Деца која одрастају са једним родитељeм

Софија

Софија

Legenda
Poruka
54.593
Занимају ме искуства.
Знам да може све бити у реду, посебно ако је други родитељ активан у току одрастања али постоје ли неки савети, начини да дете тај период што безболније прође?
Како објаснити детету од 3-4 године зашто тата и мам не живе заједно , а у вртићу уче песмице типа:


* Један то је кад си сам
*Два су ти и твој брат, приземље и први спрат
*твоја мама, брат и ти то је три
* четри је, хајде схвати, кад се тата кући врати
...
...

Песмица је прелепа али ја видим да наш малецки , кад пустимо ову песмицу на јутјубу и ако је сам тражи, збуњено слуша. :)
 
Софија:
Занимају ме искуства.
Знам да може све бити у реду, посебно ако је други родитељ активан у току одрастања али постоје ли неки савети, начини да дете тај период што безболније прође?
Како објаснити детету од 3-4 године зашто тата и мам не живе заједно , а у вртићу уче песмице типа:


* Један то је кад си сам
*Два су ти и твој брат, приземље и први спрат
*твоја мама, брат и ти то је три
* четри је, хајде схвати, кад се тата кући врати
...
...

Песмица је прелепа али ја видим да наш малецки , кад пустимо ову песмицу на јутјубу и ако је сам тражи, збуњено слуша. :)
Kliknite za proširenje...
Znam samo da dete ne treba lagati niti pricati bajke.Treba ga na pravi nacin nauciti da odrasta bez jednog roditelja.Dete ce rasti sa tim i prihvatiti tu istinu kao nesto sto je njegov zivot.Svakako treba odgovoriti na svako pitanje deteta,ako ga ono ima u vezi drugog roditelja.Ako dete raste bez majke,obavezno razgovarati o majci bez obzira na razloge sto mama ne zivi sa njima.Nikada detetu ne treba govoriti ruzne stvari o roditelju koji ne zivi sa njim!
Ako roditelj koji sam odgaja dete nije u stanju da se nosi sa tim,svakako treba da potrazi strucan savet od decjeg psihologa......
 
Poslednja izmena:
ja sam se razvela kad je moj sin imao 4.5 godine.....nije puno pitao ali ja sam se trudila da mu jednostavno objasnim da se svadjamo i da nismo srecni kad smo zajedno....vise sam se trudila svojim primerom da mu pokazem da ce nam i ovako biti dobro....nisam plakala pred njim, nisam tugovala, nisam reagovala negativno kad treba da ide kod oca niti govorila protiv njega....on je prolazio taj period uz mene sa osmehom i potpuno smirenom i skoncetrisanom...ja sam stava da tako malo dete vidi ono sto je pred njim i ako je majka u losem psihickom stanju to najvise pogadja dete.....i da, trduila sams e da izgradimo nas zivot najbolje sto mogu i ni jednog trenutka me nije hvatala malodusnost niti sazaljenje jer nema pored sebe oca....pa imao je mene 100%
 
Није лако, није исто...али може се.
Ја сам 10 година живела сама са децом (имале су 3 и 4 године када смо се развели). У прво време отац је био бар формално присутан као фигура (редовно су га виђале), касније све мање...:confused:....а сад им је, на жалост, само терет о врату и извор непријатности. :( Нисам желела да тако буде, нисам мислила да ће тако бити, надала сам се да родитељи могу бити добри родитељи и кад су разведени, чувала његов ''лик и дело'' у њиховим очима....али није вредело....то јест, испоставило се да није био вредан тога....на жалост...:( Но, то је његов избор и на то не могу да утичем.
Могу својој деци да пружим свој максисмум, а није лако бити и отац и мајка, није лако ни физички постизати све, ни имати толику емотивну снагу да сам поднесеш цео терет подизања деце....али нисам незадовољна.
Добр су деца, лепо васпитане, одлични ђаци....:heart:..чини ми се да су добиле добру и стабилну емотивну основу...видећемо.....
 
raspustena_banda:
Mnogo je gore kad je na pismenom iz srpskog tema recimo "Moja majka", a nekom detetu majka vise nije medju zivima. I taj neki pismeni je mogao da prodje bezbolnije da je nastavnik bio drugaciji. Ali sve je to odrastanje jel...
Kliknite za proširenje...

Ја верујем да сваки учитељ-наставник зна ако има ђака чија мајка није жива и да води рачуна о томе да тако формулише тему да може и то дете да пише, као на пример:''Личност из моје породице''...или да да још коју тему за избор.
 
Imala sam to iskustvo. Svojevremeno, moj muz i ja smo se rastali, cerka nam je tada imala pet godina. Nije bilo lako objasniti zasto i zbog cega nismo vise zajedno, ja sam joj prosto rekla da se ne volimo kao pre i da zato necemo ziveti zajedno , da nju njen otac voli i da ce doci kada god ona to pozeli.Isto joj je i on tako rekao. Tesko mi je bilo kada sam joj to rekla,a ona me je onako mala pitala : ''Jesi li ti tuzna?'' :-( A meni se tada srusio ceo svet, ali nisam smela pokazati to pred njom.
Bila sam jako pazljiva sto se tice njenog vaspitanja, trudila sam se da u svaki nas razgovor ili dogovor ukljucim i njega , iako sam u tom periodu na istog bila ljuta. Na neki nacin, ponasala sam se kao da je samo odsutan i ne zna se kada ce doci, ali ce doci. Mnogo puta kad bi odbijala nesto da me poslusa ili se neckala , ja bih joj rekla da bi se on rastuzio i ona bi me poslusala. Ona ga je spominjala cesto, a ima i jedna anegdota iz tog perioda. Kako je on posle naseg rastanka , neposredno otisao u inostranstvo (odakle je redovno zvao ) , ona se uplasila da se nikada vise nece vratiti i da ce zaboraviti srpski , jer je valjda bila pod utiskom samog naseg rastanka. Svaki put kad ju je zvao ubedjivao je da ce doci , sto se i desilo. Nas dvoje besni jedno na drugo, da nije bilo nje, verovatno bi smo se pojeli medjusobno, on dolazi, donosi joj poklone , ona sva srecna sto ce ga videti, pripremala se ceo dan za to :-) Kako smo nas dve zivele tada u mom stanu on je dosao tu. I kada je bilo vreme da krene, ona mu nije dala da ide :-) Dzabe smo probali da je ubedimo da mora, sanse nije bilo. I sta cemo, onako besni jedno na drugo, resili smo da ostane. On je spavao u dnevnoj sobi,a nas dve u nasoj. Ujutru je morao da je vodi u skolicu da ga svi vide :-) Nismo imali srca da postupimo drugacije. To su teske stvari, ali ako se ljudi dogovore sve je moguce. Meni je bilo najteze to sto ce gledati drugu decu koja imaju oba roditelja. Ali, taodje verujem da ako je brak los deca ne mogu biti srecna. Mislim da ako je dete bas osetljivo ili povredjeno zbog toga , mozda treba popricati sa vaspitacem ili uciteljicom na tu temu, prosto da vise obrati paznju na dete kada su neke stvari u pitanju, da ne dolazi do neprijatnih situacija. Verujem da bi uvek izasli u susret kad su te stvari u pitanju. Ja sam se trudila da sa njom provedem kvalitetno vreme, da je vodim svuda i ucim svemu, da nema one podele ''tata uci da se vozi bicikl, a mama nesto drugo..'' Trudila sam se da budem sve i da mogu sve, sto je jako tesko. Mada, i dalje verujem da je veci sok dozivela kada smo se pomirili. Promenila je skolu, mesto stanovanja, a i trebala je da se navikne da zivi sa njim. Oni nisu bili otudjeni, ali dok smo bili razdvojeni retko je mogla da ga vidi nervoznog ili zabrinutog, kao mene naprimer. Ali, sve je doslo na svoje, navikla se, mada je vise vezana za mene , svakako.Bez obzira na moju pricu, tesko jeste u svakom smisli (emotivnom, psihickom i fizickom) ali je moguce i moze biti jako dobro izedeno uz volju i trud. Bitno je da dete u svakom trenutku zna da nije odbaceno i da ga roditelji vole.
 
Emily_Bg:
Imala sam to iskustvo. Svojevremeno, moj muz i ja smo se rastali, cerka nam je tada imala pet godina. Nije bilo lako objasniti zasto i zbog cega nismo vise zajedno, ja sam joj prosto rekla da se ne volimo kao pre i da zato necemo ziveti zajedno , da nju njen otac voli i da ce doci kada god ona to pozeli.Isto joj je i on tako rekao. Tesko mi je bilo kada sam joj to rekla,a ona me je onako mala pitala : ''Jesi li ti tuzna?'' :-( A meni se tada srusio ceo svet, ali nisam smela pokazati to pred njom.
Bila sam jako pazljiva sto se tice njenog vaspitanja, trudila sam se da u svaki nas razgovor ili dogovor ukljucim i njega , iako sam u tom periodu na istog bila ljuta. Na neki nacin, ponasala sam se kao da je samo odsutan i ne zna se kada ce doci, ali ce doci. Mnogo puta kad bi odbijala nesto da me poslusa ili se neckala , ja bih joj rekla da bi se on rastuzio i ona bi me poslusala. Ona ga je spominjala cesto, a ima i jedna anegdota iz tog perioda. Kako je on posle naseg rastanka , neposredno otisao u inostranstvo (odakle je redovno zvao ) , ona se uplasila da se nikada vise nece vratiti i da ce zaboraviti srpski , jer je valjda bila pod utiskom samog naseg rastanka. Svaki put kad ju je zvao ubedjivao je da ce doci , sto se i desilo. Nas dvoje besni jedno na drugo, da nije bilo nje, verovatno bi smo se pojeli medjusobno, on dolazi, donosi joj poklone , ona sva srecna sto ce ga videti, pripremala se ceo dan za to :-) Kako smo nas dve zivele tada u mom stanu on je dosao tu. I kada je bilo vreme da krene, ona mu nije dala da ide :-) Dzabe smo probali da je ubedimo da mora, sanse nije bilo. I sta cemo, onako besni jedno na drugo, resili smo da ostane. On je spavao u dnevnoj sobi,a nas dve u nasoj. Ujutru je morao da je vodi u skolicu da ga svi vide :-) Nismo imali srca da postupimo drugacije. To su teske stvari, ali ako se ljudi dogovore sve je moguce. Meni je bilo najteze to sto ce gledati drugu decu koja imaju oba roditelja. Ali, taodje verujem da ako je brak los deca ne mogu biti srecna. Mislim da ako je dete bas osetljivo ili povredjeno zbog toga , mozda treba popricati sa vaspitacem ili uciteljicom na tu temu, prosto da vise obrati paznju na dete kada su neke stvari u pitanju, da ne dolazi do neprijatnih situacija. Verujem da bi uvek izasli u susret kad su te stvari u pitanju. Ja sam se trudila da sa njom provedem kvalitetno vreme, da je vodim svuda i ucim svemu, da nema one podele ''tata uci da se vozi bicikl, a mama nesto drugo..'' Trudila sam se da budem sve i da mogu sve, sto je jako tesko. Mada, i dalje verujem da je veci sok dozivela kada smo se pomirili. Promenila je skolu, mesto stanovanja, a i trebala je da se navikne da zivi sa njim. Oni nisu bili otudjeni, ali dok smo bili razdvojeni retko je mogla da ga vidi nervoznog ili zabrinutog, kao mene naprimer. Ali, sve je doslo na svoje, navikla se, mada je vise vezana za mene , svakako.Bez obzira na moju pricu, tesko jeste u svakom smisli (emotivnom, psihickom i fizickom) ali je moguce i moze biti jako dobro izedeno uz volju i trud. Bitno je da dete u svakom trenutku zna da nije odbaceno i da ga roditelji vole.
Kliknite za proširenje...

ovo realno ne mogu da razumem mada vidim da se desava ljudima....napravili ste ozbiljan rez, povredili sebe a najvise dete i posle se pomirili.....zar niste mogli resiti svoje probleme bez da uvlacite dete????....jeste, los brak je najgora varijanta ali kako je moguce da se razidjete a da niste potpuno sigurni da je to za vjek vjekova????......nemoj me shvatiti pogresno, ne osudjujem niti popujem, volela bih da shvatim mehanizam necu-hocu sa tako bitnom stvari kao sto je brak.....
 
neizreciva:
ovo realno ne mogu da razumem mada vidim da se desava ljudima....napravili ste ozbiljan rez, povredili sebe a najvise dete i posle se pomirili.....zar niste mogli resiti svoje probleme bez da uvlacite dete????....jeste, los brak je najgora varijanta ali kako je moguce da se razidjete a da niste potpuno sigurni da je to za vjek vjekova????......nemoj me shvatiti pogresno, ne osudjujem niti popujem, volela bih da shvatim mehanizam necu-hocu sa tako bitnom stvari kao sto je brak.....
Kliknite za proširenje...



A kako je moguce da se neko venca a da nije siguran da je to za vek vekova. Mislim da niko nista ne moze znati sigurno i da garancije ne postoje. Niko se nije vencao sa namerom da se razvede pa verovatno ni ti, verovala si da je do kraja zivota pa pogresila. Isto tako je i sa razvodom, mislili su da je zauvek ali se pomirili. I sta je u tome lose? Manja traume je pomirenje nego razvod, ako ne zameramo prvo zasto bi ovo drugo?!
 
**-katarina-**:
A kako je moguce da se neko venca a da nije siguran da je to za vek vekova. Mislim da niko nista ne moze znati sigurno i da garancije ne postoje. Niko se nije vencao sa namerom da se razvede pa verovatno ni ti, verovala si da je do kraja zivota pa pogresila. Isto tako je i sa razvodom, mislili su da je zauvek ali se pomirili. I sta je u tome lose? Manja traume je pomirenje nego razvod, ako ne zameramo prvo zasto bi ovo drugo?!
Kliknite za proširenje...

ma nisi razumela....ako neko izgubi nase postovanje, poverenje i ljubav kako se mozes opet sa tom osobom pomiriti???...ili, ako ista od tog postoji zasto ne uloziti sav moguci trud da se ne prolazi kroz proces razdvajanja...lose je sto je dete iscimano a moglo se bez toga....to sam mislila....i opet kazem, ne osudjujem samo ne razumem i volela bih da cujem objasnjenje....jer ja sam se razvela tek kad mi se muz potpuno, ali potpuno zgadio i kad vise nije ostalo ni truncice nedoumice....i ni sekundu nisam imala zalosti jer sam znala da je nasa kucica u cvecu srusena do temelja...
 
neizreciva:
ma nisi razumela....ako neko izgubi nase postovanje, poverenje i ljubav kako se mozes opet sa tom osobom pomiriti???...ili, ako ista od tog postoji zasto ne uloziti sav moguci trud da se ne prolazi kroz proces razdvajanja...lose je sto je dete iscimano a moglo se bez toga....to sam mislila....i opet kazem, ne osudjujem samo ne razumem i volela bih da cujem objasnjenje....jer ja sam se razvela tek kad mi se muz potpuno, ali potpuno zgadio i kad vise nije ostalo ni truncice nedoumice....i ni sekundu nisam imala zalosti jer sam znala da je nasa kucica u cvecu srusena do temelja...
Kliknite za proširenje...


Nije nigde napisala da je on posle razdvajanja izgubio postovanje i ljubav, verovatno je bila samo svadja u pitanju ili im je trebalo mesta i vremena da shvate sta zele i sta je to sto ce ih istinski usreciti. Naravno da su te turbulencije statne za sve, za decu posebno ali verovati sebi da mozemo proceniti, znati i osetiti da li je nesto zauvek i vek vekova, nemoguce je. Ne postoje garancije.

I cak kad se ucini da je nesto na dnu desi se da shvatimo da ima jos kilometar dole ili da smo vec sutradan kilometar gore.
Hiljadu puta sam pomislila da je kraj, da niceg vise nema osim pokusaja da razlaz bude sto mirniji i za decu bezbolniji pa sam posle toga umela da tonem jos mesecima sve dublje a onda kao preko noci dizali smo se iz pepela i nastavljali dalje, ne kao da nista nije bilo ali u svakom slucaju dalje.
Zivot je cudo, ne postoji ni za jedan njegov segment garantni list i povrat novca, plivas, nekad naletis na mirnu vodu, nekad na hladan i brz tok, nekad nas vir povuce dole a nekad talas vrati na pocetak. Nase je cini mi se da samo budemo svesni da je tako pa naucimo se boriti i plivati i pretrpiti i svo to vreme decu nekako zastiti, ne sasvim, nemoguce je, ali koliko moze.
 
**-katarina-**:
Nije nigde napisala da je on posle razdvajanja izgubio postovanje i ljubav, verovatno je bila samo svadja u pitanju ili im je trebalo mesta i vremena da shvate sta zele i sta je to sto ce ih istinski usreciti. Naravno da su te turbulencije statne za sve, za decu posebno ali verovati sebi da mozemo proceniti, znati i osetiti da li je nesto zauvek i vek vekova, nemoguce je. Ne postoje garancije.

I cak kad se ucini da je nesto na dnu desi se da shvatimo da ima jos kilometar dole ili da smo vec sutradan kilometar gore.
Hiljadu puta sam pomislila da je kraj, da niceg vise nema osim pokusaja da razlaz bude sto mirniji i za decu bezbolniji pa sam posle toga umela da tonem jos mesecima sve dublje a onda kao preko noci dizali smo se iz pepela i nastavljali dalje, ne kao da nista nije bilo ali u svakom slucaju dalje.
Zivot je cudo, ne postoji ni za jedan njegov segment garantni list i povrat novca, plivas, nekad naletis na mirnu vodu, nekad na hladan i brz tok, nekad nas vir povuce dole a nekad talas vrati na pocetak. Nase je cini mi se da samo budemo svesni da je tako pa naucimo se boriti i plivati i pretrpiti i svo to vreme decu nekako zastiti, ne sasvim, nemoguce je, ali koliko moze.
Kliknite za proširenje...

:) e hvala, ovo sam objasnjenje trebala....kod mene je postojao jasan rez kada sam znala da nema nazad.....i da vise na dole nema....pretpostavljam da je to bilo tako jer mi je dete bilo ugrozeno njegovim ponasanjem.....meni je zao dece u tim situacijama, secam se kako se moja sestra selila od njega do mojih pa nazad....i koliko je to stete ostavilo za njenog sina....strasne su to stvari za decu, taman prihvate da ste se razisli kad ono opet zajedno.....nadam se da se to ovoj zenici nece desiti :)....i da ce ostati zajedno :)
 
neizreciva:
ma nisi razumela....ako neko izgubi nase postovanje, poverenje i ljubav kako se mozes opet sa tom osobom pomiriti???...ili, ako ista od tog postoji zasto ne uloziti sav moguci trud da se ne prolazi kroz proces razdvajanja...lose je sto je dete iscimano a moglo se bez toga....to sam mislila....i opet kazem, ne osudjujem samo ne razumem i volela bih da cujem objasnjenje....jer ja sam se razvela tek kad mi se muz potpuno, ali potpuno zgadio i kad vise nije ostalo ni truncice nedoumice....i ni sekundu nisam imala zalosti jer sam znala da je nasa kucica u cvecu srusena do temelja...
Kliknite za proširenje...
U ovome je poenta upravo. Ja nisam cekala da se on meni zgadi ili da nase neslaganje dostigne vrhunac , pa da odem od njega kao od najveceg neprijatelja , svesna da nema sanse da cu se ikada vise vratiti. Kako su u tom momentu na nas rastanak uticali mnogi problemi koje nismo mogli zajedno resiti,a i okolnosti, ja sam smatrala da je razdvajanje najbolje resenje , i zbog deteta i zbog nas. Mislim da je cerku svakako pogodio rastanak, ali dosta manje nego sto bi je pogodile stalne svadje, teske reci ili provlacenje po sudovima, jer do toga nije doslo. Kada su kola krenula niz brdo, ja sam donela odluku, on se slozio , bili smo zbog mnogo cega besni jedno na drugo, ali smo sve to stavili na stranu, bas zbog deteta. Sada jedino mogu reci da i rastanak i pomirenje zavise od razloga svadje. Zato se bas i ne moze uvek doneyi konacan sud.
 
neizreciva:
ja sam se razvela kad je moj sin imao 4.5 godine.....nije puno pitao ali ja sam se trudila da mu jednostavno objasnim da se svadjamo i da nismo srecni kad smo zajedno....vise sam se trudila svojim primerom da mu pokazem da ce nam i ovako biti dobro....nisam plakala pred njim, nisam tugovala, nisam reagovala negativno kad treba da ide kod oca niti govorila protiv njega....on je prolazio taj period uz mene sa osmehom i potpuno smirenom i skoncetrisanom...ja sam stava da tako malo dete vidi ono sto je pred njim i ako je majka u losem psihickom stanju to najvise pogadja dete.....i da, trduila sams e da izgradimo nas zivot najbolje sto mogu i ni jednog trenutka me nije hvatala malodusnost niti sazaljenje jer nema pored sebe oca....pa imao je mene 100%
Kliknite za proširenje...
sve što si napisala je ok i tačno i lepo, al ovim na kraju što sam boldovo si ukakila...:/
 
DeeLite:
baj d vej, koliko god se trudile da mu objasnite otvoreno, drugarski, blablabla...lepe su vaše namere i sve to...ali nemojte da se tešite - odrastanje bez oca ostavlja tragove...
Kliknite za proširenje...

Нико није рекао да не оставља...
Узгред, то што родитељи не живе заједно не значи да дете мора одрастати без оца, зар не?

И што је ''укакила'' тиме што је 100% себе посветила детету? Требало је да му се мање посвети, или шта?
 
Hellen:
И што је ''укакила'' тиме што је 100% себе посветила детету? Требало је да му се мање посвети, или шта?
Kliknite za proširenje...

ne, nego nije trebala uopšte ni da pominje, jer se to valjda podrazumeva...misim meni je zvučalo kao da se ostale majke ne posvećuju 100%, a ona se posvećuje ama baš 100%...

kad kažem život bez oca, mislim na život gde ne živi zajedno sa ocem...a to da ne žive zajedno a da ima oca, pusti ti te bajke...
 
dobro, ne morate sad da me linčujete...:lol:

...da obrazložim...život bez oca jeste odrastanje bez oca...jer kada otac živi sam, normalno je da vremenom počne da ima neki svoj život, neki ritam gde u najvećem broju slučajeva dete dospe u drugi plan...a dete to odmah primeti, jel...pa se vremenom odnosi zahlade i napravi se distanca, barijera...
...misim to ne mora da bude pravilo, ali koliko ja znam uglavnom bude tako...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Deca su osetljivija na visoke temperature
Odgovora
2
Pregleda
151
Nina
Nina
AleksaJ
Деца као жртве неиспуњених циљева и жеља родитеља
Odgovora
3
Pregleda
188
Heidfeld fan
Heidfeld fan
Nina
Doba u kom su deca najnemirnija
Odgovora
2
Pregleda
211
Nina
Nina

Back
Top