. Izvor: twitter.com/russia2tv.
Prema rezultatima istrage, avion kompanije „Tatarstan“ pao je kod Kazanja, gotovo vertikalno između poletno-sletne staze i manevarske površine. Eksplodirali su rezervoari, usled čega je izbio požar koji je lokalizovan tek ujutro. Po rečima Aleksandra Poltinjina, šefa Privolške uprave za saobraćaj Istražnog komiteta RF, tokom noći se požar nekoliko puta ponovo rasplamsao.
On je istakao da je posada iz zasada nepoznatih razloga odustala od ateriranja u prvom pokušaju i ponovila manevar sletanja. Treba ispitati zbog čega piloti nisu mogli da prizemlje avion u prvom pokušaju. Odgovarajući na pitanje da li je posada aviona zaista saopštavala da ima problema prilikom sletanja, Poltinjin je samo istakao da je avion pre sletanja uspostavljao vezu sa aerodromskom službom, prenose RIA „Novosti“.
Ranije je saopšteno da su već saslušani kontrolori leta koji su navodili avion. Kontrolor Kiril Kornišin je u emisiji TV kanala „Rusija 24“ ispričao kako je jedan pilot obavestio kontrolu leta da će avion napraviti manevar i ponoviti sletanje na pistu. „On je rekao da nema konfiguraciju za sletanje. Dao sam mu uputstvo kako to treba da bude po standardu. On je potvrdio, ali nije napravio manevar. Posle svega nekoliko sekundi dogodila se nesreća“, rekao je kontrolor leta.
Na moskovskom aerodromu sa koga je avion poleteo istražni organi su već uzeli uzorke goriva i maziva. Od avionske kompanije „Tatarstan“ uzeti su svi dokumenti vezani za tehničko stanje aviona i pripremu pilota za let, saopštio je šef Privolške uprave za saobraćaj Istražnog komiteta RF.
Pronađena su tela svih putnika. Među poginulima su i dve strane državljanke i poznate ličnosti Tatarstana: sin predsednika republike Irek Minjihanov i šef Uprave federalne službe bezbednosti u Tatarstanu Aleksandar Antonov.
„Crne kutije“ su pronađene tek ujutro u jami koja se formirala na mestu pada aviona. One zasada nisu dešifrovane, tako da eksperti iznose prilično oprezne pretpostavke o uzrocima tragedije.
Izvor u Operativnom štabu za likvidaciju posledica vanrednih situacija izjavio je za „Interfaks“ da se ne isključuju „problemi sa mehanizacijom krila, a moglo se dogoditi i da motori nemaju dovoljno snage za manevar“. Sa druge strane, Mihail Brjačak, prvi zamenik predsednika komiteta Državne dume za saobraćaj, smatra da je tehnička neispravnost aviona najmanje verovatan uzrok tragedije.
Po mišljenju Aleksandra Starovojtova, zamenika predsednika komiteta Državne dume za saobraćaj, „piloti nisu bili dovoljno stručni da prizemlje avion“. Sa njegovom verzijom se slaže i Oleg Belij, šef Instituta za probleme saobraćaja Ruske akademije nauka. On je objasnio da su savremene avionske kompanije odustale od aviona domaće proizvodnje, jer oni prave veliku buku i ne mogu se koristiti za letove u inostranstvo. „Ostali smo bez svog avionskog parka, a nastavili smo da obučavamo pilote na starim školskim avionima domaće proizvodnje. Avionske kompanije ne obučavaju stručnjake, već uzimaju one koji su prošli obuku, a ti piloti nisu učili da upravljaju 'boingom', nego ruskim 'tupoljevom'“, kaže Belij.
Oleg Smirnov, zaslužni pilot i predsednik komisije za civilnu avijaciju građanskog saveta „Rostransnadzora“, takođe ne isključuje mogućnost da su piloti pogrešili, jer nisu imali dovoljno iskustva u upravljanju „boingom 737“, ali glavni uzrok on vidi u mnogim preduslovima koji prouzrokuju avionske nesreće. „Mi smo 2011. bili na prvom mestu po avionskim nesrećama, pa je 2012. bilo nešto bolje, a 2013. smo već imali dve tragedije“, kaže stručnjak.
„Stvar je u tome što mi imamo vrlo loš sistem regulisanja civilne avijacije. Jedni isti ljudi daju sertifikate za letenje i vrše istragu posle tragedije. U SAD, na primer, istragu vrši posebna struktura, čijeg rukovodioca imenuje predsednik države, i svaka avionska kompanija mora da ispoštuje njene instrukcije“.
Po Smirnovljevom mišljenju, u većini ovakvih nesreća se ispostavlja da su krivci piloti koji su i sami poginuli, a rešavanje sistemskih problema se odlaže. „Kod nas nijedna državna struktura nije zvanično odgovorna za bezbednost letova. Eksperti govore o tome i njihovo mišljenje niko ne dovodi u pitanje, ali se situacija ne rešava“, zaključio je stručnjak.
U Rusiji je ponedeljak 18. novembar 2013 ,proglašen za dan žalosti zbog žrtava avionske nesreće blizu Kazanja, gde se prethodne večeri srušio „boing 737-500“ kompanije „Tatarstan“. Poginulo je 50 ljudi. Istražni komitet smatra da je tragedija prouzrokovana greškom u pilotiranju i tehničkim faktorima, uključujući i kvar na uređajima, dok stručnjaci navode mnoge stare probleme ruske civilne avijacije na koje je ova nesreća ponovo skrenula pažnju.
Posada tatarstanskog „boinga 737-500“ je iz zasada nepoznatih razloga odustala
od ateriranja u prvom pokušaju i ponovila manevar sletanja. Izvor: twitter.com/russia2tv.
Prema rezultatima istrage, avion kompanije „Tatarstan“ pao je kod Kazanja, gotovo vertikalno između poletno-sletne staze i manevarske površine. Eksplodirali su rezervoari, usled čega je izbio požar koji je lokalizovan tek ujutro. Po rečima Aleksandra Poltinjina, šefa Privolške uprave za saobraćaj Istražnog komiteta RF, tokom noći se požar nekoliko puta ponovo rasplamsao.
On je istakao da je posada iz zasada nepoznatih razloga odustala od ateriranja u prvom pokušaju i ponovila manevar sletanja. Treba ispitati zbog čega piloti nisu mogli da prizemlje avion u prvom pokušaju. Odgovarajući na pitanje da li je posada aviona zaista saopštavala da ima problema prilikom sletanja, Poltinjin je samo istakao da je avion pre sletanja uspostavljao vezu sa aerodromskom službom, prenose RIA „Novosti“.
Ranije je saopšteno da su već saslušani kontrolori leta koji su navodili avion. Kontrolor Kiril Kornišin je u emisiji TV kanala „Rusija 24“ ispričao kako je jedan pilot obavestio kontrolu leta da će avion napraviti manevar i ponoviti sletanje na pistu. „On je rekao da nema konfiguraciju za sletanje. Dao sam mu uputstvo kako to treba da bude po standardu. On je potvrdio, ali nije napravio manevar. Posle svega nekoliko sekundi dogodila se nesreća“, rekao je kontrolor leta.
Na moskovskom aerodromu sa koga je avion poleteo istražni organi su već uzeli uzorke goriva i maziva. Od avionske kompanije „Tatarstan“ uzeti su svi dokumenti vezani za tehničko stanje aviona i pripremu pilota za let, saopštio je šef Privolške uprave za saobraćaj Istražnog komiteta RF.
Pronađena su tela svih putnika. Među poginulima su i dve strane državljanke i poznate ličnosti Tatarstana: sin predsednika republike Irek Minjihanov i šef Uprave federalne službe bezbednosti u Tatarstanu Aleksandar Antonov.
„Crne kutije“ su pronađene tek ujutro u jami koja se formirala na mestu pada aviona. One zasada nisu dešifrovane, tako da eksperti iznose prilično oprezne pretpostavke o uzrocima tragedije.
Izvor u Operativnom štabu za likvidaciju posledica vanrednih situacija izjavio je za „Interfaks“ da se ne isključuju „problemi sa mehanizacijom krila, a moglo se dogoditi i da motori nemaju dovoljno snage za manevar“. Sa druge strane, Mihail Brjačak, prvi zamenik predsednika komiteta Državne dume za saobraćaj, smatra da je tehnička neispravnost aviona najmanje verovatan uzrok tragedije.
Po mišljenju Aleksandra Starovojtova, zamenika predsednika komiteta Državne dume za saobraćaj, „piloti nisu bili dovoljno stručni da prizemlje avion“. Sa njegovom verzijom se slaže i Oleg Belij, šef Instituta za probleme saobraćaja Ruske akademije nauka. On je objasnio da su savremene avionske kompanije odustale od aviona domaće proizvodnje, jer oni prave veliku buku i ne mogu se koristiti za letove u inostranstvo. „Ostali smo bez svog avionskog parka, a nastavili smo da obučavamo pilote na starim školskim avionima domaće proizvodnje. Avionske kompanije ne obučavaju stručnjake, već uzimaju one koji su prošli obuku, a ti piloti nisu učili da upravljaju 'boingom', nego ruskim 'tupoljevom'“, kaže Belij.
Oleg Smirnov, zaslužni pilot i predsednik komisije za civilnu avijaciju građanskog saveta „Rostransnadzora“, takođe ne isključuje mogućnost da su piloti pogrešili, jer nisu imali dovoljno iskustva u upravljanju „boingom 737“, ali glavni uzrok on vidi u mnogim preduslovima koji prouzrokuju avionske nesreće. „Mi smo 2011. bili na prvom mestu po avionskim nesrećama, pa je 2012. bilo nešto bolje, a 2013. smo već imali dve tragedije“, kaže stručnjak.
„Stvar je u tome što mi imamo vrlo loš sistem regulisanja civilne avijacije. Jedni isti ljudi daju sertifikate za letenje i vrše istragu posle tragedije. U SAD, na primer, istragu vrši posebna struktura, čijeg rukovodioca imenuje predsednik države, i svaka avionska kompanija mora da ispoštuje njene instrukcije“.
Po Smirnovljevom mišljenju, u većini ovakvih nesreća se ispostavlja da su krivci piloti koji su i sami poginuli, a rešavanje sistemskih problema se odlaže. „Kod nas nijedna državna struktura nije zvanično odgovorna za bezbednost letova. Eksperti govore o tome i njihovo mišljenje niko ne dovodi u pitanje, ali se situacija ne rešava“, zaključio je stručnjak.
Бранчез
Ističe se
- Poruka
- 2.755
gost 46745
Veoma poznat
- Poruka
- 12.490
Info za ruske medije u vezi Kazanjske avionske tragedije
Objašnjenje MAK u vezi sa novim medijskim pitanja o uzrocima katastrofe i verzije Boing - 737 - 500 avio-kompanija " Tatarstan " ,Tehnička komisija Međudržavnog vazduhoplovnog komiteta ( MAK ) obaveštava : prema objektivnoj kontroli vazdusni sistemi su otkazali i komponente koje su uticale na kontrolu aviona. . Motori aviona su radili do sudara sa zemljom .
MAK je više puta objasnio da su ICAO standardima , takozvani " stari " i " novi " avion ne postoji . Glavna stvar za bezbednost je plovidbenost vazduhoplova , a ne njegova starost. .ne postoji direktna veza između katastrofe aviona i njegovih godina.
Tokom proteklih pet godina broj nesreća u svetu , uključujući i Rusiju , aviona sa kapacitetom od preko 50 putnickih mesta ,sa istim avionom do 5 godina i preko 30 godina su procentualno isti .
Prema dostupnim informacijama prosek starosti u SAD vodi Boing - 737 - 500 - 20,4 godina .
U Evropi - 20,3 godina .
U svetu postoji preko 7.600 aviona Boing . Njihova ukupan nalet je 257.6 miliona sati leta . Koeficijent katastrofe Boing 737s do 100.000 sati naleta je manji od 0,05 .
Međudržavni vazduhoplovni komitet zahteva od medija da se uzdrže od " PR " i populizma tako teške tragedije jer to vredja rodbinu žrtava .,
MAK tehnička komisija profesionalno nastavlja da radi na utvrdjivanju daljih okolnosti i uzroka nesreće , u skladu sa ICAO standardima .
Objašnjenje MAK u vezi sa novim medijskim pitanja o uzrocima katastrofe i verzije Boing - 737 - 500 avio-kompanija " Tatarstan " ,Tehnička komisija Međudržavnog vazduhoplovnog komiteta ( MAK ) obaveštava : prema objektivnoj kontroli vazdusni sistemi su otkazali i komponente koje su uticale na kontrolu aviona. . Motori aviona su radili do sudara sa zemljom .
MAK je više puta objasnio da su ICAO standardima , takozvani " stari " i " novi " avion ne postoji . Glavna stvar za bezbednost je plovidbenost vazduhoplova , a ne njegova starost. .ne postoji direktna veza između katastrofe aviona i njegovih godina.
Tokom proteklih pet godina broj nesreća u svetu , uključujući i Rusiju , aviona sa kapacitetom od preko 50 putnickih mesta ,sa istim avionom do 5 godina i preko 30 godina su procentualno isti .
Prema dostupnim informacijama prosek starosti u SAD vodi Boing - 737 - 500 - 20,4 godina .
U Evropi - 20,3 godina .
U svetu postoji preko 7.600 aviona Boing . Njihova ukupan nalet je 257.6 miliona sati leta . Koeficijent katastrofe Boing 737s do 100.000 sati naleta je manji od 0,05 .
Međudržavni vazduhoplovni komitet zahteva od medija da se uzdrže od " PR " i populizma tako teške tragedije jer to vredja rodbinu žrtava .,
MAK tehnička komisija profesionalno nastavlja da radi na utvrdjivanju daljih okolnosti i uzroka nesreće , u skladu sa ICAO standardima .
gost 46745
Veoma poznat
- Poruka
- 12.490
U sredu , 20. novembra 2013 avion JetBlue avion prinudno je sleteo na Međunarodnom aerodrom u Orlandu (SAD) zbog aktiviranja slajda u toku leta .
Avion Embraer - 190 obavljao je let iz Fort Majers u Boston . U avionu je bilo 73 putnika i 4 člana posade .Slajd se aktivirao na 1L , ulazna vrata unutar kabine prema geliju i tako ih blokirao popunivsi ceo prostor . Posada je proglasila vanredno stanje i odlučili su da prinudno slete . Nakon bezbednog sletanja , putnici su izašli kroz zadnja vrata .
Avion Embraer - 190 obavljao je let iz Fort Majers u Boston . U avionu je bilo 73 putnika i 4 člana posade .Slajd se aktivirao na 1L , ulazna vrata unutar kabine prema geliju i tako ih blokirao popunivsi ceo prostor . Posada je proglasila vanredno stanje i odlučili su da prinudno slete . Nakon bezbednog sletanja , putnici su izašli kroz zadnja vrata .
gost 46745
Veoma poznat
- Poruka
- 12.490
Lom nosnog tocka na Southwest Flight 345 , jul 2013
Ten passengers were treated for injuries at the scene, and six were taken to a hospital with minor injuries.
Ten passengers were treated for injuries at the scene, and six were taken to a hospital with minor injuries.
gost 46745
Veoma poznat
- Poruka
- 12.490
08.08.2005.GOD. UDES TUNISKOG AVIONA BLIZU PALERMA
. Ovaj avion je leteo na relaciji Bari - Đerba (Tunis), kada je na nekih 60 milja od obale Sicilije prijavio kontroli da ima problem sa motorima, odnosno da su oba motora prestala sa radom. Nakon 40 milja poniranja, avion je prinudno sleteo u more na nekih 19 milja severno od Palerma. Tokom sletanja na vodu avion se "raspao u komade", po izjavi putnika koje je spasilačka ekipa sa Sicilije izvukla nakon svega 30 minuta od pada aviona u more. Trup ovog aviona je pukao na pola, tako da je prilikom udara više od 13 ljudi poginulo, dok je njih trideset devetoro našlo spas u motornim čamcima italijanske policije. Potragu za preživelima dodatno su otežali i talasi koji su u trenutku spasavanja bili više od 3m visoki i koji su puknuti trup dvomotornog saobraćajnog aviona prevrtali po površini mora.
Uzrok prestanka rada oba motora za sada nije poznat, mada se zna da je kapetan ovog aviona objavio vanrednu situraciju kontroli leta u Rimu oko pola četri po podne tog dana, da bi nakon svega 16 minuta od prvog poziva saopštio svoju odluku o sletanju na vodu. Kapetan aviona je zadobio tešku povredu glave i grudnog koša, tako da će se tek nakon oporavka uzeti njegova izjava, a mi moći da saznamo nešto više o "nemilom događaju" nad Mediteranom.
Istagu su preuzeli istražni organi iz Italije i Tunisa, tako da će ubrzo otkriti šta se dogodilo sa ovim avionom koji je u flotu "Tuninter-a" došao 1992.godine i koji je napravio ukupan nalet od 29.710 časova., a posebno zašto se tokom prinudnog sletanja trup aviona polomio na pola.
Avion ATR-72 je konstruisan da može bezbedno da sleti na vodu i da se neko vreme, dok se putnici ne evakuišu održi na vodi. Inače, ovaj tip aviona ima samo jedan otvor koji je u slučaju sletanja na vodu "iznad linije vode", a to je otvor koji se nalazi u pilotskoj kabini iznad opserverskog sedišta. Sve avio kompanije koje svoje letove obavljaju iznad vodenih površina su razradile i propisale postupke za slučaj sletanja na vodenu površinu, tako da je vođa vazduhoplova primanjivao pomenute postupke za prinudno sletanje. Problem su izgleda bili talasi koji su u trenutnku dodira polomili trup aviona.
edit - ovo je objavljeno u avgustu 2005 godine kad se i desio udes . Nakon ispitivanja uzroka doslo se do sledeceg .
Avion je greskom koja je nastala na zemlji zbog tankovanja dva aviona u isto vreme i nepaznjom kopilota kao i duplom kontrolom kapetana ... poleteo sa jako malo goriva . Drugim recima ostao je bez goriva u vazduhu .
Netacno je da ima samo jedan otvor za evakuaciju jer ova vrsta aviona se obavezno ( ukoliko sleti u komadu na vodu , sto je najteze ) naginje na jednu stranu tako da dobija vise raspolozivih izlaza i tone unazad .
Neki od putnika su koristili krilo koje je plutalo i to je bio znak da je prazno .. istragom su dosli do resenja .
Kapetan je osudjen na 8 godina zatvora
. Ovaj avion je leteo na relaciji Bari - Đerba (Tunis), kada je na nekih 60 milja od obale Sicilije prijavio kontroli da ima problem sa motorima, odnosno da su oba motora prestala sa radom. Nakon 40 milja poniranja, avion je prinudno sleteo u more na nekih 19 milja severno od Palerma. Tokom sletanja na vodu avion se "raspao u komade", po izjavi putnika koje je spasilačka ekipa sa Sicilije izvukla nakon svega 30 minuta od pada aviona u more. Trup ovog aviona je pukao na pola, tako da je prilikom udara više od 13 ljudi poginulo, dok je njih trideset devetoro našlo spas u motornim čamcima italijanske policije. Potragu za preživelima dodatno su otežali i talasi koji su u trenutku spasavanja bili više od 3m visoki i koji su puknuti trup dvomotornog saobraćajnog aviona prevrtali po površini mora.
Uzrok prestanka rada oba motora za sada nije poznat, mada se zna da je kapetan ovog aviona objavio vanrednu situraciju kontroli leta u Rimu oko pola četri po podne tog dana, da bi nakon svega 16 minuta od prvog poziva saopštio svoju odluku o sletanju na vodu. Kapetan aviona je zadobio tešku povredu glave i grudnog koša, tako da će se tek nakon oporavka uzeti njegova izjava, a mi moći da saznamo nešto više o "nemilom događaju" nad Mediteranom.
Istagu su preuzeli istražni organi iz Italije i Tunisa, tako da će ubrzo otkriti šta se dogodilo sa ovim avionom koji je u flotu "Tuninter-a" došao 1992.godine i koji je napravio ukupan nalet od 29.710 časova., a posebno zašto se tokom prinudnog sletanja trup aviona polomio na pola.
Avion ATR-72 je konstruisan da može bezbedno da sleti na vodu i da se neko vreme, dok se putnici ne evakuišu održi na vodi. Inače, ovaj tip aviona ima samo jedan otvor koji je u slučaju sletanja na vodu "iznad linije vode", a to je otvor koji se nalazi u pilotskoj kabini iznad opserverskog sedišta. Sve avio kompanije koje svoje letove obavljaju iznad vodenih površina su razradile i propisale postupke za slučaj sletanja na vodenu površinu, tako da je vođa vazduhoplova primanjivao pomenute postupke za prinudno sletanje. Problem su izgleda bili talasi koji su u trenutnku dodira polomili trup aviona.
edit - ovo je objavljeno u avgustu 2005 godine kad se i desio udes . Nakon ispitivanja uzroka doslo se do sledeceg .
Avion je greskom koja je nastala na zemlji zbog tankovanja dva aviona u isto vreme i nepaznjom kopilota kao i duplom kontrolom kapetana ... poleteo sa jako malo goriva . Drugim recima ostao je bez goriva u vazduhu .
Netacno je da ima samo jedan otvor za evakuaciju jer ova vrsta aviona se obavezno ( ukoliko sleti u komadu na vodu , sto je najteze ) naginje na jednu stranu tako da dobija vise raspolozivih izlaza i tone unazad .
Neki od putnika su koristili krilo koje je plutalo i to je bio znak da je prazno .. istragom su dosli do resenja .
Kapetan je osudjen na 8 godina zatvora
gost 46745
Veoma poznat
- Poruka
- 12.490
Jedno od maestralnih sletanja na vodu u 37 sekundi
gost 46745
Veoma poznat
- Poruka
- 12.490
Uzbudljiv snimak skokova padobranaca u sekundama pre sudara dva aviona
Objavljen je novi video sudara dva aviona sa padobrancima koji pokazuje uzbudljive trenutke tokom kojih su svi putnici uspeli da skoče i spasu se, prenosi “Dejli mejl”.
Na snimku se vide padobranci iz aviona cesne koji u poslednjem trenutku panično skaču kada shvate da će se njihova letelica sudariti sa avionom ispod njih.
Sudar aviona koji se desio u novembru na nebu iznad Viskonsina na visini od oko 4.000 metara rezultirao je raspadom jednog i prinudnim sletanjem drugog aviona, a svih devet padobranaca i dva pilota su preživeli i pretrpeli samo manje povrede.
U drugom avionu se nalazio samo pilot.
Snimak je načinjen kamerom sa kacige padobranca koji je poslednji skočio.
Troje padobranaca se spremalo da skoče u planiranoj formaciji, ali su tada shvatili da će doći do sudara.
Oni su pali na krov drugog aviona i odbili se u vazduh poput krpenih lutaka, malo pre nego što se donji avion zapalio i ostao bez krila.
Ostali su morali da sačekaju da se raščisti vazduh od ostatka drugog aviona, pa se tako vidi jedan padobranac koji visi u vazduhu držeči se za nosač krila.
Dok je zapaljeni avion padao vrteći se u vazduhu, padobranci su uspeli da otvore svoje padobrane i bezbedno se spuste na tlo.
I Met Fendler, pilot zapaljenog aviona, uspeo je da iskoči i aktivira svoj padobran.
Drugi pilot Blejk Veldan uspeo je da bezbedno prizemlji svoju letelicu uprkos brojnim oštećenjima.
“Odjednom sam čuo buku, ništa nisam video, samo sam čuo udarac i vetrobran se u trenutku razbio na sitne komade”, rekao je Fendler.
Njegovom avionu je pri sudaru odletelo krilo i eksplodirao tank sa gorivom.
“Gledao sam ispred sebe. Prva stvar koje se sećam jeste da sam razmišljao o tome kako moram da povratim kontrolu nad avionom”, rekao je Fendler u intervjuu.
Kada je shvatio da ne može da uspostavi kontrolu nad letelicom, preostalo mu je jedino da skoči.
On je imao padobran na sebi, a kako je prethodno samo dva puta skako i to instruktorom, morao je da se priseti procedure.
Kada se bezbedno spustio video je da ima posekotine po licu od delova stakla od vetrobrana.
Na kraju su se svi bezbedno spustili, a ni delo zapaljenog aviona nisu povredili nikoga na zemlji.
http://www.dailymail.co.uk/news/art...-plummeting-plane-horrific-mid-air-crash.html
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/42433...padobranaca-u-sekundama-pre-sudara-dva-aviona
Preporucujem pogledati clanak Mail News jer postoji mnogo vise podataka i video
Objavljen je novi video sudara dva aviona sa padobrancima koji pokazuje uzbudljive trenutke tokom kojih su svi putnici uspeli da skoče i spasu se, prenosi “Dejli mejl”.
Na snimku se vide padobranci iz aviona cesne koji u poslednjem trenutku panično skaču kada shvate da će se njihova letelica sudariti sa avionom ispod njih.
Sudar aviona koji se desio u novembru na nebu iznad Viskonsina na visini od oko 4.000 metara rezultirao je raspadom jednog i prinudnim sletanjem drugog aviona, a svih devet padobranaca i dva pilota su preživeli i pretrpeli samo manje povrede.
U drugom avionu se nalazio samo pilot.
Snimak je načinjen kamerom sa kacige padobranca koji je poslednji skočio.
Troje padobranaca se spremalo da skoče u planiranoj formaciji, ali su tada shvatili da će doći do sudara.
Oni su pali na krov drugog aviona i odbili se u vazduh poput krpenih lutaka, malo pre nego što se donji avion zapalio i ostao bez krila.
Ostali su morali da sačekaju da se raščisti vazduh od ostatka drugog aviona, pa se tako vidi jedan padobranac koji visi u vazduhu držeči se za nosač krila.
Dok je zapaljeni avion padao vrteći se u vazduhu, padobranci su uspeli da otvore svoje padobrane i bezbedno se spuste na tlo.
I Met Fendler, pilot zapaljenog aviona, uspeo je da iskoči i aktivira svoj padobran.
Drugi pilot Blejk Veldan uspeo je da bezbedno prizemlji svoju letelicu uprkos brojnim oštećenjima.
“Odjednom sam čuo buku, ništa nisam video, samo sam čuo udarac i vetrobran se u trenutku razbio na sitne komade”, rekao je Fendler.
Njegovom avionu je pri sudaru odletelo krilo i eksplodirao tank sa gorivom.
“Gledao sam ispred sebe. Prva stvar koje se sećam jeste da sam razmišljao o tome kako moram da povratim kontrolu nad avionom”, rekao je Fendler u intervjuu.
Kada je shvatio da ne može da uspostavi kontrolu nad letelicom, preostalo mu je jedino da skoči.
On je imao padobran na sebi, a kako je prethodno samo dva puta skako i to instruktorom, morao je da se priseti procedure.
Kada se bezbedno spustio video je da ima posekotine po licu od delova stakla od vetrobrana.
Na kraju su se svi bezbedno spustili, a ni delo zapaljenog aviona nisu povredili nikoga na zemlji.
http://www.dailymail.co.uk/news/art...-plummeting-plane-horrific-mid-air-crash.html
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/42433...padobranaca-u-sekundama-pre-sudara-dva-aviona
Preporucujem pogledati clanak Mail News jer postoji mnogo vise podataka i video
Бранчез
Ističe se
- Poruka
- 2.755
Јбг ваљда ће овај наш Ер Србија остати читав а? 
gost 46745
Veoma poznat
- Poruka
- 12.490
Јбг ваљда ће овај наш Ер Србија остати читав а?
Hmm ... nije tema a ni forum..... za iznosenje podataka
Бранчез
Ističe se
- Poruka
- 2.755
Hmm ... nije tema a ni forum..... za iznosenje podataka
Шта сад то треба значи? Зар нису наводно ови што су узели најмодернији у класи?
А приватна порука?
