Kvalitet, problemi i nedostaci savremene srpske knjizevnosti

Tragajuci po internetu, primetih da nema neke posebne, temeljnije analize savremene srpske knjizevnosti, pa makar i nas, obicnih citalaca, bilo da je u pitanju proza ili poezija.
Sve se, u biti, svodi na nekoliko novinskih clanaka, kolumni, intervjua sa ovim ili onim koji danas imaju zvanje ``knjizevnika``, bez obzira da li to zvanje objektivno zavredjuju ili ne. Tako dolazimo do prvog problema - ko se uopste danas moze smatrati piscem? Jesu li to svi koji skrabaju makar bile i najgore brljotine, cesto bez ikakvog uredjivanja, lekture i korekture ili oni koji stvaraju trajno vredno delo.

Bicu otvoren - nisam ljubitelj nase sadasnje knjizevne ponude, te vrlo malo nasih pisaca pratim i citam. Obicno se to svede na jedno njihovo delo, na osnovu kog uvidjam kakav stil gaje, kojim se temama bave, te naposletku, kome je to sto pisu u stvari namenjeno. Jer, sticem utisak da svi imaju poriv da pisu za odredjeni krug ljudi, pocesto vrlo, vrlo uzak. Istina je da ni publika za koju pisu nije neka zahvalna, no takva je, manje-vise, publika sirom sveta. Uglavnom, valjda ogromna vecina, ako ne i svi, pisu da bi zaradili sto podrazumeva podilazenje ukusu sirokih masa.

Da skratim uvod, pa detaljnije mozemo elaborirati na samoj temi. Nije mi zelja da se bavimo popularnom knjizevnoscu kod nas, raznim spisateljicama i spisateljima, spikerkama i starletama koje pisu, tj. ne pisu, vec koriste tekovine ghostwritinga. Vec zelim da procitam misljenje koji su to problemi nase knjizevnosti danas, ovakva kakva je. Nekada su najcuveniji nasi stvaraoci objavljivali delove svojih rukopisa, komade, pesme u novinama. Bez dinara. Danas, cini mi se, niko to gotovo niti pokusava, niti zeli. Od jednog prijatelja cuo sam zanimljivu misao - da mi danas uopste vise nemamo pripovedace kakvi su, u stvari, bili svi nasi veliki pisci, kao i da nema u romanu ni prave price koja ce vezati citaoca, zatim, da ako i ima price, ona je linearna, po pravilu vrlo predvidljiva, nema nikakvih sporednih prica, nema viseslojnosti, otud nema ni brojnosti likova, ako ih i ima, nema korenite karakterizacije, opisani su povrsno, besmisleno. Recenice su kratke, proste, eventualno prosto prosirene, dijalozi metiljavi, sasvim obicni. O snaznim opisima atmosfere i pozadine u kojoj se odvija prica, u kakvoj obitavaju ti likovi, i da ne govorim koliko su sturi i mlaki.

Parafraziracu jednu izjavu Mese Selimovica da je njegov najveci strah da ce njegova knjiga biti - dosadna. Bilo kakva da je, o bilo cemu da govori, samo da citalac kraj nje ne zaspi u roku od nekoliko strana. Cini mi se, a vi me ispravite, da su dela nasih savremenih pisaca bas takva - ubi boze dosadna.

Dosta sam davio. Sad vi malo

Edmond_Dantès:

Tragajuci po internetu, primetih da nema neke posebne, temeljnije analize savremene srpske knjizevnosti, pa makar i nas, obicnih citalaca

Kliknite za proširenje...

Izgleda da ce tako i ostati

To ti je kad tragaš po internetu, je l' možda treba za ručicu da te povedemo u biblioteku da bi našao nešto? Svako, poput tebe, može da kritikuje i pljuje a malo ko će stvarno gurnuti ruke u mulj i potražiti kvalitet.

Direkt:

To ti je kad tragaš po internetu, je l' možda treba za ručicu da te povedemo u biblioteku da bi našao nešto? Svako, poput tebe, može da kritikuje i pljuje a malo ko će stvarno gurnuti ruke u mulj i potražiti kvalitet.

Kliknite za proširenje...

Dobro je, da pokrenemo bar malo stvari, makar i negativnim tonom.

Sto se traganja po internetu tice, deluje mi da si omasio smisao napisanog i protumacio ga najpovrsnije moguce. Posto znam da si ipak veci kalibar od toga, cisto dodatno pojasnjenje. Ti si student, ako se ne varam, mozda ti imas vremena za kopanje po biblioteci u nadi da pronadjes, ne jednu, vec vise analiza savremene srpske knjizevnosti, od strane vise osoba radi objektivnosti. Ako si na studijama knjizevnosti, mozda ti je to i deo strucne literature, te je otud lakse da do toga dodjes.

Nama, ostalima, bar onima koji su ophrvani poslovnim, privatnim i porodicnim obavezama vreme tece brzinom svetlosti. Ukoliko imas neke preporuke i smatras da je neko odista dobro analizirao nasu sadasnju knjizevnu scenu i knjizevno stvaralastvo uopste, super. Podeli to s nama.

Mozda je previse apstrahovano postavljena tema, pa da probam da uprostim postavljanjem vremenskog okvira.

Recimo da smo, po mom misljenju, negde do pocetka devedesetih imali pisce koji su stvarali ``vecna`` dela. U svakom dobu, u oba prethodna veka, u vreme ustanaka, u vreme stvaranja nezavisne drzave, do Prvog rata, izmedju dva rata, te i posle Drugog, sve negde do pomenutih devedesetih. Prepoznajemo li danas nekog od onih koji stvaraju kao nekog iza koga ce ostati nesto trajno? Neko ce reci da je jos rano za to, te da vecina stvaralaca tek nakon smrti dozivi zasluzenu paznju u bilo kom domenu umetnosti. Pa ipak, mnogi su jos za zivota bili prepoznati kao ``trajni``, kao ``veciti``. Deluje li vam da ono sto ste procitali od sadasnjih pisaca, poredili to sa delima onih nasih starih imena ili ne, ima potencijala da postane ``vecno``? Iskreno, niti jedan pisac, od onih koje sam citao, nije me naterao i ``povukao`` da potrazim sav njegov opus i procitam makar jos jedno njegovo delo. Moguce je i da sam napravio los izbor, moguce je i da to sto pisu ne vredi, najzad, moguce je i da nisam dorastao njihovom pisanju.

Kvalitet koji pominjes je posebna prica. Nesto sto je za tebe kvalitetno za mene je mozda smece, za treceg remek delo, za nekog sasvim prosecno. O tome bi se tek moglo naveliko raspravljati.

Mozda bismo mogli da navedemo sva imena nase knjizevnosti danas, to jest da pokusamo da napravimo izbor tih pisaca koje svrstavamo u kvalitetne i u ``pravu`` knjizevnost, pa onda da pokusamo s analizom.

Tipa (nasumicno po padanju na pamet) : Velikic, Basara, Beli Markovic, Petrovic, Colanovic, Pistalo, Matijevic, Nenadic, Velmar-Jankovic, Arsenijevic, Draskovic i sta znam ko sve. Dodajte po volji. Pa onda da probamo mozda.
Uz to treba raspraviti da li bi u tu vrednu knjizevnost spadali neki poput Vidojkovica, Kecmanovica, Stojiljkovica itd.

Ti uporno tražiš od nas da delimo pisce na dobre i loše poimenice, ako sam te dobro razumela (mada si se sam već izjasnio da su domaći uglavnom loši), pri čemu ne navodiš imena onih koji tebe posebno nerviraju. Ok, ne voliš voditeljke, starlete, novinarke... ali, ko od pisaca tebi prija, a ko te posebno iritira? Zar ne misliš da bi bilo fer da prvi, kao postavljač, odgovoriš?
Ono što sam na prvi pogled primetila je da u isti koš stavljaš Vidojkovića i Stojiljkoviča. To mi se, recimo, uopšte ne dopada. Vidojkovićev sam pročitala samo jedan roman, Pikavce na plaži, i shvatila da to mene ne interesuje. Pun je vulgarnosti, a da to nije neophodno. Stojiljkovićeva sam samo poslednja dva romana pročitala, i vidim da se čovek zaista pripremao pre nego što je počeo da piše. Poznaje istoriju, vešto barata činjenicama, a ipak je napravio interasantne, čitljive romane. Možda su malo površni, ali, koga interesuje istorija, neka čita enciklopediju, ne mora da se bakće beletristikom.
Hajde, probaj da nas ubediš zašto je neko toliko loš, a mi ćemo se nadovezati...

Ne čitam toliko savremenu domaću književnosti da mogu definitivne sudove da dajem, ali prema mikrouzorku koji je do mene stigao čini mi se da postoji ogromna razlika između pisaca koji su počinjali sedamdesetih i osamdesetih godina i onih za koje smo čuli devedesetih i kasnije. Eventualno bi Pištalo mogao da se nosi sa, recimo, Basarom i Albaharijem (i to ako pretpostavimo da još nije napisao svoju nabolju knjigu). Vule Žurić, onako, uživa u ulozi apartne pojave u srpskoj književnosti, a jezikom dovoljno dobro vlada da bi mogao da se potrudi da napiše značajnu knjigu. Činjenica da su Vladimir Arsenijević i Srđan Valjarević u ovom vijeku postali nekima čak kultni pisci najbolje ukazuje na prazninu na sceni. To da Marka Vidokovića iko uopšte smatra piscem o kome valja raspravljati je neka vrsta sistemske greške koju sebi ne mogu objasniti.

Inače, one najmlađe pisce, koji se tek bore da ih neko prepozna kao pisce nikad ne čitam. Nemam ni vremena ni strpljenja da čitam deset ili dvadeset promašaja da bih pronašao nešto što može da ukaže na to da jedan autor može da se razvija u dobrom pravcu, posebno kad postoji još mnogo knjiga koje žudim da pročitam, a koje su već prošle neku provjeru vremena, kritike i publike.

Međutim, profesionalnim kritičarima i čitanje tih junoša je u opisu posla. Evo prikaza jedne antologije mlade srpske proze: http://www.e-novine.com/kultura/kultura-knjige/84441-Strah-jezika.html

Arsenićev zaključak zvuči paradoksalno, ali vjerujem da je tačan koliko i depresivan: naši mladi pisce malo čitaju. Izdvojiću i jedan citat (koji mislim da sam negdje već navodio):

Može se pretpostaviti zbog čega je došlo do gotovo sistematskog urušavanja književnih vrednosti. Postoji nekoliko problema: izostanak (samo)obrazovanja, urušavanje časopisne scene, nedostatak kvalitetnih urednika i odsustvo ozbiljne književne kritike. Na ovdašnjoj književnoj sceni se izuzetno malo čita. Čast izuzecima, ali većina pisaca i wannabe pisaca ništa ne čita. U književnosti, kao i u bilo kojoj ljudskoj delatnosti, ne može se napredovati isključivo na osnovu talenta. Rad i disciplina su ono što će velikog pisca/spisateljicu izdvojiti iz gomile talentovanih. A rad u književnosti pored svakodnevnog pisanja, podrazumeva i svakodnevno čitanje najraznorodnijih stvari, ali prevashodno kvalitetne literature, klasika, savremenih autora iz regiona i sveta. Izostanak kvalitetne lektire je, na žalost, vidljiv i među autorima u antologiji Pucanja.

Kliknite za proširenje...

Edmond_Dantès:

Tipa (nasumicno po padanju na pamet) : Velikic, Basara, Beli Markovic, Petrovic, Colanovic, Pistalo, Matijevic, Nenadic, Velmar-Jankovic, Arsenijevic, Draskovic i sta znam ko sve. Dodajte po volji. Pa onda da probamo mozda.

Kliknite za proširenje...

Gde ti Tišma?

Kad sam već kod rokera i muzičara- je l' ko čitao nešto od Vojislava Bešića?

krasuljak:

Ti uporno tražiš od nas da delimo pisce na dobre i loše poimenice, ako sam te dobro razumela (mada si se sam već izjasnio da su domaći uglavnom loši), pri čemu ne navodiš imena onih koji tebe posebno nerviraju. Ok, ne voliš voditeljke, starlete, novinarke... ali, ko od pisaca tebi prija, a ko te posebno iritira? Zar ne misliš da bi bilo fer da prvi, kao postavljač, odgovoriš?
Ono što sam na prvi pogled primetila je da u isti koš stavljaš Vidojkovića i Stojiljkoviča. To mi se, recimo, uopšte ne dopada. Vidojkovićev sam pročitala samo jedan roman, Pikavce na plaži, i shvatila da to mene ne interesuje. Pun je vulgarnosti, a da to nije neophodno. Stojiljkovićeva sam samo poslednja dva romana pročitala, i vidim da se čovek zaista pripremao pre nego što je počeo da piše. Poznaje istoriju, vešto barata činjenicama, a ipak je napravio interasantne, čitljive romane. Možda su malo površni, ali, koga interesuje istorija, neka čita enciklopediju, ne mora da se bakće beletristikom.
Hajde, probaj da nas ubediš zašto je neko toliko loš, a mi ćemo se nadovezati...

Kliknite za proširenje...

Znas kako. Forum jeste medij na kome je tesko o kompleksnijim stvarima raspravljati, a da ne dodje do nerazumevanja ili nemogucnosti uvidjanja sustine koje se mogu izbeci u neposrednoj komunikaciji. Evo, upravo tvoje shvatanje onoga sto zelim da razmotrimo na temi govori o tome. Ja, bas naprotiv, na svaki nacin pokusavam da izbegnem tu podelu, a ti shvatas kao da je ja namecem i ``uporno trazim``
Evo onoga sto sam napisao u prethodnom komentaru, molim te da pazljivo procitas jos jednom.

``Mozda bismo mogli da navedemo sva imena nase knjizevnosti danas, to jest da pokusamo da napravimo izbor tih pisaca koje svrstavamo u kvalitetne i u ``pravu`` knjizevnost, pa onda da pokusamo s analizom.
Tipa (nasumicno po padanju na pamet)``

Dakle, ne koje ``ja`` svrstavam, vec koje ``svrstavamo``. I u produzetku objasnjavam da ono sto je za mene kvalitetno, za drugog moze biti popularno receno - trash, za treceg prosecno. Ukusi su razliciti. Medjutim, mozda previse trazim, ali da pokusamo da se izdignemo iz subjektivnog shvatanja onoga sto ``neko`` pise, koga vise ili manje volimo, i pokusamo objektivno da ocenimo ima li tu odista tog kvaliteta koji ce ostati trajan. Ako bas hoces, onako banalno, dela po kojima ce neke sutrasnje generacije moci da shvate vreme u kom je pisac stvarao. Uopste ne govorim o imenima, ali si ti, vidim, vec pogodjena sto sam Stojiljkovica stavio u isti kos sa Vidojkovicem. Neko ce se naljutiti zbog obrnute stvari. Ipak, sustinski, moje je misljenje objektivno da niti jedan niti drugi ne ostavljaju nesto trajno, bez obzira na stil, temu itd.

Meni su, recimo, neki od navedenih zaista dragi, ali ne vidim ni kod njih nesto toliko vredno i vecno. Izolovane price, detalji i teme koje su toliko usko orijentisane i otudjene od citaoca ili krajnje blazirane. Nema onog otvaranja drugog vidika, kada posle knjige budes potaknut na razmisljanje i preispitivanje i sebe samog.

Naglasavam, mozda nisam odabrao dobro naslove koje sam citao, ali takav sam utisak stekao.

Uz duzno postovanje pojedinima, mislim da toga nema.

quentin:

Ne čitam toliko savremenu domaću književnosti da mogu definitivne sudove da dajem, ali prema mikrouzorku koji je do mene stigao čini mi se da postoji ogromna razlika između pisaca koji su počinjali sedamdesetih i osamdesetih godina i onih za koje smo čuli devedesetih i kasnije. Eventualno bi Pištalo mogao da se nosi sa, recimo, Basarom i Albaharijem (i to ako pretpostavimo da još nije napisao svoju nabolju knjigu). Vule Žurić, onako, uživa u ulozi apartne pojave u srpskoj književnosti, a jezikom dovoljno dobro vlada da bi mogao da se potrudi da napiše značajnu knjigu. Činjenica da su Vladimir Arsenijević i Srđan Valjarević u ovom vijeku postali nekima čak kultni pisci najbolje ukazuje na prazninu na sceni. To da Marka Vidokovića iko uopšte smatra piscem o kome valja raspravljati je neka vrsta sistemske greške koju sebi ne mogu objasniti.

Kliknite za proširenje...

Eto, nazalost, plasim se da cemo naposletku samo o imenima i naklonostima nas pojedinaca prema ovom ili onom Vidojkovic je, jasno, tip koji je samoreklamom uspeo da dodje do necega, nazovimo to uspehom, neka bude tako. I, iskreno, ne bih trosio reci na njega. Primera radi, Basaru prilicno cenim, ali pre svega kao kolumnistu. Rekao bih cak da mu kratka forma sjajno ide, daleko bolje nego roman. Da se nadovezem na tebe, takodje govorim na osnovu malog uzorka.

Pa ipak, ako uzmemo najbolje od najboljih, neka to budu ova tri imena u tvom slucaju koja se izdvojio. Mislis li da nesto od onoga sto si procitao ima potencijala i kvaliteta da bude trajno? Da se svrsta uz citav niz onih sjajnih naslova kojima obiluje nasa knjizevnost?
Ako nema, sta je to sto im fali, sto ti smeta, sto ti kvari utisak kada si ih citao? To je svrha teme. O mladim piscima se u potpunosti slazemo, nema opste kulture koja je polazna tacka, svestranosti koja je neophodna, time i nacitanosti. S druge strane, cini mi se, ovim piscima koji to imaju, fali prava prica, fali stvarnosno iskustvo. Rekao bih to malo grubo - poseduju recitost i znanje, ali ne znaju sta bi s tim.

quentin:

Inače, one najmlađe pisce, koji se tek bore da ih neko prepozna kao pisce nikad ne čitam. Nemam ni vremena ni strpljenja da čitam deset ili dvadeset promašaja da bih pronašao nešto što može da ukaže na to da jedan autor može da se razvija u dobrom pravcu, posebno kad postoji još mnogo knjiga koje žudim da pročitam, a koje su već prošle neku provjeru vremena, kritike i publike.

Međutim, profesionalnim kritičarima i čitanje tih junoša je u opisu posla. Evo prikaza jedne antologije mlade srpske proze: http://www.e-novine.com/kultura/kultura-knjige/84441-Strah-jezika.html

Arsenićev zaključak zvuči paradoksalno, ali vjerujem da je tačan koliko i depresivan: naši mladi pisce malo čitaju. Izdvojiću i jedan citat (koji mislim da sam negdje već navodio):

Kliknite za proširenje...