Narodnicestvo

Narodnicestvo je ideja (slobodarskog) socijalizma, koja se razvila 1860-ih i 1870-ih u Rusiji, dosta spontano medju narodom, a od poznatih tadasnjih autora su tu ideju delili Aleksandar Herzen, Nikolaj Cernisevski, Nikolaj Mihajlovski, i drugi.

Narodnici nastaju posle ukidanja kmetstva 1861. kao protest protiv novog sistema jer smatraju seljaci nisu oslobodjeni, vec su i dalje sluge, samo su feudalce zamenili kapitalisti koji poseduju zemlju i ostala sredstva za proizvodnju.

Iako je tu bilo uticaja marksizma i anarhizma iz zapadne evrope, radi se o ipak o zasebnoj ideji, koja je sa anarhizmom delila ideju o slobodarsko-socijalistickoj ekonomiji, a sa (ortodoksnim) marksizmom ideju o postojanju demokratske drzave.

Zahtevi pokreta su bili: uspostavljanje ustavne republike gde svi punoletni imaju pravo glasa, sloboda govora, stampe i okupljanja, direktno narodno predstavnistvo, opstinska samouprava, zamena stajace vojske dobrovoljnom narodnom milicijom; prebacivanje vlasnistva zemlje na poljoprivrednike koji je obradjuju, stavljanje vlasnistva i uprave firmi i fabrika u ruke radnika koji u njima rade, i pravo samoopredeljenja za sve narode ruskog carstva.

Jedan deo pokreta se pozivao na tradicionalno postojanje komunistickog uredjenja sela po Rusiji, koji su se nazivali obscine (община), gde je selo funkcionalo kao jedna velika porodica, zemlja je bila u vlasnistvu sela, i iz godine u godine se rotiralo ko ce koju njivu da obradjuje, i odluke o funkcionisanju sela su se donosile na seoskim saborima. Takav sistem je postojao u Rusiji vekovima i bilo je mnostvo takvih sela.

Sledbenik narodnicestva se nazivao narodnik, i postojalo je vise narodnickih organizacija.

Prva medju njima je bila Zemlja i Sloboda koja je stavljala akcenat na ekonomske ideje i obracala se prvenstveno vecinskom seoskom stanovnistvu Rusije i pozivala seljake da dignu bune, oteraju zemljoposednike i uzmu vlasnistvo nad zemljom koju obradjuju ili odvojeno ili da organizuju pomenute obscine.



Uvidevsi da se ne mogu obracati samo ljudima na selu i da moraju da se aktivno bave i politikom, a ne samo ekonomijom, postavlja se pitanje taktike - kako se boriti za onaj gorepomenuti program.

Zemlja i Sloboda se gasi, i deo narodnika formira organizaciju "Narodna sloboda", koja odlucuje da se bavi politickim atentatima (sto su pojedini narodnici i ranije praktikovali), i ta grupa je ostala poznata po svom atentatu na cara Aleksandra 2. i pokusajima atentata na Aleksandra 3.

Vecina narodnika se organizuje kao Partija Socijalista-Federalista, kako su tada politicki nazvali ideju narodnicestva, ali je vecina tu organizaciju zvala "Crna raspodela" po casopisu koji su izdavali. Oni se bave agitacijom, sirenjem ideja i obrazovanjem, radi organizovanja radnog naroda da izvrsi revoluciju.

Zbog teritorizma Narodne slobode, drzava sprovodi represiju i uspeva da hapsenjima, proterivanjima i smrtnim kaznama mnogih glavnih aktivista ugasi obe te organizacije.

Posle sto se nakon nekoliko godina situacija smirila, narodnici se ponovo organizuju, pod nazivom Partija Socijalista-Revolucionara, poznati kao Eseri (od S-R). Ovo je jedan njihov plakat:



Na zastavi pise "U borbi uzimamo svoja prava", a na globusu "Zemlja i sloboda" sto je korisceno kao slogan, a glavni casopis koji su izdavali radi sirenja narodnicestva je bio Revolucionarna Rusija.



Eseri su bili glavna snaga kako Revolucije 1905. godine, tako i Februarske Revolucije 1917., ali do ostvarivanja programa pokreta nije doslo zbog uspostavljanja Boljsevicke vlasti, pod cijom cizmom ideja narodnika biva skoro potpuno zaboravljena.

Непријатељство према Есерима је отпочело након атентата који су исти извршили и притом убили немачког амбасадора с циљем да испровоцирају старе сукобе.
Такође и атентати на Лењина, Чекисте итд. То је чист тероризам, и то су сузбија. Идеје су добре, методе су лоше.

Kad si vec pomenuo, onda da navedem da je medju Eserima postojala grupa pod nazivom "Borbena organizacija" koja je pocela opet da primenjuje politicke atentate protiv visih drzavnih zvanicnika, mada se tu desio jedan od najranijih obavestajnih skandala kada se saznalo da je vodja Borbene organizacije, koji je najvise insistirao na ponovnom primenjivanju terorizma medju narodnicima, ustvari bio ubaceni agent koji je radio za carsku tajnu policiju. Takodje je postojala glupa koja se nazivala S-R Maksimalisti, koji su pored politickih praktikovali i ekonomske atentate- ubijanje krupnih kapitalista.

Takodje treba reci da su obe te grupe bile marginalne, sto se tice broja narodnika koji su to podrzavali (a jos se, kao sto rekoh, u ovom slucaju konkretno dokazalo da je to bila ono sto se danas naziva "false flag" operacija, koju je napravio sistem da bi pokusao da suzbije svoju najvecu konkurenciju), pogotovu posle posle Februarske revolucije kada su Eseri osvojili vlast. Narodnici su nasilje videli kao sredstvo politicke borbe kada ne postoje demokratski mehanizmi za istu, i pomenuti Maksimalisti su bili izbaceni i njihove metode su nazvane lincovanjem, i odbacene kao neprihvatljive.

A akcije protiv Lenjina i Ceke (kao i ranije akcije Narodne volje protiv autokratskog rezima) podrzavam na osnovu principa da je politicko nasilje opravdano nepostojanjem nenasilnih mehanizama za politicku borbu, a Lenjinova drzava se odnosila hijerarhijski- ugnjetavacki i eksploatatorski prema radnom narodu, a nije bilo politicke demokratije, tako da je nasilna borba protiv tog sistema (koji se sem na papiru nije mnogo razlikovao o carskog/ feudalnog) bila opravdana.

Zanimljiva je ta Socijal revolucionarna partija i to radi toga što je smatrala da su terorističke metode jedini način da
dođe do revolucije, te da je glavna pokretačka snaga revolucije seljaštvo, a ne gradski radnici. Strogo se zalagala
za nastavak rata protiv Nemačke radi čega je i istupila iz vlasti i kasnije pokušala atentan na Lenjina, ali srećom
propao je. Kasnije je bila na suprotnoj strani u građanskom ratu. Desno krilo stranke je prvo ušlo u privremenu vlast,
a nakon oktobarske revolucije je rasformirano.

Kako smarate sa tim socijalizmima, pa narod ga ocigledno nece.Zasto na izborima ne mogu da osvoje ni 2% i to im je misaona imenica...Na Kipru,u Moldaviji smo imali komuniste na vlasti skoro, pa su se ubili od izgradnje kumunizma...

Па и крупни капиталисти чине тек 1% до 2% становништва.

covjek91:

Zanimljiva je ta Socijal revolucionarna partija i to radi toga što je smatrala da su terorističke metode jedini način da
dođe do revolucije

Kliknite za proširenje...

Ljudi u Partiji Socijalista-Revolucionara sigurno nisu smatrali da je to jedini nacin, ali da je koristan nacin u okviru totalitarnih rezima, gde nema drugih nacina za politicku borbu.

te da je glavna pokretačka snaga revolucije seljaštvo, a ne gradski radnici.

Kliknite za proširenje...

Treba imati u vidu da su u Rusiji tada ruralni radnici cinili veliku vecinu populacije. A svejedno, i danas, kada cine manjinu, svejedno su deo radnog naroda, iako to konfuzni marksizam ne priznaje.

Strogo se zalagalao za nastavak rata protiv Nemačke radi čega je i istupila iz vlasti i kasnije pokušala atentan na Lenjina

Kliknite za proširenje...

To je boljsevicki mit, bolelo ih je uvo za rat, atentat na Lenjina je pokusan jer je Lenjin bio obicni drzavni kapitalista i diktator u povoju.

Фабиане, шта су по теби тоталитарни режими?

Sistemi gde nema smislenih sloboda govora i okupljanja i smislenih mehanizama za mirodopsko politicko delovanje (izbori, referendumi, peticije). Pod smislenim podrazumevam da mogu da imaju ikakvog efekta, da nisu ograniceni toliko da budu besmisleni.