fabian
Ističe se
- Poruka
- 2.252
Narodnicestvo je ideja (slobodarskog) socijalizma, koja se razvila 1860-ih i 1870-ih u Rusiji, dosta spontano medju narodom, a od poznatih tadasnjih autora su tu ideju delili Aleksandar Herzen, Nikolaj Cernisevski, Nikolaj Mihajlovski, i drugi.
Narodnici nastaju posle ukidanja kmetstva 1861. kao protest protiv novog sistema jer smatraju seljaci nisu oslobodjeni, vec su i dalje sluge, samo su feudalce zamenili kapitalisti koji poseduju zemlju i ostala sredstva za proizvodnju.
Iako je tu bilo uticaja marksizma i anarhizma iz zapadne evrope, radi se o ipak o zasebnoj ideji, koja je sa anarhizmom delila ideju o slobodarsko-socijalistickoj ekonomiji, a sa (ortodoksnim) marksizmom ideju o postojanju demokratske drzave.
Zahtevi pokreta su bili: uspostavljanje ustavne republike gde svi punoletni imaju pravo glasa, sloboda govora, stampe i okupljanja, direktno narodno predstavnistvo, opstinska samouprava, zamena stajace vojske dobrovoljnom narodnom milicijom; prebacivanje vlasnistva zemlje na poljoprivrednike koji je obradjuju, stavljanje vlasnistva i uprave firmi i fabrika u ruke radnika koji u njima rade, i pravo samoopredeljenja za sve narode ruskog carstva.
Jedan deo pokreta se pozivao na tradicionalno postojanje komunistickog uredjenja sela po Rusiji, koji su se nazivali obscine (община), gde je selo funkcionalo kao jedna velika porodica, zemlja je bila u vlasnistvu sela, i iz godine u godine se rotiralo ko ce koju njivu da obradjuje, i odluke o funkcionisanju sela su se donosile na seoskim saborima. Takav sistem je postojao u Rusiji vekovima i bilo je mnostvo takvih sela.
Sledbenik narodnicestva se nazivao narodnik, i postojalo je vise narodnickih organizacija.
Prva medju njima je bila Zemlja i Sloboda koja je stavljala akcenat na ekonomske ideje i obracala se prvenstveno vecinskom seoskom stanovnistvu Rusije i pozivala seljake da dignu bune, oteraju zemljoposednike i uzmu vlasnistvo nad zemljom koju obradjuju ili odvojeno ili da organizuju pomenute obscine.
Uvidevsi da se ne mogu obracati samo ljudima na selu i da moraju da se aktivno bave i politikom, a ne samo ekonomijom, postavlja se pitanje taktike - kako se boriti za onaj gorepomenuti program.
Zemlja i Sloboda se gasi, i deo narodnika formira organizaciju "Narodna sloboda", koja odlucuje da se bavi politickim atentatima (sto su pojedini narodnici i ranije praktikovali), i ta grupa je ostala poznata po svom atentatu na cara Aleksandra 2. i pokusajima atentata na Aleksandra 3.
Vecina narodnika se organizuje kao Partija Socijalista-Federalista, kako su tada politicki nazvali ideju narodnicestva, ali je vecina tu organizaciju zvala "Crna raspodela" po casopisu koji su izdavali. Oni se bave agitacijom, sirenjem ideja i obrazovanjem, radi organizovanja radnog naroda da izvrsi revoluciju.
Zbog teritorizma Narodne slobode, drzava sprovodi represiju i uspeva da hapsenjima, proterivanjima i smrtnim kaznama mnogih glavnih aktivista ugasi obe te organizacije.
Posle sto se nakon nekoliko godina situacija smirila, narodnici se ponovo organizuju, pod nazivom Partija Socijalista-Revolucionara, poznati kao Eseri (od S-R). Ovo je jedan njihov plakat:
Na zastavi pise "U borbi uzimamo svoja prava", a na globusu "Zemlja i sloboda" sto je korisceno kao slogan, a glavni casopis koji su izdavali radi sirenja narodnicestva je bio Revolucionarna Rusija.
Eseri su bili glavna snaga kako Revolucije 1905. godine, tako i Februarske Revolucije 1917., ali do ostvarivanja programa pokreta nije doslo zbog uspostavljanja Boljsevicke vlasti, pod cijom cizmom ideja narodnika biva skoro potpuno zaboravljena.
Narodnici nastaju posle ukidanja kmetstva 1861. kao protest protiv novog sistema jer smatraju seljaci nisu oslobodjeni, vec su i dalje sluge, samo su feudalce zamenili kapitalisti koji poseduju zemlju i ostala sredstva za proizvodnju.
Iako je tu bilo uticaja marksizma i anarhizma iz zapadne evrope, radi se o ipak o zasebnoj ideji, koja je sa anarhizmom delila ideju o slobodarsko-socijalistickoj ekonomiji, a sa (ortodoksnim) marksizmom ideju o postojanju demokratske drzave.
Zahtevi pokreta su bili: uspostavljanje ustavne republike gde svi punoletni imaju pravo glasa, sloboda govora, stampe i okupljanja, direktno narodno predstavnistvo, opstinska samouprava, zamena stajace vojske dobrovoljnom narodnom milicijom; prebacivanje vlasnistva zemlje na poljoprivrednike koji je obradjuju, stavljanje vlasnistva i uprave firmi i fabrika u ruke radnika koji u njima rade, i pravo samoopredeljenja za sve narode ruskog carstva.
Jedan deo pokreta se pozivao na tradicionalno postojanje komunistickog uredjenja sela po Rusiji, koji su se nazivali obscine (община), gde je selo funkcionalo kao jedna velika porodica, zemlja je bila u vlasnistvu sela, i iz godine u godine se rotiralo ko ce koju njivu da obradjuje, i odluke o funkcionisanju sela su se donosile na seoskim saborima. Takav sistem je postojao u Rusiji vekovima i bilo je mnostvo takvih sela.
Sledbenik narodnicestva se nazivao narodnik, i postojalo je vise narodnickih organizacija.
Prva medju njima je bila Zemlja i Sloboda koja je stavljala akcenat na ekonomske ideje i obracala se prvenstveno vecinskom seoskom stanovnistvu Rusije i pozivala seljake da dignu bune, oteraju zemljoposednike i uzmu vlasnistvo nad zemljom koju obradjuju ili odvojeno ili da organizuju pomenute obscine.

Uvidevsi da se ne mogu obracati samo ljudima na selu i da moraju da se aktivno bave i politikom, a ne samo ekonomijom, postavlja se pitanje taktike - kako se boriti za onaj gorepomenuti program.
Zemlja i Sloboda se gasi, i deo narodnika formira organizaciju "Narodna sloboda", koja odlucuje da se bavi politickim atentatima (sto su pojedini narodnici i ranije praktikovali), i ta grupa je ostala poznata po svom atentatu na cara Aleksandra 2. i pokusajima atentata na Aleksandra 3.
Vecina narodnika se organizuje kao Partija Socijalista-Federalista, kako su tada politicki nazvali ideju narodnicestva, ali je vecina tu organizaciju zvala "Crna raspodela" po casopisu koji su izdavali. Oni se bave agitacijom, sirenjem ideja i obrazovanjem, radi organizovanja radnog naroda da izvrsi revoluciju.
Zbog teritorizma Narodne slobode, drzava sprovodi represiju i uspeva da hapsenjima, proterivanjima i smrtnim kaznama mnogih glavnih aktivista ugasi obe te organizacije.
Posle sto se nakon nekoliko godina situacija smirila, narodnici se ponovo organizuju, pod nazivom Partija Socijalista-Revolucionara, poznati kao Eseri (od S-R). Ovo je jedan njihov plakat:

Na zastavi pise "U borbi uzimamo svoja prava", a na globusu "Zemlja i sloboda" sto je korisceno kao slogan, a glavni casopis koji su izdavali radi sirenja narodnicestva je bio Revolucionarna Rusija.

Eseri su bili glavna snaga kako Revolucije 1905. godine, tako i Februarske Revolucije 1917., ali do ostvarivanja programa pokreta nije doslo zbog uspostavljanja Boljsevicke vlasti, pod cijom cizmom ideja narodnika biva skoro potpuno zaboravljena.
Poslednja izmena: