Да ли за тај "хришћански капитализам" модел треба бити Шпанија 15. века?
Не постоји "добар капитализам" а камоли "хришћански". Исус Христ као историјска личност је био пропадник Есена, узвишеног народа /секте који је живео у некој врсти античког комунизма.
Као што је буржоаска револуција била огроман цивилизацијски корак напред у односу на феудализам, тако је и социјализам искорак у односу на сваки капитализам који, узгред буди речено, на наше очи пропада, као и припадајући му "национализам", романтичарска идеја настала после Наполеонових ратова. Наравно да све те "дивоте" неће пропасти за један дан, али полако се чак и на састанцима најбогатијих у Давосу траже алтернативе либералном капитализму. Посткапитализам ће бити опет нека врста социјализма , етатизма и државног интервеционизма.
У бившим социјалистичким државама, па и у Србији, прелазак са социјализма на капитализам био је корак уназад. Погледајмо данас здравство и социјалну заштиту, школство, пропалу индустрију, науку, (не)културу, (не)безбедност... и новонастале друштвене болести: белу кугу, наркоманију и проституцију на сваком кораку, масовну депресију и анксиозност, масовне страхове, породично насиље па и монструозна убиства у породици која се дешавају скоро сваки дан, итд.