cecalana
Ističe se
- Poruka
- 2.511
Na ovoj temi bih zelela da postavim neke korisne odlomke iz teksta Arhimandrita Rafaila Karelina o tome sta je to dusevna bolest. Zanimljiv mi je posebno iz razloga sto navedene simptome mogu jasno da uocim kod nekih korisnika koji bitisu na ovom pdfu - "Religija". Pa da pocnemo:
"Друга врста безумља је безумље које овладава човеком због његове гордости."
" Желимо да се зауставимо на безумљу које потиче од неискорењених страсти."
"Безумље је разарање правилне интеракције између душе и света. Кад у човековом сигналном систему настане кратак спој, кад се он руши, човек губи способност да адекватно доживљава спољашњи свет. Он губи самоспознају, погружава се у некакав бездан хаоса. Шта се с њим дешава?
Човек има инстинкт самоодржања. Човек, рећи ћемо овако, има јаку подсвесну способност да у тешким околностима процењује све варијанте и бира ону коЈа му чува живот. У овом смислу безумље је покушај човека да сачува свој живот, да побегне у болест, сакрије се њој, створи илузорни свет и живи у њему као у љуштури, оградивши се од стварног света, који је за њега постао неиздржив. Узрок овога је, сликовито говорећи, микроб гордости, који се уселио у њега од самог детињства (тако најчешће бива) и затим се неприметно развио до огромних размера.
Основа човековог психичког мира јесте смирење: смирени човек је легао на земљу и јак ветар је прохујао изнад њега, а гордељивац је стао колико год је висок и ветар га је бацио на камење. Исто се дешава и с буром страсти. Човек се смирио, признао своју немоћ, признао је своју греховност, и јак ветар је протутњавши прошао. Гордељивац за сва искушења окривљује друге, па чак и Самог Бога, страсти кипте у његовом срцу, може се рећи да се он налази у сталној борби - само не са својим страстима, већ с умишљеним непријатељима. "
"Друга врста безумља је безумље које овладава човеком због његове гордости."
" Желимо да се зауставимо на безумљу које потиче од неискорењених страсти."
"Безумље је разарање правилне интеракције између душе и света. Кад у човековом сигналном систему настане кратак спој, кад се он руши, човек губи способност да адекватно доживљава спољашњи свет. Он губи самоспознају, погружава се у некакав бездан хаоса. Шта се с њим дешава?
Човек има инстинкт самоодржања. Човек, рећи ћемо овако, има јаку подсвесну способност да у тешким околностима процењује све варијанте и бира ону коЈа му чува живот. У овом смислу безумље је покушај човека да сачува свој живот, да побегне у болест, сакрије се њој, створи илузорни свет и живи у њему као у љуштури, оградивши се од стварног света, који је за њега постао неиздржив. Узрок овога је, сликовито говорећи, микроб гордости, који се уселио у њега од самог детињства (тако најчешће бива) и затим се неприметно развио до огромних размера.
Основа човековог психичког мира јесте смирење: смирени човек је легао на земљу и јак ветар је прохујао изнад њега, а гордељивац је стао колико год је висок и ветар га је бацио на камење. Исто се дешава и с буром страсти. Човек се смирио, признао своју немоћ, признао је своју греховност, и јак ветар је протутњавши прошао. Гордељивац за сва искушења окривљује друге, па чак и Самог Бога, страсти кипте у његовом срцу, може се рећи да се он налази у сталној борби - само не са својим страстима, већ с умишљеним непријатељима. "