У Кини тренутно егзистира модел државе, који бисмо најбоље могли да опишемо као: капиталистичко-једностраначки. Нада да ће Кина заједно са Русијом и још неким земљама, ставити тачку на долар и економско-политички модел који се, као што видимо, показао погубан за човечанство, није тако известан као што нам се учинило.
Иако многи од нас симпатизирају Кину као силу која се геополитички опире доминантном и свеприсутном америчком империјализму, остаје проблем Кине као силе која не тежи да успостави паралелни финансијско-економског систем који би функционисао по другачијем моделу и чији би идејни темељ био другачији од темеља америчког финансијско-економског система који је већ трећи пут довео до тоталног колапса целу светску економију.
Идеална комбинација за било које друштво (осим можда пар њих у азији и африци) је социјализам као економски модел у варијанти у којој су радници власници капитала или ситни предузетници удружени у задруге-комуне и директна демократија као политичко-друштвени систем. Свака друга комбинација је промашена и штетна за раднике. Међутим, Кина изгледа није спремна да предузима мере за постављање новог светског економског система.
Може се поставити питање: има ли Кина намеру толико да ојача да преузме финансијско-Економски систем од САД-а и постане водећа светска сила?
Кина, да би подигла свој углед у свету И ДА БИ њена борба против америчког империјализма постала пуноважна у сваком смислу, прво мора да реши проблеме унутрашње и друштвене девијације, прво мора саслушати свој властити народ и народну опозицију. Свету не треба лоша кинеска копија Сједињених Америчких Држава, свету Треба Један нови оригинал.
Љиљана Татић