Bankrot Srbije

Konstantin Veliki:

Oni i dan danas nisu nacisto otvoreni zapadu.
Ali je u Grckoj strasno pocela da se poveca potrosnja. Da Srbija nesto izvozi uopste nije potrebno da ima domacu potrosnju te robe kod sebe.

Kliknite za proširenje...

Pricamo o ekonomiji, ne politici.

Potrosnja (posebno bez proizvodnje) je suprotnost od discipline i rada. Mora da se stvori vrednost, koja ce se kroz uspesnu prodaju pretvoriti u novac i tako u krug.

Konstantin Veliki:

Meni su poznati davanja iz marsal plana i nisu toliko bile znacajne kako se to predstavlja. Danas vecina ekonomista i istoricara ne daje vise toliki znacaj planu kao pre. Doduse svakako nemacka industrija od rata i nije bila toliko odstecena.

Kliknite za proširenje...

Razvoj nemacke ekonomije posle Drugog svetskog rata

Posle zavrsetka Drugog sv.rata nemacka se ekonomija nalazila u jako losem stanju,kao i cela nemacka nacija.Propast te ekonomije poceo je jos za vreme Hitlerove vladavine,kada je njegova vlast drzala kontrolisane cene i zaduzivala se kod svajcarskih banaka pod visokim kamatama, a zarad jacanja vojne industrije.To stanje je pod Hitlerom trajalo ne bas kratkih 12 godina.Na promenu ekonomske politike u Nemackoj posle kraja rata uticala je ekonomska misao freiburske skole,koja je i za vreme Hitlera pokazivala anti-nacisticko raspolozenje i bila je zastupnik misljenja da se samo uspostavom slobodnog ekon.trzista moze podstaci proizvodnja,pokrenuti zaposljavanje i uciniti zivot normalnim u odnosu na zivot koji su imali dok je vladao Hitler i dok su bili pod nadzoriom okupacionih vlasti i podeljenoj Nemackoj na okupacione zone.Naime,da se vise Nemackoj ne bi dozvolile bilo kakve ambicije u pogledu militarizma,Fracuska,Britanija i USA su imale dogovor da im se demontiraju postrojenja teske industrije,a u sferi trzisne politike strogo su bili za sistem kontrole cena svih artikala.Znaci,cene na artiklima nisu odgovarale njihovoj trzisnoj vrednosti.Kolicina novca u opticaju bila je za 1/5 veca od kolicine novca iz 1936.god.,a robe na trzistu je bilo samo za 1/4 od kolicine roba kojih je bilo u 1936.god.Znaci,novca je bilo ,ali ne i robe( pogotovo prehrambenih artikala), pa je zakljucak:novac nije imao vrednost.Ljudi su putovali vozovima i po 200 km u unutrasnjost i razmenivali svoja mala ,sacuvana kucna bogatstva" za hranu od seljaka u kolicini za nedelju dana prehrane.Cene su tada bile vece za 1/3 u odnosu iz 1938.,ali rafovi su bili po prodavnicama prazni.Posto okupacione vlasti nisu dozvoljavale da se cene stave u slobodno formiranje,cela privreda je prakticki stajala na mestu,a zivot je bio nepodnosljiv.Marsalov plan je donosio u zemlju 2 milijarde dolara godisnje,ali taj novac je isao za plate birokratiji i samo jedan mali deo je isao za privredu-tako da je bio skoro nekoristan za obnovu razorene zemlje i njene ekonomije.U zemlju je pristizalo jos novca iz USA,za potrebe njihove stacionirane vojske dolazilo je godisnje 2.4 milijarde dolara,ali je privreda bila zakocena kontrolisanim cenama i ogromnom kolicinom Reishmaraka koje nisu imale vrednost.Poljoprivreda je funkcionisala na nivou od 35% od stanje pre rata.Konferencijom u Postadaunu i bilo je predvidjeno da Nemacka ima samo stocarstvo,poljoprivredu i laku industriju,a teska da se prebaci za Britaniju,SSSR i Francusku kao deo ratne odstete.USA su vodile zestoku,,intelektualnu reparaciju'pa je intelektualaca i njihovih radova te patenata u USA odvezeno do kraja 1947.god.u vrednosti tadasnjih 10 milijardi $,sto je ravno blizu 100 milijardi dolara iz 2006.godine.11% stanovnistva je smrtno stradalo za vreme rata,a jedna trecina radne snage nalazila se po zarobljenistvima iz kojih se nije nikada vratilo izmedju 0.5-2 miliona ljudi.Znaci,bili su u jako teskoj poziciji,tako da kada se danas pogleda gde se nalaze na polju ekonomije-jasno je i suvise da to nije zbog dobro postavljenog fiksnog kursa-nego je tu trebalo i ekon.znanja i dosta kolektivnog radnog elana,discipline,samodiscipline,patriotizma i pozrtvovanja.Da se vratim na samu srz,zbog cega su to oni danas postali sto jesu=jedna veleekonomska sila.Inflacija je radila svoje i sve veci broj americkih izvestaja je govorio Washingtonu da Nemci umiru od gladi i da je privreda bukvalno mrtva.1947.godine Amerikanci su videli sasvim jasno da ce doci do hladnog rata sa Rusima i da bi jedna jaka Nemacka bila im od koristi u eventualnom sukobu.Smatrali su da Nemcima treba dopustiti da sami resavaju svoje probleme i da se pod hitno treba zaustaviti demontaza teske industrije u zap.Nemackoj.Takodjer su obratili paznju da taj novoizabrani nemacki vrh ne sme nikako imati u svom sastavu bivse naciste.Freiburska skola je na odelu za ekonomiju imala vecite anti-naciste koji su se jos i za vreme Hitlera zalagali za slobodno trziste na kojem bi potrosaci formirali cene,a ne da ih pod kontrolom drzi nekadasnja Vlada tj. sadasnje okupacione vlasti.Nosioci te ekonomske misli na Univresitetu u Freiburgu bili su: Walter Eucken,Wilhem Ropke i Ludwig Erhard.Erhard se bio zalagao za valutnu reformu isticuci da kolicina novca bude jednaka kolicini robe na trzistu;te za momentalno ukidanje kontrole cena.Te bi mere zaustavile inflaciju i potom pokrenule privredu.On je vec za vreme Hitlerove vladavine napisao Memorandum ,a sve u zelji da tim dokumentom otera naciste sa vlasti.Amerikanci su mu tako i dozvolili da preuzme na sebe provodjenje reformi i on je to uradio u nedelju 20.06.1948.godine.Uveo je Deuche marku i izbacio dotadasnju Reishmarku.Osnovna ideja mu je bila da stavi u opticaj na trziste mnogo,mnogo manji broj jednica nove valute i tako ucini da nova valuta bude skuplja.Kako je ukinuo kontrolu cena,vec u ponedeljak ujutro sledeceg dana ,narod je pohrlio u prodavnice da kupi sta moze,a rafovi su bili puni sa cenama koje su formirali samostalno trgovci.Svega 7% stanovnistva nije mu verovalo i to su bili oni koji su drzali velike kolicine Reishmaraka kod sebe i imali privilegije kod nabavki roba.Posle ukidanja kontrole cena i uvodjenja nove valute,sledeci korak je bio delimicno ukidanje i smanjenje poreskih stopa.Tek tada je dao vetar u ledja svim onima koji su mislili da mogu samostalno nesto da preduzmu.Sa vracanjem od strane okupacionih zemalja u njihovo ponovno vlasnistvo teske industrije-pitanje je bilo samo ,,gde ce se zaustaviti".Zbog ogromnih ljudski zrtava,bili su prinudjeni pocetkom 50-tih da uvoze radnu snagu i taj ,,boom " je trajao do 1973.god.Godine 1957. bili su jedni od su-osnivaca EEU.Dakle,njihov razvojni put nema nikakve veze sa kursom izmedju valuta.Oni i nisu imali izvoz,nisu prakticno imali ekonomiju,osim ono malo prehrambenih proizvoda sto se nudilo u mizernim kolicinama od seljaka.Cak se i ta trgovina nije vodila indirektno(novcem) nego direktno( trampom),sto znaci da jos manje je nekome bilo bitno koliko Reishmarka vredi u odnosu na dolar.

Srbija srlja ka bankrotu
Izvor: B92

Beograd -- Ukoliko kao država nastavimo da trošimo ovim tempom, to je siguran put ka bankrotu, kaže predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.Gostujući u Kažiprstu na B92 on je rekao da se odmah moraju preduzeti mere jer "ukoliko javni dug nastavi putanju ka nebu ne bi mogli da pokrijemo manjak u budžetu, ne bi mogli da se zadužujemo, ili bi morali da se zadužujemo po nekim većim kamatnim stopama, značajno bi pala proizvodnja i sve to bi prouzrokovalo veći bol nego zamrzavanje plata i penzija u ovom trenutku"............dalje na http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=05&dd=28&nav_id=717746


Evo,koliko smo mi ovde na jednom obicnom i svstranom forumu,kao obicni ljudi bez ikakave vlasti ili drzavnih funkcija,jos pre mesec dana i vise,,otvorili temu" koja je tek sada dosla u pamet onim ljudima koji inace plate primaju za ovakav vid zapazanja i delovanja.To je pohvalno za nekolicinu nas ovde,a u biti je zalosno i zabrinjavajuce.Situacija se ocigledno priblizava resenju za koje smo se ovde vecinski i zalagali.

Смањење вредности динара биће добро за наше извознике,али то ће такође утицати и на опадање непотребног увоза.