Misterije svetlosti

DA uprostim ja na srpski....

Foton ti je stap, metalni, dug 2m.....izvor svetla ti je vibrator, a metalni zastor ti je eto nek bude metalni zastor....

Kad ukljucis laser, to je kao da si ukljucio vibrator (ne mislim onaj zenski egopodizuci, nego npr vibraciono sito), prenosi vibriranje do metalne ploce i cujes zvuk udaranja stapa o metalni zastor...

Mozes napraviti takvu situaciju da stap visi u vazduhu dok vibrira, da ga nista ne drzi jer ga cimanje tamo vamo stalno podize (ako zakrivis plocu malo na gore) i neutralise gravitaciju, ali zamislimo da je nema...
Stap vibrira, vibrator radi, metalna ploca zvekece i energija je gde?
Polazi od vibratora, zavrsava na zvuku sa zvekece ploce...

Sta se desi kad iskljucis vibrator.....?
Stap padne, u njemu nije energija.....vibrator vise ne salje, a poslednje sto je poslao je stiglo brzinom svetlosti i pretvorilo se u zvuk....
Kod svetlosti, laser pretvara kvant energije u elektromagnetni talas......stap...........na kraju on predje u toplotu ili u dve ili tri druge cestice, tj u materiju...kao sa stapa u zvuk...

Najgore je pomisliti da je ovo tacno, jer nije...
Nista od ovog nije tacno, jer su sve to uprosteni modeli, a statisticki je princip...

U prevodu, statisticki je totalno nepoznato gde ce koje zrnce baruta eksplodirati, a opet zajedno metak je vise nego pouzdan gde ce poslati zrno....
Tako i za svetlost.....mi mozemo gledati svetlost kao foton, tu je barut zanemaren, i sve je postavljeno kao caura i zrno...
A mozemo i kao talas, tu je sve predstavljeno kao zakoni termodinamike, pritisak sila energija u pritisak a to u impuls a to u putanju...
A sta je realnije....
1 nivo.......barutni prah
2 nivo.......ugljenik cestice, kiseonik cestice, jedinjenja, oksidacija, oktanski broj....
3 nivo.....orbitale tih atoma i oksido redukcija.....
4 nivo .....elementarne cestice i ponasanja u jezgru...jer deo ugljenika vise nije ugljenik u trenutku ispucavanja metka...

Za nas je neosetljivo 1,2,3,4
Za proizvodjaca je neosetljivo 2,3,4...


Ako promenis samo jedan parametar sistema, menja se sve...

Promeni pritisak sa 1 atmosfere na 2 pa da vidis kako bi iskustvo hemije bilo totalno drugacije...
Promeni na 5 atmosfera i odjednom ne bi voda bila cudesna, nego npr ugljen dioksid....
 
rasa77:
Domet je beskonačan, dok nema interakcije nema ni transformacije fotona. Energija može da mu opada, što se i dešava, ali ako bi ga detektovao, foton bi se transformisao (ne nestao, iako se tako obično kaže). Sam akt detekcije ga uništava.

I pretera ga malo sa 100 milijardi sv.god....
Kliknite za proširenje...

Nije beskonacan...
Vreme poluraspada je uvedeno ne bez veze....
Ono postoji i za fotone...

A ima tu drugih mnogo jednostavnijih i lepsih i vaznijih teorija, ali danasnja nauka je sve samo nije nauka, to je vise lov na komercijalu...
Priznajem da ovo zvuci paranoicno i zaverenicki, ali ne moze se u animalnom sistemu glumiti nevinasce, bas kao sto ni u hitlerovoj nemackoj ne mozes biti strucnjak za avione i rakete a da nisi vojno upleten...
 
Umri_muski:
Nije beskonacan...
Vreme poluraspada je uvedeno ne bez veze....
Ono postoji i za fotone...

A ima tu drugih mnogo jednostavnijih i lepsih i vaznijih teorija, ali danasnja nauka je sve samo nije nauka, to je vise lov na komercijalu...
Priznajem da ovo zvuci paranoicno i zaverenicki, ali ne moze se u animalnom sistemu glumiti nevinasce, bas kao sto ni u hitlerovoj nemackoj ne mozes biti strucnjak za avione i rakete a da nisi vojno upleten...
Kliknite za proširenje...

Pa možemo i za fotone da definišemo vreme poluraspada:
Nakon koliko vremena ( pređenog puta) će u proseku nestati pola početnih polaznih fotona radi sudara i apsorpcije sa materijom u Svemiru...
 
fosilvaso:
Pa možemo i za fotone da definišemo vreme poluraspada:
Nakon koliko vremena ( pređenog puta) će u proseku nestati pola početnih polaznih fotona radi sudara i apsorpcije sa materijom u Svemiru...
Kliknite za proširenje...

To se zove dužina slobodnog puta u molekulskoj fizici,(jer foton,pri interakciji, ne mora da bude apsorbovan - Komptonov efekat) ali još bolji naziv je (iz nuklearne fizike) efikasni presek za datu reakciju.... Nije to baš slučaj kao sa jezgrima,jer jezgro koje se raspalo, raspalo se, nema ga. Šta bi tek rekao za laser - emisija fotona veća od apsorpcije. Negativan poluraspad ;)
 
Zar je vreme poluraspada fotona izbaceno iz nauke?
Vreme za koje se foton raspadne na dve cestice, cesticu i anticesticu....

Zar se vise ne rade situacije kad je elektron npr brzi od grupne ili fazne brzine zvuka u nekoj materiji....?
 
Umri_muski:
Zar je vreme poluraspada fotona izbaceno iz nauke?
Vreme za koje se foton raspadne na dve cestice, cesticu i anticesticu....
Kliknite za proširenje...

Uh bre, muški. Sad nadje i ti da zezaš ;) Ja ne znam da je vreme poluraspada fotona ikad i bilo u nauci, ali znam da su postojali termini transverzalne i longitudinalne mase u vreme izgradnje STR. No vratimo se na foton. Primer koji si naveo nije raspad, već transformacija, za koju je neophodno prisustvo jezgra da bi se transformacija dogodila, I još nešto, energetsko uslov za ovu pomenutu transformaciju je da foton ima veću energiju od 1,022 MeV (zbir energija mirovanja elektrona i pozitrona). Rekoh već, kada bi se foton raspadao...ohohohoho pa to bi bilo fešte. Upalim svetlo, a svetlo mi se raspadne , ahahahaha. Šou. Ma jok, bre.

Umri_muski:
Zar se vise ne rade situacije kad je elektron npr brzi od grupne ili fazne brzine zvuka u nekoj materiji....?
Kliknite za proširenje...

hm....valjda si mislio veća od fazne brzine svetlosti za datu sredinu? a ne zvuk. Slučaj kada se emituje zračenje Čerenkovljeva, usled zaostale polarizacije u dielektricima...Samo ne znam kakve to veze sad ima sa ovim? Pojasni? Nisam siguran ni koliko veze ima sa ovom temom...
 
rasa77:
Uh bre, muški. Sad nadje i ti da zezaš ;) Ja ne znam da je vreme poluraspada fotona ikad i bilo u nauci, ali znam da su postojali termini transverzalne i longitudinalne mase u vreme izgradnje STR. No vratimo se na foton. Primer koji si naveo nije raspad, već transformacija, za koju je neophodno prisustvo jezgra da bi se transformacija dogodila, I još nešto, energetsko uslov za ovu pomenutu transformaciju je da foton ima veću energiju od 1,022 MeV (zbir energija mirovanja elektrona i pozitrona). Rekoh već, kada bi se foton raspadao...ohohohoho pa to bi bilo fešte. Upalim svetlo, a svetlo mi se raspadne , ahahahaha. Šou. Ma jok, bre.

m...
Kliknite za proširenje...

Veću energiju od 1,022? To samo znači oni iznad neke frekvencije?
Btw: Možda je mislio na ono kada upališ svetlo, a sijalica eksplodira? :zcepanje:
 
rasa77:
To se zove dužina slobodnog puta u molekulskoj fizici,(jer foton,pri interakciji, ne mora da bude apsorbovan - Komptonov efekat) ali još bolji naziv je (iz nuklearne fizike) efikasni presek za datu reakciju.... Nije to baš slučaj kao sa jezgrima,jer jezgro koje se raspalo, raspalo se, nema ga. Šta bi tek rekao za laser - emisija fotona veća od apsorpcije. Negativan poluraspad ;)
Kliknite za proširenje...

I apsorbovani foton nestaje, nema ga! Svoju energiju je predao materiji!
Zahvaljujući tome postoji život na Zemlji itd...
Laser je samo specifičan oblik/princip emitovanja fotona!?
 
fosilvaso:
Veću energiju od 1,022? To samo znači oni iznad neke frekvencije?
Btw: Možda je mislio na ono kada upališ svetlo, a sijalica eksplodira? :zcepanje:
Kliknite za proširenje...

Tako je, zbog zakona održanja energije, ali to ne znači da će foton da kreira par. Potrebno mu je jezgro,zbog zakona održanja impulsa. I taj slučaj je samo statistički, dominantan je tek iznad energije 5 Mev-a. S druge strane raspadi jezgara,ne zavise od prisustva ostalih jezgara, spoljašnjih uticaja (par izuzetaka je nadjeno,ne bih sad da razvlačim), ali ne zavise ni od energetskog stanja jezgra u kome se nalaze. proces je nepovratan.

Hm...da... bum. zato sam odavno prešao na LED
 
Rezolucija mikroskopa je ograničena talasnom dužinom svetlosti. Ne možemo posmatrati objekte čije su dimenzije manje od talasne dužine svetlosti kojom ga osvetljavamo.
Za posmatranje takvih objekata koristimo svetlost manje talasne dužine od vidljive svetlosti: x-zrake, lenardove zrake, rentgenske zrake, ili kako u školama uče "snop elektrona koji imaju manju talasnu dužinu od svetlosti".
Nikakvi "snopovi elektrona" ne padaju na objekat koji posmatramo. Snopovi ubrzanih elektrona (koje je oslobodila usijana žica) u unutrašnjosti vakuumske (rentgenske) cevi padaju na pozitivno naelektrisanu anodu, i iz nje izbacuju pomenute zrake.
Ne vidimo ih, ali ih kamera vidi. Ono što kamera vidi mi posmatramo na ekranu.
To znači da je elektronski mikroskop rentgen.
Pitanje je zašto umesto x- zraka ne koriste još kraće, gama zrake? Da li ne postoje kamere koje ih mogu videti, mada scintilacija pruža široke mogućnosti, ili se razmišlja o bezbednosti operatera?
 
hakim bej:
Rezolucija mikroskopa je ograničena talasnom dužinom svetlosti. Ne možemo posmatrati objekte čije su dimenzije manje od talasne dužine svetlosti kojom ga osvetljavamo.
Za posmatranje takvih objekata koristimo svetlost manje talasne dužine od vidljive svetlosti: x-zrake, lenardove zrake, rentgenske zrake, ili kako u školama uče "snop elektrona koji imaju manju talasnu dužinu od svetlosti".
Nikakvi "snopovi elektrona" ne padaju na objekat koji posmatramo. Snopovi ubrzanih elektrona (koje je oslobodila usijana žica) u unutrašnjosti vakuumske (rentgenske) cevi padaju na pozitivno naelektrisanu anodu, i iz nje izbacuju pomenute zrake.
Ne vidimo ih, ali ih kamera vidi. Ono što kamera vidi mi posmatramo na ekranu.
To znači da je elektronski mikroskop rentgen.
Pitanje je zašto umesto x- zraka ne koriste još kraće, gama zrake? Da li ne postoje kamere koje ih mogu videti, mada scintilacija pruža široke mogućnosti, ili se razmišlja o bezbednosti operatera?
Kliknite za proširenje...

Pa to je prosto....sa manjim talasnim dužinama raste energija, a sa njenim porastom dolazi do raskidanja medjumoleklskih veza, kao i do jonizacije. Kako nešto posmatrati pomoću gama zraka koje će da menjaju strukturu posmartanog materijala?
 
Tačno.
c6c0386dc6d9530519404f95570fcc8548ed2326

Ali i x-zraci u elektronskom mikroskopu menjaju.
 
Da li se posmatrani predmet nalazi u vakuumu?
Elektroni ne mogu da putuju kroz vazduh. Vazduh je za usmereni snop elektrona nepremostiva prepreka.

U vakuumskoj cevi iz katode isijani elektroni putuju kroz tu cev, jer unutra nema vazduha. Usmerava ih električno ili magnetno polje. Putuju do anode.
Celo putovanje se dešava unutar katodne cevi. Van nje nema niti može biti usmerenog snopa elektrona.

A posmatrani predmet se svakako ne nalazi u unutrašnjosti katodne cevi.
 
Poslednja izmena:
Dakle, elektroni se u vakuumskoj cevi ubrzavaju električnim poljem, da bi tako ubrzani udarali u anodu i pobuđivati je da emituje x-zrake.
Tako dobijeni zraci nisu korpuskularni elektroni nego su radio talasi, i oni lako prolaze kroz vakuumski stakleni balon i izlaze u okolinu, zračeći šta stignu pa i posmatrani predmet.
 
hakim bej:
Da li se posmatrani predmet nalazi u vakuumu?
Elektroni ne mogu da putuju kroz vazduh. Vazduh je za usmereni snop elektrona nepremostiva prepreka.

U vakuumskoj cevi iz katode isijani elektroni putuju kroz tu cev, jer unutra nema vazduha. Usmerava ih električno ili magnetno polje. Putuju do anode.
Celo putovanje se dešava unutar katodne cevi. Van nje nema niti može biti usmerenog snopa elektrona.

A posmatrani predmet se svakako ne nalazi u unutrašnjosti katodne cevi.
Kliknite za proširenje...

Naravno, jesi li video kolika je to gromada od sistema?, vakuum pumpe i sva prateća oprema... I ne samo to. postojie TEM mikroskopi, transmisioni koji se koriste za uzorke koji imaju sposobnost fa propuste elektrone.. Još pitaš da li je vakum, jok, etar je.
 
hakim bej:
Dakle, elektroni se u vakuumskoj cevi ubrzavaju električnim poljem, da bi tako ubrzani udarali u anodu i pobuđivati je da emituje x-zrake.
Tako dobijeni zraci nisu korpuskularni elektroni nego su radio talasi, i oni lako prolaze kroz vakuumski stakleni balon i izlaze u okolinu, zračeći šta stignu pa i posmatrani predmet.
Kliknite za proširenje...

Aman, ne udaraju u anodu, već prolaze ka kondenzatorima (ili magneima). Obično su kondenzatorska "sočiva". Nije ti mikoskop, rengenska cev
 
https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=4&cad=rja&uact=8&ved=0ahUKEwiG7saGrOfXAhWE2KQKHSMqDnAQFgg8MAM&url=http%3A%2F%2Fwww.sveznan.com%2Fnauka%2Fsta-je-to-elektronski-mikroskop%2F&usg=AOvVaw3r0_WxW9TvA9QRfbFgM8QU
 
Dakle, posmatrani uzorak je u vakuumskoj cevi?
Jesu li ti brzoputujuci elektroni cestice ili talas?

Uzorci koji se posmatraju na elektronskom mikroskopu moraju biti pažljivo pripremljeni kako bi izdržali visoki vakuum unutar aparature.
@stnco hvala
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top